Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Bokokotorski zaliv

29 items

  • Hidrogeološke karakteristike sliva Bokokotorskog zaliva

    Vladan Dubljević (2001)
    Hidrogeologija, Bokokotorski zaliv

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... ......................................................174 9.1.1.6.1. Zvornički zaliv (zapadna Srbija) ........................................................................174 9.1.1.6.2. Zvornički zaliv (SI Bosna i Hercegovina) ..........................................................174 ...
    ... oluja. U uslovima zaliva prema (Bret i James, 2013) dolazi do veoma brzog taloženja sedimenata u kojima se mogu dobro sačuvati izuzetno zajednice fosila. Time se može objasniti nastanak nekih proučavanih slojeva sa brojnim fosilima kao što je u okolini Golupca (Braničevski zaliv). Na očuvanost ...
    ... КOLUBARSKO - TAMNAVSKI ZALIV Na prostoru zapadno od linije duž koje se dodiruju Šumadidi i Unutrašnji Dinaridi do planine Cera i Gučeva, a na jugu do planine Vlašić, Bukulje, šire okoline Pambukovice i Lazarevca, za vreme badenskog veka prostirao se Kolubarsko-tamnavski zaliv Panonskog basena. ...

  • Smanjenje sleganja plitkih temelja primenom mikrošipova

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić (2021)
    Mikrošipovi su šipovi malog prečnika koji se grade tako što se u tlu specijalni postupkom formira bušotina koja se zatim armira i injektira. Njihov prečnik je najčešće 150 – 300 mm, a dužina može da bude i više desetina metara. Mikrošipovi mogu da se grade u svim vrstama tla i mogu da budu vertikalni i kosi. Oni se, stoga, koriste kao zamena za konvencionalne šipove i ankere. Primena mikrošipova u fundiranju predstavlja jedan savremeni način izgradnje i sanacije temelja/objekata. ...
    mikrošipovi, sleganje plitkih temelja i mikrošipova, krutost tla i mikrošipova

