Претрага

Упит dcterms_subject_txt:хидротермалне промене

309 items

  • Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika

    Saša M. Jovanović (2016-05-16)
    Investiciono okruženje skopčano sa rudarskom industrijom je veoma svojstveno kada seuporedi sa okruženjima koje susrećemo u tipičnim proizvodnim industrijama. Neke odkarakterisitka rudarstva, koje su često naznačene kao jedinstvene su: visok intenzitetinvesticija, dugi predproizvodni periodi, visok rizik i neobnovljivost resursa.Investiranje u sistem otvaranja rudnika predstavlja dobar primer ireverzibilneinvesticije. Takva investicija zahteva pažljivu analizu, jer nakon njene realizacije ona sene može nadoknaditi bez značajnog gubitka vrednosti. Očigledno je da izbor sistemaotvaranja podzemnog rudnika pripada strateškom planiranju...
    otkopavanje; otvaranje; mreže i grafovi; fuzzy skupovi; stohastičkiprocesi; indeks konveksnosti; sistemi podrške odlučivanju
    ... troškova izrade prostorija otvaranja i troškova transporta na fuzzy odnosno stohastički način;  prikazana je promena preferenci obrađivanih sistema otvaranja pri simultanoj promeni dubine otkopavanja i rezervi rude koje treba transportovati;  smanjen je rizik u procesu donošenja strateških ...
    ... tačka promene druga tačka promene treća tačka promene četvrta tačka promene gornja granica rezervi donja granica rezervi peta tačka promene šesta tačka promenet Slika br. 55 Pozicije promene preference sistema otvaranja Dijagram na prethodnoj slici ilustruje različite pozicije promene preference ...
    ... preferenca trenutno promeni. Bilo je potrebno pet podetaža, sa smanjenim rezervama rude, za realizaciju tranzicije. To ukazuje da dubina na kojoj se izvodi eksploatacija, ima veći uticaj na tranziciju preference sistema otvaranja nego smanjenje rezervi rude. Veoma važna pozicija promene preference sistema ...

  • Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude

    Ivana M. Jovanović (2016-01-13)
    U oblasti procesa prerade rude, flotacijska koncentracija predstavlja jednu od najznačajnijih i najčešće primenjivanih metoda separacije korisnih od nekorisnih minerala. Samim tim, veoma je važno osigurati uspešan rad flotacijskog postrojenja kroz dostizanje zadovoljavajućih tehno-ekonomskih pokazatelja. Cilj upravljanja procesom flotacijske koncentracije je upravo optimizacija kvaliteta i iskorišćenja korisne komponente u koncentratu uz maksimizaciju profita. Shodno tome, istraživanja na polju modelovanja i upravljanja ovim procesom zauzimaju značajno mesto u praksi kontolnog inženjenringa.Teorijska istraživanja u okviru doktorske disertacije obuhvatila su analizu položaja ...
    flotacijska koncentracija, modelovanje, upravljanje, inteligentni sistem, soft kompjuting, fazi logika, veštačke neuronske mreže
    ... flotiranja bakra. Sistem učestvuje u detekciji značajnih promena vrednosti (povećanje ili smanjenje) procesnih varijabli. Kada se takva promena detektuje, operateru se prosleđuje poruka koja ukazuje na trend i odgovarajući vremenski interval promene. Sistem je u stanju da eliminiše izuzetke, kao što ...
    ... što može ukazati na promene u režimu rada postrojenja. Ove promene mogu biti izazvane različitim faktorima, koji nisu uzeti u obzir prilikom modelovanja, kao što je recimo, izmena finoće mlevenja i/ili domeljavanja usled nailaženja mekših ili tvrđih partija rude, promena u kvalitetu samih reagenasa ...
    ... flotacijskog procesa je veoma značajan zadatak u pripremi mineralnih sirovina zbog znatnih fluktuacija u profitu koje su posledica promena u iskorišćenju. Čak i najmanje promene iskorišćenja od svega 0,5% mogu biti ekonomski veoma značajne [Ferreira and Loveday (2000)]. Maldonado je sa saradnicima ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... cepanje lesa, odnosno otvaranje pukotina zatezanja u gornjim horizontima lesa usled slabljenja podloge u nivou hidrauličkih promena, - promene u ponašanju lesnog tla pri promeni vlažnosti. Mineralni sastav lesa Les Je polimineralni sediment čija prašinasto-peskovita frakcija sadrži pretežno kvarc ...
    ... strukture ı hidrokoloidnog tipa veza makroagragata i pojedinih čestica prašine, les ispoljava karakteristično ponašanje pod opterećenjem ili promeni vlažnosti. Les je normalno konsolidovano tlo, stšljivo, nevelike čvrstoće. Izrazito nepovoljni fazni sastav i krupnoća poroznosti lesa gornje - ...
    ... tla ispod temeljne stope Aox – priraštaj vertikalnog napona u sredini sloja M, – modul stišljivosti H – debljina sloja tla koji se sleže usled promene naponskog stanja Za tačku A sleganje Je: Aozi * hi Saı = }» Mvi 51.58 * 3.2 50.75*1.5 45.14* 56 40.56*1.4 35.98+*4.4 Sı = ———= +} ——— __ ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... nije moguće pratiti ovakvo rasprostranjenje na osnovu geofizičkih anlomalija, jer većina primenjenih transformacija detektuje lateralne promene, ali ne i promene u rasprostranjenju po dubini, odnosno sa povećanjem dubine. 68 Slika 26. Gra ...
    ... izdužene u pravcu SSZ-JJI ukazuju na prisustvo velikih linearnih struktura, koje generalno prate pružanje IVZ i ograničavaju je sa obe strane. Nagle promene vrednosti anomalija sugerišu da je kontakt između susednih jedinica vertikalan ili subvertikalan. Na području Makedonije srednja gustina grav ...
    ... je od -10 do 450 nT. Drugo područje (B) izdvojeno u centralnom delu karte, sa opsegom anomalija od -30 do 350 nT, odgovara položaju IVZ. Nagle promene vrednosti anomalija mogu da ukažu da su granice IVZ tektornskog karaktera, tj. rasedi. Ovo je posebno uočljivo na području Ždraljice (Slika 22b) ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... bioluženja dešava se oksidacija sulfidnih minerala, što dovodi do promene u odnosu kristalnih faza u tretiranom uzorku. Kvalitativna i semi-kvantitativna rendgenska strukturna analiza predstavljaju metode koje omogućuju praćenje promene relativne zastupljenosti određenih kristalnih faza u uzorku pre ...
    ... intenziteti difrakcionih linija na dijagramu. Teorijski je moguće izabrati samo jednu difrakcionu liniju za svaku fazu i na osnovu promene intenziteta tih linija odrediti promene zastupljenosti faza u uzorku. Linije odabrane za posmatranje treba da budu što je moguće jače i da se ne preklapaju sa difrakcionim ...
    ... izmerene nakon pet nedelja eksperimenta bioluženja kao i prinosi bakra izraženi u procentima su prikazani u tabeli 11. Promene koncentracija ukupnog Cu, zatim Fe2+ i Fe3+ jona, kao i promene pH vrednosti lužnog rastvora tokom bioluženja su prikazane u tabelama 12-15. Tabela 11. Koncentracije bakra izmerene ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... uticaj na izmeni hidrogeoekoloških uslova terena. Isti ogleda se preko izmeni reţima podzemnih voda t.j. promene nivoa podzemne vode tokom eksploatacije, promene kvaliteta podzemnih voda i promenu struktura zemljišta. U funkciji zaštite podzemnih i površinskih voda od negativnih efekta eksploatacije ...
    ... eksploatacije podinske ugljene serije uglavnom zavisi od poloţaja fronta napredovanja i na kraj promene morfologije terena na unutrašnjim odlagalištima, koja bi imala uticaj na opterećenje terena i promenu reţima podzemnih voda t.j povećanje arteskog pritisaka podzemnih voda dubljih vodonosnih sredina ...
    ... indirektno preko atmosferskih padavina na promenu kvaliteta podzemnih voda pa samim tim i flore, a koja posredno uzrokuje i migraciju faune. Negativan uticaj rudarske aktivnosti na podzemne vode manifestuje se preko izmene njihovog reţima (promene nivoa podzemnih voda, proticaja, lokalno pravaca ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Klima je bila vrlo povoljna, a manje promene u temperaturi nisu mogle vidno uticati na promene u sastavu predstavika familie Pectiniidae koje mogu toleristati ove promene Očuvanost fosila, bogatstvo i rasprostranjenost pojedinih vrsta omogućavaju praćenje promena živog sveta u vertikalnom i horizontalnom ...
    ... zahvatila jugoistočni obod Panonskog basena tokom badena, događala se uz česte promene nivoa mora i taloženje debelih naslaga različitih sedimenata u kojima su se pored ostataka fosilnih organizama sačuvali i podaci o promenama paleosredina. Sačuvana paleofauna je veoma raznovrsna i predstavljena je ...
    ... zapadnom delu proučavnog terena ukazuje da je ovaj prostor kad je salinitet u pitanju verovatno bio dovoljno visok i ujednačen. Promene u sastavu faune nastale usled promena saliniteta primećene su u pojedinim delovima jugoistočnog oboda Panonskog basena. Mestimično je dolazilo do sniženja salinteta ...

