Претрага

Упит dcterms_subject_txt:modelovanje bušotine

219 items

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... kategorijama B i C1, na osnovu svih relevantnih parametara. Gustina mreže istražnih bušotina premašuje standarde predviđene propisima za ove kategorije rezervi. U procesu zgušnjavanja mreže, korišćene su kose bušotine, pri čemu je u bogatijim, gornjim delovima ležišta gustina mreže bila 20x20 m, dok ...
    ... Proces izrade početnog zaseka počinje bušenjem vertikalne bušotine većeg prečnika, koristeći bušilicu V30 ili slične mašine, čime se stvara inicijalna slobodna površina. Nakon toga, sledi bušenje i miniranje sistema vertikalnih bušotina, što je ilustrovano na slici 12 (a i b). Ovaj pristup omogućava ...
    ... vrha lepeze: 31,3 m; — Ugao pri vrhulepeze: 60o; — Rastojanje između lepeza: 2,5 m; — Broj bušotina u lepezi: 8; — Dimenzije otkopnog hodnika: 5 x5 m Kako bi se omogućilo bušenje vertikalnih bušotina, neophodno je prethodno proširiti otkopni hodnik u obe strane, do ukupne širine od 14 metara ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Лојзиште и Мечковац. На локалитету Брестовац урађено је 5 плитких истражних бушотина укупне дужине од 96,5 m, док је на локалитету Лојзиште урађено 2 плитке бушотине и 5 раскопа (100 m3). На локалитету Мечковац урађене су 3 бушотине, чија је укупна дужина износила 85 m. У поређењу са материјалом из Златокопа ...
    ... различитих бушотина са лежишта зеолитског туфа Нгакуру-Таупо вулканска зона на Новом Зеланду. Табела 3.16. Садржај тешких метала у узорцима из различитих бушотина са лежишта зеолитског туфа Нгакуру-Нови Зеланд (према IZA – Catalog of deposits) Тешки метали (ppm) Бушотине из којих су узети ...
    ... истраживања која су започета 1974. године, на локалитету Златокоп код Врања избушено је 16 вертикалних бушотина укупне дужине од 549 m, по мрежи, од 100 m, односно 120 m до максимално 200 m. Осим бушотина рађени су и истражни раскопи. На основу ових истраживања издвојен је слој жућкасто-белог зеолитског ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... trase tunela TI na Deonici 1 ukupno su izvedene 4 istražne bušotine sa ukupnom dužinom bušenja od 269.5m i detaljnim inženjerskogeološkim kartiranjem Jezgra ukupne dužine 269.5m. Oznake i tehničke karakteristike izvedenih istražnih bušotina u zoni tunela TI prikazane su tabelarno (tabela br. 2.3) ...
    ... 3) : Tabela br. 2.3- Tehničke karakteristike izvedenih istražnih bušotina za tune! T! Istražna bušotina Kordinate Kota Dubina Y X (mnm) (m) Bul-1 4851415.7 7422258.6 343.5 15.4 Bul-2 4851345.7 7421724.5 475.3 135.0 Bu2-3 4851433.7 7421345.0 446.4 105.0 Bul-4 4851544.9 7421086.6 365.7 14.1 ...
    ... jezgra istražnih bušotina, terena i otkrivenih izdanaka procenjen je stepen ispucalosti stenske mase od RQD 20-30%, odnosno po GSI klasifikaciji 20-30. Prema GN 200 klasifikaciji pripada IIHI-IV kategoriji iskopa. Laboratorijskim ispitivanjem jednog intaktnog uzorka iz istražne bušotine Bol-la, urađenoj ...

  • Димензионисање система завојних пумпи

    Марија Дивац (2024)
    Овај завршни рад се бави димензионисањем система завојних пумпи (Progressive Cavity Pumps - PCP) које се широко користе у нафтној и гасној индустрији, нарочито за подизање тешких и вискозних флуида. Завојне пумпе су се показале као ефикасно решење у бушотинама са сложеним условима,захваљујући својој способности да транспортују флуиде са високим садржајем чврстих честица и гаса.Рад обухвата анализу кључних параметара као што су вискозност, густина, дубина бушотине и притисак, који су пресудни за избор одговарајуће пумпе.Применом софтверског алата извршена је ...
    завојне пумпе, димензионисање, експлоатација нафте, вискозни флуиди, софтверска симулација, PCP пумпе

