Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Donjotrijaski crveni slojevi

259 items

  • Kontinentalni donjotrijaski crveni slojevi zapadne Srbije

    Radmilo Jovanović (1995)
    Donjotrijaski crveni slojevi, Zapadna Srbija

  • Идентификација црвеног Азо пигмента (литол црвене) – кључ за одговоре на сва конзерваторско-рестаураторска питања која је отворила Енформел слика Лазара Возаревића „Без назива”

    Вања Јовановић, Александар Кременовић, Филип Коломбан, Џон Милан ван дер Берг, Снежана Вучетић, Вељко Џикић (2022)
    Галерија „Лазар Возаревић” спровела је велики пројекат конзервације и рестаурације слика Лазара Возаревића из различитих периода уметниковог стварања. Прелиминарна истраживања слике „Без назива” из 1961. године, чији је површински боје нислој значај но деградирао на нетипичан начин, спровела је лабораторија MONARIS са Универзитета Сорбона. Утврђено је да се ова слика по саставу својих слојева разли кује од осталих слика из ове фазе сликаревог рада. Опсежне физичко­хемијске анализе су се паралелно одвијале у лабораторијама у Србији. Добијени резултати су ...
    литол црвена, раманска спектроскопија, ФТИЦ, рендгенска дифракција на праху, превентивна конзервација, виртуелна рестаурација

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... mikritskih krečnjaka sa različitom debljinom slojeva. U paketu 3 klizište sa “Ball and Pillow” teksturom (BP). Unutar teksture BP nalaze se konkrecioni rožnaci (R). Silifikacija je nastupila posle kliženja. Levo od BP došlo je do raskidanja slojeva. Crvena strelica desno – mogući pravac kliženja. ...
    ... sa teksturama iz Boumine sekvence. a. Alohemijski krečnjak (A) sa intervalom gradacije (Ta). U bazi sloja su kalkruditi koji naviše prelaze u kalkarenite (isprekidana crvena strelica). Unutar sloja su razvijeni stiloliti (žute tačkaste linije) koji su redukovali debljinu i narušili autentičan kontinuitet ...
    ... Biomikrit Biomikrit Biomikrit Biomikrit Biomikrit Biomikrit Biomikrit Biomikrit Biomikrit Gruboklastiti (fragmenti iz DRF u crvenom mikritskom matriksu) Smenjivanje crvenih finozrnih sa srednjo do grubozrnim klastično- karbonatnim stenama Pesak 50 10 00 120 KD 120,40 115 R6/30 R6/29 ...

