Претрага

Упит dcterms_subject_txt:потреси од минирања

745 items

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... komponenta čini od 30 do 50% finijih (od 0,1 do 1 μm) aerosola. Prema nekim merenjima, u ruralnim područjima ukupne suspendovane čestice nađene su u koncentracijama od 27,9 μg m-3, od toga su čestice manje od 10 μm zastupljene sa 22 μg m-3 ili 79%, a fine čestice (< 1 μm) sa 15,9 μg m-3 od čega je oko ...
    ... Količina toplote koju prima jedinični vazdušni stub zajedno sa njegovom podlogom zavisi od geografske širine i od fizičkih i hemijskih osobina sastojaka vazduha i podloge. Od tih osobina zavisi i deo od ukupne količine toplote koji će biti apsorbovan odnosno reflektovan, nazad u prostor. Deo ...
    ... ugljeva od primarne mase uglja, kao pepeo, zaostaje od 12 do 24 %. U proseku termoelektrane sagore stotinu tona uglja na godišnjem nivou, tako da se na pepelištu koncentriše značajna količina štetnih materija. Faktor koncentrovanja štetnih supstanci tokom sagorevanja iznosi od 4 do 5, jer se od jedne ...

  • Efikasnost različitih tipova glina Srbije za adsorpciju metilen plavog

    Maja D. Milošević (2016-12-09)
    Adsorpciona efikasnost različitih uzoraka glina sa lokaliteta Srbije određenaje njihovim tretiranjem različitim koncentracijama rastvora metilen plavog (MP).Detaljna mineraloška karakterizacija ispitivanih glina i rezultati njihove interakcijesa rastvorima MP dobijeni su primenom optičkih, rendgenskih, hemijskih, DTA ispektroskopskih metoda.Na osnovu formiranja MP agregata u izmenljivim pozicijama i površiničestica gline, razlikuju se dva tipa glinovitih minerala: visoko naelektrisani(smektiti) i nisko naelektrisani (kaoliniti). Dimeri se stvaraju na naelektrisanimpovršinama, a granica njihovog razvoja omogućuje determinaciju mineralne vrste.Molekuli MP stoje pod uglom od 21.5o kada se ...
    minerali glina, metilen plavo, kristali metilen plavog, difuznarefleksija, adsorpcija, flokulacija, naelektrisanje slojeva
    ... uzorci glina su snimljeni u opsegu od 3 – 60º 2θ sa korakom 0,02º i vremenskim zadržavanjem od 0,5 s, dok su orijentisani uzorci, sušeni na temperaturi od 450 oC i zasićeni etilen glikolom snimljeni u opsegu od 3 – 15º 2θ sa korakom 0,02º i vremenskim zadržavanjem od 0,5 i 1s 2.1.2.4. Ispitivanje uzoraka ...
    ... u opsegu od 380 do 950 nm. Rotacijom polarizatora vektor polarizovanog svetla postavljan je paralelno (II) ili pod uglom od 45o u odnosu na površinu uzorka (_I_). Kao referentni uzorak upotrebljen je prah BaSO4. Spektri su mereni u opsegu od 380 do 950 nm sa korakom od 2 nm i pauzom od 2 s. Odmereno ...
    ... fakultet). 31 Suspenzija je pripremljena od odmerenih (na analitičkoj vagi) 50 mg frakcije <2 µm (predhodno izdvojene) sa 100 ml destilovane vode. Od tako pripremljene suspenzije pipetom je uzet alikvot od 2.5 ml i prenet u normalni sud od 25 ml a zatim mu je dodato 2.5 ml MP rastvora ...

