Претрага

Упит dcterms_subject_txt:радио емисије

103 items

  • Мултимедијални документ „Култне радио емисије“ - осврт на стање у архивама радио станица у Србији

    Биљана Лазић, Јелица Поклопић (2011)
    радио емисије, архиве медијских кућа
    ... познате радио емисије. Нажалост, за материјале мно- гих емисија смо остали ускраћени. Први велики проблем са којим смо се су- срели била је чињеница да су поједине радио станице претходних година приватизоване. Такав случај су Радио Крајина из Неготина, Радио Полимље из Пријепоља, и Радио Ча- чак ...
    ... чак, док су Радио Суботица и Радио Ваљево у процесу приватизације. Материјали радио емисија из неких од тих радио станица одне- ти су у депое и више нису доступни за јав- ност. На тај начин могу трајно нестати траго- ви о значајним радио емисијама. Захваљујући појединцима који су свесни важности тих ...
    ... документ „Култне радио емисије“ - осврт на стање у архивама радио станица у Србији Биљана Лазић, Јелица Поклопић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Мултимедијални документ „Култне радио емисије“ - осврт на стање у архивама радио станица у Србији ...

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija

  • Dijagnostika niske jonosvere radio talasima vrlo niskih frekvencija (VFL)

    Aleksandra Kolarski (2009)
    Niska jonosfera, radio talasi (VFL), dijagnostika.

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... Увођењем топлотних пумпи постигло би се и смањење директне емисије угљендиоксида од 13%, док би укупно смањење емисије угљендиоксида (укључујући и емисију при производњи електричне енергије) износило 4%.Израчунате вредности смањење директне емисије угљендиоксида показују различите ефекте у различитим ...
    ... што има за последицу емисију гасова стаклене баште и других полутаната у атмосферу. Одређивање емисије гасова стаклене баште из процеса сагоревања у топланама извршено је у складу са методологијом IPCC, коришћењем емисионих фактора за стационарно сагоревање. Укупна емисија угљендиоксида из топлана ...
    ... потрошње примарне енергије у системима даљинског грејања у Србији у 2017. години Велико учешће природног гаса је повољно са аспекта емисије загађујућих емисија у атмосферу, имајући у виду да је природни гас еколошки најприхватљивије фосилно гориво, али и са аспекта енергетске ефикасности, јер котлови ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... propisa. Država kontinuirano radi na pripremi za poštovanje i adekvatnu primenu evropskih propisa, tako da treba uskladiti rad rudarsko-energetskih kompleksa sa smernicama evropskih direktiva, regulativa i odluka, kao što su Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/EU [243], Regulativa o ...
    ... raspodela emisija zagađujućih materija, po opštinama Republike Srbije, u 2014. godini, sa prikazom lokacija termoelektrana: a) emisije oksida sumpora, b) emisije oksida azota i c) emisije praškastih materija [150] Prostorna raspodela emisije zagađujućih materija je utvrđena prema nivou emisije [151] ...
    ... Srbije S TEU 8 Emisija zagađujućih materija termoelektrane rudarsko-energetskog kompleksa P TEU 9 Udeo emisije zagađujućih materija termoelektrane rudarsko-energetskog kompleksa u ukupnim emisijama zagađujućih materija energetskog sektora R Srbije P, S TEU 10 Udeo emisije zagađujućih materija ...

  • Коришћење алтернативних горива у циљу смањења емисије CO2

    Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан (2011)

  • Утицај састава биогаса на емисију полутана микротурбине са пилот гориоником

    Живковић Марија, Аџић Мирољуб, Ивезић Дејан, Даниловић Душан, Миливојевић Саша (2011)

  • Uticaj sastava biogasa na emisiju polutanata mikroturbine sa pilot gorionikom

    Живковић Марија, Аџић Мирољуб, Ивезић Дејан, Даниловић Душан, Миливојевић Саша (2011)

