Претрага
235 items
-
Mineragenetske karakteristike i potencijalnost juvelirskih mineralnih resursa Leckog vulkanskog kompleksa
Zoran Miladinović (2012)Juvelirski mineralni resursi, Lecki vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, potencijalnost.Zoran Miladinović. Mineragenetske karakteristike i potencijalnost juvelirskih mineralnih resursa Leckog vulkanskog kompleksa, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2012
-
Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa
Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza... MINERALNIH RESURSA LECKOG VULKANSKOG KOMPLEKSA Rezime Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 ...
... STRUKTURNE KARAKTERISTIKE LECKOG VULKANSKOG KOMPLEKSA Lecki vulkanski kompleks se nalazi u graničnom području dve krupne geotektonske jedinice — Srpsko-makedonske mase i Vardanske zone. Dve su regionalne razlomne strukture od velikog značaja za nastanak ovog vulkanskog masiva. Prvu strukturu predstavlja ...
... kamena, kao i na genezu tih ležišta. Upoređujući lecki vulkanski kompleks sa sličnim vulkanskim kompleksima u svetu, u kojima su poznata nalazišta juvelirskog kamena, kao i na osnovu njegovih razmera, došli smo do zaključka da je potencijalnost kompleksa značajno veća od one o kojoj govore rezultati ...Zoran Ž. Miladinović. "Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-11)
-
Geohemijska korelacija vulkanita Timočkog vulkanskog kompleksa(TMK)
Dragoljub Aleksić (1983)Dragoljub Aleksić. Geohemijska korelacija vulkanita Timočkog vulkanskog kompleksa(TMK), Bor:Rudarsko-geološki fakultet, 1983
-
Да ли има трагова експлозивних ерупција у источном делу Лецког вулканског комплекса?
Емилија Ниџовић, Владица Цветковић, Кристина Шарић. "Да ли има трагова експлозивних ерупција у источном делу Лецког вулканског комплекса?" in Записници Српског геолошког друштва за 2022, претходна саопштења, Београд : Рударско-геолошки факултет (2023)
-
Вулканолошке одлике северозападног дела лецког вулканског комплекса. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 198-200.
Костић Бојан, Цветковић Владица, Шарић Кристина. Вулканолошке одлике северозападног дела лецког вулканског комплекса. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 198-200. no. 1, Врњачка Бања:Српско геолошко друштво, 2018: 198-200
-
Vulkanološke odlike severozapadnog dela Leckog vulkanskog kompleksa
Bojan Kostić, Vladica Cvetković, Kristina Šarić. "Vulkanološke odlike severozapadnog dela Leckog vulkanskog kompleksa" in 17. Kongres geologa Srbije, Srpsko geološko društvo (2018)
-
Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa
Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo... magmatskog kompleksa 3 1. Uvod Timočki magmatski kompleks (TMK) predstavlja najveće vulkansko područje u Srbiji, prostire se izmeĎu Majdanpeka na severu i sela Bučja (severno od Knjaţevca) na jugu i ima generalni pravac pruţanja sever severozapad-jug jugoistok. Ovaj kompleks je ...
... 2002). U okviru Timočkog magmatskog kompleksa, hidrotermalno izmenjene stene rasprostranjene su na površini od oko 164 km 2 , od toga površina izmenjenih stena prve vulkanske faze iznosi oko 27 km 2 , druge vulkanske faze oko 125 km 2, a treće vulkanske faze oko 12 km2 (Koţelj, 2002). ...
... Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa Rezime Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada Karpato- Balkanidima istočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastao tokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona ...Snežana M. Ignjatović. "Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-30)
-
Вулканолошке одлике северозападног дела лецког вулканског комплекса. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 198-200.
Костић Бојан, Цветковић Владица, Шарић Кристина. "Вулканолошке одлике северозападног дела лецког вулканског комплекса. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 198-200." in Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018 no. 1, Врњачка Бања:Српско геолошко друштво (2018): 198-200
-
Da li ima tragova eksplozivnih erupcija u istočnom delu leckog vulkanskog kompleksa?
Emilija Nidžović, Vladica Cvetković, Kristina Šarić. "Da li ima tragova eksplozivnih erupcija u istočnom delu leckog vulkanskog kompleksa?" in 18. Kongres geologa Srbije „Geologija rešava probleme”, Divčibare, 1-4 jun 2022., Beograd : Srpsko geološko društvo (2022)
-
Advanced petrographic study of chipped stone artefacts from Lepenski Vir (Serbia): Evidence for accross-Danube communication in the Mesolithic?
