Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Schaltegger U.

4181 items

  • Metallogenic Implications of the High-Precision U-Pb Zircon Geochronology of Igneous Rocks from the Rogozna Skarn-hosted Au-Zn-Pb-Cu Project

    Sean P. Gaynor, Milorad D. Antić, Vladica Cvetković, Kristina Šarić, Urs Schaltegger (2022)

  • Punctuated, episodic magmatism and mineralization of the Rogozna skarn-hosted Au-Zn-Pb-Cu deposits revealed through high-precision U-Pb zircon geochronology

    Sean P. Gaynor, Milorad D. Antić, Vladica Cvetković, Kristina Šarić, Urs Schaltegger (2023)
    The subvolcanic regions of magmatic centers are commonly associated with alteration, mineralization, and economic ore deposits, however the duration and frequency of mineralizing pulses within the overall lifespan of these centers can be poorly defined. Therefore, models for the formation of mineral systems require more highprecision geochronology data to refine their evolutionary models. Rogozna Mountain and its eponymous magmatic complex, located in SW Serbia, hosts multiple base metal deposits associated with variable rock types and structural expressions and serves as a natural laboratory to ...
    Skarnovska mineralizacija, Magmatsko-hidrothermalni sistemi, Subvulcanske intruzije, geohronologija na cirkonima, CA-ID-TIMS

  • Dating intrusion and cooling of Cenozoic granitoids in the Dinarides of Southern Serbia and discussion of the geodynamic setting of Paleocene-Miocene magmatism in the Balkan Peninsula.

    Schefer S., Cvetković Vladica, Fügenschuh Bernhard, Kounov A., Ovtcharova M., Schaltegger U., Schmid S. (2010)

  • Cenozoic granitoids in the Dinarides of southern Serbia: age of intrusion, isotope geochemistry, exhumation history and significance for the geodynamic evolution of the Balkan Peninsula

    Schefer Senecio, Cvetković Vladica, Fugenschuh Bernhard, Kounov Alexandre, Ovtcharova Maria, Schaltegger Urs, Schmid Stefan M. (2011)

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... Elementi u tragovima (nečistoće) u arsenopiritu mogu biti prisutni u vidu substitucije i u vidu intersticijalnog: atoma. Ovakvi tipovi nečistoća mogu dovesti do poremećaja u strukturi usled prevelikog ili premalog radijusa atoma koji se ne uklapaju precizno u postojeću kristalnu rešetku. U slučaju ...
    ... položajima, što u većini slučajeva uzrokuje variranje u As:S odnosu u okviru jednog arsenopiritskog kristala idući od centra ka periferiji. Važnost koncentracije i odnosa međuzavisnosti clemenata u tragovima u arsenopiritu ogleda se u razumevanju preovlađujućih fizičko-himijskih uslova u hidrotermalnom ...
    ... c) ili srastao sa arsenopiritom. U oba slučaja se radi o nepravilnim sunđerastim formama veličine od 50 do 400 nm. Priotin se zapaža retko, u vidu reliktnih zrna veličine do 15 um u arsenopiritu kao i u nepravilnim formama veličine do 30 u u uklopcima jalovine u arsenopiritu. Jalovina je predstavljena ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... добијене из лигнита у укупној количини произведене електричне енергије у 2030.г. и износи 70% у реалном, 65% у оптимистичном и 75% у песимистичном сценарију, - L – процењени губици у дистрибутивној топловодној мрежи у 2030.г. који износе 88% у реалном, 92% у оптимистичном и 85% у песимистичном ...
    ... је потрошња геотермалне енергије у Београду у 2010.г. износила око 16 GWh у сектору домаћинстава, а 4 GWh у јавним и комерцијалним делатностима, што је приказано у табели 12. [32] Табела 12. Потрошња геотермалне енергије у Београду у 2010.г. по секторима у GWh Сектор Домаћинства Јавне и ...
    ... дијаграми удела појединих сектора у укупној потрошњи и удела појединих енергената у укупној потрошњи финалне енергије. На слици 17 приказан је удео сектора потрошње у потрошњи финалне енергије у Београду у 2030.г. у реалном сценарију. У апсолутним јединицама, у реалном сценарију сви сектори бележе ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... Srbije u dosadašnjem periodu, vršena je u manjem obimu i u relativno kraćim vremenskim periodima. Tako se može spomenuti površinski kop u ležištu uglja „Tadenje-Progorelica”, Makvište u Rembas-u, Bare u ležištu uglja „Lubnica“, zatim u stupskom polju u okviru sjeničko-štavaljskog basena, a u perspektivi ...
    ... radovi su napušteni u ovom delu ležišta i preseljeni u eksploataciono polje „spušteni deo“, koje je hipsometrijski niže u odnosu na GIP. U ovom spuštenom delu ležišta (otkopno polje OP-5 u tzv. „spuštenom delu“), prilivi rudničkih voda u rudarske radove, bili su značajni u početnim fazama otkopa ...
    ... σ Priliv rudnickih voda u trenutku i-1 0.908 0.000 Padavine u trenutku i-1 0.018 0.048 Padavine u trenutku i-24 0.002 0.782 Padavine u trenutku i-56 0.002 0.767 Padavine u trenutku i-84 0.006 0.356 Priliv rudnickih voda u trenutku i temperature vazduha u trenutku i 0.047 0.000 ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... F‒) registrovane su u vulkanskoj termalnoj vodi koja se pojavljuje u krateru na ostrvu Vajt, u zalivu Plenti, na Novom Zelandu (Matthess 1982). Sadržaj fluora od 48 mg/l konstatovan je u termalnoj vodi gejzira Krater Hils, u nacionalnom parku Jeloustoun, u SAD (Hitchon 1999). U vodi izvora Jelounajf ...
    ... fazama magmatskog procesa, naročito u granitnim stenama, u prvom redu pegmatitima. Ovaj mikroelement se u značajnijim koncentracijama javlja i u sijenitima i alkalnim sijenitima, ali u manjoj meri nego u granitima. Magmatski sulfidni minerali su u potpunosti bez litijuma (Hitchon 1999, Chen 1999, Đorđević ...
    ... kalijum se u prirodnim vodama retko nalazi u većim ili jednakim koncentracijama u odnosu na natrijum. U malomineralizovanim prirodnim vodama, u kojima je suma Na+K manja od 10 mg/l, količina kalijuma može da premaši količinu natrijuma. Međutim, u najvećem broju slučajeva, podzemne vode u kojima ...