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... 4. Емисија азотних оксида - NOx – постоји огромна разлика у емисијама штетних материја између постројења која примењују мере за смањење емисија ових материја и оних који то не раде; примена модерних технологија може готово у потпуности елиминисати емисије NOx. 40 5. Емисије сумпо ...
    ... управо из СНР постројења, те је и емисија штетних материја из овог система већ урачуната у делу који се односи на СНР постројење. Прорачун је сложенији за Опцију 2 јер се ради о комбинацији употребе геотермалне енергије и котлова на гас. Због тога и емисија штетних материја треба да буде ...
    ... биће приказана у GWh јер се на нивоу целог постројења ради о великим количинама. Тако, можемо користити следећи прорачун за израчунавање емисија CO2 за опцију 2: Е2 = 0,7 * Е1 + 0,3 * Q * (1/COP) * Х * А / L, где су: - Е1 и Е2 – емисије CO2 за опције 1 и 2, - 0,7 и 0,3 – удели котлова ...

  • Analiza emisije štetnih gasova pomoćne mehanizacije na površinskim kopovima RB Kolubara

    Filip Miletić, Stevan Đenadić, Aneta Kovač, Jovan Ivanović, Predrag Jovančić (2018)

  • Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја

    Александар Маџаревић (2019)
    енергетска безбедност, сценарио развоја, фази логика, сигурност снабдевања, доступност, расположивост, природни гас
    ... ефекат стаклене баште). Као и код емисија ГХГ, ефикасно праћење и извештавање о емисијама полутаната представља основу за напредак у циљу остварења редукције емисија. Аналогно са начином израчунавања емисије гасова стаклене баште, врши се стехеометријски прорачун емисије различитих полутаната у димним ...
    ... допринети знатном смањењу емисија одређених штетних материја кроз супституцију енергената који се тренутно употребљавају (угаљ, мазут итд.). Парцијални индикатор Емисија гасова стаклене баште (Е1) Емисија гасова стаклене баште може посматрати кроз анализу емисије CO2, пошто је емисија других гасова са ефектом ...
    ... горива, тако да је његов утицај приликом емисија занемарљив (Carpenter, A., Davidson, R., 2006). Коефицијенти емисије честица па јединици произведене енергије приказани су у таблици 4.3. Табела 4.3. Коефицијент емисије оксида азота (IEA, 2018b) Енергент Емисија [g NOx/GJ] Угаљ 1.5 Мазут 0.6 Природни ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... 2020 — Stvara se slobodno tržište za kredite za emisije CO>s (CBAM); - 2023 - Uvođenje prekograničnih naknada (CBAM) za uvoz proizvoda čija je proizvodnja povezana sa velikim emisijama gasova staklene baste (01.10.2023). [10] Sistemi kontrole emisije CO» u svetu Porezi - Regulator utvrđuje fiksni ...
    ... fiksni iznos poreza, kompanije plaćaju svaku tonu emisije, efikasnost zavisi od cene ugljenika, smanjenje emisije postiže se postepenim povećanjem poreza Kvote - Regulator postavlja fiksno ograničenje za emisiju CO» i broj emisijskih dozvola (sertifikata), kompanije kupuju kvote direktnom prodajom ...
    ... godišnje emituje 68,8 MtCO»/god. Prema NDC (Nacionalno određen doprinos) potrebno je da se smanji emisija na 44,66 MtCO»/god do 2030. godine što je smanjenje emisija za oko 24 MtCO2/god. Profil emisija CO» prikazan je na slici 7.1. 241 36 Historical emissions . Emissionstargets 100Mt 0 ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... sastojke atmosfere koji ne čine njen prirodni sastav. Tu se radi o gasovima, dimu, prašini i čađi, ali ne treba zaboraviti ni druge aspekte zagađenja, kao što su buka, vibracije, zračenje i sl. negativni efekti elektrana. Kada govorimo o emisiji štetnih i opasnih materija iz termoelektrana, prvenstveno ...
    ... vrednosti propisane Uredbom. Modeli su rađeni za 2016. godinu za jedan dan. 56 Tabela 7.5. Dobijene maksimalne vrednosti zagađenja modeliranjem i njihovo poređenje sa graničnim vrednostima, granicama tolerancije i tolerantnim vrednostima po satu Emisija štetnih materija SO:bez ODG SO: ...
    ... uzrok zagađenja Je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao ı lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... PPOV. Pokazano je da bi se postiglo smanjenje lokalne emisije CO2 od oko 13%, dok bi ukupno smanjenje ove emisije (uključujući i emisiju pri proizvodnji električne energije) iznosilo oko 4%. Izračunate vrednosti smanjenje direktne emisije CO2 pokazuju različite efekte u različitim gradovima, što ...
    ... strukturu korišćenih energenata i veličinu SDG. Tako bi se direktna emisija u Užicu smanjila za oko 43%, u Subotici za 33%, u Beogradu 11%, Novom Sadu 8%, Nišu 17%, itd. Ekološki efekti primene toplotnih pumpi su vezani i za smanjenje emisije polutanata i to: - CH4 - lokalno iz SDG 17%, odnosno 12.5% ukupno ...
    ... integracije toplotnih pumpi u SDG doveo do značajnih pozitivnih efekata u pogledu smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu, odnosno smanjenja emisija i to: CO2 - 60%, SOx - 95% i NOx - 80%. Primer 2: Turku, Finska [8] Turku je treći grad po veličini i predstavlja centar jugozapadnog dela ...

