Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Ttuzlanski neogeni basen

311 items

  • Примена функције расподеле густине седимената у гравиметријском моделирању подлоге басена

    Васиљевић Ивана, Спасојевић Исидора, Игњатовић Снежана, Сретеновић Бранислав (2018)

  • Osnove nove litostratigrafske sistematizacije zapadnog dela kolubarskog basena

    Marijana Petrović, Dušan Polomčić , Dragoljub Bajić (2022)

  • Геолошке карактеристике и 3d модел лежишта угља Соко (Сокобањски басен)

    Марсенић Драгослав, Животић Драгана, Јоковић Драган (2010)

  • Mogućnosti maksimalnog iskorišćenja mineralno-sirovinskog potencijala ležišta uglja Veliki crljeni, kolubarski ugljonosni basen

    Draško Zoran, Vučković Bogoljub, Radovanović Biljana, Trobozić Dragan (2010)

  • SWOT analiza energetskog potencijala Livanjskog basena

    Simić Dušan, Lazarev Slobodanka, Mihajlović Božidar, Vasojević Ljiljana, Ljubičić Milan, Simić Vladimir (2011)

  • Geološke i geohemijske karakteristike sedimentnih stena Kremanskog basena (Srbija).

    Perunović Tamara, Simić Vladimir, Kašanin Grubin Milica, Šajnović Aleksandra, Jovančićević Branimir, Brčeski Ilija (2013)

  • Kompleksno iskorišćenje mineralno-sirovinskog potencijala leđišta uglja Veliki Crljeni, kolubarski ugljonosni basen (mogući scenario)

    Vučković Bogoljub, Nešić Duško, Bogdanović Vesna, Draško Zoran, Klemčić Goran (2010)

  • Hidrogeološke strukture Kostolačkog ugljonosnog basena - Hydrogeological structure of coal basin in Kostolac

    Kljajić Željko, Lazić Branimir, Lazić Milojko, Krunić Olivera (2014)

  • Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.

    Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван (2018)

  • Definisanje strukturno-tektonskih odnosa koji su uticali na formiranje neogenih basena primenom matematičkih transfomacija

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Dejan Vučković (2022)

  • Mineralogija, hemija i distribucija odabranih mikroelemenata u uglju i glincima Ibarskog basena (Južna Srbija)

    Željana Novković, Nenad Nikolić, Nevena Andrić-Tomašević, Violeta Gajić, Suárez M, Romero García E, Vladimir Simić, Dragana Životić (2023)

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... lokacijama. U ovom periodu, posebno su razvijeni donji i srednji trijas, međutim, precizna debljina ovih sedimenata nije utvrđena. Neogeni sedimenti Neogeni sedimenti čine značajan deo geološke građe terena. Ovi sedimenti su otkriveni putem dubinskih bušenja i potvrđeni kroz geofizička ispitivanja ...
    ... ističe iz prikaza geološke građe. Kvartarni sediment rasprostranjeni su na površini terena pa do oko 200 m dubine. Na većim dubinama nalaze se neogeni sedimenti paludina Pl>y+a. Na prostoru opštine Kanjiža, peskoviti sedimenti do dubine od 265 m su najznačajniji za vodosnabdevanje. U okviru ovih ...
    ... neogenih i kvartarnih naslaga, koje uključuju glinu, pesak i šljunak. Ove naslage su taložene tokom geološke prošlosti, kada je oblast Panonskog basena bila prekrivena plitkim morem i kasnijim jezerima. Glavni geomorfološki elementi opštine uključuju aluvijalne ravnice i terase, koje su formirane ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Mikroelementi u kvartarnim sedimentima i lignitu Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena, istočna Srbija – odabrani primeri

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Dragana Životić (2022)
    Sadržaj, distribucija i način pojavljivanja elemenata u tragovima (mikroelemenata), posebno potencijalno toksičnih i radioaktivnih elemenata u uglju, su od velikog značaja, posebno ako se koriste kao gorivo u termoelektranama (TE). Na osnovu sistematski prikupljenih podataka o elementima u tragovima u uglju, zemljištu i sedimentima, moguće je utvrditi stepen zagađenosti vazduha, zemljišta, vode, kao i negativan uticaj na zdravlje ljudi. Eksploatacija i istraživanje lignita u Kostolcu i Kovinu traje više od jednog veka, dok se sagorevanje lignita sa površinskih kopa ...
    mikroelementi, sedimenti, lignit, Kostolac