Mineralogija, petrologija, arheologija, geoarheologija, vulkanski kompleks, prelazak Dnava, holocen, EvropaKristina Šarić, Josip A. Šarić, Vladica Cvetković. "Advanced petrographic study of chipped stone artefacts from Lepenski Vir (Serbia): Evidence for accross-Danube communication in the Mesolithic? " in Quaternary Science Reviews, Elsevier (2021). https://doi.org/doi: https://doi.org/10.1016/j.quascirev.2020.106741
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... високометаморфне стене; 6. појава угљокиселе воде; 7. област прихрањивања угљокиселих вода, претпостављена; В2 –кристаласти шкриљци Бањске реке, Е – лецки вулкански масив, а - дубока разломна зона Косаничке реке, б – дубока разломна зона Преполца. Куршумлијска бања се налази у горњем сливу Бањске реке, десне ...
... прихрањивања угљокиселих вода, претпостављена; C1 – косовски терцијарни басен; C2 – терцијарни басен Подујева; D1 – блок мезозојског комплекса; D3 – терцијарни вулкански комплекс Копаоника; а – граштичка дислокација, б – гравитациони расед; в – козаревски расед; г – козаревска антиклинала; д – ситнички расед; ...
... околине извора изграђује комплекс мезозојских седимената и палеозојских кристаластих шкриљаца које граничи раседна структура и терцијарне вулканске стене (слика 56). Температура угљокиселих вода из бушотина износи до 38- 42 oC. Бушотинама дубине до 350 m пробушен је комплекс мезозојских седимената ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... pokrivaju oblast Šumadije, izdvojili su "Šumadijsku magmatsku oblast" i u okviru nje četiri vulkansko-plutonska područja: a) kotlenička vulkanska oblast; b) vulkanski kompleks Borača; c) rudničko-Ijiška vulkansko-plutonska zona; i d) magmatiti bukuljsko-brajkovačkog horstantiklinorijuma (Brković i dr ...
... magmatski kompleksi (kosmajski, brajkovački, slavkovički, rudnički, boračko- kotlenički) i magmatski kompleksi južnosrbijanskog dela Vardarske zone (vulkaniti Stolova, željinski, drenjski, kopaonički, kremićki plutoni i Ibarski vulkaniti). Prema Cvetkoviću i dr. (Cvetković et al., 2000), vulkanska provincija ...
... geotektonski afinitet – graniti vulkanskih lukova, sin- i postkolizioni graniti); Slika 3-6: Magmatski kompleksi Vardarske zone Srbije obuhvaćeni proučavanjima u sklopu ove disertacije (prema Dimitrijeviću, 1992). Legenda: 1. pretežno plutonski magmatski kompleksi; 2. izlivne, subvulkanske i vu ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... pokrivaju oblast Šumadije, izdvojili su "Šumadijsku magmatsku oblast" i u okviru nje četiri vulkansko-plutonska područja: a) kotlenička vulkanska oblast; b) vulkanski kompleks Borača; c) rudničko-Ijiška vulkansko-plutonska zona; i d) magmatiti bukuljsko-brajkovačkog horstantiklinorijuma (Brković i dr ...
... magmatski kompleksi (kosmajski, brajkovački, slavkovički, rudnički, boračko- kotlenički) i magmatski kompleksi južnosrbijanskog dela Vardarske zone (vulkaniti Stolova, željinski, drenjski, kopaonički, kremićki plutoni i Ibarski vulkaniti). Prema Cvetkoviću i dr. (Cvetković et al., 2000), vulkanska provincija ...
... geotektonski afinitet – graniti vulkanskih lukova, sin- i postkolizioni graniti); Slika 3-6: Magmatski kompleksi Vardarske zone Srbije obuhvaćeni proučavanjima u sklopu ove disertacije (prema Dimitrijeviću, 1992). Legenda: 1. pretežno plutonski magmatski kompleksi; 2. izlivne, subvulkanske i vu ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија
... ошки факултет, Катедра за геофизику, Београд, Србија Кључне речи: Тимочки магматски комплекс, Србија, палеомагнетизам, ротације. УВОД Тимочки магматски комплекс припада вулканско‐седиментном комплексу Карпато‐Балка‐ нида познат као Банатитски магматски и металогенетски појас (Berza и др ...
... е депоновањем спрудних седимената, конгломерата и пешчара у горњем кампану‐мастрихту. То‐ ком овог периода вулканска активност произвела је различите калко‐алкалне вулканске и интру‐ зивне фације. У овом раду представљени су палеомагнетски резултати са 8 локалитета где су избушене магма ...
