Претрага
239 items
-
Legal framework for recultivation of degraded areas caused by mining exploitation
Radmila Gaćina (2023)Prilikom površinske i podzemne eksploatacije uglja eksploatacioni sistemi oštećuju veće ili manje površine zemljišta. Iskustva pokazuju da su oštećenja zemljišta znatno veća kod površinske eksploatacije, gde je prostora degradiran ne samo u konturi rudnika i okoline, već se promene takođe dešavaju u prirodnom okruženju. U članku su predstavljeni rezultati studije zakonskih okvira rekultivacije u nekim zemljama sveta i u Srbiji. Praktično iskustvo rekultivacije pokazalo je da iskorišćenje i devastacija tokom rudarske aktivnosti predstavljaju opasnost ne samo za pogođena ...Radmila Gaćina. "Legal framework for recultivation of degraded areas caused by mining exploitation" in Underground mining engineering, Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Mining and Geology (2023). https://doi.org/10.5937/podrad2342027G
-
Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)
Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)Љупко Рундић, Мери Ганић. "Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)" in Записници Српског геолошког друштва, Српско геолошко друштво (2020)
-
Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”
Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".Vladimir Čebašek, Veljko Rupar. "Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”" in Mining and Geology Today, II international symposium, Belgrade, 04 - 05.12.2018., Rudarski institut, Balkanska akademija nauka, Akademija inženjerskih nauka Srbije (2018). https://doi.org/10.25075/SI.2018.17
-
Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji
Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...... понора и одабир радног флуида. Савремене инсталације топлотних пумпи велике снаге (преко 100 kW), које треба да испоруче топлоту за високотемпературно грејање (температуре преко 80°C) и какве се могу користити у системима даљинског грејања, раде са угљен-диоксидом или амонијаком као радним флуидима. ...
... 7,2 MW ради 2800 сати у номиналном режиму. Полазни подаци за прорачун су: - 7.2 MW топлотне снаге - 2800 радних сати - COP износи приближно 3 током читавог периода грејања (2800 радних сати) У том случају топлотна енергија коју током грејне сезоне топлотна пумпа испоручи у систем даљинског грејања ...
... инсталација је 1 до 10 MW инсталисане топлотне снаге, а температура разводне воде је 80˚C.. Најчешће су са механичким компресором и угљен- диоксидом као радним флуидом. Типичан COP је око 2,8, али може бити и виши, до 3,5. Инвестициони трошкови износе око 0,5-0,8 M€ по MW инсталисане топлотне снаге. Топлотне ...Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević . "Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji" in Stručno-naučna konferencija TOPS 2019, Poslovno udruženje toplana Srbije (2019)
-
Integrisano okruženje za pripremu paralelizovanog korpusa
Razvoj paralelizovanih korpusa zahteva pripremu paralelnih tekstova za njihovu integraciju u paralelizovani korpus. Reč je o jednom kompleksnom zadatku koji se može rešiti na različite načine, i koji mora da se odvija u nekoliko koraka. U ovom radu najpre je iznet postupak pripreme paralelnih tekstova za paralelizovani korpus koji se koristi u Grupi za jezičke tehnologije Univerziteta u Beogradu. Potom je dat kratak pregled programa (XAlign, Concordancier, WS4LR), odnosno softverskih alata koji se pri tome koriste. Nedostatak udobnog okruženja ...... B. Elijas"Ko ubija?" Sećamo se da je ovo pitanje postavljeno posle jezivih pokolja koji su okrvavili, u jesen 1997, okolinu grada Alžira. U to vreme, mnogi posmatrači pominjali su odgovornost vojske. Međutim, time su na sebe navukli bes gradskih vlasti ... Ivan Obradović, Ranka Stanković, Miloš Utvić. "Integrisano okruženje za pripremu paralelizovanog korpusa" in Zbornik radova međunarodnog simpozijuma Razlike između bosanskog/bošnjačkog, hrvatskog i srpskog jezika, Graz, Austria, April 2007, - (2007)
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)... peš arima i konglomeratima, kre njacima i alevrolitima. Srednji trijas (T2) - Stene srednjeg trijasa utvr ene su u severnom delu podru ja, u okolini Novog Kneževca, i predstavljene su dolomiti nim i laporovitim kre njacima, dolomitima i dolomitskim bre ama. Gornja kreda (K2) - Na podru ju ...