  • The oil industry and climate changes

    Dejan Radivojević (2020)
    Uprkos tome što je problem klimatskih promena poznat dugi niz godina i dalje veliki broj ljudi poistovećuje pojam vremenskih prilika sa klimom ne uzimajući u obzir različitu dužinu njihovog trajanja. U medijima se vrlo često mogu naći katastrofična predviđanja vezana za zagrevanje naše planete usled neodgovornog ponašanja čoveka. Sa druge strane geolozi znaju da je tokom geološke prošlosti naše planete bilo mnogo toplijih intervala od današnjih kao i da ti intervali nisu neminovno rezultovali masovnim izumiranjem živog sveta već su ...
    vremenske prilike, klima, naftne kompanije, strategije, Srbija
    ... održivi razvoj. U cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu grupa ima za cilj smanjenje emisije gasa u čitavom lancu proizvodnje ugljovodonika. Pored sma- njenja emisije gasova staklene bašte kompanija sve više radi i na alternativnim izvorima energije – pre svega solarne i geotermalne. Tokom 2018 ...
    ... sagorevanje fosilnih goriva dovelo do klimatskih promena i napravila kvantifikaciju koja je pokazala da je emisija ugljenika iz njihovih proizvoda (nafta, gas i ugalj) činila 4% ukupne emisije tokom 1984 godine. Kao odgovor na narastajući pritisak javnosti, na- ftne kompanije Exxon, BP i Shell ...
    ... đena da ljudi izazivaju globalno zagrevanje. Evropska federacija geologa (EFG) smatra da su klimatske pro- mene uglavnom izazvane antropogenom emisijom CO2 i da predstavljaju značajan rizik za civilizaciju. Geološko američko društvo (Geological Society of America) se slaže da gasovi staklene ...

  • Energetska tranzicija u domaćinstvima: analiza usaglašenosti Srbije sa paketom „Čista energija za sve Evropljane“ / Energy Transition in Households: Analysis of Serbia’s Compliance with the „Clean Energy for All Europeans“ Package

    Boban Pavlović, Aleksandar Madžarević, Dejan Ivezić, Marija Živković, Dušan Mojić (2024)
    Zahvaljujući svojoj složenosti i heterogenosti, sektor domaćinstva predstavlja neizostavnu tačku u politikama energetske tranzicije. U Evropskoj uniji, potrošnja energije u domaćinstvima čini oko 26% finalne potrošnje energije, dok u Srbiji ovaj sektor ima najveći udeo u finalnoj potrošnji, što čini oko trećinu finalne potrošnje. Primenom mera energetske efikasnosti moguće je ostvariti značajne energetske uštede, što zajedno sa smanjenjem i supstitucijom upotrebe fosilnih goriva vodi manjem doprinosu klimatskim promenama i značajnom smanjenju zagađenja vazduha. Paket zakonskih mera “Čista energija za ...
    energetska tranzicija, paket čiste energije, regulatorni okvir, energetska politika, domaćinstva, srbija

