Претрага

Упит dcterms_subject_txt:потреси од минирања

745 items

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... у интервалу од 4 до 40 о 2, са временском константом 0,25s и кораком од 0,02 о. Код темички третираних узорака дифрактограми су снимани у интервалу угла 2 од 4о до 35о , временском константом од 0,5s, а за одређивање параметара јединичне ћелије такође у интервалу угла 2 од 4о до 35о ...
    ... бушотина укупне дужине од 549 m, по мрежи, од 100 m, односно 120 m до максимално 200 m. Осим бушотина рађени су и истражни раскопи. На основу ових истраживања издвојен је слој жућкасто-белог зеолитског туфа правца пружања СЗ-ЈИ, са падом према југозападу, дужине од 600 и ширине од 400 m са средњом дебљином ...
    ... зеолитског слоја налази се снежно бели зеолит чија дебљина варира у границама од 0,50 до 1,00 m. Дебљина белог зеолита зависи од интензитета тектонских деформација тј. од густине пукотина. Зеолит је пелитске структуре изграђен од финозрног вулканског пепела стакла које јасно доминира и ретких кристала ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... Save, u meandru, na kojem se na površni od oko 6 km2 sistemom od 30 bušenih i dva bunara sa hori- zontalnim drenovima (jedan tipa Ranney i drugi Pro- essag), sa dubine do 28 m vrši zahvatanje podzemnih voda. Izdan je formirana u pliokvartarnim naslagama od peskova i šljunkova, a dominantan vid ...
    ... prirodni i veštački faktori. Jedan od razloga jeste visina vodostaja Save u posmatranom periodu, obzi- rom da su mogućnosti zahvatanja podzemne vode za- visni od prihranjivanja izdani površinskim vodama. Sa druge strane kapaciteti vodozahvata na izvorištu za- visni su i od efekata regeneracije bunara ...
    ... zabeležen je vodostaj od 869 cm, čak 60 cm veći od do tada istorijskog maksimuma iz 1974. na ovoj stanici. Ovom proticaju odgovara protok B. HAJDIN i dr. STANJE I PERSPEKTIVNOST VODOSNABDEVANJA OPŠTINE... 678 TEHNIKA – RUDARSTVO, GEOLOGIJA I METALURGIJA 68 (2017) 5 od 6.600 m3/s. Poplave koje ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... mesecima, prosečna snaga toplotnog izvora se kreće od 2.836 kW u januaru do 4.038 kW u martu, odnosno nalazi se u opsegu od ±20% od srednje vrednosti (3.518 kW). Odnos između maksimalne i minimalne raspoložive snage tokom meseca je u opsegu od 2,5 do 3. Ovo je određeno za prosečnu vrednost potoka ...
    ... sezona (od oktobra do aprila) 2018/2019 i 2019/2020. Temperatura vode direktno zavisi od spoljašnje temperature i u slučaju najnižih zabeleženih spoljašnjih temperatura u razmatranom periodu ne pada ispod 9°C. Slika 4. Temperatura vode na izlazu iz PPOV Šabac (oC) Za razliku od temperature ...
    ... razmatrani period iznosi 3,1, ali u pojedinim danima je ovaj odnos je bio i veći od 5, a u ekstremnim slučajevima i veći od 10. Slika 5. Protok vode na izlazu iz PPOV Šabac (m3/h) Srednja vrednost protoka u periodu od početka rada postrojenja iznosi 606,2 m3/h, sa prosečno najvećim protokom tokom ...