... kvarcnim peS¢arima i konglomeratima, kre¢njacima i alevrolitima. Srednji trijas (T,) - Stene srednjeg trijasa utvrdene su u severnom delu podrucja, u okolini Novog KneZevca, i predstavljene su dolomiti¢nim i laporovitim kreénjacima, dolomitima i dolomitskim breéama. Gornja kreda (K,) - Na podrucju severne ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić. "Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela" in Vodoprivreda 42 no. 04-Jun, Beograd : Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2010): 223-235
-
Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji
Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...... jedinica i radno mesto na kome je angažovan radnik, a posao koji je radnik obavljao se bira iz kataloga i dodatno opisuje narativno. Sistemom se evidentira radno iskustvo u trenutku povređivanja, i to: radni i ukupan staž, ranije povrede i prosečan broj radnih sati. Vreme ...
... stručne oblasti primenjene za posmatrani radni proces, konkretne uslove posmatrane organizacije i konkretnog radnog mesta. Proaktivno praćenje ogleda se u praćenju realizacije utvrđenih planova i ciljeva, praćenju ispravnosti opreme i adekvatnosti radne sredine, periodičnim preventivnim ...
... prema povređenom delu tela sa radnim satom u kom se desila povreda prikazuje slika 7.6. Jasno se može zaključiti da su najčešće povrede ruke i da se većina povreda dešava u sredinom radnog vremena. Slika 7.6. Analiza povređivanja: povređeni deo tela i radni sat u kom se dogodila povreda ...Ljiljana R. Kolonja. "Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-23)
-
Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина
Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице... Докторска дисертација 31 У непосредној околини Гатачког поља, седименти горње јуре (Ј3) имају највеће распрострањење. Откривени су на Степену, на источним и југоисточним падинама Бјелашнице, на јужном ободу Гатачког поља, у околини Гацка и на Капић планини. На овом простору горња јура ...
... них површина. Проблем евакуације ефлуената привредних привредних предузећа се третира на сличан начин. Према Плану заштите животне средине у околини ТЕ Гацко (Енергопројект-Ентел ДД, 1997), санитарне отпадне воде и ефлуенти термоелектране директно се препумпавју у ријеку Грачаницу. Највећу ...
... 3.5.1. Литостратиграфске јединице Тријас (Т) Најстарије стијене у сливу чине седименти горњег тријаса, заступљени на малом простору у околини Ластве, Гранчарева, Автовца, Самобора и западним падинама Капић планине. У оквиру горњег тријаса овдје је могуће издвојити карнијски и норички ...Dragoslav R. Banjak. "Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-08-25)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... Zbornik radova, str. 27-31, Aranđelovac. Ilić M., 1938a: Eruptivne stene okoline Raške.- Vesnik Geološkog instituta Kraljevine Jugoslavije, knj. 7, str. 217-289, Beograd. Ilić M., 1938b: O ultrabazičnim andezitima okoline Raške.- Zapisnici SGD za 1937. godinu, Beograd. Ilić M., 1939: Prethodna ...
... dekorativni elementi: stubovi, ograde, balusteri, lukovi, portali, kapiteli, a sve se više od AGK izrađuju i ukrasno-upotrebni elementi za enterijer (radne ploče, stolovi, konzole, kade, stone lampe, kamini, lavaboi i dr.) i eksterijer (žardinjere, fontane, klupe, stolovi, staze, graničnici za vozila ...
... razvijenost i stanje putne mreže, uslovi i troškovi transporta, snabdevanje vodom, energentima i građevinskim materijalom, mogućnost nalaženja radne snage i dr.) su relativno povoljni za sve magmatske komplekse Vardarske zone, s obzirom da su povezani u mrežu puteva, iako promenljivog kvaliteta ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...... Zbornik radova, str. 27-31, Aranđelovac. Ilić M., 1938a: Eruptivne stene okoline Raške.- Vesnik Geološkog instituta Kraljevine Jugoslavije, knj. 7, str. 217-289, Beograd. Ilić M., 1938b: O ultrabazičnim andezitima okoline Raške.- Zapisnici SGD za 1937. godinu, Beograd. Ilić M., 1939: Prethodna ...