... и резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија | Весна Лесић, Емо Мартон ...Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков. "Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија" in Knjiga apstrakata 17. Kongres geologa Srbije, Vrnjačka Banja 17-20. maj 2018., Српско геолошко друштво (2018)
-
Primena aeromagnetskih i gravimetrijskih podataka pri izrad geofizičkog-geološkog modela dela Timočkog magmatskog kompleksa
Snežana Ignjatović (2023)Geofizičke metode istraživanja imaju veoma veliki značaj pri definisanju Zemljine potpovršine, pošto podaci dobijeni geofizičkim merenjima mogu da se koriste za izradu geofizičko – geološkog modela za prostor koji se istažuje. Na primeru sevrnog dela Timočkog magmatskog kompleksa (TMK) u radu je prikazano kako se primenom geofizičkih (aeromagnetskih i gravimetrijskih) i geoloških podataka može napraviti model istažnog terena u cilju definisanja potpovršine. TMK predstavlja najveće vulkansko područje u Srbiji, koje se nalazi u istočnoj Srbiji. Rezultati geofizičko-geološkog ...Snežana Ignjatović. "Primena aeromagnetskih i gravimetrijskih podataka pri izrad geofizičkog-geološkog modela dela Timočkog magmatskog kompleksa" in 14. simpozijum sa međunarodnim učešćem "Rudarstvo 2023", Zlatibor 30.maj-2. jun 2023, Beograd : Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (2023)
-
Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti
Stefan Zujić (2024)U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...Stefan Zujić. Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti, 2024
-
Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“
Mihajlo Topalović (2023)Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...Mihajlo Topalović. Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“, 2023
-
Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone
Aleksandar Luković (2021)Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...... Kompleks TMK je formiran uglavnom u periodu od pre oko 80–90 Ma kao produkt gornjokrednog magmatizma. Ovim višefaznim magmatskim procesom na površini terena obrazovane su uglavnom vulkanske stene, sa povremenim smenjivanjem sa sedimentima i epiklastitima. Podela na dve glavne vulkanske faze ...
... odnosu na isti fenokristal vulkanskih stena I i II faze, treba uzeti u razmatranje izdvajanje vulkanita Zlota kao zasebnu vulkansku fazu, nešto drugačijeg sastava matične magme. 73 5.1.2. Rasprostranjenje i teksturna svojstva hemoilmenita Timočki magmatski kompleks je na osnovu ranijih istraživanja ...
... interesovanja za Timočki magmatski kompleks (TMK). Tom prilikom Antula (1905) upotrebljava naziv timočki andezitski masiv. Nakon rata, Antonijević (1957) počinje da upotrebljava termin timočka eruptivna oblast, dok Drovenik (1962) prvi uvodi podelu na tri vulkanske faze. Period izrade Opšte geološke ...Aleksandar Luković. Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone, Beograd : [A. Luković], 2021
-
Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)
Милош Велојић (2021)Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS... ПЕКИ (ИСТОЧНА СРБИЈА) 13 бакра и злата у Тимочком магматском комплексу везана за прву вулканску фазу (Jelenković et al., 2016). 2) Друга вулканска фаза је углавном развијена у западним деловима комплекса. Продукти ове фазе настали су кристализацијом из 'сувљих' магми (мало лакоиспарљивих ...
... знатно виши у стенама латитске асоцијације (трећа вулканска фаза), него у стенама прве и друге вулканске фазе. Stein et al. (2002) су изучавањем дистрибуције елемената из групе ретких земаља у стенама прве вулканске фазе Тимочког магматског комплекса закључили да неке од њих имају адакитске карактеристике ...
... се да се магматизам у овој области одвијао у три вулканске фазе (Дровеник, 1961; Ловрић, 1972; Карамата, 1974; Ђорђевић, 1979; Јанковић, 1990): 1) Прва вулканска фаза или тзв. Тимоцитска асоцијација углавном је развијена у источним деловима комплекса. Доминантно је изграђују хорнбленда-биотитски андезити ...Милош Велојић. Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија), Београд : [М. Велојић], 2021
-
Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije
Jana S. Stojković (2013-09-25)Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije... izražen je na područjima u čijoj geološkoj građi dominiraju vulkaniti i piroklastične stene, kao što su timočki andezitski kompleks, vulkaniti Rogozne, lecki andezitski kompleks itd. Jana S. Stojković Doktorska disertacija 187 Izradom karata distribucije koncentracija mikroelemenata, omogućeno ...
... voda javljaju se u proterozojskim kristalastim škriljcima, a značajan je i uticaj tercijarnih piroklastita i proboja i izliva andezita (lecki andezitski kompleks). Pojave mineralnih voda u Bujanovačkoj kotlini (Božinjevac, Partizanska česma, Ljiljance i izvorište flaširane vode „Heba“) vezuju se ...
... granitoidnim intruzivima ili vulkanitima (granitoidi Bukulje i Brajkovca, granodioriti Velikog Jastrepca i Golije, bujanovački granitoid, lecki andezitski kompleks itd.). I drugi faktor se dovodi u vezu sa neogenim basenima, ali se u ovom slučaju radi o karbonatnim stenama, koje se nalaze po obodu ...Jana S. Stojković. "Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-25)