  • The different approaches in seismic stratigraphy interpretation

    Dejan Radivojević (2018)
    U tekstu su prikazana dva osnovna pristupa u seizmostratigrafskoj interpretaciji. Prvi kao polaznu osnovu ima seizmičke sekcije, čija se interpretacija u kasnijoj fazi koreliše sa bušotinskim podacima. Drugi u prvoj fazi analizira podatke dobijene dubokim bušenjem koji se kasnije korelišu sa seizmičkim sekcijama. Prikazan je hronološki redosled i objašnjen postupak pri seizmostratigrafskoj interpretaciji oba pristupa. Ovakav način interpretacije omogućio je naftnim kompanijama detaljnije i preciznije sagledavanje geoloških odnosa, smanjenje rizika istraživanja i racionalnije projektovanje razradnih bušotina.
    seizmostratigrafija, istraživanje nafte i gasa, karakteristične seizmičke sekvence, seiz-mofacijalna analiza
    ... - brzina prostiranja talasa u i-tom sloju i - gustina (zapreminska masa) u i-tom sloju i Vi - akustična impedanca i-tog sloja Kada su u bušotini mereni i akustični karotaž i karotaž gustine, moguće je sračunati akustične impe- dance pojedinačnih slojeva kao i koeficijente refle- ktovanja na ...
    ... (akustični karotaž i karotaž gustine) pojedinih slojeva izraditi idealizovanu sinte- tsku seizmičku trasu (sintetički seizmogram) za određenu bušotinu, uz pretpostavku o horizontalnoj uslojenosti i konstantnim brzinama širenja seizmičkih talasa u sloje- vima. Sintetički seizmogram je prezentacija podataka ...
    ... Granice karakte- rističnih seizmičkih sekvenci obeležavaju se naran- džastim linijama (dok se ne utvrdi njihova starost). Pod idealnim uslovima crvene i žute strelice pokazuju istu narandžastu granicu karakteristične sekvence, ali to ne mora uvek biti slučaj. Ukoliko bar dve tačke zavr- šetaka ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... g basena, paleoreljef ugljonosnoj miocenskoj seriji, izgrađuju permske tvorevine P (crveni peščari, konglomerati, alevriti, glinci), sajski slojevi 1T1 (peščari i karbonatna serija), kampilijski slojevi 2T1 (laporoviti peščari, peskoviti krečnjaci, dolomitični krečnjaci, dolomiti), jurske ...
    ... permskih crvenih peščara (donji strukturni sprat alohtona - B1) je od posebnog značaja jer je uticalo na promenljivost debljine i stvaranje jalovih zona (Ranković 1990). Vertikalno pomeranje ugljenog sloja usled rupturnih deformacija je iznosilo i do 100 m. Slika 74. Otkriveni sloj uglja na ...
    ... J1 – lijaski ugljonosni klastiti: konglomerati, kvarcni peščari, glinci, ugalj, glinoviti škriljci (u – ugljeni sloj); nqP - kvarcporfiri; T3 – konglomerati „šarena serija“; P – crveni permski peščari; C3 – konglomerati, peščari, ugljeviti glinci, škriljci gornjeg karbona; ----- - predpostaljeni ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... M. Luković (1950) D.Pejović (1951) ı N. Pantić (1956-1957) proučavali su Jezerske slojeve Cićevca i Popovca. R. Jovanovic (1951. 1954. 1958) raščlanjivanje mezozojskih krečnjaka na zapadnom obodu crvenih peščara, izdvajanje srednjeg i donjeg trijasa, kao ı lijas I gornju jJuru. 24 B. ...
    ... tektonske jedinice: navlaka crvenih permskih peščara i mezozojskih krečnjaka (ravnička monoklinala), Kučajsko- beljanička antiklinala i jedinica Paraćinske Glavice. Navlaka crvenih permskih peščara i mezozojskih krečnjaka (ravnička monoklinala) ima veliki značaj. Crveni permski peščari su navučeni ...
    ... Mezozoik TRIJAS Donji trijas (Ti) u njegovoj građi učestvuju pretežno karbonatne stene. Na istočnim padinama planine Babe najbolje su razvijeni donjotrijaski laporovito-peskoviti ı glinoviti, pločasti, ređe kvrgavi krečnjaci sa faunom mekušaca. Najniži delovi su izgrađeni od terigenih sedimenata iz ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... glinovitim vezivom crvene boje, što može da ukaže na kontinentalnu depoziciju. Preko grubozrnih klastita nalaze se alevritični ı peskoviti sedimenti koji verovatno pripadaju badenu. Badenska starost je pretpostavljena, kako se ovi sedimenti nalaze ispod sarmatskih fosilonosnih slojeva. Tokom sarmata ...
    ... i srednjih paludinskih slojeva. (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Gornji paludinski slojevi su otkriveni samo u dubokim bušotinama Vojvodince 8 (Rundić et al. 2016), dok se pretpostavlja da su na prostoru Fruške gore erodovani tokom izdizanja. Donji paludinski slojevi su izgrađeni od glina zelenih ...
    ... 'OopeHoBa de _ Benu {loYok Smederevo Obrenovdć, Grocka o nowapemau — Požarevac -MnaaeHosau, Slika ! Geografski položaj Fruške gore – predstavljen crvenim poligonom. 2. Geološke karakteristike područja istraživanja 2.1. Tektonski položaj i evolucija područja U tektonskom smislu na prostoru Fruške ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... na osnovu kojih je rađena analiza vodonosnih slojeva Na slikama 16, 17, 18, 19, ı 20. prikazani su poprečni preseci analiziranih bunara. Na ovim slikama, plavom bojom su označeni svi kartirani vodonosni slojevi kao i njihove debljine, dok su crvenom bojom obeležene dubine bunara. 35 Prva grupacija ...
