Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Žirov vrh

147 items

  • Metalogenetske karkteristike uranskog rudišta Žirovski vrh

    Veljko Omaljev (1979)
    Metalogenija, uran, Žirov vrh

  • Petrološke karakteristike kambrijumskih kvarcita zapadnih padina Jagodinskog Crnog vrha i Vidojevice

    Božidar Đokić (2006)
    Kambrijum, kvarcit, petrologija, Crni vrh, Vidojevica

  • Genetske karakteristike minerala iz mikašišta Crnog vrha i Resavskih humova

    Suzana P. Erić (2005)
    Genetske karakteristike, mikašist, Crni vrh, Resavski humovi

  • Mogućnost primene Ti-muskovitskog geotermometra na primeru mikašista Crnog vrha i Resavskih humova

    Erić Suzana, Matović Vesna, Šarić Kristina, Srećković-Batoćanin Danica, Kostić Bojan (2015)

  • Могућност примене Ti-мусковитског геотермометра на примеру микашиста Црног врха и Ресавских Хумова

    Erić Suzana, Matović Vesna, Šarić Kristina, Srećković-Batoćanin Danica, Kostić Bojan (2015)

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... н. в.), затим преко врхова са котама 1622 м н. в., 1613 м н. в., 1609 м н. в., 1423 м н. в., до врха са котом 1368 м н. в. код Равништа, где напушта државну границу. Након напуштања државне границе иде врхом Момцелија (1352 м н. в.), Раскршћа (1278 м н. в.), Бољевских врхова (1236, 1223 и 1234 м ...
    ... југа ка северу иде преко следећих врхова: Радуловог гувна (955 м н. в.), Росомачког врха (1236 м н. в.), Игиног вртопа (1276 м н. в.), Чуке (1310 м н. в.), Тупанца (1602 м н. в.), а затим преко Штављака излази на државну границу између Србије и Бугарске код врха Добро јутро. Вододелница даље прати ...
    ... Bara at 1293 m.a.s.l. The right constituent stream, the Crnovrška Bara, rises west of Crni Vrh and its length to the union with the Srebrnska Bara is 2.15 km. The left constituent stream rises east of Crni Vrh and its length is slightly less than 4 km. The length of the Gradeščica, from origin to ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... postepeno se sužava pri vrhu, dajući ljušturi trouglast oblik. Širina može biti malo veća od dužine. Vrh mali i nalazi na sredini, blizu dorzalne ivice, brava nejasna. Levi kapak је manji, tanji i manje ispupčen od desnog koji ima duboko ulegnuće za bisus, u blizini vrha. Kod mlađih primeraka ljuštura ...
    ... zaobljeno-trouglastog oblika, vrh izdignut iznad dorzalne ivice i jako povijen unapred. Lunula dosta mala, nejasna. Od vrha ka donjem kraju se pruža duboka brazda koja odvaja zadnji manji kraj od većeg prednjeg kraja ljušture. Slična brazda, samo mnogo manja, se pruža od vrha ka sredini prednjeg kraja ...
    ... zadnjem delu. Vrh nizak, smešten na sredini dorzalne ivice. Prednja ivica zaobljena, zadnja iskošena. Od vrha ka zadnjoj ivici polaze četiri jasno izražena i tanka rebra, od kojih je najjače rebro koje se nalazi na uglu između zadnje i ventralne ivice. Malo slabije rebro se pruža od vrha ka sredini ...

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Karst aquifer impact on the formation of surface runoff: case study of the Resava River catchment, Serbia