  • Uticaj ekstremnih procesa na rizike površinske eksploatacije

    Natalija Pavlović, Tomislav Šubaranović, Dragan Ignjatović (2022)
    Nepredvidivi ekološki negativni slučajni procesi mogu uticati na geo-tehnički sistem pri površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina, što u velikoj meri uvećava rizike i ugrožava realizaciju proizvodnje. Kvantitativna analiza sa proračunom verovatnoća pojava ovakvih ekstremnih događaja i procenom odgovarajućih ekonomskih posledica, posebno u uslovima globalnih klimatskih promena, omogućava definisanje rizika i optimizaciju parametara sistema površinske eksploatacije.

  • Место и улога система даљинског грејања у стратешким плановима развоја енергетског сектора Републике Србије

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2022)
    Системи даљинског грејања представљају врло битан елемент енергетског система Републике Србије. Инжењерски посматрано, ради се о системима који су концептуално осмишљени у другој половини ХХ века и чије функционисање почива на коришћењу фосилних горива. Трансформација ових система, у склопу енергетске транзиције читавог енергетског система Републике Србије, претпоставља, између осталог, значајније коришћење обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије, смањење губитака и повећање енергетске ефикасности производње и дистрибуције енергије, дигитализацију процеса, итд. У раду се укратко излаже тренутно стање система ...
    даљинско грејање, енергетска транзиција, обновљиви извори енергије

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... granulacije, određeni su kao alevriti sa zastupljenim peskovitim i muljevitim frakcijama, što ukazuje na promene prilikom taloženja. Ove varijacije su verovatno posledica periodičnih promena u dinamici transporta sedimenta. Petrografska analiza pružila je uvid u litološki sastav uzoraka. Iden ...
    ... pleistocen (koji se završava pre oko 11.700 godina) i holocen. Glavne osobine koje karakterišu ovu etapu razvoja naše planete su značajne klimatske promene, pojava ljudi, kao i specifičnih tipova tvorevina (Nenadić i Bogićević, 2010). Kvartarni sedimenti prekrivaju skoro celu Zemljinu površinu, osim ...
    ... Feldspati su uglavnom alkalni/kalijski (Slika 9). U manjoj meri zapaženi su i plagioklası. Prisutni su sa manjim ili većim stepenom sekundarnih promena (kaolinizacija, kalcitizacija i sericitizacija). U okviru liskuna konstatovani su muskovit, hlorit i biotit (Slike 11 ı 12). Najzastupljeniji ...

  • Izvorišta i zahvati podzemnih voda

    Dušan Polomčić (2021)
    podzemne vode, izvorišta

  • Industrija 4.0 - koncept prediktivnog održavanja 4.0 (PdM 4.0) u rudarstvu

    Predrag Jovančić, Vesna Damnjanović, Dragan Ignjatović, Miloš Tanasijević, Stevan Đenadić (2019)
    Četvrtu industrijsku revoluciju – Industriju 4.0 karakteriše upotreba cyber-fizičkih sistema. Da bi se postigla optimalna strategija održavanja (ali i eksploatacije), neophodno je razviti sisteme koji podržavaju napredne inteligentne sisteme održavanja ili tehnologije pametnog održavanja. Iz toga su proizašli postulati Prediktivnog održavanja 4.0 (PdM 4.0) koji definišu veoma blisku budućnost u oblasti održavanja tehničkih sistema pa i rudarske opreme. PdM 4.0 uključuje iskorišćenje snage veštačke inteligencije za stvaranje stalnog uvida u otkrivanje uzroka i anomalija u radu opreme, koje se ...
    rudarstvo, prediktivno održavanje PdM 4.0, Industrija 4.0

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... Današnji predstavnici familije Salamandridae imaju široke ali disjunktne arele svoga rasprostranjenja na severnoj hemisferi. Međutim antropogene promene staništa sve više utiču na smanjenje njihove brojnosti. Kao i drugi vodozemci, izuzetno su vezani za vodena staništa i staništa sa povećanom vlažnošću ...

