Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Dinaridski ofiolitski pojas Srbije.

845 items

  • Radiolarije i biostratigrafija mezozojskih silicijskih stena Vardarske zone i Dinaridskog ofiolitskog pojasa Srbije

    Nevenka Đerić (2008)
    Radiolarije, biostratigrafija, mezozojske silicijske stene, Vardarska zona, Dinaridski ofiolitski pojas Srbije.

  • Određivanje karstnih hidrogeoloških sistema u ofiolitskom pojasu unutrašnjih Dinarida SR Srbije

    Neven Krešić (1987)
    Hidrogeološki sistemi, karst, ofiolitski pojas, Dinaridi

  • Jurske radiolarije Dinaritskog ofiolitskog pojasa između Nove varoši i Sjenice(JZ Srbija)

    Nevenka Đerić (2002)
    Jurske radiolarije, ofiolitski pojas, Dinaridi

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... odvajaju ofiolitske pojaseve (Drina-Ivanjica, Jadar i Kopaonik), zapravo delovi oboda Afrike, koji “izviruju“ ispod raskinutih ofiolita. Na drugoj strani, drugi autori (npr. Robertson and Karamata, 1994; Karamata, 2006; Robertson et al., 2013) smatraju da ofiolitski pojasevi Balkanskog poluostrva ...
    ... od glavnih razloga zašto je interpretacija njihovog postanka još uvek predmet neslaganja. Iako se gotovo svi autori slažu da su svi ovi ofiolitski pojasevi nastali u mezozoiku, usled zatvaranja Tetisa, mišlјenja mnogih istraživača se razlikuju u pogledu broja okeana koji su postojali na ovom ...
    ... Sens. Environ., 53(2): 85-90. Lepitkova, S., 2000. Petrološki, geohemijski i izotopski proučuvanja na peridotitite od vnatresniot dinarski ofiolitski pojas vo Republika Makedonija. PhD dissertation, Kiril and Metodij University of Skopje, 333 pp. Li, X., 2008. Magnetic reduction-to-the-pole at ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... geološka karta Srbije, na osnovu OGK SFRJ, i prema tektonskoj podeli Schmid et al. (2008) (modifikovano – Mladenović A.). Legenda:1) Zona gornjokrednog magmatizma istočne Srbije; 2) Oligocensko-miocenski plutonsko- vulkanski pojas, 3) Intrakontinentalni tercijarni baseni, 4) Ofiolitski pojas, 5) Obodna ...
    ... istočne Srbije; 2) oligocensko-miocenski magmatski pojas, 3) intrakontinentalni tercijarni baseni, 4) ofiolitski pojas, 5) obodna zona Panonskog basena, 6) Panonski basen, 7) Granitoid Plavne, 8) Granitoid Bujanovca. 70 Pojave podzemnih voda iz oligocensko-miocenskog magmatskog pojasa prate ...
    ... sistemima u okviru sledećih oblasti (Slika 3.1.): 1. Zona gornjokrednog magmatizma istočne Srbije; 2. Oligocensko-miocenski plutonsko-vulkanski pojas, 3. Intrakontinentalni tercijarni baseni, 4. Ofiolitski pojas, 5. Obodna zona Panonskog basena, 6. Panonski basen. Pored navedenih sredina ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... orogenezu i formiranje navlačno-nabornog pojasa. Ovi ofioliti ne predstavljaju ofiolitsku zonu suture već predstavljaju strukturno viši nivo od delova navlačno-nabornog pojasa adrijskog afiniteta. Prilikom kartiranja ove ofiolitske jedinice, ofiolitski melanž koji se nalazi u podini obdukovanih ...
    ... 2020). Ovi ofioliti su danas locirani u dva odvojena pojasa: Dinarska Ofiolitska Zona (DOZ) ı Ofiolit Zapadno-vardarske zone (OWVZ). Oni su izgađeni od serpentinisanih peridotita, gabrova, dolerita, bazalta i lokalno granita. Identični ofiolitski melanž izgrađen od tektoniziranog glinovito-alovrolitičnog ...
    ... ovde nalazi najnestabilnije područje. Posmatrajući kartu energije reljefa mogu se uočiti Jasno uzani pojasevi razuđenog reljefa koji odvajaju područja sa istaknutim reljefom. Upravo ovakvi pojasevi potencijalno mogu predstavljati neotektonski aktivne rasede. Analizom karte I trenda energije reljefa ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... marginu i obuhvata dva pojasa odvojena Drinsko-ivanjičkom kontinentalnom jedinicom. Spoljašnji pojas koji većina autora naziva Dinaridskim ofiolitima (ili Dinaridskim ofiolitskim pojasom, Pamić et al., 2002; Karamata 2006), poznat je i kao Centralni Dinaridski ofiolitski pojas (Lugović et al., 1991) ...
    ... 1991). Kako ovaj pojas ne zahvata područje ugljevičkog basena, neće biti detaljnije razmatran. Unutrašnji ofiolitski pojas Karamata (2006) naziva Zapadni vardarski ofioliti, a u literaturi se sreću Još ı nazivi Unutrašnji Dinaridski ofiolitski pojas (Lugović et al., 1991), Eksterna vardarska subzona ...
    ... et al., 2002?). Jugozapadni ofiolitski pojas (Dinarski po Karamati), u najvećem dijelu je izgrađen od lerzolita, mada se lokalno javljaju i harcburgiti. Harcburgiti, koji predstavljaju osiromašene peridotite omotača, izgrađuju sjeveroistočni ofiolitski pojas (Zapadnovardarski po Karamati). ...

