Претрага

Упит dcterms_subject_txt:векторски рачун

166 items

  • Збирка решених задатака из Mатематике I

    Драган Станков (2016)
    линеарна алгебра, аналитичка геометрија, векторски рачун

  • Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS

    Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan (2021)
    Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...
    agregatne zamene, održavanje, mehanizacija, Benefit Cost analiza

  • Грешка инклинације код депозиционе реманетне магнетизације

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov (2019)
    ... najčešće biva stečena nakon formiranja stijene i pri čemu može djelimično ili potpuno da maskira primarnu komponentu NRM. Sekundarna komponenta se vektorski dodaje na primarnu, pa bi ukupni vektor NRM bio suma primarne i sekundarne NRM. Dva najznačajnija oblika primarne NRM su: termoremanentna (TRM) ...
    ... osnovu ove pretpostavke računa se vrijednost faktora elipticiteta zavisnog od mjerenih vrijednosti anizotropije ARM uzorka. Presječna tačka 𝑦 - ose i prave koja najbolje aproksimira dobijene vrijednosti predstavljaće traženi faktor elipticiteta na osnovu kog se dalje računa inklinacija u trenutku ...
    ... remanentne magnetizacije pojedinačnih minerala može da bude bilo koja vrijednost u skupu pozitivnih realnih brojeva. Na osnovu ove pretpostavke računa se vrijednost faktora elipticiteta zrna, f, zavisnog od mjerenih vrijednosti anizotropije anhisterezisne remanentne magnetizacije uzorka. II KONGRES ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... 46Fe2+ 0.49)9.95(Cr3+ 0.31Al1.81Si6.06)8.18O5(OH)4] настао je на рачун оливина. Доминантан талк се појављује у влакнастим и радијалним агрегатима или гради траке. Kристалише у широком опсегу температура, али je његово образовање само на рачун ромбичних пироксена по реакцији: 3MgSiO3 + H2O + SiO2 = Mg ...
    ... оливина. Моноклинични пироксен, аугитског састава појављује се у форми ексолуционих ламела по ромбичном пироксену. Редак серпентин, вероватно настао на рачун оливина, је средњег састава [(Mg9,46Fe2+ 0,49)9,95(Cr3+ 0,31Al1,81Si6,06)8,18O5(OH)4]. У поређењу са серпентином у харцбургитима Брђана има ниже ...
    ... одговара хризотилу. Талк је скоро идеалног састава: [Mg2,98Fe0,03-0,04Si3,98–3,99O10(OH)2] (DEER et al., 1971, 1972). Талк се најчешће и образује на рачун ромбичних пироксена, а не оливина. Процес замене почиње дуж пукотинских система и постепено захвата цео 0,5 mm 22 кристал. Кристалише у широком ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... prema udarnim talasima, određene ispitivanjem stenc ili na osnovu potrebe konstrukcije magacina utvrdi da je dovoljna i manja udaljenost, vodeći računa da život ljudi i bezbednost objekta nisu ugroženi. Zbog same namene jamskog magacina eksplozivnih sredstava, kao objekta u kome se smeštaju veće ...
    ... Tabeli 1, dok se unutrašnja sigurnosna rastojanja određuju na osnovu količine i vrste cksploziva koji se nalazi u jednoj komori. Ovo rastojanje računa se na: • „prenos detonacije, • „seizmičko dejstvo ceksplozije i • razorno dejstvo eksplozije. U daljem tekstu su prikazani proračuni sigurnosnog ...
    ... propisane minimalnim rastojanjem između komora koje iznosi [3] propisanih 6 m. U međunarodnoj praksi ovo rastojanje, koje ne sme biti manje od 5 m, računa se po obrascu [8]: D=0·6'Ž/č (4) Napomena uz obrazac (4) je da ukoliko komore magacina poseduju podgradnu konstrukciju rastojanje može da se ...

  • Примена аутокорелационе анализе издашности врела са циљем разумевања карстних хидрогеолошких система

    Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Петар Војновић, Радисав Голубовић (2023)
    Карстна издан у највећој мери се прихрањује на рачун падавина. Међутим, чест случај је да режимска осматрања истицања појединих врела, не прате и осматрања метеоролошких парамeтара (на првом месту падавина, дебљине снежног покривача и температуре ваздуха). У овим случајевима аутокорелационе анализе нам умногоме могу помоћи да разумемо сам механизам истицања карстног врела, да ли се ради о узлазном или силазном режиму истицања, као и да имамо информацију о томе какве су анализиране године биле (сушне или кишне) и да ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... kvartarnim naslagama, iz izdani u neogenom kompleksu i na račun izlučivanja atmosferskih padavina. Pomenuti prilivi u površinski kop „Suvodol“ su iskazani numerički (tabela 4.6): 21,2 l/s na račun atmosferskih padavina i 38,1 l/s na račun isticanja podzemnih voda. Od ukupno 38,1 l/s podzemnih ...
    ... potvrĎeno je da prihranjivanje podzemnim vodama gornja meĎuslojna izdan (MI1) je na račun atmosferskih padavina i podzemnim vodama koje dotiču sa istočne i jugoistočne strane. U podinska izdan prihranjivanje je na račun podzemne vode koje dotiću iz pravca zapada, juga i jugoistoka. U funkciji očuvanja ...
    ... ispod površine terena. Prihranjivanje izdani vrši se na račun infiltracije površinskih voda. Nivo podzemnih voda meren u kopanim bunarima je promenljiv i kreće se od 1,0–2,0 m ispod površine terena. Prihranjivanje izdani vrši se i na račun infiltracije površinskih voda koje dotiču sa viših obodnih ...

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... opterećenja, nakon nekog vremena dolazi do povećanja efektivnih napona, smanjenja pornog pritiska i smanjenja zapremine na račun istisnute vode. Slijeganje tla koje nastaje na račun smanjene zapremine tla naziva se konsolidaciono slijeganje. Veličina promjene zapremine Je praktično Jjednaka količini ...
    ... muljevitih tla i tla organskog porijekla. Smatra se da ovo slijeganje nastaje na račun plastičnog tečenja tla, ı prilikom progresivnog loma glinenih čestica i njihovih intergranularnih veza. Sekundarno slijeganje se računa preko sledeće Jednačine: ss=H>··
    ... koriste izolovano, veća kao grupa šipova koja Je povezana temeljnom stopom. Zato se slijeganje najčešće računa za čitavu grupu šipova, a ne za pojedinačne šipove. Slijeganje grupe šipova računa se tzv. metodom ekvivalentne ploče, gdje se predpostavlja da se ukupno opterećenje koje primaju šipovi ...

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Uticaj utiskivanja gas-lift gasa na prenos mase i toplote

    Branko Grubač (2019)
    Nakon uvođenja kontinualnog gas-lifta, primećen je porast proizvodnje tečnog naftnog gasa, TNG, u postrojenju za preradu gasa, kao jednog od finalnih proizvoda dobijenog iz fluida gaso kondenzatnih i rastvorenog gasa iz naftnih bušotina. Pretpostavljeno je da se prisustvom gas-lift gasa uspostavlja drugačija ravnoteža faza u odnosu na slučaj bez gaslifta, te da je gas-lift gas stripovao propan i butane iz tečne u parnu fazu, što je dovelo do povećanja prinosa TNG-a. Napravljen je model bušotine koja radi u kontinualnom gas-liftu ...
    gas-lift, modelovanje bušotine, prenos mase i toplote, taloženje parafina
    ... sledećim izrazom: 𝑓𝑡𝑝𝑓𝑛𝑠 = 𝑒𝑆 6.1.25 Pri čemu se koeficijent S, računa preko sledeće jednačine: 𝑆 = [𝑙𝑛(𝑦)]/{−0,0523+ 3,182 𝑙𝑛(𝑦) − 0,8725[𝑙𝑛(𝑦)]2 + 0,01853[𝑙𝑛(𝑦)]4} 6.1.26 Gde se y računa kao: 𝑦 = 𝜆[𝐻𝐿(𝜃)]2 6.1.27 Kao poslednji korak, data je jednačina za ...
    ... broja i relativne hrapavosti, (𝜀/𝐷). Rejnoldsov broj za smešu, (𝑁𝑅𝑒)𝑇𝑃, gas-tečnost, računa se pomoću sledeće jednačine: (𝑁𝑅𝑒)𝑇𝑃 = 𝐶1 𝑣𝑚𝜌𝑚𝐷𝜇𝑚 6.1.32 Gde se brzina smeše, (𝑣𝑚), računa preko sledeće formule: 𝑣𝑚 = 𝐶2𝑞𝐿 + 𝐶3𝑞𝐺𝐴𝑡 × 0,3048 = 𝑣𝑆𝐿 + 𝑣𝑆𝐺 6.1.33 ...
    ... 6.1.38 Gde je: 𝜎 – Površinski napon (N/m). Faktor brzine gasne faze, (𝑁𝐺𝑉), računa se preko sledeće jednačine: 𝑁𝐿𝑉 = 1,938 × 𝑣𝐺𝑉 √𝜌𝑙𝜎4 6.1.39 Faktor prečnika cevi, (𝑁𝐷), se računa kao: 𝑁𝐷 = 120,872 × 𝐷 √𝜌𝑙𝜎2 6.1.40 Faktor viskoziteta tečne faze, (𝑁𝐿), dobija ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... bloka bira se iz uslova najmanje cene koštanja kopanja i utovara i zavisi od radnih parametara bagera. Maksimalna širina bloka bagera kašikara računa se kao: S= Rkh (sinbBm + sinBo), (m) ili S= Rkh + Ri - C, (m) gde su: sinbm - ugao obrtanja bagera u stranu masiva; sinbo - ugao obrtanja bagera ...
    ... vremenskog iskorišćenja; Tk - kalendarski fond vremena. Eksplotacioni kapacitet se može računati za smenu, dan, mesec, kvartal, godinu. Najčešće se računa za duži vremenski period jer koeficijent vremenskog iskorišćenja nije reprezentativna veličina za kraće vremenske intervale. 15 Završni rad ...
    ... zadovolji zahtevani kapacitet otkopavanja sva ostala mehanizacija mora biti uskladena sa njom. U tom smislu prilikom izbora kamiona mora se voditi računa o tome da kamion po svojim gabaritima odgovara utovarnoj mehanizaciji. 3.1.1. Brzine vožnje i njihov proračun Brzina vožnje Je jedan od pokazatelja ...

