Претрага

Упит dcterms_subject_txt:slobodna površina

265 items

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... kopovi uglja, po pravilu zahvataju veliku površinu, a sve češće su ı značajnih dubina. Geološki modeli, kojim se definišu ležišta ugljeva su zbog navedenog, velikih dimenzija, odnosno posledično sadrže značajan broj blokova. Kao primer na Slici 5, date su površine ležišta Kolubarskog basena. 81 430000 ...
    ... 430000 743900 a40t00 445000 148000 405000 Slika 5. Prikaz ukupne površine kolubarskog ugljonosnog basena Iz navedenog se vidi kako složenost i veličina ležišta uglja, utiče na broj blokva. U savremenoj praksi je najčešće slučaj da su ekonomski atraktivna ležišta uglja u isto vreme velikih dimenzija ...
    ... vremena optimizacije od broja blokova u modelu c. Nedostatak softvera za optimizaciju ležišta ugljeva Za modeliranje ležišta koja zahvataju veću površinu od dubine, odnosno za interpretaciju slojevitih ležišta, kao što su ležišta ugljeva, znatno je povoljnije korišćenje grid modela odnosno primena ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... slivna površina iznosi 48.5 km? od čega ukupna površina karstnog tipa izdani iznosi 11 km?(22.5%). Ova vrednost odnosi se na rasprostranjenje otvorenog karsta, s obzirom da je značajan deo karbonatnog kompleksa u ovom delu istražnog područja prekriven miocenskim naslagama. Ukupna površina raspr ...
    ... Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice u blizini Smedereva, teče pravcem jug, jJugoistok-sever, severozapad. Sliv Crnice i Grze zauzima površinu od 339 km? između Paraćina na zapadu, Sisevačkog basena, Kučaja i Samanjca na istoku i slivova Ravanice na severu i Jovanovačke reke na jugu. ...
    ... Ispred ulaza u krečnjačku klisuru Samanjca, Ivanštica se spaja sa Velikom Čestobrodicom formirajući Grzu. Tok Grze odgovara liniji velike rasedne površine, tako da prema rasedu gravitiraju sve reke i potoci sliva o čemu svedoči današnji raspored hidrografske mreže. Na izlasku iz krečnjačke klisure ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... Bowman, 1994). Posledica ove strukture je sposobnost surfaktanata da se orijentisano poravnaju na površini faznog kontakta ı smanje površinsku napetost. Sorpcija površinski aktivnih jedinjenja na površini zeolita uključuje procese izmene jona i hidrofobne interakcije ı ima drugačiji tok u zavisnosti ...
    ... eT_S_SS= d r a - ECEC >ECEC ii }Hiti %5;@@9@ Slika 3.2. Mehanizam sorpcije surfaktanta na površini zeolita (Haggerty & Bowman, 1994) Modifikacija površine prirodnog zeolita može se izvršiti i tretmanom hladnom kiseoničnom plazmom. 3.2. Opšta upotreba zeolita Da bi ...
    ... količina surfaktanta manja od kapaciteta eksterne katjonske izmene (ECEC), organski katjoni adsorbovani sa pozitivno naelektrisanim glavama na površini minerala formiraju monomerni sloj. Kako se surfaktant subvencioniše, primećuje se zadebljanje strukture. Formiranje drugog, suprotno pozicioniranog ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... наслаге фације корита, са развијеном збијеном издани са слободним нивоом. Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 177 У односу на површину коју заузимају, вредност параметра G од 0,6 је најзаступљенија са око 21 % површине терена сврстаних у ову категорију (слика 7- 15). ...
    ... процеси формирања хемијског састава рудничких вода (према Dold & Fontbote 2001 и Lottermoser 2007) код напуштеног флотацијског јаловишта без слободне водене површине. Доле - фотографија издренираног флотацијског јаловишта „Руднице“ формираног у алувијону Ибра (фото Живановић В.) Небојша Б. Атанацковић ...
