Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Cu•••Cu интеракције

135 items

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... postoji jasan kontrast propusnosti u odnosu na okolnu stensku masu. Model u hidrauličkom smislu koncipira istražni prostor kao dve sredine koje su u interakciji, tako što se bunar „prihranjuje“ doticajem iz izdani na račun razlike u pijezometarskim nivoima. Na ovaj način, bunar deluje kao izvor dreniranja ...
    ... matematičkim izrazom koji koriste Mohamed & Rushton (2006). Budući da su tri komponente toka podzemnih voda koje su obuhvaćene simulacijom na modelu u interakciji (domen modela izvan uticaja bunara, u zoni uticaja bunara i u unutrašnjosti samog bunara), svaka od njih je određivana sprovođenjem iterativnog ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... kompletnih tafocenoza. U ovom smislu svaki fosilni ostatak ima svoj značaj u sklapanju mozaika nekadašnjih životnih zajednica, ekosistema i njihovih interakcija. Distribucija savremenih vodozemaca i gmizavaca je korelisana sa specifičnim uslovima sredine na globalnom, regionalnom ili lokalnom nivou (Zug ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... čvrstoća (BC). Funkcija popuštanja za ovaj model definiše se preko smičućih napona q i nedrenirane čvrstoće cu ( , ) 3p uf f q c= σ ε = − (5.23) Lom pri smičućoj čvrstoći cu, jednak je (σ1 – σ3)/2. Smičući napon q, može da se izrazi preko druge invarijante napona J2 (P.I.S.A.). ...
    ... kohezije su se smanjivale u zavisnosti od vlažnosti uzorka tj. za vlažnost od w = 55 % kohezija je iznosila cu = 100 kPa, a za vlažnost uzorka od w = 72 %, kohezija je iznosila svega cu = 10 kPa (vlažnosti uzoraka su merene nakon opita). Oni su, takođe, izvršili i četiri konsolidovana nedrenirana ...
    ... terena ukoliko se vrše dublji iskopi; - proveru nosivosti podloge ili same deponije ukoliko se planira izgradnja objekata na deponiji; - interakcije otpada sa prirodnim, odnosno veštačkim materijalima koji se koriste kao zaštitni sistemi; - nepropusnost zaštitnih slojeva u osnovi i na površini; ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... čvrstoća (BC). Funkcija popuštanja za ovaj model definiše se preko smičućih napona q i nedrenirane čvrstoće cu ( , ) 3p uf f q c= σ ε = − (5.23) Lom pri smičućoj čvrstoći cu, jednak je (σ1 – σ3)/2. Smičući napon q, može da se izrazi preko druge invarijante napona J2 (P.I.S.A.). ...
    ... kohezije su se smanjivale u zavisnosti od vlažnosti uzorka tj. za vlažnost od w = 55 % kohezija je iznosila cu = 100 kPa, a za vlažnost uzorka od w = 72 %, kohezija je iznosila svega cu = 10 kPa (vlažnosti uzoraka su merene nakon opita). Oni su, takođe, izvršili i četiri konsolidovana nedrenirana ...
    ... terena ukoliko se vrše dublji iskopi; - proveru nosivosti podloge ili same deponije ukoliko se planira izgradnja objekata na deponiji; - interakcije otpada sa prirodnim, odnosno veštačkim materijalima koji se koriste kao zaštitni sistemi; - nepropusnost zaštitnih slojeva u osnovi i na površini; ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... lеžištа, skаrnоvskа Fe-(Cu) lеžištа, mеtаmоrfоgеnа Fe lеžištа, itd.). U sistеmimа pоrfirskih lеžištа bаkrа, znаčајniје kоličinе mаgnеtitа mоgu biti оbrаzоvаnе hidrоtеrmаlnim prоcеsimа u pојеdinim dеlоvimа pоrfirskih Cu lеžištа i kоntаktnо-mеtаsоmаtskim prоcеsimа u Fe ili Fe-Cu-(Au) skаrnоvskim оrudnjеnjimа ...