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... данас теже очекивати потресе на тржишту природног гаса размера сличних онима из 2009. године. Друго питање од важности за сигурност снабдевања природним гасом је диверзификација увоза. Према приказаним подацима, она још није у довољној мери остварена. ЕУ зависи добрим делом од увоза природног гаса ...
    ... највише зависне од увоза (преко 95%), док су Естоније и Данска најмање зависне од увоза, јер покривају увозом мање од 15% енергетских потреба. Што се тиче доказаних резерви природног гаса и нафте у свету, у чланицама ЕУ налази се мање од 1,5% доказаних резерви природног гаса и мање од 0,8% доказаних ...
    ... безбедности ХХI века, у прегледу од 104 чланка који анализирају енергетску безбедност, Анг и др. (2015) уочили су да је дефиниција енергетске безбедности у великој мери зависна од контекста. Наиме, државе приликом дефинисања концепта и приоритета енергетске безбедности полазе од сопственог привредног развоја ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Indeksi kontrole održavanja i korišćenja rotornog bagera

    Jovana Mitrović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić (2023)
    Razvoj površinske eksploatacije se u velikom stepenu zasniva na svestranoj mehanizaciji rudarskih radova. Kako bi se zadovoljili potrebni kapaciteti, neophodna je primena savremene mehanizacije, velikih kapaciteta i pouzdanosti u radu. Naime, sa stepenom povećanja mehanizovanosti radova smanjuje se broj zaposlenih radnika, povećava produktivnost rada, smanjuju troškovi po jedinici proizvoda, a samim tim i povećava ekonomičnost površinske eksploatacije. Predmet istraživanja su rotorni bageri SRs 1200 koji predstavljaju samohodne mašine kontinuiranog dejstva namenjene za otkopavanje jalovine i korisne supstance na površinskim ...
    rudarstvo, rotorni bager, indeksi održavanja, indeksi korišćenja, TOPSIS

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... projekta BEWARE (No 00094641) finansiranog od Vlade Japana, uz koordina- ciju UNDP kancelarije u Srbiji. Projekat je podržan od strane Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih pod- ručja i Ministarstva za rudarstvo i energetiku Republike Srbije, a realizovan od strane Geološkog zavoda Repu- blike Srbije ...
    ... podložnosti, hazarda i rizika od klizišta i drugih pojava nestabilnosti [5], [13] predstavljaju deo procesa upravljanja rizikom, sa krajnjim ciljem da se umanji verovatnoća potencijalnih ljudskih i materijalnih gubitaka. U publikaciji [25] prvi put su definisani hazard i rizik od procesa kliženja i dugi ...
    ... radovima vezanim za pomenutu problematiku. Savremeni pristup procene hazarda i rizika od kliženja podrazumeva u terminološkom, teorijskom i praktičnom vidu niz jasno definisanih postupaka-metoda koje pre svega zavise od namene, veličine područja i zahtevane tačnosti procene [12], [3], [4]. Kao rezultat ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... (Ivanov and Nevraev 1964 у Драгишић 1997) o Јако киселе воде pH<3 o Киселе воде pH од 3-5 o Слабо киселе воде pH од 5-6,5 o Неутралне воде pH од 6,5-7,5 o Слабо базне pH од 7,5-8,5 o Базне воде pH од 8,5-9,5 o Јако базне воде pH >9,5 2. Класификација вода према тврдоћи (Sawayer and ...
    ... заступљени са процентуалним учешћем од 0-0,37%, а просечна вредност износи само 0,03%. У пијезометру Pvb-1 минималан садржај кречњака нађен је у фракцији мањој од 2 mm, што исто важи и за бушотину Pvb-6 где га у минималним количинама има у фракцији од 2-4 mm на дубини од 11-11,6 m. Бранкица Мајкић ...
    ... плитка удубљења у виду лесних вртача. Делиблатска пешчара уздиже се североисточно од посматраног подручја. Пешчара се простире од Дунава на југоистоку до Владимировца на северозападу у дужини од 35 km и ширини од 12-15 km. На подручју пешчаре Јосиповић и Соро (2012) помињу различите акумулационе ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... za silu od 932 kN i predviđeno vreme osmatranja od 15 min, III nivo opterećenja za silu od 1223 kN i predviđeno vreme osmatranja od 15 min, IV nivo opterećenja za silu od 1514 kNi predviđeno vreme osmatranja od 15 min, V nivo opterećenja za silu od 1805 kN i predviđeno vreme osmatranja od 15 min ...
    ... min, VI nivo opterećenja za silu od 2006 kN i predviđeno vreme osmatranja od 15 min, VII nivo opterećenja za silu od 2387 kN i predviđeno vreme osmatranja od 15 min i VIII nivo opterećenja (konačna sila testiranja Pp) za silu od 2678 kN i predviđeno vreme osmatranja od 60 min. – Prema tome, dokazana ...
    ... 14 Pukotine familije J1 se nalaze na rastojanju od 10 do 40 cm dok pukotine familije J2 nalaze se na rastojanju od 10 do 30 cm. Rastojanje međuslojnih pukotina zahvata vrednosti od 1 do 40 cm. Kontinualnost pukotina svih familija je od 1-5m. Na datoj lokaciji metodologija kartiranja pukotinskog ...