    ... vodonosni slojevi, dok je crvenom bojom označena dubina bunara) 36 Druga grupacija sastoji se od četiri bunara ı obuhvata naselja Zemun polje i 13. Maj. To su bunari B-17, B-18 i B-1 u Zemun polju kao i bunar B-10 na području 13. Maj, što se može videti na slici 17. Vodonosni slojevi pokazuju ...
    ... 200 200 200 B-17 B-18 B-1 B-10 Slika 17. Poprečni presek bunara na liniji Zemun polje - 13. Maj (Plavom bojom označeni su vodonosni slojevi, dok je crvenom bojom označena dubina bunara) Treća grupacija sastoji se od tri bunara ı obuhvata naselje Galenika. To su bunari B-5, B-8 i BCC-1/97 ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... lokalitet, otkriveno je izuzetno bogato nalazište fosilnih ostataka kičmenjaka. Crvene nekompaktne gline potkapinskog tipa skoncentrisane su na obodu krečnjačke formacije koja se nalazi severno i severozapadno, a prekrivena je slojem kvartarnih naslaga (fluvijalni sediment ı les) (Slika 12) (Marković i ...
    ... Bojenje u crveno se vrši korišćenjem feronitrata, pri čemu objekat ostaje u rastvoru od 6 do 28 dana, u zavisnosti od debljine zida (3-10 mm). Nakon vađenja iz rastvora, objekat se zagreva do crvenog usijanja, a zatim se postepeno hladi. Ovim procesom se dobija intenzivnija crvena boja skeleta ...
    ... drugu. Ove krljušti dobile su ime po čvrstom, sedefastom sloju nazvanom ganoin, koji predstavlja modifikaciju dentina. Pored ganoina, u strukturi se nalaze i dva druga sloja: kosmin, koji ima kanaliće za ćelijske nastavke, ı izopedin, najdeblji sloj slojevitog koštanog tkiva. Površina ganoidnih krljušti ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... često nazivaju i „buloški krečnjaci“. Komercijalni nazivi ovih stena su „Sırogojno crveni“ — za crveni varijetet i „Bulog“ — za sivi varijetet. U ovom radu biće reči samo o crvenom varijetetu, odnosno „Sırogojno-crvenom“. 14 Slika 2.11] — list Titovo Užice (OGK) sa legendom S obzirom da pripada ...
    ... N površine crvenog krečnjaka 100 80 ——51R = ——52.R is ——53.R 0 60 - ——57.R % ——5.1.P =0—5.2.P – 40 5.3.P 57.P 20 ~7 [u} > 0 100 200 300 400 500 600 700 t (s*) Dijagram 3.5 – Kriva kapilarnog upijanja vode kod rezane i polirane površine krečnjaka „ „Sirogojno crveni“, dobijena ...
    ... uglavnom ujednačena, u nijansama svetlo smeđe, a po negde i u nijansama crvenkaste boje (Mafović, P., 2009). KREČNJAK „Sirogojno crveni“ Krečnjak „Sırogojno crveni“ vadi se iz površinskog kopa „Klisura“ koji geografski takođe pripada Zlatiborskom masivu, a od Užica Jje udaljen 22 km južno i ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... одговара интерпретираној раседној структури у виду две раседне површи означене црвеном бојом на слици 4.8. Угљени слој је истог пружања, са падом на ЈЗ. Због ових раседа, као и мањих померања отежано је пратити угљени слој. На нивоу угљене серије интерпретација раседа потврђена је рударским радом ...
    ... нова јама Ђурђевик II планира у дубљим деловима угљеног слоја. 10 2.3.3.3. Кровина угљеног слоја (М1-2) Прелазак угљеног слоја у кровинске стене је оштар и јасан. Директну кровину чине тврди лапорци који конкордантно леже на угљеном слоју, дебљине 60 до 80 m. Средњи део кровине карактеристичан ...
    ... - просечну брзину P таласа у датом слоју, изражену у [ms ]; - просечну густину датог слоја, изражену у [ kgm3]; и - просечну брзину S таласа у датом слоју, изражену у [ms ]. Поред основних података, могуће је било унети и остале карактеристике креираног слоја у виду анизотропије и порозности. Подаци ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... uzoraka u različitim vremenskim intervalima. 5.1 Raspadanje crvenih permskih sedimenata - primer iz prakse Duž trase autoputa E-80 mogu se primetiti efekti dezintegracije mekih ispucalih permskih sedimenata, preciznije na deonici Prosek-Crvena reka koji se proteže od km 18+125 do km 40+650. Na ovoj ...
    ... sa sporadičnim tankim proslojcIma peščara, Delimično oštećen Delimično oštećen siltit sa retkim ~ |{peščar sa slitit sa slojevima peščara đ L proslojcima slojevima siltita Veoma oštećena nabrana stenska masa očuvane strukture, sa približno sličnim procentualnim učešćem peščara | slitita ...
    ... slitit III glinoviti šeji sa polomijenim | deformisanim slojevima slojevi peščara su polomljeni | pretvoreni u N/A N/A male fragmente ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... južnim ı jugoistočnim delovima područja istraživanja. Donji trijas (Ti) Donjotrijaski sedimenti izgrađeni su pretežno od karbonatnih tvorevina. Trijaske naslage počinju serijom “šarenih” peščara konkordantno preko crvenih permskih peščara. Preko terigenih subarkoznih sedimenata najčešće leže krečnjaci ...