... dekorativni elementi: stubovi, ograde, balusteri, lukovi, portali, kapiteli, a sve se više od AGK izrađuju i ukrasno-upotrebni elementi za enterijer (radne ploče, stolovi, konzole, kade, stone lampe, kamini, lavaboi i dr.) i eksterijer (žardinjere, fontane, klupe, stolovi, staze, graničnici za vozila ...
... razvijenost i stanje putne mreže, uslovi i troškovi transporta, snabdevanje vodom, energentima i građevinskim materijalom, mogućnost nalaženja radne snage i dr.) su relativno povoljni za sve magmatske komplekse Vardarske zone, s obzirom da su povezani u mrežu puteva, iako promenljivog kvaliteta ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi
Dijana Trajković (2024)Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...... Beogradske tvrđave postoji relativno malo. Vrh kalemegdanskog rta, koji je verovatno štrčao u vidu ostenjaka u analogiji sa drugim primerima iz okoline Beograda, kao što su Tašmajdan, Višnjica i Torlak (Stevanović, 1988), predstavlja lokaciju na kojoj su građena prva utvrđenja. Tokom 20.tog veka ...
... Snethlage R., 2005. Leitfaden Steinkonservierung. Fraunhofer IRB, Stuttgart, p 289. Stevanović, P., 1988. Geološka osnova Beogradske tvrđave ı njene okoline. U: Čubrilović, V. (ur.), Beogradska tvrđava u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, naučni skupovi knj. XXXVI, Odeljenje istorijskih nauka knj ...Dijana Trajković. Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi, 2024
-
Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra
Aleksandar Milojević (2024)Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...... 1,1 < 1,15 kg/dm? Brzina detonacije 4500 m/s Prenos detonacije 4-9cm 41 Radna sposobnost (Trauzl) Osetljivost na udar Bilans kiseonika Gasna zapremina Toplota eksplozije Temperatura eksplozije Radni faktor Specifična energija Pritisak detonacije Pritisna čvrstoća 380 — 390 ...
... konačnih elemenata. Analiza je izvršena u programu Phase. U tabeli 4.6 prikazane su osnovne karakteristike radne sredine. Tabela 4.6. Osnovne karakteristike radne sredine Karakteristike radne sredine Oznaka/jed. Vrednost Jednoaksijalna čvrstoća na pritisak cci (MPa) 70 Indeks čvrstoće f 7 Zapreminska ...
... statički proračun stabilnosti prostorija ı proračun podgrade, izabrane su sledeće fizičko-mehaničke karakteristike radne sredine, na osnovu ispitivanja geoloških uzoraka: • Klasa radne sredine: II • Kohezija, C (MPa): 4 • Zapreminska težina, y (kKN/m*): 23 • Ugao unutrašnjeg trenja, q (*): ...Aleksandar Milojević. Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra, 2024
-
Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava
Sara Nikolić (2024)Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...... 000kNn/kg, - radni faktor. Usvaja se zaštitni stub - celina stenske mase između komora debljine D=8,0m. 26 6. TEHNOLOGIJA IZRADE MES Magacin eksplozivnih sredstava (MES) za potrebe rada Jame izrađuje se na klasičan način, tehnologijom bušačko-minerskih radova, koja obuhvata sledeće radne operacije: ...
... tolarskih radova. 10.2. Trajanje radnih operacija Na osnovu podataka dobijenih proračunima, dobijeni su podaci o trajanju pojedinih radnih operacija, koji su prikazani u tabeli br.10.1: Tabela br.10.1: Trajanje radnih operacija Trajanje (min) Radna operacija Dolazak na radilište Utovar ...
... MB-30 Beton MB-10 Sabijeni vazduh 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. . 8.1.1. Radna snaga i normativ radne snage Pri izradi magacina eksplozivnih sredstava, na radiištu će biti angažovana sledeća radna snaga: – na bušenju i miniranju i podgrađivanju: 1 SSS bušač - palilac mina PK pomoćnik ...Sara Nikolić. Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava, 2024
-
Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali
Jovan Obradović (2024)Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...... postepeno smanjuje. Još u antičko doba ruda se vadila pod Avalom, te se prenosila u Vinču gde je prerađivana. U rudarstvu Avale i okoline bilo je nekoliko radnih perioda: predantički, antički, srednjovekovni, XVIII vek i savremeni (od I srpskog ustanka do 70-ih godina XX veka). U novijoj istoriji ...
