Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Kozja reka

229 items

  • Studija određivanja dimenzija sigurnosnih stubova i stabilnosti raspona u otvorenim otkopima revira Kozja reka" rudnika "Sase""

    Ante Gluščević (1972)
    Sigurnosni stubovi, Kozja reka, Sase

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... уравнати падови износе: - Росомачке реке од њеног ушћа па до споја Заношке реке и Царичиног потока износи 37 ‰; - Заношке реке износи 138 ‰; - Царичиног потока 168 ‰; - Росомачке реке од извора Заношке реке па до њеног ушћа у Височицу износи 47 ‰. Воденичка река (након села Каменица овај ток се ...
    ... Е РАЗМАТРАНИХ РЕКА Росомачка река настаје на коти 1068 м спајањем, односно уливањем Царичиног потока у Заношку реку, а улива се код села Славиња у реку Височицу на коти 724 м. Генерални правац течења јој је од севера ка југу, а њено сливно подручје налази се између сливова реке Јеловице, која ...
    ... Пљоске (826 м н. в.) све до ушћа Воденичке реке у Височицу. У овом делу вододелница одваја слив Воденичке реке од Криводолштице и непосредног слива реке Височице. Слив Воденичке реке је лепезастог облика, с тим да је у доњем делу, као и код Росомачке реке, изузетно сужен и такође у овом делу не прима ...

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Измењено: 2024-10-03 07:34:59 Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) Ivan Rutović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) | Ivan Rutović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs ...
    ... stvaranja sedimenata vladala aridna klima sa elementima vlažnije klime. Gostuška reka Hygrofiti Kserofiti SI. 7- Procentualna zastupljenost kserofitnih i higrofilnih palinomorfa na lokalitetu Gostuška reka. 18 5. Prikaz paleontološkog materijala Rod Endosporites Wilson & Coe, 1940 ...
    ... sakusa 15 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: Gostuška reka (G - 4/76). Botanička pripadnost: Gymnospermophyta. 32 7. Zaključak Istraživanje permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka obuhvatilo je detaljnu analizu palinološkog kompleksa iz stenskih uzoraka ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... i iiiR 7 2.4. GEOLOŠKA GRAĐA LEŽIŠTA BORSKA REKA ln ii aaai ita diii iii dii iaaiaataakı 10 2.5. GENEZA LEŽIŠTA BORSKA REKA....caaaaaaaananaanaanntatanaiaatinaia iii iii iii diii aa da iiil iii iii kkatnkatakaNaı 14 2.6. TEKTONIKA LEŽIŠTA BORSKA REKA ..l aai ii eatiaaiaNa ii ata i iii iii dkaai ...
    ... Geološki profil kroz hidrotermalni sistem bakra i zlata Bor, sa označenim položajem ležišta Borska reka (obrađeno prema profilu: M.Miličić, 1979). 2.4. GEKOLOŠKA GRAĐA LEŽIŠTA BORSKA REKA Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim ...
    ... kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka Jovana Mirčeta Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka | Jovana Mirčeta | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac ...

  • Prilog poznavanju režima reke Ribnice (sliv reke Kolubare)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2019)

  • Zlatonosni aluvion Konjske reke i mogućnost njegove valorizacije

    Kasim Hrković (1978)
    Zlato, Konjska reka

  • Karakteristike sedimenata upletenih reka formacije klastiti Kladnice

    Radmilo Jovanović (1993)
    Sedimenti, upletene reke, klastiti, Kladnica

  • Inženjerskogeološka svojstva terena u srednjem delu toka reke Neretve

    Ermedin Halilbegović (2007)
    Inženjerskogeološka svojstva, teren, reka Neretva, srednji deo toka.

  • Geologija i tektonika ugljonosne oblasti između Dobre na Dunavu i Porečke reke

    Petar Bogdanović (1963)
    Tektonika, Ugalj, Dodra, Porečka reka

  • Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka""

    Čedomir Beljić (1994)
    Otvaranje, duboka rudna tela, Borska reka

  • Analiza uzorka oštećenja čeličnih podgradnih okvira u kosim i horizontalnim prostorijama na primeru jame Ravna reka""

    Dragomir Tabori (1988)
    Podgradni okviri, Ravna reka

  • Petrohemijske karakteristike visokog kristalina Tekijskog kompleksa i moguća genetska veza sa kristalinom desne obale Porečke reke( Srbija)

    Vesna Joksimović (1987)
    Petrohemija, kristalin, geneza, Tekijski kompleks, Porečka reka

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... fakultet Datum odbrane: Rezime rada: Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu ı Jovaničke reke na jugu. Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km? kontrolišu se na hidrološkoj ...
    ... sagledavanja hidrogeoloških i hidroloških karakteristika reke Crnice. Istraživanja su obuhvatila analizu čitavog toka reke Crnice, od mesta nastanka u Sisevcu do njenog ušća u Veliku Moravu. Hidrogeološka analiza sliva reke Crnice obuhvata karakterizaciju terena koja predstavlja pridruživanje tipova ...
    ... proticaja reke Crnice za 1994. Slika 7.4. Hidrogram proticaja reke Crnice za 2011. godinu godinu 44 80 180 70 160 60 < 140 = % IO 2 50 i -i G 100 OI Š m Š 30 | ž Š 60 20 40 10 20 0 0 LA OA OA OA O Ž O O „O O _OM BB 8 9 ONR JE O IE O Slika 7.5. Hidrogram proticaja reke Crnice za ...

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...

  • Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje

    Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević (2016)
    Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...
    kvalitet voda, hidrohemijski parametri, navodnjavanje, zagađenje, reka Ralja

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Објекти геолошке баштине у сливу реке Височице

    Гајић Виолета, Миловановић Драган, Вакањац Борис, Мандић М., Ристић Вакањац Весна (2017)

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... 055 - Bač Crna reka 400 56' 210 34' 610 570,7 218 - Divjaci Crna reka 410 24' 210 12' 920 662,3 219 - Debrešte Crna reka 410 29' 210 19' 650 600,2 220 - Brailovo Crna reka 410 29' 210 29' 670 638,1 221 - Belo Pole Crna reka 410 25' 210 24' 608 535,9 222 - Dolenci Crna reka 410 19' 210 06' ...
    ... 223 - Ţvan Crna reka 410 18' 210 07' 680 511,8 224 - Rastoica Crna reka 410 20' 210 12' 720 665 225 - Krivogaštani Crna reka 410 20' 210 20' 608 597,2 226 - Slavej Crna reka 410 20' 210 25' 602 548,7 227 - Izbište Crna reka 410 08' 210 00' 940 777,2 228 - Boište Crna reka 410 12' 210 06' 980 ...
    ... - Vardino Crna reka 410 14' 210 15' 650 652,2 230 - Svinjište Crna reka 410 18' 210 10' 864 907,6 231 - Dolno Srpci Crna reka 410 11' 210 22' 652 574,8 232 - Lopatica Crna reka 410 10' 210 16' 655 628,8 233 - Dobruševo Crna reka 410 10' 210 29' 595 525,8 235 - Rotino Crna reka 410 04' 210 13' ...