  • Geologija zapadnog krečnjačkog pojasa istočne Srbije između Dunava i Mlave.

    Ivana Carević (2010)
    Zapadni krečnjački pojas istočne Srbije, geologija.

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... ć M. D., Dimitrijević M. N., (1975a): "DIJABAZ-Ro2NACKA FORMACIJA" OFIOLITSKOG POJASA I VARDARSKE ZONE: 'GBNETSKO UPOREDENJE. Acta Geologica VIII, Zagreb. Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1975b): OFIOLITSKI MELAN2? DINARIDA I VARDARSKE. ZONE: GENEZA I GEOTEKTONSKO ZNACENJE. Radovi Znanstvenog ...
    ... epohe u ovom delu Srbije, što Je u skladu sa prethodnim regionalnim istraživanjima. Istraživanje doprinosi boljem razumevanju lokalne geološke evolucije ı pruža osnove za dalja istraživanja ovog terena. 21 5. LITERATURA Anđelković M., (1954): URGON I GOLT U KREDNOM POJASU. TOPOLA-DRAČA. Geol ...
    ... formacije i njenom geotektonskom značaju pisali su Dimitrijević i Dimitrijević (1973, 1974, 1975, 1977) koji su smatrali da su ove tvorevine ofiolitski melanž olistostromskog porekla i da su posle formiranja bile izložene mladim tektonskim procesima, koji su Jos više komplikovali njihovu građu ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... маргину и обухвата два појаса одвојена Дринско-ивањичком континенталном јединицом. Екстерни појас највећи број аутора назива Динарским офиолитима (или Динарским офиолитским појасом, Pamić et al. 2002; Karamata 2006), а такође је познат и као Централни динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991) ...
    ... литератури се срећу још и називи Унутрашњи динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991), Екстерна вардарска субзона (Димитријевић 1995; Dimitrijević 2001), или само Вардарска зона (Pamić et al. 2002). Југозападни офиолитски појас (динарски по Карамати) Западне вардарске офиолитске јединице је у ...
    ... Динариде, дуго времена се водила полемика. Главни проблем односио се на постојање два офиолитска појаса у оквиру динарског орогена: спољашњег, који је Димитријевић (1995) назвао Динарски офиолитски појас, и унутрашњег, који исти аутор назива Вардарска зона. Постојање ове две офиолитске зоне, и њихов ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... маргину и обухвата два појаса одвојена Дринско-ивањичком континенталном јединицом. Екстерни појас највећи број аутора назива Динарским офиолитима (или Динарским офиолитским појасом, Pamić et al. 2002; Karamata 2006), а такође је познат и као Централни динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991) ...
    ... литератури се срећу још и називи Унутрашњи динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991), Екстерна вардарска субзона (Димитријевић 1995; Dimitrijević 2001), или само Вардарска зона (Pamić et al. 2002). Југозападни офиолитски појас (динарски по Карамати) Западне вардарске офиолитске јединице је у ...