  • Značaj izvodjenja Proktorovog opita na komunalnom otpadu

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Tina Đurić, Irena Basarić Ikodinović, Laslo Čaki (2019)
    Komunalni otpad predstavlja jedan od ključnih problema današnjice. U Srbiji je najčešći vid odlaganja otpada na komunalne deponije i zbog toga je bitno ispravno i sigurno ga skladištiti. Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje predvidelo ponašanje komunalnog otpada neophodno je pre zbijanja na terenu laboratorijski odrediti maksimalnu suvu zapreminsku težinu i optimalnu vlažnost. U dosadašnjoj praksi u svetu za to se koristi standardizovan Proktorov opit. U radu će biti prikazani ...
    komunalni otpad, zbijanje, deponija, Proktorov opit
    ... komunalnom otpadu starom od 15 do 30 godina, koji je dobijen istražnim bušenjem. Maksimalna suva zapreminska težina od 9,3 kN/m3 približno oko 70%. Itoh (2005) je pri nešto manjoj energiji zbijanja od 550 kJ/m3 odredio suvu zapreminsku težinu od 5,9 kN/m3 pri optimalnoj vlažnosti od 20%. Hettiarachc mm ...
    ... konstatovana suva zapreminska težina od 5,5 kN/m3 pri optimalnoj vlažnosti od 441 spe zapreminska težina od 4,2 kN/m3. Wong (2009) je prikazao rezultate modifikovanog Proktorovog opita gde je pri optimalnoj vlažnosti od 66% postignuta suva zapreminska težina od 5,1 kN/m3. Pored tog postignuta je ...
    ... je suva zapreminska težina od 5,9 kN/m3, pri optimalnoj vlažnosti od 56%. je autor odabrao zbog izraženih razlika u ekonomskom i industrijskom smislu, što se ogleda maksimalne suve zapreminske težine je od 3,37 kN/m3 do 3,80 kN/m3 pri rasponu vlažnosti 3 do 4,96 kN/m3 za optimalnu vlažnost energiji ...

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... nakon rasterećenja, manji od inicijalnog (eo” < eo). Ukoliko se sada opterećenje poveća od tačke C do tačke D, uslijed izgradnje trajnog objekta (pri čemu Je ovo povećanje manje od napona oo+40o-), tada Jje slijeganje, tj. promjena koeficijenta poroznosti /e” mnogo manja od promjene koeficijenta ...
    ... ı sledeće uslove: krupnoća zrna ne smije biti veća od 2/3 debljine sloja, ili ne veća od 30 cm u čitavom nasipu, izuzev završnog sloja nasipa gdje najkrupnije zrno ne smije biti veće od 12.5 cm; kameniti materijal za izradu nasipa mora biti od stijenskih masa postojanih na atmosferske uticaje; ...
    ... zapremine Je praktično Jjednaka količini istisnute vode iz pora i zavisi od veličine nanijetih napona i od kompresibilnosti skeleta tla. Brzina promjene zapremine tla u vremenu će zavisiti od vodopropustljivosti tla, tj. od vremena potrebnog za evakuaciju određene količine vode iz elementa tla ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... еставеле у Горици, удаљеној око 540 m узводно од преградног профила „Горица“. Узрок томе је доминација вододржљивих седиментата, посебно тријаских доломита у језгру Ластванске антиклинале. Низводно од Горице, од Требиња до Дражин дола, дио тока се одваја од главног корита и формира Придворачки крак ...
    ... дебљине. Од трансверзалних расједа, Милановић истиче Зубачки и Сливнички, због њиховог регионалног значаја. Наводи да се ради о широкој расједној зони дужине више од 20 km, која се протеже западним ободом Орјена, од Молунта, преко Дубравке, Граба, ободом Зубаца, пресијеца Требишњицу узводно од Врела ...
    ... релативне влажности ваздуха, а у супротном је односу са температуром. На проучаваном простору од јуна до октобра мања је од годишњег просјека, док је највећа у хладнијој половини године са максимумом у Гацку од 6,1/10 (новембар и фебруар) и на Чемерну 6,9/10 покривености неба (фебруар). Средња вриједност ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... 1999) koji je od posebnog značaja u planiranju odbrane od ovih voda (slika 1.19). Prema pomenutom šematizovanom hidrogramu 100-godišnjeg oticaja sa sliva Suvodolske reke i ukupnoj bazi hidrograma od 12 časa, za zapreminu oteklih voda od 1.650.200 m 3 treba planirati mere odbrane od iznenadnih prodora ...
    ... zavisi od morfologije terena i kreće se od 1,0-2,0 m, a najćešće od 5,0-15,0 m. Vrednosti koeficijenata filtracije nanosa su takoĎe promenljive i kreću se u granicama od 1x10-3 do 1,8x10 -1 m/s (Pešovska i saradnici, 2012). Podzemne vode imaju slobodan nivo koji se u zavisnosti od morfologije ...
    ... h voda iz Crničke reke, Armatuškog i Meglenskog potoka. Ima ukupnu površinu sliva od 46 km2 sa maksimalnom proticajem od 16 m 3/s na ušću u Crnu Reku. Kanal X, je sa ukupnom duţinom od 12,065 km, proteţe se od uliva kod Crne Reke, na km 16+626 m, pa sve do ispod s. Aglarci. Sluţi za prihvatanje ...

