Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Gornjopleistocenski sisari

24 items

  • Gornjopleistocenski sisari iz pećinskih naslaga Srbije

    Vesna Dimitrijević (1994)
    Gornjopleistocenski sisari, Srbija

  • Pleistocenski sisari iz zbirke muzeja Srema

    Dragana Gilić (1997)
    Pleistocenski sisari, Srem

  • Miocenski sisari Topličke kotline (paleontološko-stratigrafska studija)

    Milorad Pavlović (1965)
    Miocen, Toplička kotlina

  • Miocenski sisari topličke kotline (paleontološko-stratigrafska studija)

    Milorad Pavlović (1965)
    Miocen, Toplička kotlina

  • Pleistocenski sisari iz jame Propas u Činiglavcima kod Pirota

    Dimitrijević, V., Bogićević Katarina, Gajović, V., Vlastić Stefan (2013)

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... Ključne reči: paleosredine, pleistocen, sitni sisari, herpetofauna, mekušci Uvod: Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe Žživotinja: sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca. Mada je za rekonstrukciju ...
    ... gde se za svaku vrstu odredi afinitet prema 9 vrsta staništa. Još jedna česta metoda za rekonstrukciju tipa staništa je izrada cenograma. Sitni sisari se takođe koriste i za rekonstruisanje klimatskih uslova, odnosno količine padavina (vlažnosti) ı temperature. Postoji čitav niz metoda kojima se ...
    ... Измењено: 2023-11-06 12:03:59 Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког ...

  • Prilog poznavanju fosilnih ostataka sisara iz Petničke pećine

    Vlastić Stefan, Bogićević Katarina (2013)

  • Biostratigrafija kvartara na osnovu sitnih i krupnih sisara

    Bogićević Katarina, Nenadić Draženko (2014)

  • New paleoecological perspectives on Late Pleistocene Neanderthals in northern Balkans: the rodent assemblages from Smolućka cave (Serbia)

    Mihailo Jovanović, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Jordi Agustí,·Christian Sánchez Bandera, Juan Manuel López García, Hugues Alexandre Blain (2022)
    During the Late Pleistocene, the Balkans came to be an important region with many isolated areas, enabling fauna, alongside Neanderthals, to thrive in the area. This work is focused on paleoenvironmental and paleoclimatic changes that occurred in the northern Balkan Peninsula with a special focus on fossil record from Smolućka cave aging from MIS 5 to MIS 3. Based on available data, an attempt has been made to establish a synthetic chronological context for the faunal assemblages recovered from ...
    MIS 5 to MIS 3, sitni sisari, klima, predeo, srednji paleolit, Balkansko poluostrvo

  • Rekonstrukcija tipa staništa na osnovu ostataka fosilnih sisara (primeri sa pleistocenskih lokaliteta Srbije)

    Bogićević Katarina, Nenadić Draženko, Marković Zoran, Lazarević Zorica, Milivojević Jelena (2010)

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... 1980). Slika 24 - Skelet sisara (https:/images.app.goo.gl/RDp9kyft1] KCbkEB8). 45 Lobanja sisara se razlikuje od lobanje reptila i drugih kičmenjaka po manjem broju kostiju, od kojih se neke spajaju nepokretno, a druge srastaju. Sličnost glavenog skeleta sisara sa teriodontnim reptilima ukazuje ...
    ... pršljenova 119pr. dužih polomljenih kostiju 44 15.5 Klasa MAMMALIA (sisari) Mammalia obuhvata najprogresivnije kičmenjake, koji su od početka kenozoika postali najrasprostranjenija grupa kopnenih tetrapoda. Sisari su uglavnom viviparni, a mladunci se hrane mlekom iz mlečnih žlezda. Karakterišu ...
    ... fosilnih ostataka kičmenjaka. Fragmenti kostiju krupnih sisara odmah su bili uočljivi. Nakon prosejavanja sedimenta iz veoma male količine, od oko 20 kilograma, izdvojeno Jje preko 1000 ostataka riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica, krupnih i sitnih sisara. U nekoliko narednih terenskih iskopavanja nešto ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... ostaci krupnih sisara ledenog . doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su ı ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali Je manji ...