    ... takođe i skarnovskih Pb-Zn rudnih tela. b. Porfirsko Cu-(Au) ležište Bor, u okviru kojeg se javljaju i rudna tela masivnih sulfida, odnosno visoko-sulfidaciona epitermalna Cu-Au rudna tela manjih dimenzija (do par stotina metara). c. Porfirsko Cu ležište Veliki Krivelj i zona Mali Krivelj-Cerova; ovi ...
    ... ica…………………….. 26 3.1.6. Lokalitet Leskovo, istražno područje Leskovo-Jasikovo……………………………. 27 3.1.7. Porfirsko Cu ležište Veliki Krivelj…………………………………………………... 29 3.1.8. Porfirsko Cu-(Au) ležište Majdanpek (Dolovi 1)……………………………………. 29 3.2. Metode…………………………………………………………………………………. 29 3.2.1 ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... BE A S 0 20 40 60 80 100 120 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 Regression 95% confid. c) CU vs. AS (Casewise MD deletion) AS = 65,428 - ,0467 * CU Correlation: r = -,7044 CU A S 0 20 40 60 80 100 120 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 Regression 95% confid. d) ...
    ... 30 40 50 60 70 80 90 100 110 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 Regression 95% confid. h) CU vs. NI (Casewise MD deletion) NI = 93,721 - ,0345 * CU Correlation: r = -,7787 CU N I 30 40 50 60 70 80 90 100 110 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 Regression 95% confid ...
    ... CD S E -1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 1,4 1,6 Regression 95% confid. e) CU vs. K (Casewise MD deletion) K = ,33890 + ,00060 * CU Correlation: r = ,73969 CU K 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 1,4 1,6 0 400 800 1200 1600 2000 Regression 95% confid. f) ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... BE A S 0 20 40 60 80 100 120 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 Regression 95% confid. c) CU vs. AS (Casewise MD deletion) AS = 65,428 - ,0467 * CU Correlation: r = -,7044 CU A S 0 20 40 60 80 100 120 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 Regression 95% confid. d) ...
    ... 30 40 50 60 70 80 90 100 110 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 Regression 95% confid. h) CU vs. NI (Casewise MD deletion) NI = 93,721 - ,0345 * CU Correlation: r = -,7787 CU N I 30 40 50 60 70 80 90 100 110 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 Regression 95% confid ...
    ... CD S E -1 0 1 2 3 4 5 6 7 8 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 1,4 1,6 Regression 95% confid. e) CU vs. K (Casewise MD deletion) K = ,33890 + ,00060 * CU Correlation: r = ,73969 CU K 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 1,4 1,6 0 400 800 1200 1600 2000 Regression 95% confid. f) ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... pružanja ISI-ZJZ i reaktivirane su starije dislokacione zone pravca pružanja SSZ-JJI (Marović et al., 1998, 2001, 2002). Sve ove komplikovane interakcije između orogenih procesa i ekstenzione tektonike su uzrokovale i magmatsku aktivnost, a parcijalno topljenje heterogenih domena litosfere je dovelo ...
    ... Magmatska aktivnost u Vardarskoj zoni tokom tercijara je prostorno i vremenski povezana sa kretanjem ploča i tektonskim procesima vezanim za njihovu interakciju, postkolizioni tektonski režim koji je nastupio nakon subdukcije i kolizije – kompresiju, navlačenje i transkurentno kretanje. Kolizija, zadebljanje ...
    ... serija sericit-hloritskih škriljaca i metamorfisanih peščara (6,7 - "Centralnokopaonička serija"); 8. kvarc-turmalin-magnetitske žice sa halkopiritom; Cu - pojave mineralizacije bakra; GKP - glavni kopaonički pluton. Ultramafitski kompleks čine najvećim delom serpentinisani harcburgiti, manje lerzoliti ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... pružanja ISI-ZJZ i reaktivirane su starije dislokacione zone pravca pružanja SSZ-JJI (Marović et al., 1998, 2001, 2002). Sve ove komplikovane interakcije između orogenih procesa i ekstenzione tektonike su uzrokovale i magmatsku aktivnost, a parcijalno topljenje heterogenih domena litosfere je dovelo ...