  • Proširivanje upita zasnovano na leksičkim resursima

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Cvetana Krstev (2009)
    U radu je opisano kako se leksički resursi za srpski jezik i softverski alati, razvijeni u okviru Grupe za jezičke tehnologije Univerziteta u Beogradu, mogu koristiti za unapređenje postavljanja upita. Rezultati pretrage mogu biti značajno unapređeni korišćenjem različitih leksičkih resursa, kakvi su morfološki rečnici i semantičke mreže. Izloženi pristup može se iskoristiti i u Sistemu naučnih, tehnoloških i poslovnih informacija, jer je efikasno pretraživanje ovog dragocenog resursa, imajući u vidu njegovu heterogenost i obim, kao i preovladavajući tekstualni sadržaj, ...
    ... iz osnovne grupe. Kada je završen izbor koncepata koji su od interesa, WS4QE iz njih generiše zajednički skup reči. I tu se korisniku nudi mogućnost da neke od tih reči isključi iz upita. Motivacija za isključivanje neke od odabranih reči može ležati u činjenici da je njena semantička ...
    ... omogućava da se niz zadataka sada reši i preko veba. Pored kratkog opisa nekih od jezičkih resursa za srpski jezik, biće opisano kako se funkcije alata WS4LR mogu koristiti za njihovo održavanje i razvoj, kao i neke od mogućnosti za proširenje upita na web-u i korišćenje tih proširenih upita, koje ...
    ... različitim jezicima a relevantan dokument za postavljeni upit može biti i dokument na jeziku koji se razlikuje od jezika upita, pa stoga i višejezično proširenje upita može biti od značaja. 2. LEKSIČKI RESURSI Leksički resursi za srpski jezik se razvijaju u okviru Grupe za jezičke ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... grada Jagodine. Jagodina se prostire od 43%2' do 44"07' severne geografske širine i od 21%02' do 21%21' istočne geografske dužine na nadmorskoj visini od 116 metara. Nalazi se u centralnom delu Pomoravskog . okruga, samo 136 km južno od Beograda i 130 km severno od Niša, na koridoru A-10 međunarodnog ...
    ... U intervalu od 0.00-0.10m zastupljen je beton. U intervalu od 0.10-0.20m zastupljen je šljunak. U intervalu od 0O.20-0.40m zastupljen je sitnozmi pesak. U intervalu od 0.40-1.30m zastupljen je prašinasto-peskovii-glinoviti materijal sa dosta građevinskog šuta. Temelj; U intervalu od 0.00-2.20m, ...
    ... sedimentnih breča. Sastoje se od poluzaobljenih do nezaobljenih komada raznih metamorfisanih stena, prečnika do 5Ocm. Vezivo je najčešće od detritusa kristalastih škriljaca. Sa udaljavanjem od oboda sve više preovlađuju glinoviti i peskoviti sedimenti. Sastoje se od peskovitih glina u smenjivanju ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... Kobile je na nadmorskoj visini od 1.922 m. Planina je udaljena 40 kilometara istočno od Vranja, 120 kilometara od Niša, isto toliko od Skoplja, a 400 kilometara od Beograda. Ova planina pripada rodopskom planinskom masivu. Rodopske planine pružaju se istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine ...
    ... (1290 m). U zavisnosti od godišnjeg doba GIP-om je proticalo 70-110 l/s vode što je pravilo velike probleme pri transportu rude i ljudstva. Zato je kod pomoćnog potkopa u Hajdučkom Osoju u pravcu servis okna urađen paralelni drenažni potkop u dužini od 800 m, na dubini od 2 m ispod GIP-a i osom ...
    ... dok su sulfidni minerali bakra, arsena i antimona zastupljeni sa manje od 1%. Od korisnih minerala koji se javljaju u rudi treba spomenuti i ceruzit. Oksidi gvožđa javljaju se u vidu magnetita, limonit-getita, ı hematita. Od karbonatnih minerala naviše je zastupljen krečnjak, magnczit i dolomit ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... Laslett, 1987). Iz uzorka E17 dobijene su cirkonska FT centralna starost od 15,1 ± 0,9 Ma i apatitska FT centralna starost od 9,3 ± 0,9 Ma. Istočno od Vukanjskog raseda (Slika 8-18), uzorak E18 dao je cirkonsku FT centralnu starost od 90,9 ± 4,0 Ma, dok je D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta ...
    ... e, mlađi od dve gornjokredne starosti dobijenih “fission track” metodom na cirkonima (cenoman – donji kampan u okvirima greške) iz područja istočno od Vukanjskog raseda, koje je izgrađeno od visokotemperaturnih D1 milonita. D1 miloniti iz facije zelenih škriljaca su očigledno mlađi od paleozojskih ...
    ... pravcem zapad-istok u dužini od 45 km na prostoru između Niša, Aleksinca, Kruševca, Blaca i Prokuplja (Slika 2-1). Sastoji se od dva masiva, Velikog Jastrepca u zapadnom delu i Malog Jastrepca na istoku. Jankova klisura na reci Blatašnici razdvaja planinu Jastrebac od Kopaonika. Slika 2-1: Geografski ...

