Претрага

Упит dcterms_subject_txt:naftna bušotina

224 items

  • Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević (2023)
    Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...
    digitalna fotogrametrija, prostorna vizuelizacija, rudarski objekti, podzemna eksploatacija
    ... je u gornjoj polovini slike označen i obeležen zalom. Odnosno, izbušene zalomne bušotine koje služe da stvore novu slobodnu površinu kako bi se izvršilo što efikasnije miniranje. U ovom slučaju vidimo 4 zalomne bušotine većeg prečnika (64 mm) koje su raspoređene u obliku zarotiranog kvadrata pod uglom ...
    ... delove hodnika i napadni front (čelo radilišta) na kom su razgraničene crvenom linijom zone sa rudom ı jalovinom. Zalomne bušotine Minske bušotine Grana bušaćih kola Slika 11. 3D model čela otkopnog hodnika. Prilikom izrade modela fotogrametrijom treba imati u vidu da voda dosta utiče na ...
    ... uglom od 45?* (tip paralelnog 117 zaloma) i koje ostaju prazne. Vide se i minske bušotine (45 mm) koje se pune eksplozivom tipa Amonex ili Demulex. Na Slici 11 se vidi i grana bušaćih kola Boomer (T1D) na kojoj se nalazi bušaći čekić COP 1838. Na donjoj polovini Slike 11 vidimo obeležene delove ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... 35 Kanjiža Duboka bušotina IV 9.2 Ba ka Topola Duboka bušotina IV 10.8 Pali Duboka bušotina IV 17.7 Be ej Duboka bušotina IV 25 Bajmok Duboka bušotina IV 1 Kula Duboka bušotina V 14.2 Prigrevica Duboka bušotina V 20.5 Bezdan ...
    ... vodnih tela Srbije i Ma arske. PRIKAZ LITOSTRATIGRAFSKIH JEDINICA Geološka gra a podru ja severne Ba ke prou ena je na osnovu podataka dubokih bušotina za istraživanje ugljovodonika (nafte i gasa), istraživanja za eksploataciju termomineralnih voda, izvedenih geofizi kih ispitivanja, kao i podataka ...
    ... Bezdan Duboka bušotina III 15 DuSan Polom¢i¢ i saradnici OdrZivo koris¢enje Madarsko-Srpskih medugraniénih vodnih tela Tabela 2: Prikaz karakteristika grani¢nog uslova zadatog proticaja (na podrucju Severne Backe) Vodovod Izvoriste Kaptirani sloj Q We) Q ‘Us _ Ada I Ada Mol I 78 100 Izmedu ...

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... Ruda Baza podataka o bušotinama organizovana je na sledeći način:  U tabeli SURVAYS su smeštene koordinate usta bušotine X,Y,Z, za svaku bušotinu pojedinačno, čime je definisana u prostoru, a može se i grafički predstaviti; takođe su unete dubina i devijacija bušotine ukoliko je merena.  U ...
    ... podataka bušotina (Drillhole Worspace), vrši se unos geodetsko geoloških podataka iz istražnih bušotina, iz sistematizovane excel datoteke sa ekstenzijom (.csv), tj. u formi „coma delimited“ vrste tabele. Datoteke sadrže za svaku bušotinu podatke o:  geodetskim elementima svake bušotine (x,y,z, ...
    ... Lb, azimut,..),  litologiji po intervalima svake bušotine,  hemijskim probama za elemente po definisanim intervalima bušotina. Za svaku bušotinu dat je opis izdvojenih tipova stena, odnosno geološki stub bušotine, a zatim su uneti podaci o karakteristikama svakog izdvojenog tipa stene, neophodni ...