    ... Слика 7-15. Расподела вредности параметра G у односу на површину терена Терени у оквиру којих је развијена издан са слободним нивоом (карст и алувијони) који имају вредност параметра G између 0,8 и 1, заузимају близу 20 % испитиваног терена. Параметар О Након идентификације хид ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... bašte apsorbuju toplotu koja zrači sa površine Zemlje i ponovo Je oslobađaju u svim pravcima - uključujući i nazad prema površini Zemlje. Bez ugljen-dioksida, Zemljin prirodni efekat staklene bašte bio bi preslab da zadrži prosečnu globalnu temperaturu površine iznad nule. Dodavanjem više ugljen- ...
    ... postane manje viskozno tako da teče lakše kroz pore ležišta. Kada se nafta približava površini u proizvodnoj bušotini, pritisak se smanjuje i CO» koji se nekada mešao počinje da se izdvaja iz nafte. Na površini, CO- se može sakupljati, dehidrirati, komprimovati, i ponovo utiskivati u ležište. Ovo ...
    ... desorbovala adsorbovana supstanca. Proces se zasniva na principu da pri visokom pritisku ili temperaturi gasovi imaju tendenciju da se vežu za čvrste površine ili da se „adsorbuju“. Gas se zatim oslobađa ili desorbuje kako se pritisak ili temperatura smanjuje. Trenutno se koristi za preradu prirodnog ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... pri narušavanju stabilnosti kosine obrazuje klizna površina po kojoj gornja masa klizi na donjoj duž ove površine, pri čemu se gornja klizajuća i donja nepokretna masa usvajaju kao krute i da klizanje nastaje kada u svakoj tački klizne površine napon smicanja (τm) usled dejstva spoljne sile dostigne ...
    ... postiže pomoću oslanjanja cele konstrukcije na tri tačke. Malo specifično opterećenje podloge zahteva veliku noseću površinu mehanizma za kretanje, a ona se postiže povećanjem površine i broja gusenica (kod modernih bagera specifično opterećenje podloge se kreće od 10 do 16 N/cm²). 3.3 ...
    ... se predstavljaju površine terena, krovine ili padine sloja, rudnog tela, površinskog kopa i sl. (Slika 4.2.). Slika 4.2. - Triangulacijski model ležišta • Mrežni – digitalni model – predstavlja grupa linija ili stringova kojima se uglavnom ograničavaju površine, slično kao kod t ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... naselju je po- tpuno ili delimično izgrađena vodvodna mreža. Sistem vodosnabdevanja čini razgranata cevovodna mreža ko- ja pokriva oko 200 km2 površine. Područje koje se vo- dosnabdeva podeljeno je u tri visinske zone od 75 mnm do 221 mnm. Dužina cevovoda iznosi oko 850 km, a sistem, pored primarne ...
    ... zoni izvorišta u Zabrežju, porast vodostaja u prvoj polovini maja uzro- kovao je brzo podizanje nivoa podzemnih voda, i nji- hovog izlivanja na površinu, pri čemu je došlo do po- tapanja dela izvorišta. Eksploatacija na izvorištu bila je otežana, da bi probojem nasipa na Savi izvorište bilo potpuno ...
    ... je služba vodo- voda više puta utvrdila obilaskom područja, kada je uočeno da se voda za piće koristi za zalivanje bašta i većih poljoprivrenih površina, ali i pojava nelegalnih priključaka na mrežu. Drugi veliki problem predstavljaju gubici u cevovodu, zbog njegove starosti i velike razgranatosti ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... hemijskom sastavu, mogu se izdvojiti sledeći hidrogeološki kompleksi: PRVI HIDROGEOLOŠKI KOMPLEKS - Zbijeni tip izdani sa slobodnim do subarteskim nivoom u intervalu od površine terena do 60 m dubine. Ovaj kompleks je formiran u okviru aluvijalnih i eolskih peskova, naslaga lesa i peskovitog lesa ...