  • Parametri zbijanja komunalnog otpada određeni različitim laboratorijskim metodama

    Jovana M Janković Pantić, Dragoslav R Rakić, Irena G Basarić Ikodinović, Tina D Đurić, Snežana Bogdanović (2021)
    Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih faza korišćenja komunalne deponije. Zbog toga je kao i kod drugih nasutih građevina, veoma korisno odrediti parametre zbijanja: maksimalnu suvu zapreminsku težinu (dmax) i optimalnu vlažnost (wopt). Dobijeni rezultati mogu da posluže prilikom projektovanja kapaciteta deponije kao i prilikom definisanja obradivosti otpada. U dosadašnjoj praksi najčešći način određivanja parametra zbijanja je standardna metoda (Proktorov opit) koja se koristi u mehanici tla, uz eventualnu redukciju energije zbijanja. Međutim, različiti tretmani komunalnog otpada na ...
    deponija komunalnog otpada, zbijanje, Proktorov opit, malj sa šiljcima
    ... suva zapreminska težina od уатах = 5.1 kN/m? postignuta је pri optimalnoj vlažnosti od Wop: = 66%. Nakon toga је četiri puta povećao energiju zbijanja na E = 10 800 kJ/m*, tako da је dobijena maksimalna suva zapreminska težina od Yamax = 5.9 kN/m?, рг optimalnoj vlažnosti od Wopt = 56 % [14]. Напзоп ...
    ... predstavlja jedan od vclikih izazova današnjicc sa ckološkog aspekta. Počevši od izbora lokacije, njenog životnog vcka, pa preko sigurnog zatvaranja, deponija komunalnog otpada mora ispuniti tehničke uslove za izgradnju. Obzirom na izrazitu heterogenost u sastavu i veličini komponenti, svaki od procesa s ...
    ... uključujući i опе standardizovane, a neki od najčešće citiranih navedcni su u nastavku teksta. Gabr i Valero (1995) određivali su osnovna inženjerska svojstva komunalnog otpada sa deponije na koju se otpad odlaže još od 1940 godine. Koristili su otpad starosti od 15 do 30 godina koji je uzet istražnim ...

  • William „Strata” Smith, otac engleske geologije– 250 godina od rođenja

    Dejan Radivojević (2019)
    Smit, stratigrafija, godišnjica
    ... danas nazivaju i ocem engleske geologije, je dobio od Kralja William-a IV koji mu je 1832. godine dodelio doživotnu penziju od £100 godišnje. Pored toga, još jedno neočekivano priznanje dobio je 1835. godine kada mu je dodeljen počasni doktorat od strane Trinity College-a. Priznanje svog rada dobio ...
    ... William „Strata” Smith, otac engleske geologije– 250 godina od rođenja Dejan Radivojević Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] William „Strata” Smith, otac engleske geologije– 250 godina od rođenja | Dejan Radivojević | Zbornik radova Srpskog geološkog ...
    ... Mineraloška karta od Guettard i Lavoisier (~1770) iz Atlas et Description Minéralogique de la France (No 5) pokazuje lokacije brojnih stena i minerala kao i dva stratigrafska stuba. Na kraju tu je i karta Mineralogical map of the Western Counties of England koja je objavljena od William Georg Maton ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... karotaža i utvrđene temperature od 80 "C, na dubini od 1 271 m, dobija se geotermalni gradijent od 54 'C/km, gdje temperatura i samim tim geotermalni gradijent varira po dubini. Na dubini od 750 m gdje je registrovan priliv vode temperature 44.2 'C, dok je na dubini od 1 080 m registrovana pojava vode ...
    ... Termokarotažom Jje na dubini od 1 210 m izmjerena temperatura od 61 "C, a na 1 373 m je iznosila 87 'C. Kasnija mjerenja 24.05.1989. godine u bušotini ispunjenoj bentonitskom isplakom pokazala su da na dubini od 1 200 m temperatura je iznosila 78.5 "C, a na dubini od 1 435 m temperatura je iznosila ...
    ... zavisnosti od temperature U zavisnosti od temperature fluida zavisi i mogućnost primjene hidrogeotermalne energije, gdje se za potrebe dobijanja električne energije kao donja granica se postavlja temperatura od 100 "C, a za upotrebu toplotne energije se postavlja donja granica od 10 "C. Na ...