... itd. 38 SLIKA 4-10 - 3D MODEL PODZEMNE PROSTORIJE; Prednosti ove metode su (Ackermann i Hunt, 2004): – minimalni uticaj tokom merenja na radne operacije; – rezultati kontrole poprečnih preseka in-situ; – precizno određivanje otkopanih masa; -– objektivna registracija upotrebljenih materijala; ...
... poligonskim vlakovima samo na rezultatu merenja uglova i dužina. 26 3 Povezivanje jamskih rudničkih prostorija Povezivanje je naziv za sve radne operacije pri uspostavljanju geometrijske veze između jamskih poligonskih vlakova i geometrijske osnove na površini terena. Iz ove geometrijske veze ...Jovan Obradović. Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali, 2024
-
Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta
Ksenija Gredić (2024)Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...... istraživanja Terenska istraživanja su se sastojala od detaljnog inženjerskogeološkog kartiranja terena u zoni nestabilne kosine i neposrednoj okolini. Na postojećoj geodetskoj podlozi razmjere 1:250 je izvedeno inženjerkogeološko kartiranje terena što Je prikazano grafičkim prilogom br.3. In ...Ksenija Gredić. Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta, 2024
-
Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta
Ksenija Gredić (2024)Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...... istraživanja Terenska istraživanja su se sastojala od detaljnog inženjerskogeološkog kartiranja terena u zoni nestabilne kosine i neposrednoj okolini. Na postojećoj geodetskoj podlozi razmjere 1:250 je izvedeno inženjerkogeološko kartiranje terena što Je prikazano grafičkim prilogom br.3. In ...Ksenija Gredić. Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta, 2024
-
Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)
Милош Велојић (2021)Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS... Слика 5: Геолошка карта шире околине лежишта Чукару Пеки (модификовано из Toljić, 2016). ГЕНЕЗА ХИДРОТЕРМАЛНОГ Cu-Au СИСТЕМА ЧУКАРУ ПЕКИ (ИСТОЧНА СРБИЈА) 18 Слика 6: Детаљан геолошки профил шире околине лежишта Чукару Пеки (модификовано ...
... минерализациона активност трајала у распону од 86 Ма до 84 Ма. Lerouge et al. (2005) су вршили мерења K-Ar методом на алуниту из орудњених стена околине Бора и добили средњу старост од 84,6 ± 1,2 Ма. Zimmerman et al. (2008) су вршили одређивање старости методом Re-Os и добили вредности од 86,24±0 ...
... зони и њихово распрострањење: 1) Интрузивно-вулканске брече, настале фрактурисањем стена путем утискивања магме и дајкова. Могу се препознати у околини плутонских масива Ваља Стрж и Црвена река. 2) Магматско-хидротермалне брече, настале дејством врелих гасова из утиснуте магме. Уочене су у у близини ...Милош Велојић. Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија), Београд : [М. Велојић], 2021
-
Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali
Darko Božović, Vladimir Simić (2023)Darko Božović, Vladimir Simić. "Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali" in Geološki glasnik (2023)
-
Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"
Tomislav Trpković (2024)Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod... pumpe, -da konstrukcija obezbeđuje zaptivenosti unutrašnjeg prostora pumpe pri radnom i ispitnom pritisku, - da je otporna na hemijsko i abrazivno delovanje transportovanog fluida, - dane menja kvalitet radnog fluida, 4. Pumpe mogu da se isporučuju posebno ili kao agregat, u sklopu sa pogonskim ...
... na bilo kojoj radnoj liniji ili ručnog zaustavljanja bilo koje linije usled neposredne detekcije nepravilnosti u radu. 60 Tabela 5.3 Recirk. pumpe Naziv Recirkulaciona pumpa Broj komada 6+2 po pumpnoj stanici Tip Centrifugalna, KSB KWPK 900-900-1138 ilisl. Materijal radnog kola i obloge ...
... DOO-CCTMUU Foroermenge”FloaOeD Por:ata/Capacitett'Caucaı 2 0_0 Oe:17 O7 Slika 5.1 Radna kriva recirkulacionih pumpi 68 Da bi se maksimalno unificarala oprema, za sva četiri stepena prskalica se koristi isto radno kolo i kućište pumpe, a razlikuju se reduktor i elektromotor. DA P3kLi MOO J ...Tomislav Trpković. Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B", 2024