  • Automated blasthole drilling in surface mining

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak (2021)
    Све већи развој аутоматизације у рударској индустрији утицао је на увођење нових решења у области аутоматизације бушења минских бушотина на површинским коповима. Највећи светски произвођачи опреме за бушење развијају решења аутоматизације која омогућавају рударским компанијама да постигну најбоље резултате у погледу квалитета, продуктивности и оперативних трошкова. Решења из области аутоматизације бушења се крећу од операција даљинског управљања до потпуно аутоматизованог бушења, праћења података у реалном времену и разних специјализованих алата за управљање подацима који повећавају безбедност и продуктивност ...
    Аутоматизација, бушилица,тачност, бушење,рударство,систем даљинског управљања,безбедност, продуктивност

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • Mogućnosti primene uređaja za automatsko merenje proizvodnje fluida na naftnim poljima Nis-Naftagasa

    Jelena P. Raković (2015)
    sistem sabiranja, pripreme i otpreme nafte i gasa, naftno polje, NIS

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... kategorijama B i C1, na osnovu svih relevantnih parametara. Gustina mreže istražnih bušotina premašuje standarde predviđene propisima za ove kategorije rezervi. U procesu zgušnjavanja mreže, korišćene su kose bušotine, pri čemu je u bogatijim, gornjim delovima ležišta gustina mreže bila 20x20 m, dok ...
    ... Proces izrade početnog zaseka počinje bušenjem vertikalne bušotine većeg prečnika, koristeći bušilicu V30 ili slične mašine, čime se stvara inicijalna slobodna površina. Nakon toga, sledi bušenje i miniranje sistema vertikalnih bušotina, što je ilustrovano na slici 12 (a i b). Ovaj pristup omogućava ...
    ... vrha lepeze: 31,3 m; — Ugao pri vrhulepeze: 60o; — Rastojanje između lepeza: 2,5 m; — Broj bušotina u lepezi: 8; — Dimenzije otkopnog hodnika: 5 x5 m Kako bi se omogućilo bušenje vertikalnih bušotina, neophodno je prethodno proširiti otkopni hodnik u obe strane, do ukupne širine od 14 metara ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Лојзиште и Мечковац. На локалитету Брестовац урађено је 5 плитких истражних бушотина укупне дужине од 96,5 m, док је на локалитету Лојзиште урађено 2 плитке бушотине и 5 раскопа (100 m3). На локалитету Мечковац урађене су 3 бушотине, чија је укупна дужина износила 85 m. У поређењу са материјалом из Златокопа ...
    ... различитих бушотина са лежишта зеолитског туфа Нгакуру-Таупо вулканска зона на Новом Зеланду. Табела 3.16. Садржај тешких метала у узорцима из различитих бушотина са лежишта зеолитског туфа Нгакуру-Нови Зеланд (према IZA – Catalog of deposits) Тешки метали (ppm) Бушотине из којих су узети ...
    ... истраживања која су започета 1974. године, на локалитету Златокоп код Врања избушено је 16 вертикалних бушотина укупне дужине од 549 m, по мрежи, од 100 m, односно 120 m до максимално 200 m. Осим бушотина рађени су и истражни раскопи. На основу ових истраживања издвојен је слој жућкасто-белог зеолитског ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... trase tunela TI na Deonici 1 ukupno su izvedene 4 istražne bušotine sa ukupnom dužinom bušenja od 269.5m i detaljnim inženjerskogeološkim kartiranjem Jezgra ukupne dužine 269.5m. Oznake i tehničke karakteristike izvedenih istražnih bušotina u zoni tunela TI prikazane su tabelarno (tabela br. 2.3) ...
    ... 3) : Tabela br. 2.3- Tehničke karakteristike izvedenih istražnih bušotina za tune! T! Istražna bušotina Kordinate Kota Dubina Y X (mnm) (m) Bul-1 4851415.7 7422258.6 343.5 15.4 Bul-2 4851345.7 7421724.5 475.3 135.0 Bu2-3 4851433.7 7421345.0 446.4 105.0 Bul-4 4851544.9 7421086.6 365.7 14.1 ...
    ... jezgra istražnih bušotina, terena i otkrivenih izdanaka procenjen je stepen ispucalosti stenske mase od RQD 20-30%, odnosno po GSI klasifikaciji 20-30. Prema GN 200 klasifikaciji pripada IIHI-IV kategoriji iskopa. Laboratorijskim ispitivanjem jednog intaktnog uzorka iz istražne bušotine Bol-la, urađenoj ...