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu

    Stefan Mandić (2024)
    Prisustvujemo epohi gde buka predstavlja veoma rasprostranjen i moderan fenomen koji možemo deklarisati kao problem. Svedoci smo toga da moderni problemi zahtevaju malo drugačiji pristup nego u prošlosti, odnosno zahtevaju moderna rešenja. Samim tim, vremenom je došlo do modernizacije alata,u ovom slučaju došlo je do razvoja modela za rasprostiranje buke koji su se vremenom unapređivali pa tako danas imamo jedno moćno sredstvo za borbu protiv buke u vidu kompjuterskog softvera.Ovaј master rad, pod nazivom „Modeliranje buke u urbanoj sredini ...
    buka, zvuk, saobraćaj, modeliranje, merenje buke
    ... as 20 ži [+ }H Li } |-} pj el aj uj u ul u| u{ m| ew |u lu lm u{ u{ u" u] -I II || d ii F š : Fi lUcensed to Stefan - Rudarsko geclošk; fakultet- Beograc - Exprabon date 1/1/2025. Slika 37: Rad u softveru iNoise U ovoj studiji su obuhvaćena tri moguća scenarija: ...
    ... Измењено: 2024-10-02 08:31:21 Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu Stefan Mandić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja u Pančevu | Stefan Mandić | | 2024 | | http://dr ...
    ... Univerzitet u Beogradu Modeliranje rasprostranjenosti buke u urbanoj sredini u okolini Doma zdravlja „Pančevo“ Sadržaj slika: N B 2 B 2 B 2 B 2 B 2 B 2 il C” C0 eo Fo P oO o g o o v g o i g o g v r u o g v p p p j u u J j J a l l a o l l š N M m i o i a o y e g p a g u W w q w ...

  • Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika

    Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović (2000)
    Ventilacija rudnika, informacioni sistemi
    ... se može utvrditi u toku istraživanja ležišta. Diskontinuiteti u ležištu, koji se identifikuju u toku istraživanja, mogu da ukažu na regione sa većim rizikom u odnosu na pojavu gasa, vode, podzemnih pritisaka i dr. Planiranje sistema predstavlja uvod u proces projektovanja rudnika. U procesu planiranja ...
    ... vrednost funkcije u(x,y,z) na granici S, tj. u(x,y,z)=f1 na S, odrediti njenu vrednost u unutrašnjosti oblasti V. f1 je poznata funkcija. Drugi granični zadatak ili Nojmanov zadatak. Ako je poznat izvod funkcije u(x,y,z) na granici S, tj. 2f n u = ∂ ∂ na S, odrediti vrednosti ove funkcije u unutrašnjosti ...
    ... opštih operacija u paketu, drugi kojim se omogućava crtanje šeme u Picturebox-u, treći kojim se ostvaruju različiti načini zumiranja grafičke strukture na Picturebox-u i četvrti kojim se omogućava manipulisanje podacima u bazi odnosno kretanje kroz bazu, kreiranje novih slogova u tabelama baze, p ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... bio poslednji u NE „Fukušima-Daići“, u Ja- panu, sve njene prednosti ospore, a u mnogim zem- ljama čak i zabrani upotreba ovog vida energije. Od havarije u Černobilju, 1986. godine, u evropskim drža- vama, još uvek je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana. Trenutno u Evropi postoje ...
    ... uticaja) koju je izradila Mađarska [1], u kojoj su izneti rezultati is- traživanja sprovedenih u užoj i široj zoni NE. Studija je prosleđena u 30 zemalja u okruženju i izazvala ve- liko interesovanje, ali u našoj državi, ova tema, nije dobila potrebni publicitet, u stručnoj javnosti. Studijom uticaja ...
    ... reaktora) i sekundarnog kruga u kojem se voda pretvara u vodenu paru za pogon turbina koje proizvode električnu ene- rgiju. Sistem je cirkulacionog tipa u primarnom krugu, a u sekundarnom krugu je protočnog tipa tako da se rashladna voda sa povišenom temperaturom vraća u Dunav. Istrošeni gorivi elementi ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... [5]. Овај проценат у градским срединама достиже и 90% [5]. Примена централизованих система снабдевања топлотном енергијом у Републици Србији је започета 1961. године у Београду и Новом Саду, 1962. у Суботици и Крагујевцу, а затим и у многим другим градовима, тако да сада у 57 градова постоје изграђени ...
    ... и ГХГ гасова у другим СДГ у Србији. Кључне речи: системи даљинског грејања; постројења за пречишћавање отпадних вода; топлотне пумпе; УВОД Потрошња енергије у зградама (домаћинства и јавни и комерцијални сектор) чини 45,45% финалне потрошње енергије у енергетске сврхе у Србији [1]. Највећи ...
    ... енергената у топланама 2017. године је била 26.322,83 ТЈ (628.710 toe), са структуром приказаном на слици 1. Слика 1 Структура потрошње примарне енергије у системима даљинског грејања у Србији у 2017. години Велико учешће природног гаса је повољно са аспекта емисије загађујућих емисија у атмосферу ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... poznat kao pehblenda i kofinit (U(SiO4)1- x(OH)4x.), u kojima je uran u obliku U(IV). Drugi važni minerali u kojima je U u četvorovalentom stanju su uranotorit (Th,U)SiO4, branerit (U,Ca,Ce) (Ti,Fe)2O6, autinit Ca(UO2)2(PO4)2·10H2O, uranofan Ca(UO2)2SiO3(OH)2·5H2O, a u manjoj meri uran 15 ...
    ... koncentracije U, Th i K u podzemnim vodama). 102 Tabela 7.3. Percentili koncentracija U, Th i K sa graničnim vrednostima koncentracija (crvenom bojom označene vrednosti na osnovu box-plot dijagrama) Percentil 50 75 83 85 86 87 90 95 Varijabla U 50% U 75% - U 85% U 86% - U 90% U 95% U (µg/L) ...
    ... (Závodská et al. 2008), i u podzemnim vodama se nalazi u niskim koncentracijama (od 0.1 do 1 μg/L) (Langmuir and Herman 1980). Prelazno oksidaciono stanje urana, U(V), stabilno je u u ograničenim uslovima u prirodi i ovaj oblik urana ima ulogu u procesu redukcije U(VI) do U(IV) (Alley 1993). ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... postrojenja i objekata u jami. Razlikuje se situacija kada je eksploziv smešten u niše i kada je smešten u komore. U Tabeli 1 je dat 68 prikaz ovih rastojanja. Tabela 1. Minimalne udaljenosti jamskog magacina od objekata u jami Objekat koji Minimalna udaljenost (m) U vidu niša U vidu komora Glavni ...
    ... rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i me ...
    ... razlažu i prelaze u gasovito stanje oslobađajući visoku temperaturu i pritisak i vrše odgovarajući mehanički rad. U zavisnosti od oblasti primene, eksplozivi se koriste u rudarstvu, vojsci ili u specijalne svrhe [1]. Rudarski, odnosno privredni eksplozivi su zastupljeni kako u rudnicima sa podzemnom ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... drenira se preko vrela u okviru pet lezita u istocnoj i dva u zapadnoj Srbiji. S druge strane, sumarno srednje isticanje preko vrela vece od 1,0 m?/s je u okviru 15 lezi8ta (Cak 10 u Dinaridima). Ukupne koli¢ine voda koje isti¢u preko svih vrela iznose prosetno 44,5 m°/s (18,85 m?/s u Karpato-balkanidima ...
    ... drenira se preko vrela u okviru pet ležišta u istočnoj i dva u zapadnoj Srbiji. S druge strane, sumarno srednje isticanje preko vrela veće od 1,0 m3/s je u okviru 15 ležišta (čak 10 u Dinaridima). Ukupne količine voda koje ističu preko svih vrela iznose prosečno 44,5 m3/s (18,85 m3/s u Karpato-balkanidima ...
    ... god. učestvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za područje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem Zakona o vodama u 2010.god., Srbija u potpunosti prihvatila ...