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    The paper compares the flow regimes of the Resava River at the gauging stations of the Manasija Monastery (upper course) and the town of Svilajnac (lower course). The hydrological analysis encompasses a multiyear period of monitoring (1982–2020). The water budget and baseflow index are assessed for the catchment areas monitored by the Svilajnac station (683 km2) and the Manasija Monastery station (358k m2), considering the overall monitoring period and characteristic years. The results indicate that the specific runoff in ...
    hydrogeological characteristics, water regime, water balance, karst aquifer, Resava catchment area
    ... assumption is sup- ported by the rainfall recorded in 2001 at the Crni Vrh weather station that covers the upper catchment and the Smederevska Palanka weather station that monitors the lower catchment. In 2001, the Crni Vrh weather station recorded 726.1 mm, which was 40.2 mm lower than the multiyear ...
    ... while the Smederevska Palanka weather station registered 760 mm, which is 111 mm higher than the multiyear average and 34 mm higher than at Crni Vrh. The above-mentioned weather stations were ref- erence stations for the calculation of water balance equation parameters. Given that these two stations ...
    ... n totals of thoe Resava catchment werc 570 mm in 1994 (dry year) and 902.4 mm in 2010 (wet year). On the other hand, the values observed at Crni Vrh were used as reference values for the catchment area monitored by the gauging station at the Manasija Monastery, for the multiyear period as well ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... квартарни  седименти  јужног  обода  Панонског  басена.  Јухор,  заједно  са  осталим  издигнутим  пределима  у Моравском  рову,  као што  су Црни  Врх, Мојсињске  и Послонске  планине,  чине  се‐ верни део Српско‐македонског масива. Српско‐македонски масив се одликује средње до високо  метаморфисан ...
    ... of  the  southernmost  Pannonian  Basin.  The  Juhor Mts,  together with  other  uplifted  areas  along  the Morava  river  corridor,  such  as  Crni  Vrh, Mojsinjske Mts,  Poslonske Mts,  comprise  part  of  northern  Serbomacedonian  Massif.  The  Serbomacedonian  Massif  is  characterized  by  a  medium  ...

  • Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa

    Jovo Jakišić (2024)
    Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...
    temelj, šip, seizmometrijska metoda
    ... opterećenja na tlo oni se mogu podeliti na: -– šipove koji svojim vrhom ne dosežu nosivi sloj, već prenose opterećenje isključivo trenjem između omotača i prirodne sredine, nazivaju se lebdeći šipovi, - oslonjene šipovi koji svojim vrhom zalaze u nosivi sloj, a opterećenje prenose trenjem između omotača ...
    ... ručni čekić) koji će proizvesti ulazni impuls sile, obično manji od 1 ms vremena i koji ne izaziva nikakva lokalna oštećenja. Čekić sa teflonskim vrhom može proizvesti kratki impuls sile bez stvaranja lokalnih oštećenja. Udar bi trebalo da bude primenjen aksijalno na šip (pod pravim uglom u odnosu ...
    ... dokumentacija moguće je i ispitivanje dužine šipa. Tokom testiranja šipova kao izvor se koristi mala sila koja izaziva seizmoakustičke talase na vrhu šipa. Istovremeno, tokom inicijacije, vibracija na površini šipa i merenje podataka se uzorkuje brzinom od 50000 uzoraka u sekundi (fU = 50 KHz). ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... organa. Oni služe kao dokument za izradu Građevinske knjige ı druge dokumentacije. 46 Obrada vrha dijafragme i povezivanje naglavnom gredom Završna obrada vrha dijafragme je neophodna jer se pri vrhu isplaka meša sa betonom. Najčešće je to na visini od 0.5 – 0.8 metara i taj deo je potrebno odstraniti ...
    ... ugrađen glineni fampon. Na završnom delu pijezometarske cevi, iznad terena, stavljena je zaštitna cev većeg prečnika od pijezometarske cevi, a na vrhu kapa sa mehanizmom za zatvaranje. Za osiguranje pijezometra korišćen je betonski blok, čije dimezije iznose 0,5 x 0,5 x 0,5 metara. Nakon ugradnje ...
    ... cevima — kolonama; Ugradnja armaturnog koša; Betoniranje tzv. kontraktorskim postupkom. Koristi se levak da ne dođe do segregacije betona; Obrada vrha dijafragme i povezivanje naglavnom gredom; Nakon iskopa postavlja se hidroizolacija ıi vrši osmatranje deformacija dijafragme. 41 Postupak ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... podaci dnevnih padavina na KS Crni Vrh i Ćuprija za 2014. i 2015. godinu, čiji su podaci prikazani u tabelama 8-11. Tabela 8. Dnevne padavine (mm) za 2014. godinu za KS Crni Vrh (preuzeto sa: Ogimet.com) Dnevne padavine (mm) za 2014. godinu za KŠ Crni Vrh Dan I II III IV V VI VII VIII IX ...
    ... podaci formiranja snežnog pokrivača na KS Crni Vrh i Ćuprija za 2014. i 2015. godinu. Tabela 12. Dnevne snežne padavine (cm) za 2014. godinu za KS Crni Vrh (preuzeto sa: Ogimet.com) Dnevne snežne padavine (cm) za 2014. godinu za KS Crni Vrh Dan Januar Februar Mart April Oktobar Decembar ...
    ... 2010), dok je najviša kota Kučaja planinski vrh Velika Tresta i iznosi 1284 m.Pored karstnih izvora, masiv se odlikuje i većim brojem jama i pećina, vodopada i kanjona. Slika 4.2. 3D prikaz šire zone istraživanog terena sa glavnim planinskim vrhovima Istražni prostor obuhvata 5 opština: ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... Kod dehidracije gasa koriste se kolone sa tanjirima. Strujanje gasa i apsorbenta u koloni je protivstrujno, gas struji sa dna kolone ka vrhu a glikol sa vrha ka dnu preko tanjira, pri čemu se uvek na tanjirima održava određeni nivo. Pri prelazu apsorbenta sa jednog tanjira na drugi ne ostvaruje ...
    ... kao I gravitaciona sedimentacija u gasnom delu separatora nije uspela da odstrani finiji deo zaostalih tečnih čestica u gasu, to se pre izlaza, na vrhu separatora postavlja izdvajač zaostale vlage,hvatač kapljica. Ovaj hvatač kapljica može biti različite konstrukcije od koje I zavisi uspešnost ...
    ... „mero-rgulacionom setu. Unutrašnja gasna instalacila počinje iza glavnog dovodnog ventila sa izolacionom prirubnicom U KMRS-u, a završava se na vrhu kanala za odvod produkata sagorevanja u atmosteru. Sastoji se od filtera za gas, gasnog brojila, ventila priključaka trošila gasa, zaključno sa dimnjakom ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... (Google Earth). Dužina područja istraživanja u zoni kosine je 200m a širina 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni vrha kosine. Područje istraživanja Je prikazano na grafičkim prilozima 1, 2 i 3. Strana 2 / 34 3. OSVRT NA RANIJA ISTRAŽIVANJA I KORIŠĆENE PODLOGE ...
    ... velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran je primarno procesima ubiranja i rasjedanja karbonatnih sedimenata te planarnom i linijskom ...
    ... Duž predmetne dionice prisutni su tragovi eksploziva (miniranja) ı vidljive minske ruže. Blokovska izdijeljenost stijenskih masa na širem prostoru i vrhu kosine je jJasno vidljiva. Slika 27. Minska ruža. (Ksenija Gredić). Slika 28.Blokovska izdijeljenost stijenske mase. (Ksenija Gredić) Strana ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... (Google Earth). Dužina područja istraživanja u zoni kosine je 200m a širina 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni vrha kosine. Područje istraživanja Je prikazano na grafičkim prilozima 1, 2 i 3. Strana 2 / 34 3. OSVRT NA RANIJA ISTRAŽIVANJA I KORIŠĆENE PODLOGE ...
    ... velikog nagiba, preko 40”, a u zoni same nestabilne kosine subvertikalne. Kote terena duž trase puta su oko 4.0 mnv u zoni puta do oko 50.Omnv na vrhu kosine. Današnji izgled terena u zoni kosine formiran je primarno procesima ubiranja i rasjedanja karbonatnih sedimenata te planarnom i linijskom ...
    ... Duž predmetne dionice prisutni su tragovi eksploziva (miniranja) ı vidljive minske ruže. Blokovska izdijeljenost stijenskih masa na širem prostoru i vrhu kosine je jJasno vidljiva. Slika 27. Minska ruža. (Ksenija Gredić). Slika 28.Blokovska izdijeljenost stijenske mase. (Ksenija Gredić) Strana ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... zida b = 101.31 * Xa = 1.6750 Efektivna visina zida x \/ koordinate vrha zida (zid se smatra vertikalnim) 3.4000 7.0000 koordinate dna zida (zid se smatra vertikalnim) 2.0000 0.0000 Korigovane za nagib zida koordinate vrha zida 3.4000 7.0000 koordinate dna zida 2.0000 0.0000 Efektivna visina ...
    ... zida P = 101.77 ? X= 1.9071 Efektivna visina zida Xg Ye koordinate vrha zida (zid se smatra vertikalnim) 3.3000 7.2000 koordinate dna zida (zid se smatra vertikalnim) 1.8000 0.0000 Korigovane za nagib zida koordinate vrha zida 3.3000 7.0000 koordinate dna zida 1.8000 0.0000 Efektivna visina ...
    ... zida P = 101.77 ? X= 1.9071 Efektivna visina zida Xg Ye koordinate vrha zida (zid se smatra vertikalnim) 3.3000 7.2000 koordinate dna zida (zid se smatra vertikalnim) 1.8000 0.0000 Korigovane za nagib zida koordinate vrha zida 3.3000 7.0000 koordinate dna zida 1.8000 0.0000 Efektivna visina ...