    ... karakteristike izvorišta za vodosnabdevanje Kanjiže 4.2.1. Prvi HG kompleks Zbijeni tip izdani sa slobodnim do subarteskim nivoom Najmlađi kvartarni sedimenti holocenske starosti se nalaze na površini terena, uključujući eolske, barske i rečne naslage sa različitim sadržajem peskovitih, prašinastih ...
    ... hidrogeološku sredinu sa detaljno proučenim kvalitativnimi kvantitativnim karakteristikama, iz koje se vrši eksploatacija podzemnih voda, a obuhvata površinu terena sa zonama sanitarne zaštite li II reda, na kojoj su smešteni prateći objekti. Tehno-ekonomske analize pružaju prognozu razvoja ključnih ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... Отворен систем се састоји од топлотне пумпе на површини терена и експлоатационог бунара. Подземна вода из бунара долази до топлотне пумпе где се врши размена топлоте, док се охлађена бунарска вода враћа под земљу кроз упојни бунар или се пушта да слободно отиче. Овде топлотна пумпа у режиму грејања ...
    ... [41] Укупна процењена површина стамбеног простора у 2010.г. износила је 38.230.000 m 2 , a површина пословног простора 37.150.400 m 2 . [53] Већ је наведено да је површина стамбеног простора прикључена на систем даљинског грејања износила 16.347.991 m 2 а површина пословног простора прикључена ...
    ... сва 3 сценарија: реалан, оптимистичан и песимистичан. 2. Површина пословног и стамбеног простора – у 2010.г. површина стамбеног простора је износила 38.230.000 м2, а пословног 37.150.400 м2. [53] Процена је да ће до 2030.г. површина стамбеног простора порасти сразмерно порасту броја становништва ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... zapreminske težine od površine terena ka dubini – inverzna vrednost ovog parametra predstavlja početni nagib porasta zapreminske težine blizu površine terena. Vrednosti ovog parametra kreću se od a = 0 – 10 (m4/kN). Ukoliko se zapreminska težina značajno povećava blizu površine terena, treba koristiti ...
    ... ”Strategiji upravljanja otpadom za period 2010 -2019. godine” (dalje ”Strategija”) prema kojoj je deponija ”mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine terena”. Bez obzira što se deponija definiše kao ”mesto”, ona svakako predstavlja građevinu koja sa pratećim objektima, pored ekonomskih ...
    ... sistema u osnovi – bazi i na površini – prekrivka, definisanje operativnih karakteristika vezanih za upotrebu dnevnih prekrivki, dovoz otpada i sl.); - korišćenja deponije tj. odlaganja otpada (izrada plana upotrebe sa prilaznim putevima i specijalnim radnim površinama za manipulaciju, kontrola ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... zapreminske težine od površine terena ka dubini – inverzna vrednost ovog parametra predstavlja početni nagib porasta zapreminske težine blizu površine terena. Vrednosti ovog parametra kreću se od a = 0 – 10 (m4/kN). Ukoliko se zapreminska težina značajno povećava blizu površine terena, treba koristiti ...
    ... ”Strategiji upravljanja otpadom za period 2010 -2019. godine” (dalje ”Strategija”) prema kojoj je deponija ”mesto za odlaganje otpada na površini ili ispod površine terena”. Bez obzira što se deponija definiše kao ”mesto”, ona svakako predstavlja građevinu koja sa pratećim objektima, pored ekonomskih ...
    ... sistema u osnovi – bazi i na površini – prekrivka, definisanje operativnih karakteristika vezanih za upotrebu dnevnih prekrivki, dovoz otpada i sl.); - korišćenja deponije tj. odlaganja otpada (izrada plana upotrebe sa prilaznim putevima i specijalnim radnim površinama za manipulaciju, kontrola ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... Херцеговини (Слика 2.1) и захвата површину од око 65 km2. Подељен је на три лежишта угља/мања басена: 1) Ђурђевик, у источном делу, 2) Бановићи, у централном делу и 3) Сеоне, у западном делу басена. Басен мрког угља Ђурђевик је тектонска депресија површине око 15 km2, чија дужа оса износи 5,5 ...