    ... „Drugi kompleks crvenih sedimenata“ prostire se od gornjeg toka reke Mirosave, preko Senja i dalje na jugoistok. Između reke Ravanice i Crnice donjim delovima serije rasprostranjeni su mahom konglomerati vezani crvenim peščarskim cementom, peščari i aglomerati sa interkalacijama crvenih i zelenih glina ...
    ... i glinovitih peščara koji se često bočno smenjuju. Više partije crvenih klastita izgrađuju sitnozrni klastiti i laporci sa tufovima. Ovaj tip crvenih podinskih sedimenata Javlja se i po obodu planine Babe. 21 U povlati crvenih klastita javljaju se cementni laporci koji ujedno predstavljaju i ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... podina prvog i drugog modelskog sloja, dok na slici 12 je prikazana karta podine trećeg sloja. yićevo 7a0000 Legenda —— lzohipse podne | sloja (mrmjč Podina | sloja (mnm) * • - Bunam(podma i sloja u meim)| izohipse podine Il sloja (rnnm} Podina II sloja (mnm) 101- 105 108100 [ _]m-ws ...
    ... bj 5 10 20 x Slika 11. Karta izohipsi podina. Levo: prvog modelskog sloja; desno: drugog modelskog sloja. 24 Legenda Izohipse podine III sloja (mnm) Podina III sloja (mnm) NB s » 101 - 105 • · MBunarj(podina III sloja u mnm) 93.5 rI'rlz%.B (mnm) 7500000 78510000 7520000 7530000 —— ...
    ... ukupno tri sloja, posmatrano u vertikalnom profilu. Svaki od slojeva odgovara određenom realnom sloju, šematizovanom i izdvojenom na osnovu poznavanja terena i rezultata sprovedenih analiza ranije izvedenih terenskih istražnih radova. Posmatrano od površine terena, korespodentni slojevi modela su: ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... delimično transgresivno ı diskordantno preko slojeva gornje jure i serpentinita. Prema kristalastim škriljcima odvojeni su dislokacijom koja je markirana hidrotermalno-promenjenim serpentinitima. Pretežno je predstavljena heterogenim brečama, crvenim konglomeratima i peščarima, peskovitim krečnjacima ...
    ... poznatija kao „sremska facija” gornjeg ponta. Srednji i gornji pliocen (Pl->3) je predstavljen donje paludinskim slojevima, koji pripadaju srednjem pliocenu i srednje i gornje paludinskim slojevima, koji odgovaraju gornjem pliocenu. Sedimenti srednjeg pliocena leže konkordantno preko oslađenih facija ...
    ... su šljunkovita sočiva veoma retka. Srednje paludinske slojeve predstavljaju žućkasti peskovi, smeđi peskoviti alevriti, alevritski peskovi i smeđe do zelenkaste peskovite gline, sa srednje paludinskom faunom. Gornje paludinskim slojevima najverovatnije pripadaju šljunkovito-peskovite naslage ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Jeste prisustvo crvenih peščara čije formiranje vezujemo za perm. Ovi sedimenti se transgresivno prostiru preko rifejsko- kambrijskih škriljaca. Litološki profil permskih naslaga pokazuje bazalne konglomerate, iznad kojih se nalaze finozrni peščari i glinci, a u gornjim slojevima dominiraju d ...
    ... koji se sastoji od tri glavne opne: endegzina, egzina i perine (Ercegovac, 1980). Endegzina je unutrašnji sloj izgrađen od celuloze i retko se sačuva u fosilnom stanju. Egzina (srednji sloj) Je sačinjena od tankih lamela, a često se na njemu javlja ornamentacija u vidu skuptura i struktura. Skupturne ...
    ... arkozni konglomerati (Anđelković, 1978). U dolini reke Jelovice, donjotrijaske naslage pokazuju transgresivni karakter i leže preko permskih crvenih peščara. Ove naslage se mogu podeliti na dva segmenta: stariji (sajski kompleks), sastavljen od gruboklastičnih sedimenata poput kvarcnih konglomerata ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... atmosfre i slično. Površina Sunca se naziva fotosfera. Ona je prvi prozračan sloj koji okružuje unutrašnjost Sunca, zrnaste je strukture zbog mlazeva vrelog gasa koji izbijaju na površinu iz nižih podfotosferskih slojeva. Najznačajniji oblik fotosferske aktivnosti su Sunčeve pege tzv. magnetne anomalije ...
    ... PD) Rep magnetosfere Odbijene čestice — Sunčevog vjetra Ulazak čestica Polarni e o Sunčevog vjetra Sloj plazme OtVOrI < | _ | Van Allenovi | pojasi zračenja Neutralni sloj Zemljina atnosfera o 1Ooikaa unčev Vjetar K. Magnetopauza Slika 2.2.2. Struktura magnetosfere (htt ...
    ... širok dijapazon boja, u zavisnosti od sastava atmosfere i tipa atoma s kojima čestice Sunčevog zračenja stupe u interakciju. Najčešće je zelene ı crvene (pobuđeni atomi kiseonika) ili ljubičaste (azota) boje (Slika 4.3.1.). Na severnoj polulopti polarna svetlost poznata Je kao aurora borealis (boreus-na ...