    ... Динариде, дуго времена се водила полемика. Главни проблем односио се на постојање два офиолитска појаса у оквиру динарског орогена: спољашњег, који је Димитријевић (1995) назвао Динарски офиолитски појас, и унутрашњег, који исти аутор назива Вардарска зона. Постојање ове две офиолитске зоне, и њихов ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... (ДИМИТРИЈЕВИЋ, 1995), за који КАРАМАТА (2006) сматра да је офиолитски шав између континенталног Дринско- ивањичког и Јадарског терана, док SCHMID И САРАДНИЦИ (2008), сматрају да је Зворнички шав северозападни продужетак дугачког појаса сенонског флиша који маркира тектонску границу између Дринско- ...
    ... један је од тринаест терана централног дела Балканског полуострва, који се доковао уз Вардарску зону пре почетка касне креде, а данас га Западни појас вардарске зоне окружује са две гране. ДИМИТРИЈЕВИЋ (1995) Јадарски блок смешта у Вардаску зону коју дели на интерну, централну и екстерну субзону ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... kada je ovaj region već „potopljen“, ovaj sistemski pojas je veoma teško razdvojiti od sistemskog pojasa faze rane maksimalne riftogeneze. Osim sistemskog pojasa početka riftogeneze, izdvojeni su rani (S3a), srednji (S3b) i kasni (S3c) sistemski pojas maksimalne riftogeneze. U grabenima sa manjim tonjenjem ...
    ... koje najverovatnije pripadaju donjem ladinskom katu (Čanović & Kemenci, 1988). 5.1.3. Jura–kreda (?) (ofiolitski kompleks) U južnom delu istražnog prostora nalazi se ofiolitski kompleks predstavljen dijabazima i spilitizovanim dijabazima (R. Kemenci u periodu 1961–1994, M. Čanović ...
    ... Baden Gornja kreda Donja kreda Zapadno Vardarski ofiolitski melanž Gornji Trijas Codru(Tisa) Bihor(Tisa) Srednji Trijas Donji Trijas Jadar-Kopaonik (Dinaridi) Srpsko-Makedonska masa / Supragetik (Dakia) Donji miocen Istočno Vardarski ofiolitski melanž Biharia(Dakia) Prilog broj 5. Regionalni ...

  • Geoloski profil planine Avale (severna Šumadija) - uvid u litostratigrafiju i tektonske strukture

    Marinko Toljić, Bojan Glavaš-Trbić, Maja Maleš, Nikola Ranđelović (2022)
    Mezozojske formacije Šumadije dele tektonsko-stratigrafsku evoluciju južnijih delova suture jedinica Adrijskog i Evropskog afiniteta, uključujući gornjojursku obdukciju, krednu subdukciju i paleogenu kontinentalnu koliziju. Finalni rezultat dugovremene evolucije u geodinamički složenom ambijentu su komplikovani tektonski i litostratigrafski odnosi različitih mezozojskih formacija suture. Geološki profil kroz planinu Avalu omogućava uvid u skoro potpunu sukcesiju mezozojskih formacija i prostorne pozicije i kinematiku značajnih tektonskih struktura najsevernijih segmenata suture u Šumadiji. U tektonskom kontekstu, mezozojske formacije okoline Beograda najčešće su interpretirane kao deo Istočne ...
    sutura, parafliš, bazalna navlaka, transkurentni rased