  • Геологија угљева

    Драгана Животић (2018)
    угаљ, лежишта угља

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... пропусне седименте по ободу басена (слика 10). Угљокиселе воде крушевачког терцијарног басена су: Беле Воде, Читлук, Ломнички кисељак, Жабаре, Велика Врбица, Мрмош, Велуће и Црнишава (слика 11). Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих вода крушевачког басена аналогни су претходно разматраним ...
    ... тектонским структурама за које су везане угљокиселе воде. 53 Паланачки и младеновачки басени у домену којих се јављају угљокиселе воде чине јужни обод Панонског басена. Угљокиселе воде паланачког басена маркирају велики разлом који се пружа (СИ-ЈЗ) од Наталинаца према Смедеревској Паланци, ...
    ... око јужног обода Панонског басена. Формирана је у широком појасу линијског пружања, на правцу запад – исток. Од терцијарних гранитоида Цера, преко влашићко -букуљског хорст антиклиноријума и Аранђеловачко- 127 младеновачко-паланачког басена, до терцијарног басен Кучева са палеозојским ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... ugljokisele vode dubljih delova hidrogeoloških basena. Naime, povišene koncentracije bora mogu se dovesti u vezu sa sedimentnim stenama fine granulacije, nastalim u zasoljenim basenima (Крайнов 1973), kao što su Panonski basen, manji neogeni baseni, a takođe i sedimentne (flišne) tvorevine zastupljene ...
    ... vezuju za Panonski basen i manje neogene basene u Podunavlju i Pomoravlju (mladenovački basen i basen Smederevske Palanke, kruševačko-zapadnomoravski basen itd.), pri čemu je u većini slučajeva utvrđeno ili pretpostavljeno prisustvo tercijarnih granitoida u blizini ili u podini basena. Prvi faktor ...
    ... je položajem značajnijih geoloških struktura na teritoriji Srbije. Prvi faktor je dominantan kod pojava koje se vezuju za Panonski basen i manje neogene basene, kao i kod pojava lociranih u paleozojskim ili proterozojskim škriljcima, pri čemu je gotovo uvek prisutna bliska veza sa granitoidnim ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... Morave, od Vranjske Banje do Masurice, i mali dio terena uz lijevu obalu. To je dio prostranog vranjskog basena koji je u miocenu i pliocenu komunicirao sa leskovačkim i poljaničkim basenom. 5.3.2.2. Kvartar Kvartarne tvorevine leže u dolinama reka, a najveće prostranstvo zauzimaju uz Južnu ...
    ... Radomirom. (1977). Područje u neposrednoj blizini petlje “Vranjska Banja” je izgrađeno od neogenih i kvartarnih tvorevina. 25 5.3.2.1. Neogen Neogeni sedimenti svojim položajem maskiraju dubinske razlomne strukture . duž kojih Je bila naglašena neotektonika, a povremeno i vulkanska aktivnost sa ...
    ... Srbije 1:100.000. | ZN a ŠA N Slika 5.4. - Geološka građa šire okoline petlje, preuzeto iz OGK Trgovište sa Radomirom (1977) 26 Plioceni neogeni sedimenti (PT) razvijeni su u okolini Morave i predstavljaju sjeverni dio vranjskog neogenog sistema. To su pretežno rastresiti pjeskovito-šljunkoviti ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... rased, 16. Svilajnački rased, 17. Resavski rased,. 18. Rasedi Zabele, 19. Mlavski rased, 20 Markovački rased. Neogeni baseni: 21 Velikomoravski basen, 22. Despotovački basen, 23. Mlavski basen (Vujisić et al., 1981). Za list Požarevac: A. Moravska strukturna jedinica - prebasenske strukture. B. Mor ...
    ... na površini i sačinjena Jje od miocenskih i kvartarnih sedimenata. Ovi sedimenti pripadaju velikomoravskom neogenom basenu i njegovim delovima - despotovačkom i mlavskom basenu. Sedimenti leže transgresivno preko starije podloge, prilagođavajući se formama paleoreljefa, usled čega moguće je ...
    ... svetskog rata najviše se posvećuje pažnja neogenim sedimetnima od strane K. Petkovića i V. Laskareva. F. Katzer daje izveštaj o Mlavsko-pečkom basenu ı podacima o ugljenih serija. Tektonsku građu terena između Dunava i Resave objašnjava V. Petković i opisuje „moravsku navlaku“. U okviru regionalnih ...

  • Palaeoflora of Kamenica (Pranjani Basin, western Serbia)

    Zorica Lazarević, Ljubica Milovanović, Jelena Milivojević, Ivana Vasiljević (2019)
    Palaeofloras of the Paleogene in Serbia are relatively rare, especially in comparison with floras from Neogene sediments. Most Paleogene phytoas sociations from the territory of Serbia existed in a dry and warm climate. The youngest Paleogene phytoassociation originates from the Pranjani Basin (Western Serbia), locality Kamenica. The age of this palaeoflora is determined as Late Oligocene. This fossil plant assemblage is different from other Paleo gene phytoassociations.The palaeoflora from Kamenica is characterized with leaf imprints larger than in other ...
    макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица
    ... палеофитоасоцијацији Прањанског басена доминирају конифери, по - себно Glyptostrobus, Pinus, Sequoia и Tetraclinis. Представници широко - лисне вечнозелене вегетације су заступљени родовима Laurus, Magnolia, “Quercus” и др. Кључне речи: макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица Introduction ...
    ... палеогених фитоасоцијаија са територије Србије је егзистовала у сувим и топлим климатима. Најмлађа палеогена фитоасоцијација је флора Каменице (Прањански басен, запад - на Србија). Старост палеофлоре Каменице је одређена као млађе олиго - ценска. Састав ове фосилне флоре се разликује од осталих палеогених ...
    ... Berane Basin (Lower Miocene). Geološki anali Balkanskoga poluostrva, 79 (2): 41–55. ereMIja, M., PavLOvIć, M.B. & STevaNOvIć, P. 1977.Pranjanski basen. In: STevaNOvIć, P. (ed.). Geologija Srbije. Keno- zoik II-3. Institut za regionalnu geologiju i paleontolo - giju, rudarsko-geološki fakultet, Beograd ...