Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Geotermalna energija

254 items

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... OSOBINE GEOTERMALNE ENERGIJE I GEOTERMALNE KARAKTERISTIKE PODRUČJA Poglavlje je sačinjeno tako da prvenstveno navodi fundamentalne pojmove geotermalne energije, a zatim svojstva i karakteristike istog na istražnom području. 4.1. Osnovni podaci o geotermalnoj energiji Geotermalna energija, kao izvor ...
    ... 4. OSNOVNE OSOBINE GEOTERMALNE ENERGIJE I GKOTERMALNE KARAKTERISTIKE PODRUCJA ....17 4.1.Osnovni podaci o geotermalnoj energiji ...........................o...G..oiainacn.... 17 4.1.l. Izvorienergije na planeti i međusobni odnosi i trendovi ............. 18 4.2. Geotermalne osobine područja . ...
    ... sa geotermalnom energiju u emitovanju CO, gdje je bitno naglasiti da se ovdje radi o visokotemperaturnom geotermalnom sistemu dok bi niskotemperaturni proizvodili do 1 g COx/kWh. 18 Tabela 4.1. Odnosi emisija CO> u almosferi tokom proizvodnje 1 kWh energije za različite izvore energije (Bloomfield ...

  • Istraživanje i valorizacija subgeotermalnih energetskih resursa

    Dejan Milenić, Ana Vranješ (2015)
    hidrogeologija, geotermalna energija

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... na korišćenje obnovljivih izvora energije, ali u nedovoljnoj meri. Jedan od vidova obnovljivih izvora energije predstavlja i geotermalna energija. Ona se može koristiti kako za proizdvodnju toplotne energije, tako i za proizvodnju clektrične energije. Geotermalna karakterizacaija i određivanje ...
    ... Osnovni hemijski tip voda u okviru ovog tipa izdani Je: HCOx-CI-Na. 23 5. GEOTERMALNE KARAKTERISTIKE ISTRAŽNOG PODRUČJA 5.1. Opšte geotermalne karakteristike istražnog područja Geotermalna energija predstavlja energiju akumuliranu u vidu toplote ispod površine čvrstog tla (VDI 4640, 2000; Milenić ...
    ... čije fizičke ı hemijske karakteristike ukazuju na moguć izvor geotermalne energije, uključujući sve vidove njenog postojanja/pojavljivanja (hidrogeotermalna energija, petrogeotermalna, magmatogeotermalna i pneumogeotermalna energija) predstavljaju geotermlane indikatore. (Milenić & Vranješ, 2015) ...

  • Doprinos proučavanja geofizičkih polja istraživanju geotermalne energije

    Aleksandar Đorđević (1992)
    Geofizička polja, geotermalna energija

  • Uticaj specifičnih površina kolektor stena na definisanje proizvodnje geotermalne energije

    Vladimir Mitrović (1991)
    Kolektor stene, geotermalna energija

  • Hidrogeotermalni resursi srpskog kristalastog jezgra

    Tanja PETROVIĆ Pantić (2014)
    Hidrogeotermalni resursi; Termalne vode; Geotermalna energija; Geotermalni potencijal; Geotermalni sistem; Geohemija voda; Srpsko kristalasto jezgro

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... Definicija i klasifikacija geotermalne energije Geotermalna energija predstavlja onaj deo geotermalne toplote koji se može upotrebiti kao korisna toplota za njeno direktno korišćenje ili za pretvaranje u druge vidove energije (Milivojević, 2012). Klasifikacija geotermalne energije izvršena je prema ...
    ... sub(hidro)geotermalna energija ( < 30 *C ) • (hidro)geotermalna energija u užem smislu ( 30 "C - 100 ?*C ) Hidrogeotermalna energija se pri nižim temperaturama koristi u svrhu dobijanja toplotne energije, dok se pri višim temperaturama (preko 100 ?C) koristi u svrhu dobijanja električne energije. ...
    ... prenese. Toplotne pumpe koje koriste geotermalnu energiju kao izvor energije nazivaju se geotermalne toplotne pumpe. Geotermalni toplotni sistemi se prema geotermalnom izvoru energije mogu podeliti na bunare i sonde. Za istraživanje ovog rada, pažnja će biti posvećena samo istražno-eksploatacionim objektima ...