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... Hercegovine. Prostire se na površini od oko 40 km? na nadmorskoj visini od oko 940 m, u tipičnom kraškom području. Područje se odlikuje veoma karakterističnim klimatskim uslovima, gdje se temperature kreću od -30 do +37? C, sa prosečnim atmosferskim padavinama od 1 750 mm godišnje. Teren je uglavnom ...
    ... kolicini od 150 t/h, odlazi zatvorenim cevovodom do zatvorenog kondicionera sa konusnim dnom jedinične zapremine od 32 mš. U kondicioner se voda i pepeo uvode određenim redosledom - najpre voda, a zatim suvi pepeo. Zadati maseni odnos između vode i pepela je 1:1, odnosno gustina od 50% čvrstog ...
    ... Početna površina deponije od 141 750 m? forrnirana je izgradnjom masivnog inicijalnog nasipa od vodonepropusnog materijala sa tri strane i kosinom terena ka kaseti L. Dno novoprojektovane deponije, biće presvučeno plastičnom folijom za zaštitu zemljišta i podzemnih voda, od procednih voda. Ispod plastične ...

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... Departmana za geofiziku, od 2016. godine aktivno učestvuju u ovim istraživanjima i doprinose boljem poznavanju slike o prošlosti trsteničkog kraja. Na terenskoj nastavi u okolini Tr- stenika učestvovalo je oko 40 studenata u toku četiri godine. Lokaliteti U periodu od 2016. do 2019. go- dine u ...
    ... su vršena na pet lokacija (Sl. 1). Ovih pet lokacija pokrivaju pe- riod od neolita do srednjeg veka i cilj je bio utvrđivanje položaja ostataka obje- kata na tim područjima. U toku 2016. i 2017. godine ispi- tivan je jedan od najstarijih lokaliteta, iz perioda neolita, Šljivik u selu Stragari. Ovaj ...
    ... arheoloških nalaza višeslojnog lokaliteta koji je naseljavan od antike do srednjeg veka (Рашковић, 2013; Рашковић, 2017). Tragovi većeg rimskog objekta, najverovatnije tipa „vila rustika“, nalaze se u trsteničkom selu Veluće, nedaleko od istoimenog srednjovekovnog mana- stira. Do sada su, rekogn ...

  • Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima

    Dejan R. Stevanović (2015-05-29)
    Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...
    površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.
    ... se nalazi u ogranku čiji je koren jaki čvor 12. Stoga se dodaje luk od čvora 12 do čvora 6, a luk od korena do čvora 5 se zamenjuje lukom od korena do čvora 6, kao na slici 4.21. Ovaj luk (od korena do čvora 6) podupire ukupnu masu od -1+3-1=+1, pa je stoga jaki luk. Slika 4.21. Razvoj algoritma za ...
    ... lukom od korena do čvora 11, kao na slici 4.24. Luk od korena do čvora 11 je p-grana i podupire ukupnu masu od -2+3=+1, pa se stoga smatra jakim. Slika 4.24. Razvoj algoritma za treći nivo Slabi čvor 13 je u ogranku čiji je korena jaki čvor 19. Dodaje se luk od čvora 19 do čvora 13, a luk od korena ...
    ... 1. od izvornog čvora ka svim pozitivnim čvorovima, 2. od svakog pozitivnog čvora ka negativnim čvorovima iznad njega, poštujući ograničenja kosine kopa, 3. od svih negativnih čvorova ka ponirućem čvoru, i 4. od ponirućeg čvora do izvornog čvora. 112 Količina novca koja treba da se odbije od vrednosti ...

  • Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima

    Dejan R. Stevanović (2015-05-29)
    Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...
    površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.
    ... se nalazi u ogranku čiji je koren jaki čvor 12. Stoga se dodaje luk od čvora 12 do čvora 6, a luk od korena do čvora 5 se zamenjuje lukom od korena do čvora 6, kao na slici 4.21. Ovaj luk (od korena do čvora 6) podupire ukupnu masu od -1+3-1=+1, pa je stoga jaki luk. Slika 4.21. Razvoj algoritma za ...
    ... lukom od korena do čvora 11, kao na slici 4.24. Luk od korena do čvora 11 je p-grana i podupire ukupnu masu od -2+3=+1, pa se stoga smatra jakim. Slika 4.24. Razvoj algoritma za treći nivo Slabi čvor 13 je u ogranku čiji je korena jaki čvor 19. Dodaje se luk od čvora 19 do čvora 13, a luk od korena ...
    ... 1. od izvornog čvora ka svim pozitivnim čvorovima, 2. od svakog pozitivnog čvora ka negativnim čvorovima iznad njega, poštujući ograničenja kosine kopa, 3. od svih negativnih čvorova ka ponirućem čvoru, i 4. od ponirućeg čvora do izvornog čvora. 112 Količina novca koja treba da se odbije od vrednosti ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... probleme, buka u intervalu od 30 do 65 dB izaziva probleme sa vegetativnim sistemom, u intervalu od 65 do 90 dB daje probleme sa sluhom, buka od 120 dB izaziva fizičku bol, a od 175 dB može da uzrokuje i smrt. Međutim, uticaj buke ne zavisi samo od njene jačine već i od frekventnog spektra. Nije sve ...
    ... na temperaturi od 60 0C, a potom i prosejavanje sedimenata do granulacije od -80 meša (-180 μm). Vegetacija koja je prisutna u steni sprašuje se na temperaturi od 475 0C. Oko 70 % sedimenta melje se na granulaciju od 10 meša (2 μm), dok se preostali deo stene melje do granulacije od 200 meša (75 μm) ...
    ... protočnom EKF reaktoru pri protoku vode od 12 l/h uz primenu elektroda od Al ili Fe. Praćena je efikasnost uklanjanja As pri jačini struje od 0,15 A i 0,30 A za vodu I, i pri jačini struje od 0,30 A za vodu II. Pri promenama jačine struje za vodu I za elektrode od Al efikasnost uklanjanja As iznosila ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... u Sisevcu na vrelu Crnice, a utiče u Veliku Moravu zapadno od Paraćina (slika 2.1.). Uzvodno od Sisevca Crnica se nastavlja u Drašljivicu, dugačku 3.2 km tako da ukupna dužina Crnice sa Drašljivicom iznosi 31,8 km. Ona u celosti teče od severoistoka ka jugozapadu prema Velikoj Moravi. Najveća ...
    ... Paraćin. Prema podacima RHMZ-a, stanica se nalazi na udaljenosti od ušća 6.Skm, i kontroliše slivnu površinu od 289km?. Tabela 3.1. Osnovni podaci hidrološkoj stanici Paraćin, reka Crnica (RHMZ) . Godina Kota "0" Udaljenost od Površina sliva Reka Sliv NNN M i ? osnivanja mnm ušća (km) (km?) ...
    ... mineralnog sasatava izgrađeni pretežno od kvarca (više od 80%), praćenog sitnim liskama sericita i hlorita. AIbit-hloritsko-sericitsi-škriljci (Scose) su relativno slabo uškriljene, masivne zelene stene koje prema okolnim stenama imaju oštre granice. Sastoje se od hlorita, albita (koji preovlađuje) ...