  • Hydrochemistry of groundwater contaminated by petroleum hydrocarbons: the impact of biodegradation (Vitanovac, Serbia)

    Nenad Marić, Jana Štrbački, Sanja Mrazovac Kurilić, Vladimir P. Beškoski, Zoran Nikić, Snežana Ignjatović, Jovana Malbašić (2020)
    Aquifer contamination by petroleum hydrocarbons leads to measurable changes of groundwater hydrochemistry, primarily due to the microbiological activity. This study analyzes this phenomenon at an historical kerosene-contaminated site in Vitanovac (central Serbia). Due to the long-term hydrocarbon contamination and exposure to aerobic and anaerobic biodegradation mechanisms, the lowest concentrations of O2, NO3−, and SO42− (electron acceptors) and the highest concentrations of Mn and Fe (products of microbial metabolic activity) overlap. The terminal redox-accepting processes in groundwater ranged from oxygen ...
    podzemne vode, hidrohemija, zagađenje, naftni ugljovodonici, biodegradacija

  • Димензионисање система завојних пумпи

    Марија Дивац (2024)
    Овај завршни рад се бави димензионисањем система завојних пумпи (Progressive Cavity Pumps - PCP) које се широко користе у нафтној и гасној индустрији, нарочито за подизање тешких и вискозних флуида. Завојне пумпе су се показале као ефикасно решење у бушотинама са сложеним условима,захваљујући својој способности да транспортују флуиде са високим садржајем чврстих честица и гаса.Рад обухвата анализу кључних параметара као што су вискозност, густина, дубина бушотине и притисак, који су пресудни за избор одговарајуће пумпе.Применом софтверског алата извршена је ...
    завојне пумпе, димензионисање, експлоатација нафте, вискозни флуиди, софтверска симулација, PCP пумпе

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... Ciganuša — Škorac — Paljevine nalazi se 400 istražnih bušotina, koje su prikazane na slici 4.2 Legenda Bušotine u granici (broj bušotina 400) • Bušotine izvan granice (broj bušotina 158) Administrativna granica Slika 4.2 Položaj istražnih bušotina iz baze podataka u odnosu na administrativnu granicu ...
    ... odrediti na osnovu rastojanja između istražnih bušotina. David navodi da se za određivanje dimenzija bloka treba koristiti opšte empirisjko pravilo po kom širina ı dužina ne smeju biti manje od vrednosti Jedne četvrtine rastojanja između istražnih bušotina (David, 1977) . Pošto su blokovi u 3D prostoru ...
    ... istražnim bušenjem s jezgrovanjem. Mreža istražnih bušotina je bila u prvoj fazi 50x50 m, a zatim je progušćavana na mrežu 35x35m, a mestimično i 25x25m zbog komplikovanosti limonitnih rudnih tela. Kod istraživanja karbonatnih ruda, osnovna mreža bušotina je 100x100m orijentacije sever-Jug, a postoje ...