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Geomorfološke karakteristike terena Lokaciju istraživanja morfološki posmatrano čine donji djelovi padina neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Geomorfološke karakteristike terena Lokaciju istraživanja morfološki posmatrano čine donji djelovi padina neposredno iznad mora u Bokokotorskom zalivu, na dionici od Lipaca do Ljute. Padine brda su velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... pravovremeno reagovanje u slučaju bilo kakvih problema. Lokacija i istorija Postrojenje se nalazi u zapadnom delu Kuvajta, blizu obale Persijskog zaliva, što omogućava lak pristup transportu nafte. Od kada Je pušteno u rad 1993. godine, "Al-Jahra" je kontinuirano proširivano i modernizovano, što ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... 900 kilometara. Međutim, glavne rute za transport goriva su koncentrisane u Bliskom istoku. Najvažnije linije vode ka Crvenom moru i Persijskom zalivu, gde postoje distributivni centri za prenos sirove nafte putem brodova širom sveta. (Oil and gas pipelines — veins of the economy, 2022) 10 ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... za dobijanje bakra iz rudnih tela sa niskim sadržajem ovog metala. Nakon miniranja, ruda se bez ikakve dodatne prerade dovozi na ogromne nasipe i zaliva kiselim rastvorom koji pospešuje rast acidofilnih mikroorganizama. Primenom ove jednostavne tehnologije, uz određena poboljšanja u odnosu na bazičnu ...
    ... velika gustina bakterijske populacije (do 109 ćelija mL-1) i koncentracija gvožđe(III)sulfata od 2-3 gL-1 (Panda et al., 2012). Uređeni nasip se zaliva ovim rastvorom pomoću sistema prskalica. Ispod uređenog nasipa se postavlja vodonepropusni sloj od polietilena visoke gustine koji sprečava zagađivanje ...
    ... Slika 5. Shematski prikaz pogona za proizvodnju bakra primenom tehnologija bioluženja, solventne i elektrolitičke ekstrakcije. Uređeni nasip se zaliva kiselim rastvorom koji sadrži konzorcijum acidofilnih mikroorganizama i veliku koncentraciju Fe3+ jona. Lužni rastvor obogaćen bakrom se prenosi ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... za nastanak Panonskog basena, kao izalučnog basena Centralne Evrope, čiji nastanak je uzrokovan povlačenjem luka subdukovane litosfere Karpatskog zaliva 5 (Bada et al., 2007; Schmid et al., 2008, 2020; Stojadinović et al., 2013; Stefanović & Krstekanić, 2024 i tamošnje reference). Istovremeno ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... nafte u Libiji (NOC, 2011; NAP, 2011). Prerada nafte u Libiji vrši se u nekoliko rafinerija i to: Ras Lanuf, izvozna rafinerija locirana u zalivu Sirte, sa kapacitetom prerade sirove nafte od 35.000 m3/d; Az Zawiya rafinerija, locirana na severozapadu Libije, sa kapacitetom prerade od 19 ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... nafte u Libiji (NOC, 2011; NAP, 2011). Prerada nafte u Libiji vrši se u nekoliko rafinerija i to: Ras Lanuf, izvozna rafinerija locirana u zalivu Sirte, sa kapacitetom prerade sirove nafte od 35.000 m3/d; Az Zawiya rafinerija, locirana na severozapadu Libije, sa kapacitetom prerade od 19 ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... površine Zemlje. Prosečna mineralizacija (sadržaj rastvorenih materija) morske vode iznosi 35 g/l, ali postoje razlike. Tako, “zaslađene” vode u zoni zaliva, gde su doticaji rečnih (slatkih) voda konstantni, mogu da imaju mineralizaciju od svega nekoliko g/l, dok mineralizacija voda tropskih mora, zbog ...
    ... posledična kolebanja nivoa PV voda u bunaru udaljenom 30 m od obale, Merilend, SAD [83, 17]; Desno: Promena saliniteta vode na priobalnim vrelima u zalivu Vrilo pod uticajem plime i oseke [54]: 1- oscilacije nivoa mora; 2, 3, 4- promena sadržaja Cl- u vodi vrela (koja su na maloj skici, ispod dijagrama ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... vardarska zona se nalazi između jedinice Kopaonik na istoku i Drina-Ivanjica jedinice na zapadu. Pruža se pravcem SSZ-JJI od severa Grčke (Solunski zaliv) preko Makedonije, obuhvata ultramafitske navlake Stolovi, Čemerno i Troglav kao i Maljen. Metamorfne stene SMM se pojavljuju istočno od opisanih ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... kojem su egzistirale marinske facije. Današnji izgled (konture) Panonski basen zadobija početkom tortona, a po njegovom obodu postojalo je više zaliva kao što je npr. Tuzlanski, Kolubarski i dr. baseni. Tokovi Drave i Save predstavljali su (markiraju) unutarpanonske rovove. Upravljanje ...
    ... kaspibrakična fauna (pont). Nivo mora opada usled oticanja vode preko Đerdapa, more se postepeno povlači iz Šumadije, pored postojećeg velikomoravskog zaliva formira se i Kolubarski basen. Krajem donjeg pliocena, usled novih snažnih pokreta alpske orogeneze prekinute su veze između postojećih basena ...
    ... podzemnom vodom. U tabeli 16 prikazani su rezultati koji se odnose na količine podzemnih voda koje se utroše u zavisnosti od površine koja se zaliva. Samo iz teoretskih razloga proračun vode Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 109 izvršen i za slučaj kada bi se navodnjavala ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... Savničke glave, Nikšićkom polju, Glavi Zete ı HE „Perućica“, odnosno Regionalnom izvorištu „Bolje Sestre“”, Skadarskom jezeru i vrelima Bokokotorskog zaliva. Pored toga, tradicionalne ture po istočnoj Hercegovini su takođe bile planirane, kao i svake prethodne godine. U cilju realizacije takvog kursa ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... sastavu i tektonskoj građi razlikuju od okolnih terena – Rodopske mase i Dinarida. Iz tih razloga je smatrao da deo terena od Beograda do Solunskog zaliva, preko centralnog dela Balkanskog poluostrva (obuhvatajući "šumadiske planine" zajedno sa planinama na zapadnom obodu Panonskog basena) predstavlja ...
    ... tektonski element Balkanskog poluostrva koji razdvaja dve krupne orogene oblasti – Dinaride i Karpato- 40 balkanide, da se proteže od Solunskog zaliva do Beograda i da ima jedan ogranak ka SZ, ka centralnoj Bosni. Prema Hsiju (Hsü, 1971), Vardarska zona je predstavljala domen zatvaranja glavnog ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... sastavu i tektonskoj građi razlikuju od okolnih terena – Rodopske mase i Dinarida. Iz tih razloga je smatrao da deo terena od Beograda do Solunskog zaliva, preko centralnog dela Balkanskog poluostrva (obuhvatajući "šumadiske planine" zajedno sa planinama na zapadnom obodu Panonskog basena) predstavlja ...
    ... tektonski element Balkanskog poluostrva koji razdvaja dve krupne orogene oblasti – Dinaride i Karpato- 40 balkanide, da se proteže od Solunskog zaliva do Beograda i da ima jedan ogranak ka SZ, ka centralnoj Bosni. Prema Hsiju (Hsü, 1971), Vardarska zona je predstavljala domen zatvaranja glavnog ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... (Weiner 2008). Uran se pretežno akumulira u basenima, koji su tokom geološke evolucije u pojedinim etapama svog razvoja bili izolovani, zatim u zalivima sa prinosom slatke vode ili jezerskim 17 basenima sa obodnim terigenim (kontinentalnim) fluvio–deltičnim ili sličnim facijama (barski–močvarni ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... јужног обода Паратетиса, у вези са истим тектонским покретима, створен је низ мањих или већих мађупланинских депресија, које су се у виду поjединих залива Панонског мора или засебних језера, простирале преко потонулих делова старијих геотектонскијх јединица. Развој Панонског басена током неогена ...