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... transport ovog materijala na plato deponije. Radom mehanizacije na planiranju formira se sloj laporca u visini od 1 m (slika 3.9). Pri tome se vodi računa da se na predviđenim mestima postavljaju rebraste jednoslojne drenažne cevi 0160 mm. Ove cevi se postavljaju na rastojanju od 80 m. Funkcija ...
    ... prikazom svih slojeva i servisnog puta Nakon istresanja materijala kamionom, prelazi se sa planiranjem materijala buldozerom. Pri tome se vodi računa da planirana podloga ima pad 1 %. Plato je podeljen na deonice od 80 m, slika 3.10. 22 Svaka deonica ima izgled prikazan na slici 3.10, na kojoj ...
    ... degradiranim površinama deponije primeni pošumljavanje. 3.4.2. Izbor biljnih vrsta za pošumljavanje Za izbor vrsta za pošumljavanje vodilo se računa o njihovom prilagođavanju uslovima podloge, klime, dobrom prijemu pri sadnji ı otpornosti na delovanje osnovnih prirodnih faktora. Izabrana Je ...

  • Efficiency and lifetime of medium voltage transformers

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović (2017)

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... Starenje bunara na račun mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova je proces sličan kolmiranju korita reke. Tako u slučaju drenova, uvećanje razlike između nivoa podzemnih voda unutar i izvan drenova ne nastaje samo kao rezultat intenzivnijeg prihranjivanja izdani na račun porasta vodostaja (doticaja ...
    ... bunarskom šahtu i u izdani neposredno u zoni lepeze drenova nastaje na račun snižavanja nivoa u šahtu, a u drugoj fazi, nakon stabilizacije minimalnog radnog nivoa u šahtu (maksimalno usiljenih hidrauličkih uslova rada bunara), na račun zahvatanja sve manje količine podzemnih voda (usled čega nivoi u izdani ...
    ... prihranjivanja izdani na račun doticaja iz reke zavisi od veličine razlike između vodostaja u reci i nivoa podzemnih voda u izdani, za prisutne propusne karakteristike sedimenata istaloženih na dnu rečnog korita. Što je ova razlika veća, veće je i prihranjivanje izdani na račun površinskih voda, pro ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... angažovano 10 radnika. S obzirom da minimalna potrebna količina vazduha iznosi 4 m”/min po radniku, potrebna količina vazduha prema ovom kriterijumu se računa: QL=n-·k·K,mš gde su: nr — najveći broj radnika u smeni qr — normativ količine vazduha, ı Qy = 10:4·1,3 = 52 m3/min Q = 0,867 m3/s Proračun ...
    ... Separatno provetravanje prostorija magacina eksploziva Izbor prečnika vetrenih cevi za separatno provetravanje Potreban prečnik vetrenih cevi računa se po obrascu: gde je: v — brzina strujanja vazduha kroz vetrene cevi (do max dozvoljene 25 m/s, usvojeno 20 m/s) 4·15,36 . –—>>—m === 0,98 ...
    ... svaka, statičkoj depresiji pravog dela cevovoda treba dodati i depresiju usled lokalnih otpora krivina. Depresija usled lokalnog otpora krivine se računa prema sledećem izrazu: hix = 0,035 · 9 · vŽ. = 0,035 · 1,57? · 16,6? = 23,80 Pa gde su: TMe — 1,57 180 9 – ugao krivine u radijanima, 9 = ...