  • Gornjopleistocenski glodari (Rodentia) iz pećine Baranica kod Knjaževca (istočna Srbija)

    Katarina V. Jovanović (2005)
    Gornjopleistocenski glodari, Knjaževac

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... kičmenjake (ptice i sisari), istakao je Holman (1998). Holman prevashodno misli na kvartarnu herpetofaunu u čijem sastavu su uglavnom savremene vrste, a ekološki zahtevi savremenih vrsta vodozemaca i gmizavaca su dobro poznati. Nasuprot ovome, pleistocenski krupni 113 sisari su izumrli i nemaju ...
    ... Antrakosauri su bili vodozemci slični reptilima, koji su se pojavili pre oko 320 miliona godina i od kojih vode poreklo svi današnji gmizavci, ptice i sisari. Opšta zajednička karakteristika vodozemaca i gmizavaca je da su to ektotermni tetrapodni kičmenjaci prilagođeni životu na kopnu. Dok vodozemci bar ...
    ... pronađenim ostacima kičmenjaka (Laskarev 1936, 1948; Petković 1926; Petronijević 1967). Međutim, u ovim proučavanjima opisivani su uglavnom krupni sisari i, u nešto manjoj meri, fosilne ribe. Način prikupljanja materijala i sama veličina fosilnih ostataka, kao i odsustvo odgovarajućih specijalista, ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... za područje Pelgonijske kotline su ptice, gmizavc i sisari. Od ptica, sreću se senica, šljivarka, pčelarica, detlić, gugutka, itd. Gmizavci su brojni i zastupljeni su zelenim gušterima, kopnenim kornjačama i različitim vrstama zmija. Sisari su zastupljeni sitnijim formama, kao što su jeţ, crvena ...
    ... okolini rudnika, primećuje se odsustvo krupnih sisara (medvedi, vukovi, jelenska divljač i dr.). Pomenute vrste naseljavaju udaljena planinska područja po obodu Pelagonijske kotline. U neposrednoj okolini rudnika nema zaštićenih vrsta reptila, sisara, ptica, insekata i drugih vrsta. 1.5. ...
    ... meri zavisi od morfologije terena, strukturno tektonskih karakteristika kao i stepena erozionih procesa. U blizini s. Ţivojno pronaĎeni su ostaci sisara Tapirus priskus var. macedonica kojom se potvrĎuje pliocenska starost ovih sedimenata (Dumurđanov i saradnici, 1976). Jezerski sedimenti u pojedinim ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... savremene morfološke oblike reljefa, hidrografske i klimatske karakteristike ove oblasti. Ž. Petronijević (1953, 1967) i A Ćirić (1962) fosilne sisare levačkog i beličkog basena. Podatke o jezerskom neogenu Pomoravlja nalazimo i kod P. Stevanovića (1951-1967). Jovan Đ. Marković (1954) u svom ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... caudatus, Planorbis cf. pulići, P. abtusus, P. subcingulatus, Melanopsis sp., Byithinis sp., Ancylus sp. ı dr. U ovim slojevima su nađene i kosti sisara Anfracotherium minus, a određeni su ı brojni palinološki spektri (Vrhovčić i saradnici, 1986). 4.15. Donjomiocenski i srednjomiocenski klastiti ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Благојев камен Геологија М. Петковић; У. Мудринић; Б. Стајевић; Љ. Цветковић; Р. Поповић 44. Димитријевић Весна 20.3.1995. Горњоплеистоценски сисари из пећинских наслага Србије Геологија М. Павловић; Ј. Митровић; И. Савић 45. Бизјак Ренато 15.5.1995. Рационална конструкција ...
    ... Карановић, С. Радосављевић 2. НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ НА ФАКУЛТЕТУ У ПЕРИОДУ 1991. – 2015. ГОДИНА 185 173. Јовановић В. Катарина 21.12.2005. Горњоплеистоценски глодари (Rodentia) из пећине Бараница код Књажевца (Источна Србија) Палеозоологија В. Димитријевић С. Кнежевић, М. Павловић 174. Митровић ...
    ... године на Универзитету у Београду, на Геолошко-палеонтолошкој групи Природно-математичког факултета. Докторску дисертацију под називом "Миоценски сисари Топличке котли- не" одбранио је 1965. године на Ру- дарско-геолошком факултету из уже научне области палеозоологија. За асистента је изабран је ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... (PPPPN - Specijalni rezervat prirode “Uvac”, 2010). Pored bogatstva ornitofaune i ihtiofaune na prostoru Peštera nije zanemarljivo ni prisustvo sisara, insekata i druge faune. Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 42 5. PREGLED DOSADAŠNJIH ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... zaključke o hemijskom elementarnom sastavu živih organizama (Jović i ostali., 2004). Sada se hemijski elementi po izučenosti njihovog značaja za sisare mogu podeliti u tr grupe. Hemijski elementi prve grupe (O, C, H, N, Ca, P, K, S, Cl, Na, Mg, Zn, Fe, Cu, J, Mn, V, Mo, Co, Se) stalno se nalaze ...
    ... proučeni, a njihova fiziološka i biohemiska uloga slabo poznata ili nepoznata. U treću grupu spadaju elementi koji su nađeni u sastavu organizama sisara, ali njihove koncentracije nisu proučene niti je poznata njihova biološka uloga Sc, Nb, Y, In, Te, La, Nd, Sm, Eu, Tb, W, Re (V. Jović., 2004). ...