  • Analiza obrazovnog sistema i kadrovskog potencijala Republike Srbije u oblasti rudarstva i geologije

    Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Filip Miletić, Jovana Mitrović (2024)
    Adekvatno postavljen i kontinualno unapređivan sistem obrazovanja predstavlja jasan preduslov za razvoj pojedinca, društva i države u celini. Sistem obrazovanja u Republici Srbiji davno je postavljen, a reforme nisu do kraja sprovedene. Posebno je to izraženo u visokom obrazovanju gde reforma po bolonjskom sistemu nije do kraja sprovedena ili je negativno zloupotrebljena. Trenutno je sistem obrazovanja je pod velikim pritiskom usled oštrih zahteva tržišta rada. U ovom radu je izvršena analiza obrazovnog sistema u oblasti rudarstva i geologije u ...
    obrazovanje, rudarstvo, geologija
    ... rudarstva i geologije u budućnosti, kao i predložene mere unapređenja. 2. Obrazovanje u Republici Srbiji Na osnovu dostupnih podataka Republičkog zavoda za statistiku, srednje obrazovanje u Republici Srbiji u školskoj 2023/24. godini se odvijala u 444 državne škole. U odnosu na školsku 2014/15, taj ...
    ... obrazovanje. U okviru srednjeg obrazovanja, u 5 školskih ustanova su akreditovani neki od obrazovnih profila u oblasti rudarstva i geologije. U visokom obrazovanju u oblasti rudarstva i geologije je akreditovano 3 fakulteta na dva Univerziteta. Geografski položaj obrazovnih ustanova u oblasti rudarstva ...
    ... E= Tehnička škola u Kostolcu 180 180 Redovno 160 160 r= Tehnička škola u Kostolcu 'Vanredno 140 140 E= Tebnička škola u 120 120 Lazarevcu Redovno 100 100 r==ebnička škola u 80 80 Lazarevcu Vanredno 60 60 E Tehnička škola u Boru Redovno 40 E Tehnička škola u Boru » III MN lB N ...