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... Ciganuša — Škorac — Paljevine nalazi se 400 istražnih bušotina, koje su prikazane na slici 4.2 Legenda Bušotine u granici (broj bušotina 400) • Bušotine izvan granice (broj bušotina 158) Administrativna granica Slika 4.2 Položaj istražnih bušotina iz baze podataka u odnosu na administrativnu granicu ...
    ... odrediti na osnovu rastojanja između istražnih bušotina. David navodi da se za određivanje dimenzija bloka treba koristiti opšte empirisjko pravilo po kom širina ı dužina ne smeju biti manje od vrednosti Jedne četvrtine rastojanja između istražnih bušotina (David, 1977) . Pošto su blokovi u 3D prostoru ...
    ... istražnim bušenjem s jezgrovanjem. Mreža istražnih bušotina je bila u prvoj fazi 50x50 m, a zatim je progušćavana na mrežu 35x35m, a mestimično i 25x25m zbog komplikovanosti limonitnih rudnih tela. Kod istraživanja karbonatnih ruda, osnovna mreža bušotina je 100x100m orijentacije sever-Jug, a postoje ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... izradu više strukturno-pijezometarskih bušotina, dva istražno- eksploataciona bunara, kao i analize kvaliteta podzemnih voda na ovim lokacijama. Poslednjih godina su za potrebe Elaborata o rezervama uglja u zapadnom delu kostolačkog basena izvedene brojne bušotine, koje su, uglavnom, ušle u drugi ugljeni ...
    ... panonski (Mx?), imajući pre svega u vidu njihovo zaleganje i rasprostranjenje južno od Požarevca, kao i paleontološke analize uzoraka iz pojedinih bušotina u ležištu (slike 2.3 i 2.4). Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda - lP IPA0HUKH JU-b/bHHA ...
    ... blizini Ljubičevskog mosta. U periodu 1982-1992. su izvedena istraživanja na prostoru potencijalnog izvorišta Petka, gde je izveden veći broj bušotina, pijezometara, raskopa i ncekoliko istražno- opitnih bunara, u cilju formiranja izvorišta i uspostavljanja zona sanitarne zaštite. Na prostoru ...

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... ske jedinice su u nivou formacije i člana, a izdvojene su na osnovu litološkog sastava, depozicione sredine, korišćenjem podataka sa terena i iz bušotina, i geofizičkih metoda (reflektivna seizmika i geofizički karotaž). Ovakva korelacija ima veliki značaj za poznavanje kompletnog Sistema Panonskog ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... primeraka), (tabela 4). U Posavini sedimenti badena nisu otkriveni na površini. Idući ka zapadu javljaju se tek u Kolubarskom basenu, u bušotini kod Banjana, bušotini u Pambukovici, a na površini kod Koceljeve. 5.4.1.3. Badenske tvorevine Beogradsko-gročanskog Podunavlja Baden na ovom području ...
    ... istražne bušotine (Jovanović i Kovačević, 2001). Jedna je izvedena u lajtovačkim krečnjacima dubine do 30 m, a druga u sivim glinama dubine 40 m. Sl. 18. A. Geološki profil lajtovačkih krečnjaka u Tršiću, Dragićevića brdo; B. Detalj sa slike A. (foto Milun Jovanović) Prva bušotina je locirana ...
    ... Nekoliko bušotina daju značajne podatke o rasprostranjenju badenskog kata u zapadnom delu Srbije, ispod površine terena. U Paljuvima kod Uba bi trebalo baden očekivati ispod 353 m (ispod volina). Lajtovački krečnjaci su konstatovani na dubini 291-294 m (Stevanović, 1977a). Najdublja bušotina je u Radljevu ...

  • Geodynamics of basins above subducted slabs: An integrated modelling study of tectonics, sedimentation, and magmatism in the Timok Magmatic Complex

    Uros Stojadinovic, Marinko Toljic, Branislav Trivic, Radoje Pantovic, Danica Sreckovic-Batocanin, Nemanja Krstekanic, Bojan Kostic, Milos Velojic, Jelena Stefanovic, Nikola Randjelovic, Maja Males (2024)
    Timok Magmatic Complex, Neotethys subduction, basin geodynamics, analogue modelling

  • Увођење доменских и семантичких маркера за област рударства у српске електронске речнике