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Tehno-ekonomska analiza varijanti sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda do kraja eksploatacije

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2018)
    Odvodnjavanje površinskog kopa Drmno od podzemnih voda je jedan od najznačajnijih podsistema u procesu eksploatacije u veoma zavodnjenoj radnoj sredini Kostolačkog basena uglja. Već od 2006. godine, Inovirani dugoročni program razvoja eksploatacije uglja predviđa izradu ekrana, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara. Iako je kasnijim Glavnim rudarskim projektom, takođe, bila predviđena izrada ekrana, njegova realizacija nije započela. Na osnovu realnog sagledavanja postojeće projektne dokumentacije, početak izrade ekrana se predviđa od 2023. godine. ...
    odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, finansiranje.

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... pogledu Fruška gora je niska planina sa svojim najvišim vrhom od 539 m. Istočno i zapadno od ovog vrha postepeno opadaju visine. Dužina Fruške gore u pravcu istok – zapad (od Teleka do Starog Slankamena) je oko 78 km, a u pravcu sever–jug (od Iriga do Sremske Kamenice) je 15 km, vazdušnim linijama ...
    ... predložio Laskarev (1924) kada je nakon proučavanja neogenih mekušaca, od Mediteranske odvojio novu bioprovinciju. Biogegeografska provincija Paratetis se veoma razlikuje od Mediterana i postojala je od oligocena. Paratetis se proteže od molasnog basena u Švajcarskoj i Ronskog basena u Francuskoj до ...
    ... Prošla je dužinom od 30 m kroz lajtovačke krečnjake. Na dubini od 4 m nabušen je krečnjak sa algom Lithothamnion i foraminiferima, a na dubini od 8 m nabušen je takođe krečnjak koji pored algi i foraminifera sadrži i fragmente molusaka, najčešći puž je Turritella sp. Na dubini od 18 m nalazi se kompaktan ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... spaja podeoke vrednosti poroznosti od 18 % za obe krive. Ako se uzme pretpostavka da je matriks izgrađen od dolomita ı krečnjaka, a da je rastojanje tačke od odgovarajućih linija proporcionalno količini prisutne frakcije, tačka Ponda odgovara zapreminskoj proporciji od približno 40 % dolomita ı 60 % ...
    ... opsegu i zavisi od mnoštva faktora, a pre svega od mineraloškog sastava i stepena kompakcije (Vasiljević, 2023). Prilikom proračuna poroznosti, u slučajevima kada su formacije zaglinjene, u obzir mora da se uzme i zapreminsko učešće glina, kao i njihova gustina. Jošjedan od faktora koji može ...
    ... vrednosti n su znatno veće od O, što je posledica prisustva vezane ı međuslojne vode (Vasiljević, 2023). U krečnjaku sa naftom (6) odstupanje krivih nije veliko, a zavisi od gustine nafte i sadržaja vodonika u njoj, dok je u krečnjaku sa gasom (7), vrednost 0a znatno veća od vrednosti ODn, što je posledica ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... komponenta čini od 30 do 50% finijih (od 0,1 do 1 μm) aerosola. Prema nekim merenjima, u ruralnim područjima ukupne suspendovane čestice nađene su u koncentracijama od 27,9 μg m-3, od toga su čestice manje od 10 μm zastupljene sa 22 μg m-3 ili 79%, a fine čestice (< 1 μm) sa 15,9 μg m-3 od čega je oko ...
    ... Količina toplote koju prima jedinični vazdušni stub zajedno sa njegovom podlogom zavisi od geografske širine i od fizičkih i hemijskih osobina sastojaka vazduha i podloge. Od tih osobina zavisi i deo od ukupne količine toplote koji će biti apsorbovan odnosno reflektovan, nazad u prostor. Deo ...
    ... ugljeva od primarne mase uglja, kao pepeo, zaostaje od 12 do 24 %. U proseku termoelektrane sagore stotinu tona uglja na godišnjem nivou, tako da se na pepelištu koncentriše značajna količina štetnih materija. Faktor koncentrovanja štetnih supstanci tokom sagorevanja iznosi od 4 do 5, jer se od jedne ...