    ... представљен је белом бојом. 72 Слика 4.1 – Позиција мреже профила у односу на претходно изведене истражне бушотине са површине терена Истражна бушења са површине терена изведена су пре више од тридесет година. Јамска експлоатација у моменту испитивања се налазила у непосредној близини ...
    ... Прелаз угљеног слоја у подинске глине је постепен тако да је граница између угља и подине често нејасна. Због слоја ситне дробивости и велике површине отворености и додира са кисеоником из ваздуха подински део угљеног слоја је склон самозапаљењу . 12 Истовремено са истражним радовима ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... prošlosti bili geološki aktivni. Miran predeo prekriven jezerima i morima voda je polako napuštala, a zatim su usledile vulkanske erupcije koje su na površinu Zemlje iznosile užarenu lavu. Vulkanski nek Ostrovica koji se nalazi na severozapadu Rudnika, predstavlja očvrsli deo dovodnog kanala iz vulkanskog ...
    ... mikrokonglomeratični areniti, alevroliti i laporoviti krečnjaci. Alevroliti su najviše zastupljeni, a javljaju se kao posebni slojevi i setovi. Na površinama slojeva često se mogu pronaći otisci tragova utiskivanja. Slojevi su obično gradirani, najčešće debljine oko 10 centimetara. Debljina kompletne ...
    ... omerati i alevriti. Debljina slojeva je različita, a slojevitost jasno izražena. U sitnozrnim stenama razvijena je kosa i talasasta laminacija. Površine slojeva su oštro izdiferencirane u grubozrnim sekvencama u kojima se javlja gradacija kao prosta ili ponovljena. Smatra se da debljina čitavog flišnog ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... prate logičan sled operacija: Design Module – Projektovanje modela Topography Module — Izrada modela terena Free Face Module – Korigovanje slobodne površine Boreholes Module — Projektovanje bušotina Charge Module – Minsko punjenje Non-Electric Detonators Module — Nonel sistemi Electronic Detonators ...
    ... etažama treba nastojati da se postave tako: > da se položaj bušotina bolje prilagodi položaju površina slojevitosti u laporcu, odnosno da pravac dejstva bušotina bude približno upravan na površine slojevitosti > da se izbegne odbacivanje miniranog materijala u pravcu prilaznih puteva. Tipska ...
    ... zapadne padine planine Južni Kučaj u okviru dela karbonatnog kompleksa Jure, odnosno gornje jure ı dela gornjojursko-donjokrednih sedimenata. Površina ležišta ima približno pravougaoni oblik, generalnog pravca pružanja sever-jJug. Duža strana ležišta iznosi oko 1000 m ı to je pravac S-J. Kraća ...

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... (2), zid bušotine (3), osa bušotine (4), dužina bušotine (L), prečnik (d) i dubina bušotine (H). (1) Ušće (ulaz) bušotine predstavlja tačku na površini terena ili u Jamskim prostorijama gde se otvara kanal bušotine. Prostorni položaj ulaza definisan je koordinatama x, y i z. Dno bušotine označava ...
    ... ih tehničkih ı tehnoloških operacija. Proces bušenja temelji se na razaranju stena na dnu bušotine i iznošenju dezintegrisane stenske mase na površinu, čime se formira kanal bušotine. Ovaj proces se sprovodi uz neophodnu stabilizaciju zidova bušotine, kao i niz drugih operacija koje osiguravaju ...
    ... postrojenja se nalaze na moru ili okeanu, često na platformama koje su postavljene na dno. Koriste se za bušenje ležišta koja su ispod vodenih površina. 3. Proširena pomorska (Deepwater) postrojenja: Ova postrojenja su specijalizovana za bušenje na većim dubinama u moru, što zahteva naprednu ...