  • Introduction to special section: Characterization of hydrocarbon and geothermal resource potential and carbon sequestration opportunities of the Pannonian Basin

    Balázs Németh, Gábor Tari, Gábor Bada, Dejan Radivojević, Bruno Tomljenovic, Csaba Krézsek (2018)
    нафтна геологија, геотермална енергија, Панонски басен

  • Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda

    Ana Vranješ (2012-12-12)
    Republika Srbija je izrazito bogata hidrogeotermalnim resursima. Podzemne vode satemperaturama preko 20oC (pa do 96oC, Vranjska Banja) relativno su dobro iskorišćene.Nasuprot njima, podzemne vode sa temperaturama do 20oC do sada uglavnom nisu bilepredmet istraživanja sa bilo kog aspekta izuzev za potrebe vodosnabdevanja. Razvojemsistema toplotnih pumpi, mogućnosti višenamenskog korišćenja ovih voda značajno suuvećane.Teritorija Beograda odlikuje se značajnim resursima podzemnih voda, pre svega u okvirualuvijalnih peskovito-šljunkovitih naslaga i neogenih tortonsko-sarmatskih krečnjačkihnaslaga. Temperatura ovih voda ne prelazi 25oC. Njihovim zahvatanjem preko istražnoeksploatacionihbunara ...
    geotermalna energija, hidrogeotermalni resursi, hidrogeotermalni sistemi, hidrogeotermalnapotencijalnost, energetska valorizacija, hidrogeološka rejonizacija, grad Beograd

  • Hydrogeothermal potentials of Rogozna mountain and possibility of their valorization

    D. R. Ivanović, Dj. A Valjarević, R. D. Srećković-Batoćanin, N. M. Martić-Bursać, D. Ž. Vukoičić, R. M. Ivanović (2020)
    Geotermalna energija, hidrogeotermalni potencijal, stepen iskorišćenja, banja, Rogozna, Srbija

  • Ocena geotermalnih resursa teritorije SR Srbije van teritorija SAP

    Mihailo Milivojević (1989)
    Geotermalni resursi, SR Srbija

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... грејање 10.21% Геотермална енергија 0.91% Соларна енергија 0.15% Биомаса 5.66% Потрошња финалне енергије Електрична енергија Природни гас Угаљ Течна горива Даљинско грејање Геотермална енергија Соларна енергија Биомаса 117 Табела 24. Структура потрошње финалне енергије по секторима ...
    ... грејање 9.91% Геотермална енергија 1.39% Соларна енергија 0.28% Биомаса 7.35% Потрошња финалне енергије Електрична енергија Природан гас Угаљ Течна горива Даљинско грејање Геотермална енергија Соларна енергија Биомаса 119 Табела 25. Структура потрошње финалне енергије по секторима ...
    ... Даљинско грејање 10.64% Геотермална енергија 0.45% Соларна енергија 0.05% Биомаса 4.38% Потрошња финалне енергије Електрична енергија Природан гас Угаљ Течна горива Даљинско грејање Геотермална енергија Соларна енергија Биомаса 121 Табела 26. Укупна потрошња енергије у Београду 2030.г ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... вредност [6]. Мање вредности у државама са већим бројем степен дана указују да су за производњу енергије коришћени извори који не емитују угљендиоксид, на пример: отпадна топлота, геотермална енергија, комунални отпад, индустријска отпадна топлота и сл. Што се тиче класичних загађивача, укупно се ...
    ... пумпи је што користе отпадну топлотну енергију или енергију околине и пребацују је на виши температурни ниво (подижу квалитет енергије), који ту енергију чини употребљивом. Недостатак је тај што је потребна додатна енергија за погон процеса (електрична енергија или топлота из извора високе температуре) ...
    ... Смањење уложене примарне енергије за производњу топлотне енергије у топланама износи 12,5 %, а смањење укупне потрошње енергије, укључујући и енергију за производњу електричне енергије износи око 4%. Увођењем топлотних пумпи постигло би се и смањење директне емисије угљендиоксида од 13%, док би ...