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... 0,8 i 6,5%, sapropelni ugljevi od 7,2 do 11,3%, i liptobioliti od 6,0 do 9,2%, i zapaljivi škriljci od 6,5 do 9,8%. Kiseonik se ubraja u balastne komponente uglja. Mrki ugljevi sadrže kiseonika od 17 do 32, kameni od 1,0 do 5,7, poluantraciti ı antraciti od 0,2 do 1,8%. Azot se javlja u uglju ...
    ... uglja. U principu, sadržaj ugljenika progresivno raste od treseta ka antracitu, a sadržaj vlage, kiseonika, azota ı vodonika opada. Izuzetak čini sumpor, čiji sadržaj pretežno zavisi od količine mineralnih primesa sadržanih u uglju, a ne od stepena karbonizacije. Tehnička analiza uglja. Ova analiza ...
    ... toplotna moć kod pojedinih ugljeva, određena u kalorimetarskoj bombi, iznosi u proseku: treseta od 5000 do 5700, mrkih ugljeva od 6100 do 7070, kamenih ugljeva 7700 do 8800, poluantracita i antracita od 8000 d0 8550 kcal/kg. Za izračunavanje donje toplotne vrednosti uglja može da se primeni sledeći ...

  • Утицај соларне активности на здравље човека

    Каролина Ђукић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... značaj jer je prodornije od UV zračenja usled čega ima veći uticaj na na kožu (a može prodreti i u mišiće, kosti i unutrašnje organe). IC zraci se dele na IC-A (780 - 1400 nm), IC-B (1400 - 3000 nm) i IC-C (više od 3000 nm). Prodiru u kožu dublje od UV, pa i dalje. Za razliku od UV zraka koji oštećuju ...
    ... akumulira. Kako su radioaktivni materijali sastavni deo Zemlje još od njenog formiranja, zemaljski izvori su odgovorni za najveći deo doze kojoj je čovek izložen tokom života. U normalnim uslovima zemaljski izvori emituju više od 5/6 godišnje efektivne ekvivalentne doze koju apsorbuju pojedinci. ...
    ... površine. Takođe, kada je SA maksimalna, doza kosmičkog zračenja je za 10% manja od one kada je SA minimalna, jer je za vreme minimuma SA GMP je slabo i intenzitet kosmičkog zračenja je tada na maksimumu. Za razliku od SKZ, GKZ nastaje izvan Sunčevog sistema. Izvor GKZ je celokupan kosmički prostor ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... Rezultati izrade nakita od juvelirskih mineralnih sirovina leckog vukanskog kompleksa I: a) privezak od kalcedona (Vrtače); b) privezak od jaspisa (Kameno rebro) u patiniranom sterling srebru; c) privezak od ahata (Put za Vlasovo) u sterling srebru; d) komplet — minđuše i privezak od jaspisa (Vrtače) u ...
    ... sterling srebru; e) privezak od crvenog mahovnastog jaspisa (Bučumet); f) privezak od jaspisa (Velika Kosanica) i hrizoprasa (Kosovo) u sterling srebru; g) privezak od crnog kalcedona (Caričina) u sterling srebru; h) privezak od jaspisa (Sveti Petar) u sterling srebru; i) privezak od ahata (Rasovača); j) ...
    ... zavisi od količinskog učešća bojenih sastojaka u steni, kao i od kristaliniteta osnovne mase. Boja andezita varira od sive do tamno sive, skoro crne boje. Veličina feldspata i bojenih sastojaka takođe značajno varira. U nekim slučajevima kristali feldspata i hornblende dostižu dimenzije od par ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... kojima se krečnjaci smenjuju u stubu. Kada je sadržaj alohema koji je krupniji od 2 mm, veći od 10 %, varijeteti krečnjaka dobijaju ruditski karakter. Krečnjaci koji su pretežno izgrađeni od plastiklasta krupnijih od 2 mm, pripadaju brečastim krečnjacima (Slika 8.5). Kalcitski cement u ovim ...
    ... Maljenskog ofiolitskog masiva. U tektonskom su kontaktu sa gabrovima. Od tektonita se razlikuju po kumulatnoj strukturi. Lerzoliti su izgrađeni od olivina, ortopiroksena, klinopiroksena i spinela, a feldspatski peridotiti od olivina, monokliničnog piroksena, plagioklasa i hromita. Ultramafitski ...
    ... ceo stub. U osnovi, ovi krečnjaci su izgrađeni od karbonatnog i klastičnog materijala. Sadržaj klastične komponente se kreće od 15 do 30 % i uglavnom je predstavljen peskovitom frakcijom (peskoviti krečnjaci). Sporadično se susreću zrna veća od 2 mm, a među njima preovlađuje prisustvo odlomaka ...