  • The oil industry and climate changes

    Dejan Radivojević (2020)
    Uprkos tome što je problem klimatskih promena poznat dugi niz godina i dalje veliki broj ljudi poistovećuje pojam vremenskih prilika sa klimom ne uzimajući u obzir različitu dužinu njihovog trajanja. U medijima se vrlo često mogu naći katastrofična predviđanja vezana za zagrevanje naše planete usled neodgovornog ponašanja čoveka. Sa druge strane geolozi znaju da je tokom geološke prošlosti naše planete bilo mnogo toplijih intervala od današnjih kao i da ti intervali nisu neminovno rezultovali masovnim izumiranjem živog sveta već su ...
    vremenske prilike, klima, naftne kompanije, strategije, Srbija
    ... na jednu ili drugu stranu već odnos geologa i pre svega naftnih kompanija prema ovom globalnom problemu. D. RADIVOJEVIĆ NAFTNA INDUSTRIJA I KLIMATSKE PROMENE TEHNIKA – RUDARSTVO, GEOLOGIJA I METALURGIJA 71 (2020) 1 33 3. NAFTNE KOMPANIJE - PRIČA O SEDAM SESTARA Naziv sedam sestara vezuje ...
    ... činjenicu. 5. NAFTNE KOMPANIJE I KLIMATSKE PROMENE – STRATEGIJE Pred samo uvođenje okvira konvencije Ujedinje- nih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) 1992. godine, naftna industrija je bila jedinstveno protiv obavezujućeg usvajanja klimatskih ciljeva. Sve velike naftne kompanije zauzele ...
    ... Deset godina kasnije pozicija mnogih naftnih ko- mpanija se u potpunosti promenila. Svaka naftna kompanija borila se protiv klima- tskih promena na svoj način. Stoga imamo situaciju da su uočene tri različite strategije od strane tri velike multinacionalne naftne korporacije. Kompanija Exxon Mobile ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... izradu više strukturno-pijezometarskih bušotina, dva istražno- eksploataciona bunara, kao i analize kvaliteta podzemnih voda na ovim lokacijama. Poslednjih godina su za potrebe Elaborata o rezervama uglja u zapadnom delu kostolačkog basena izvedene brojne bušotine, koje su, uglavnom, ušle u drugi ugljeni ...
    ... panonski (Mx?), imajući pre svega u vidu njihovo zaleganje i rasprostranjenje južno od Požarevca, kao i paleontološke analize uzoraka iz pojedinih bušotina u ležištu (slike 2.3 i 2.4). Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda - lP IPA0HUKH JU-b/bHHA ...
    ... blizini Ljubičevskog mosta. U periodu 1982-1992. su izvedena istraživanja na prostoru potencijalnog izvorišta Petka, gde je izveden veći broj bušotina, pijezometara, raskopa i ncekoliko istražno- opitnih bunara, u cilju formiranja izvorišta i uspostavljanja zona sanitarne zaštite. Na prostoru ...

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... ske jedinice su u nivou formacije i člana, a izdvojene su na osnovu litološkog sastava, depozicione sredine, korišćenjem podataka sa terena i iz bušotina, i geofizičkih metoda (reflektivna seizmika i geofizički karotaž). Ovakva korelacija ima veliki značaj za poznavanje kompletnog Sistema Panonskog ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... primeraka), (tabela 4). U Posavini sedimenti badena nisu otkriveni na površini. Idući ka zapadu javljaju se tek u Kolubarskom basenu, u bušotini kod Banjana, bušotini u Pambukovici, a na površini kod Koceljeve. 5.4.1.3. Badenske tvorevine Beogradsko-gročanskog Podunavlja Baden na ovom području ...
    ... istražne bušotine (Jovanović i Kovačević, 2001). Jedna je izvedena u lajtovačkim krečnjacima dubine do 30 m, a druga u sivim glinama dubine 40 m. Sl. 18. A. Geološki profil lajtovačkih krečnjaka u Tršiću, Dragićevića brdo; B. Detalj sa slike A. (foto Milun Jovanović) Prva bušotina je locirana ...
    ... Nekoliko bušotina daju značajne podatke o rasprostranjenju badenskog kata u zapadnom delu Srbije, ispod površine terena. U Paljuvima kod Uba bi trebalo baden očekivati ispod 353 m (ispod volina). Lajtovački krečnjaci su konstatovani na dubini 291-294 m (Stevanović, 1977a). Najdublja bušotina je u Radljevu ...