  • Integrisanje heterogenih leksičkih resursa

    Ranka Stanković, Cvetana Krstev, Duško Vitas, Ivan Obradović, Gordana Pavlović-Lažetić (2004)
    Osnovna aktivnost Grupe za obradu prirodnih jezika na Matematičkom fakulteta Univeziteta u Beogradu je usmerena na razvoj različitih resursa za obradu srpskog jezika. Među njima su posebno značajni sistem morfoloških rečnika srpskog jezika razvijenih u okviru mreže RELEX [1] i semantička mreža (tipa wordnet) za srpski jezik razvijena u okviru međunarodnog projekta Balkanet. Radi se o dva heterogena leksička resursa, razvijena na osnovu sasvim različitih modela, koji samim tim sadrže i različite vrste leksičkih informacija. Integracijom ovih resursa, informacije ...
    lekisički resursi, obrada prirodnog jezika, rečnici
    ... flektivnoj klasi ne postoji u WN ali postoji u rečniku DELAS u obliku odgovarajućeg koda. Ta informacija se može preuzeti iz rečnika DELAS i pridružiti odgovarajućoj reči u SWN, u obliku XML elementa uključenog u element kojim se definiše reč u sinsetu. U primeru (3), u prvom slučaju pridružena ...
    ... , integrisanje i ponovno korišćenje u aplikacijama usmerenim ka web-u, kao i u primene vezane za obradu prirodnojezičkih dokumenata. 1. Uvod Među reursima razvijenim u okviru Grupe za obradu prirodnih jezika na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu od posebnog značaja su: ...
    ... sa sinsetom [zdrav:1] i u relaciji BE_IN_STATE (biti u stanju) sa sinsetom [bolest:1x]. Svi WN koji su razvijeni u okviru projekta Balkanet koriste zajednički format za razmenu i povezivanje podataka u XML-u. Osnovna XML šema je ista za sve WN, ali je svakom WN dozvoljeno da je proširi za pojedine ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... Univerzitet u Beogradu Slika 6. Sfalerit Rudne rezerve Od 2008. pokrenuta su istraživanja u revirima Vučkovo i Bare-Đ. Vodenica, a potom u revirima Jezerište ı Đ. Vodenici IL. Krajem 2010. i početkom 2011. ponovo su aktivirana istraživanja u reviru Vučkovo i delom dopunska istraživanja u reviru ...
    ... t takvog povezivanja u budućnosti. Kako Jje eksploatacija rude u Vučkovom ležištu počela, ona će teći paralelno sa eksploatacijom rude u ležištu Kula, do određenog vremena, odnosno do iscrpljivanja rezervi u Vučkovom ležištu. Nakon toga će se esploatacija nastaviti samo u ležištu Kula. Glavni ...
    ... odlazi na klasiranje u spiralni klasifikator (19). Pjesak spiralnog klasifikatora vraća se na domeljavanje u mlin sa kuglama (18). Preliv spiralnog klasifikatora (19), odlazi u pumpu (21), koja pulpu šalje na klasiranje u hidrociklone (22). Postoje četiri hidrociklona u bateriji i to dva radna ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... visok sadržaj gvožđa u podzemnim vodama. U periodu od sredine jula 2012. godine do kraja oktobra 2012. vodostaj Save je nizak (HSava=70,20 mnm, što odgovara vodostaju 85% trajanja). Za to vreme, nivo u svim pijezometrima u zoni bunara raste (u nekim manje, u nekim više – u zavisnosti od udaljenosti ...
    ... biti u opadanju, a kao posledica kontinualnog smanjenja količine zahvaćenih podzemnih voda, nivo izdani u zoni uticaja rada bunara će rasti (čak i onda kada vodostaj u reci opada). Dakle, u prvoj fazi procesa starenja bunara sa horizontalnim drenovima, uvećanje razlike u nivoima podzemnih voda u bunarskom ...
    ... šahtu i u izdani neposredno u zoni lepeze drenova nastaje na račun snižavanja nivoa u šahtu, a u drugoj fazi, nakon stabilizacije minimalnog radnog nivoa u šahtu (maksimalno usiljenih hidrauličkih uslova rada bunara), na račun zahvatanja sve manje količine podzemnih voda (usled čega nivoi u izdani ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... toliko izražena. U Lazarevcu prisutan je u pet meseci, od kojih je u januaru, februaru, aprilu i maju prisutan u malim sadržajima dok u februaru 2008 beleži znatan skok. U Velikim Crljanima u oba meseca koncentracije Ba su izuzetno visoke, što potvrđuje njegovu dominantnu prisutnost u česticama pepela ...
    ... duvaju u večernjim terminima sa Rudnika u dolinska sela Ljiga i Kolubare. Tišina je konstatovana sa 52 merenja, najviše u oktobru. Od vetrova najzastupljeniji je lahor sa 149 merenja, najviše u junu, zatim povetarac sa 144 merenja, najviše u avgustu i vetrić prisutan u 20 merenja, najviše u septembru ...
    ... reakcija u stvaranju toposferskog aerosola jeste verovatno oksidacije SO2 u SO3, s obzirom na visoku koncentraciju sulfata u aerosolu. Pri sagorevanju goriva nastaje aerosol koji se delom može svrstati u primarni a delom u sekundarni. Pregled učešćanajvažnijih izvora u stvaranju aerosola je dat u tabeli ...