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... (povlatna ploča). U okviru Adrije (Dinarida) definišu Zapadne Vardarske ofiolite obdukovane preko eksterne jedinice Drinsko-Ivanjičkog elementa (Ofiolitski pojas prema Dimitrijević (1997)) i interne jedinice Drinsko-Ivanjičkog elementa (Drinsko- Ivanjički element prema Dimitrijević (1997)). Schmid et ...
    ... području Srbije, čiji se tereni generalno karakterišu složenom geološkom građom i dugom višefaznom tektonskom evolucijom, zbog čega ne postoji jedinstvena i opšte prihvačena tektonska rejonizacija ovih prostora. Generalno, tereni Srbije su smešteni u jugoistočnoj Evropi u okviru Alpskog pojasa (Alpidi) ...
    ... izgrađuju dva paralelna pojasa pružanja sever-severozapad – jug- jugoistok, koji se nalaze zapadno od Jastrepca, u njegovom neposrednom okruženju (Slika 5-15). Pojas pozicioniran bliže planini Jastrebac predstavljen je sedimentima neritsko-sprudne facije, dok je zapadnije situiran pojas izgrađen od flišnih ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... јединице; Гетектонске јединице: Карпато − балканиди (КБ); Српско – македонска маса (СММ); Вардарска зона (ВЗ), Дринско – ивањички елемент (ДИЕ), Офиолитски појас (ОП), Источно – дурмиторски блок (ИДБ); Дакијски басен (ДБ). 2 Геологија по Геолошкој карти СФРЈ ...
    ... вода. Геотектонске јединице: Карпато - балканиди (КБ); Српско – македонска маса (СММ); Вардарска зона (ВЗ), Дринско – ивањички елемент (ДИЕ), Офиолитски појас (ОП), Источно – дурмиторски блок (ИДБ). Оксидационе форме угљеника (CO2, HCO3 -, H2CO3 и CO3 2-) у хидротермалним флуидима могу да воде ...
    ... Запажа се да угљокиселе воде маркирају дубинске разломе (Вукашиновић, 2010). То су, разлом који разграничава Дринско - ивањички елемент и Офиолитски појас, централни дубински разлом кроз Вардарску зону (Врњачка Бања – Плеш – Радманово) и дубински разлом који разграничава Српско-македонску масу ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... odredbu fosila (Stevanović, 1997). Naročitu pažnju posvećuje pojasu Ravaničkih krečnjaka, širem opisu razvoja crvenih peščara perma (Jovanović, 1958). Faza regionalnog istraživanja terena istočne Srbije započinje radom “Geologija istočne Srbije” V. Petkovića (1908-1935), kada je izrađena geološka karta ...
    ... istraživanja. Karstna izdan predstavlja primarni resurs podzemnih voda istočne Srbije i kao takav, predmet Je brojnih proučavanja. Istraživanje je fokusirano na geološkim i hidrogeološkim karakteristikama zapadnog pojasa Karpato-balkanskog luka, Ravaničke zone, čija je svrha spoznavanje specifičnih ...
    ... vrednosti proticaja Ravanice – v.s. Cuprija za period 1999-2018. godine (RHMZ Srbije) 2. GFKOLOŠKE KARAKTERISTIKE PODRUČJA ISTRAŽIVANJA Područje istraživanja obuhvata zapadni i manjim delom istočni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka koji su obuhvaćeni Osnovnom geološkom kartom listova: ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... ovaj region već „potopljen“, ovaj sistemski pojas je veoma teško razdvojiti od sistem‐ skog pojasa faze rane maksimalne riftogeneze.  Osim sistemskog pojasa početka  riftogeneze,  izdvojeni su  rani  (S3a), srednji  (S3b)  i kasni  (S3c)  sistemski pojas maksimalne riftogeneze. U grabenima sa manji ...
    ... sistemskih  pojaseva može izostati. Oni se verovatno nalaze ispod nivoa seizmičke rezolucije, tako da njihovo izdva‐ janje nije bilo moguće. Sistemski pojas rane maksimalne riftogeneze obično se završava progradacionim  rubom  (downlap) na pretercijarne formacije  ili na sistemski pojas početne riftogeneze ...
    ... su  često  veoma  iskošeni.  Sistemski pojas  faze  kasne maksimalne  riftogeneze  (S3c)  razlikuje  se od pojasa  faze  srednje  maksimalne riftogeneze (slika 1) po širenju sedimentacije na (često delimično erodovan) podinski blok.  Pored toga, u sistemskom pojasu faze kasne maksimalne riftogeneze  i ...