    ... Magmatska aktivnost u Vardarskoj zoni tokom tercijara je prostorno i vremenski povezana sa kretanjem ploča i tektonskim procesima vezanim za njihovu interakciju, postkolizioni tektonski režim koji je nastupio nakon subdukcije i kolizije – kompresiju, navlačenje i transkurentno kretanje. Kolizija, zadebljanje ...
    ... serija sericit-hloritskih škriljaca i metamorfisanih peščara (6,7 - "Centralnokopaonička serija"); 8. kvarc-turmalin-magnetitske žice sa halkopiritom; Cu - pojave mineralizacije bakra; GKP - glavni kopaonički pluton. Ultramafitski kompleks čine najvećim delom serpentinisani harcburgiti, manje lerzoliti ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... l/s, са температуром воде 64 оС. Хемијски састав воде указује на релативно дуже задржавање термалних угљокиселих вода у кречњачким аквиферима и интеракцију воде са серпентинитом (јон Мg 2+) и вулканитима (H2S, As и др.) (Протић, 1995). Угљокиселе воде Доњих Левића и Луковске бање дренирају се из ...
    ... NaCa 43- 69.9 3.3- 6.7 1.5- 2.0 4.96 (SO4+HSO4)-HNaAlFe или AlCaH (SO4+HSO4)Cl-HAl (Ca+Mg) Група Г – FeAs са високим садржајем Mn, Cu, Al и др. Подгрупа - угљокисела термалне 26.5- 94 (340) 4.4- 76.8 (400) 5.5- 6.7 до 1.5 HCO3Cl-NaCa Cl HCO3-NaCa или Na Cl SO ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... Kарактеришу се: ниским количинским односом пирит/халкопирит; релативно високим односом Au/Cu; јако ниским садржајима As (често мање од 15 ppm, у минерализацији са садржајем бакра до 1% Cu) и релативно блиском везом Au са Cu фазама. Технолошки композити из ове зоне су означени као DZP и означавају минерализацију ...
    ... халкозин (Cu2S), дигенит (Cu9S5), тенантит ((Cu,Fe,Zn)12As4S13), тетраедрит (Cu12(Sb,As)4S13), фаматинит (Cu3SbS4), стибиолузонит (Cu3(Sb,As)S4), сулванит (Cu3VS4), бизмутинит (Bi2S3), маусонит (Cu6Fe2SnS8), овамбоит (Cu20(Fe,Cu,Zn)6W2Ge6S32), каролит (Cu(Co,Ni)2S4), бурнонит (PbCu(Sb,As)S3), алтаит ...
    ... лежишта: 7S 2- + SO4 2- + 8H + + 4Fe 2+ = 4H2O + 4FeS2 (пирит) 2Cu 2+ + Cu + + As 3+ + 4S 2- = Cu3AsS4 (енаргит, лузонит) Cu 2+ + S 2- = CuS (ковелин) 2Cu + + S 2- = Cu2S (халкозин) 5S 2- + Cu 2+ + 8Cu + = Cu9S5 (дигенит) 13S 2- + 4As 3+ + 2Cu 2+ + 10Cu + = Cu12As4S13 ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Polinices, Nassarius, sunđera Cliona, školjaka (Lithophaga, Pholas i dr.). Bušenje predatora su najčešće proučavani tragovi kao dokazi biotičkih interakcija u fosilnom zapisu (Vermeij, 1982; Zuschin, 2011), dobro su proučeni u kenozojskim sedimentima duž atlantske obale Sjedinjenih Američkih Država ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... 21.5. Uticaj klimatskih promena na vodne resurse U savremenoj nauci klima se definiše kao prirodni resurs koji karateriše stalna interakcija atmosfere, hidrosfere, litosfere, ledenog i snežnog pokrivača i biosfere koje čine klimatski sistem. Međusobni uticaj ovih komponenti uslovljava ...