  • Energetska tranzicija u domaćinstvima: analiza usaglašenosti Srbije sa paketom „Čista energija za sve Evropljane“ / Energy Transition in Households: Analysis of Serbia’s Compliance with the „Clean Energy for All Europeans“ Package

    Boban Pavlović, Aleksandar Madžarević, Dejan Ivezić, Marija Živković, Dušan Mojić (2024)
    Zahvaljujući svojoj složenosti i heterogenosti, sektor domaćinstva predstavlja neizostavnu tačku u politikama energetske tranzicije. U Evropskoj uniji, potrošnja energije u domaćinstvima čini oko 26% finalne potrošnje energije, dok u Srbiji ovaj sektor ima najveći udeo u finalnoj potrošnji, što čini oko trećinu finalne potrošnje. Primenom mera energetske efikasnosti moguće je ostvariti značajne energetske uštede, što zajedno sa smanjenjem i supstitucijom upotrebe fosilnih goriva vodi manjem doprinosu klimatskim promenama i značajnom smanjenju zagađenja vazduha. Paket zakonskih mera “Čista energija za ...
    energetska tranzicija, paket čiste energije, regulatorni okvir, energetska politika, domaćinstva, srbija

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... или регулативних препрека како би се пружила најбоља понуда енергије за потрошаче; - Енергетска ефикасност: смањење потрошње енергије из необновљивих извора енергије с циљем да се смањи емисија штетних гасова и да се очувају извори енергије који већ постоје у EУ; - Климатска политика: декарбонизација ...
    ... 56,1% 57,5% 58,2% Када је тренд коришћења обновљивих извора енергије у питању, као показатељ се може користи удео обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи. Бруто финална потрошња енергије представља укупну финалну енергију потрошену за енергетске сврхе у индустрији, транспорту, домаћинствима ...
    ... рибарству, укључујући сопствену потрошњу електричне и топлотне енергије у сектору производње електричне и топлотне енергије, као и губитке у преносу и дистрибуцији електричне и топлотне енергије. Табела 3 приказује удео обновљивих извора енергије у бруто финалној потрошњи од 2015. до 2019. године. У наведеном ...

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... povratne vode. Potpuna procena efekta korišćenja energije otpadnih voda putem toplotnih pumpi, mora da obuhvati i raspoloživost električne energije za rad pumpi i strukturu proizvodnje električne energije. Veliki udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji čini da se najbolji efekti postižu ...
    ... proizvodnja toplotne energije korišćenjem uglja ili mazuta, dok zamena prirodnog gasa kao energenta za proizvodnju toplotne energije toplotnim pumpama nema značajniji pozitivan efekat na smanjenje emisije ugljendioksida. Očekivano veće korišćenje OIE za proizvonju električne energije će predstavljati ...
    ... bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih ...

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • Uporedni prikaz proizvodnje električne energije iz uglja zemalja Evrope sa najvećim udelom: politika i projekcija proizvodnje

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić (2022)
    Energetski razvoj zemalja Evrope decenijama je bio baziran na uglju. Instalisana snaga svih energetskih kapaciteta koji su zasnovani na uglju je preko 2000 GW. Ugalj je i dalje od bitnog značaja za dobijanje električne energije u Evropi. I pored toga što postoji veliki potencijal uglja, trend je smanjenja proizvodnje električne energije iz uglja do 2050. godine. Imajući u vidu Zelenu agendu i politiku EU, zemlje Evrope se okreću obnovljivim izvorima energije. Srbija u okviru obnovljvih izvora ima potencijala prevashodno ...
    ugalj, električna energija, 2050. godina, projekcija proizvodnje

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)