  • Održivi razvoj rudarskog sektora

    Vladimir Pavlović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović (2022)
    Imajući u vidu sve veću zabrinutost za stanje životne sredine i socioekonomsku nejednakost, sektorska održivost bez obzira na privrednu delatnost, privlači sve veću pažnju kako globalno tako i lokalno. U tom smislu postoji konsenzus kod svih zainteresovanih strana da čovečanstvo treba da usvoji mere za promenu trenutno neodrživih obrazaca proizvodnje i potrošnje. Rudarska industrija igra fundamentalnu ulogu u ovom kontekstu, privlačeći pažnju kroz različite inicijative tokom poslednjih decenija. Neke od njih su čak i primenjene u praksi ali konsenzus ...

  • Efficiency and lifetime of medium voltage transformers

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović (2017)

  • Osnaživanje energetske tranzicije u sektoru domaćinstva u Srbiji: integrativni pristup

    Boban Pavlović (2023)
    Glavni cilj istraživanja bio je da se razvije metodološki pristup koji bi podržao proces energetskog planiranja tranzicije u grejanju domaćinstava, uzimajući u obzir specifičnosti ovog sektora. Kako bi se procenili mogući tokovi energetske tranzicije u grejanju domaćinstava i analizirali politički instrumenti za ubrzanje ovog procesa, razvijen je simulacioni model zasnovan na agentima (Agent Based Model – ABM). Simulacioni model je primenjen na slučaju energetske tranzicije u sektoru domaćinstva u Srbiji. Prethodno su kroz istraživanje prikupljeni podaci o grejanju domaćinstava ...
    energetska tranzicija, energetsko planiranje, energetsko modeliranje, obnovljivi izvori energije, domaćinstva, ponašanje potrošača

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... usitnjavanja Teorija usitnjavanja se bavi odnosom utrošene energije i ostvarenim promenama u krupnoći materijala. Postoje razne teorijske hipoteze ı empirijske formule koje povezuju utrošak energije i ostvarene promene u krupnoći, ı ni Jedna od njih nije potpuno zadovoljavajuća. Najveći problem ...
    ... jednačina se mogu smatrati kao delovi iste diferencijalne jednačine, po kojoj je energija (dE) potrebna da se ostvari mala promena u krupnoći (dx) direktno proporcionalna promeni krupnoće (dx), a obrnuto proporcionalna krupnoći (x) na stepen (n): dx dE = —C x—n gde je: C – konstanta proporc ...
    ... da se reguliše: – promenom pritiska pulpe na ulazu u hidrociklon. Manji pritisak daje krupniji preliv, a veći pritisak finiji preliv, – promenom odnosa Č:T u ulaznoj pulpi. Pulpa sa manjim sadržajem čvrste faze omogućava da sitnija zrna dođu u pesak ı obrnuto, – promenom prečnika otvora za ...

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... odnosa promene masa uzoraka originalno ugrađenih krečnjaka u zadatom vremenu. al 1200 391000 < s00 ——!N 5 ——2N 600 u ——3N 400 4N ——5N 200 6N —_—_X 0 0 50 100 150 200 250 300 350 t (brl).S) Slika 3.10 – Dijagram krive kapilarnog upijanja dobijena kao funkcija odnosa promene masa uzoraka ...
    ... latitima. Središnja serpentinska zona deli mezozojske formacije od metamorfnih kristalastih škriljaca i predstavljaju je uglavnom hidrotermalno promenjeni serpentiniti, ređe neizmenjeni serpentiniti. Serpentiniti Južne zone su predstavljeni isprekidanim masama koje su u kontaktu sa starijim formacijama ...
    ... formacijama, tercijarom i kvartarom, ove mase su na više mesta probijene dijabazima i andezit- dacitima. Najveće mase su uglavnom hidrotermalno promenjene. Gornja kreda (K-»*) se regionalno može podeliti na dve strukturno-formacione zone sa različitom tektogenezom, litogenezom ı facijalnim razvićem ...