    Иван Обрадовић, Александра Томашевић, Ранка Станковић, Биљана Лазић (2017)
    ... флотацијска пулпа, згушњавања, лужење, центрифу- гирање, депоновање +Petroleum Експлоатација нафте и гаса нафта, гас, угљоводонични флу- ид, бушотина, цевовод, динамика протока, гас лифт, гасоводни сис- тем Како би се омогућила екстракцију специфичних концепата и релација међу концептима креирањем ...
    ... млевење руде, уситњавање руде +Object Рударски објекти +Mining+Object окно, ходник, ускоп, нископ, бункер, усек, поткоп, засек, јама, дробила- на, бушотина, хоризонт, сипка, јамска просторија +Prof+Hum Професије +Mining+Prof +Hum рударски инжењер, рудар, геолог, мерач, рударски техничар, геолошки ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... седименти из врло блиских бушотина, могу да имају дијаметрално супротан степен превучености, односно садржај MnO у фракцији мањој од 0,063 mm. Седименти из бушотине Pvb-1 имају ниске садржаје (мање од 0,5%), из бушотине Pvb-6 средње садржаје (2,65%) док седименти из бушотине Pvb-2 имају изразито ...
    ... пијезометарских бушотина bp-68 до старог бунара bn-9 (Геозавод 1994) Бранкица Мајкић докторска дисертација 73 Слика 4.1.17: Хидрогеолошки профил 2-2` дуж трасе некадашњих пијезометарских бушотина oд bp-67 до bp-62 (Геозавод ...
    ... показују да се вредности базита крећу 0,61-5,89%, а да је средња вредност око 3,16%. Процентуални садржај у бушотини Pvb-1 на дубини од 11,2-13,0 m износи 2,72-3,14%, док у бушотини Pvb-6 садржај опада са дубином залегања водоносног хоризонта. Већој нестабилности ових састојака доприноси присуство ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... istraživanja u reviru Vučkovo i delom dopunska istraživanja u reviru Bare-Davolja Vodenica (JZ krilo). Ukupno su izbušene 61 bušotina (u reviru Vučkovo 52 bušotine i 9 bušotina u reviru Bare- Đ. Vodenica). Kombinacijom istražnog. bušenja ı rudarskih istražnih radova rudna tijela su prostorno definisana ...
    ... izdrenirali stenski masiv iznad svog nivoa. Dio podzemnih voda pukotinsko-kavernoznog tipa ne stvara veće probleme. Prilikom bušenja određenih bušotina sa površine i iz jame prilikom nailaska na tektonske zone dolazilo je do izviranja manje količine vode (<1 l/s) čiji se kapacitet vremenom smanjivao ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... 1/prirodnim izdancima; 2/veštački otkrivenim površinama-u tunelima, potkopima, oknima i dr., 2/na izvađenom jezgru bušotine ili duž nabušenog profila, posredstvom pribora za karotaž bušotina. Orijentacija pukotina zavisi najčešće od karaktera tektonskih pokreta i(li) dejstva ostalih faktora koji su ...
    ... izdani–nivo PV je registrovan u svim bušotinama: 1-nadizdanska zona; 2-izdanska zona; 3-vodonepropusna podina; 4-pesak; 5-glina; 6-nivo izdani; 7-smer kretanja PV; Desno: Šematski profil razbijene pukotinske izdani - nivo PV nije registrovan u svim bušotinama [20- delimično izmenjeno]: 1 ...
    ... stensku masu. Iznošenje zdrobljenog materijala, sa dna bunarske bušotine, odvija se najčešće uz pomoć tečnog cirkulacionog fluida (tzv. “isplake”), koji ima i funkciju hlađenja bušaćeg dleta i stabilizacije (sprečavanja osipanja) zidova bušotine. Kod udarnog bušenja, garnitura vrši vertikalno podizanje ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... iz istražnih bušotine (Baster pumpe tipa „Gigant”. Pumpe su lagane, autonomne sa mogućnošću uzorkovanja voda do 60 mi to iz prečnika bušotina od svega 50 mm. Pored ovih pumpi, centar poseduje i niz mehaničkih uzorkivača vode, koji služe za česta uzorkovanja iz istražnih bušotina ili bunara sa ...
    ... 83-96, UDC 911.2:551.44(567-179), ISSN 0583-6050 33 15 CKH Terenska oprema CHK Istraživanja u bušotinama i bunarima Najbitniji objekti u istraživanju karsta su svakako istražne bušotine i eksploatacioni bunari. Istraživanja koja CHK izvodi na ovim objektima pri terenskim istraživanjima ...
    ... i zahvati), istraživanjima za potrebe izrade ili sanacije hidrotehničkih objekata u karstu, projektovanjem i izradom hidrogeoloških objekata (bušotina, bunara i „kaptaža), specijalističkim speleološkim i „speleoronilačkim istraživanjima arstne podzemne «morfologije, monitoringom podzemnih voda ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... koeficijentom filtracije 5x10“ m/s. Kod Bežanijskog groblja (bušotina ZK-26) ove naslage su otkrivene takođe u podini barskorečnih sedimenata na dubini od 38.4 m do 63 m. Makiški slojevi su konstatovani i na području Novog Beograda (bušotina ZK-11) kod zgrade starog “Merkatora”, a debljina im se kreće ...
    ... paleontologiju Rudarsko- geološkog fakulteta (1987). 13 Obzirom da postoje brojni radovi i vršena su geološka istraživanja uz postojanje istražnih bušotina kao i hidrogeoloških objekata na teritoriji Novog Beograda postoji veoma veliki broj informacija o geološkoj građi i genezi iste na ovom području ...
    ... Izgrađuju plato sa prosečnom apsolutnom visinom oko 100 m. Položaj lesnih tvorevina u odnosu na starije nije dovljno Jasan. U profilima dubokih bušotina leže preko peskovito-glinovitih alevrolita koji su po svojim karakteristikama dosta bliski kopnenim lesovima. 16 Prosečna debljina lesnih tvorevina ...