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... primena tehničkih rešenja za sprečavanje podizanja sitnih frakcija, odnosno smanjenje ukupne emisije prašine. Kvantifikovanje emisije ukupnih suspendovanih čestica i čestica PM10, odnosno faktora emisije prašine za različite aktivnosti u procesu eksploatacije pripreme i prerade rude bakra, izvršeno ...
    ... su faktori emisije prašine u zavisnosti od tipa aktivnosti ı opreme, a koji odgovaraju prirodnim i tehnološkim uslovima rudnika „Veliki Krivelj“. Za proveru i kalibraciju ukupnih emisija suspendovanih čestica pri izvođenju rudarskih radova može se koristiti Priručnik pregleda emisija Evropske agencije ...
    ... glavni izvor emisija gasova staklene bašte, koji doprinose globalnom zagrevanju. Industrijske aktivnosti su često najznačajniji izvori lokalnog i regionalnog zagađenja vazduha. Saobraćaj. Vozila sa unutrašnjim sagorevanjem predstavljaju pokretni antropogeni izvor zagađenja vazduha. Emisije iz motornih ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... sastojke atmosfere koji ne čine njen prirodni sastav. Tu se radi o gasovima, dimu, prašini i čađi, ali ne treba zaboraviti ni druge aspekte zagađenja, kao što su buka, vibracije, zračenje i sl. negativni efekti elektrana. Kada govorimo o emisiji štetnih i opasnih materija iz termoelektrana, prvenstveno ...
    ... godišnje. Pripremljeni su planovi za 61 Modeliranje disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 termoelektrane Kostolac B dugoročne akcije radi smanjenja emisije količine štetnih materija. Dat je prioritet ugradnji novog elektrofiltera na 50 mg/m?GVE (TEKO B1I) što je urađeno na bloku B2 u toku ...
    ... • Vrednosti emisije čestica su visoke i kreću se oko 666 mg/m* što je znatno iznad propisane vrednosti domaće i regulative EU. • KElektrofilteri ovih blokova sa garancijskim vrednostima emisije čestica od 150 mg/m? ne zadovoljavaju ni domaće ni EU propise. • Vrednosti emisije azotnih oksida ...

  • Projection of SO2 emissions in coal power plants in Serbia

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miodrag Ristović, Miroslav Crnogorac (2023)
    The production of electricity in the countries of South-Eastern Europe (SEE) was mainly related to the use of coal, predominantly lignite. The total installed capacity of thermal power plants using coal in these seven countries is 17.813 MW, distributed in 31 thermoblocks. The mentioned plants are the dominant pollutant emitters in all observed countries. Data on the largest emitters in the countries of the European Union and a comparison with SEE countries were collected. The calculation of emissions of ...
    енергeтика, емисије, СО2, угаљ, електране
    ... Измењено: 2023-11-02 13:08:09 Projection of SO2 emissions in coal power plants in Serbia;Projekcija emisije SO2 u termoelektranama na ugalj u Srblji Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miodrag Ristović, Miroslav Crnogorac Дигитални ...
    ... репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Projection of SO2 emissions in coal power plants in Serbia;Projekcija emisije SO2 u termoelektranama na ugalj u Srblji | Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miodrag Ristović, Miroslav Crnogorac ...
    ... Repository is available at: www.dr.rgf.bg.ac.rs O International Conference MINING AND ENVIRONMENTAL PROTECTION May 2023, Serbia PROJEKCIJA EMISIJE SO, U T FRMOELEKTRANAMA NA UGALJ U SRBLJI Aleksandar Madžarević!, Predrag Jovančić!, Stevan Đenadić', Fi ilip Miletić!, Miodrag Ristović”, Miroslav ...

  • Navigacija budućnosti: poslovni rizici i prilike u rudarskoj industriji

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Vuk Lazić (2024)
    Sektor rudarstva i metalurgije se globalno suočava sa brzo evoluirajućim okruženjem u 2024. godini, koje karakteriše jedinstvena međusobna zavisnost rizika i prilika. Sektor je u središtu globalne energetske tranzicije, uz rastuću potražnju za kritičnim mineralnim sirovinama poput litijuma, nikla i bakra, koji su od suštinskog značaja za tehnologije obnovljive energije i električna vozila. Međutim, ova sve veća odgovornost donosi brojne izazove, uključujući pojačanu pažnju na ekološke, društvene i upravljačke (ESG) faktore, fizičke i tranzicione rizike uzrokovane klimatskim promenama, i ...