Претрага

Упит dcterms_subject_txt:петрографски састав

135 items

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Примена нумеричких метода у моделовању тецишта са освртом на различите реолошке услове

    Јелка Крушић (2023)
    Тецишта су комплексне појаве нестабилности које захтјевају истраживања и испитивањакоја до сада нису рађена код нас у области геотехнике. По механизму, начину активирањаи понашању покренутог материјала се знатно разликују од клизишта. Циљ оведисертације је била примјена нумеричких модела пропагације тецишта на примјеру двијепојаве које су се десиле у Србији као посљедица дјеловања циклона Тамара. Детаљноистраживање тецишта подразумијева теренско картирање, теренска истраживања илабораторијска испитивања одабраних узорака са терена. Од теренских истраживања напримјеру тецишта Селанац урађена су геофизичка истраживања Електричнетомографије док ...
    тециште, нумерички модели пропагације, циклон Тамара, геофизичка истраживања, лабораторијска испитивања, Селанац, Лева река, RAMMS, SPH geoflow, реолошки модел

  • Mining and Metallurgical Waste as Potential Secondary Sources of Metals—A Case Study for the West Balkan Region

    Robert Šajn, Ivica Ristović, Barbara Čeplak (2022)
    Циљ овог рада је да прикаже хемијски састав и количине рударског отпада из прераде минералних сировина настале кроз историју рударства и прераде. Након детаљне инспекције је утврђено да је око 2,6 гигатона отпада депоновано на 1650 локација, а простире се на скоро 65 км2. Више од половине овог материјала, 55%, окарактерисано је као конвенционални отпад из рударства, 37% су депоније из прераде, а 8% је металуршки отпад. Већина ових јаловишта су нерегистрована, што представља извор контаминације за заједнице у ...
    секундарнa лежишта, Западни Балкан, вредни елементи, економски потенцијални опоравак метала

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa

  • Analysis and Calculation of MMRS and Primary Gas Distribution Network in Urban Environment – Case Study Kučevo

    Aleksandar Madžarević, Pavle Janković (2022)
    Oblast primene prirodnog gasa je veoma široka. Kao energent može se koristiti za proizvodnju energije u elektranama, toplanama i postrojenjima za kombinovanu proizvodnju energije ili za zadovoljavanje različitih toplotnih potreba u industriji i širokoj potrošnji. Gas se može upotrebiti i kao sirovina u hemijskoj i petrohemijskoj industriji, a tokom poslednjih decenija nalazi primenu i u saobraćaju kao pogonsko gorivo u SUS motorima. Sa ekološkog stanovišta, prirodni gas predstavlja najprihvatljiviji izvor energije u poređenju sa drugim fosilnim gorivima. Pri sagorevanju ...
    distribucija gasa, projektovanje gasovoda, analiza potrošnje

  • Komparacija metoda XRF i ICP-MS na uzorcima uglja i produkata sagorevanja

    Branko Kostić, Dejan Prelević, Sabina Kovač, Ksenija Eraković, Dragana Životić (2022)
    Ugljevi niskog ranga – ligniti u Republici Srbiji predstavljaju glavnu energetsku sirovinu koja se koristi za proizvodnju električne energije. Rudarstvo u Srbiji doprinosi bruto dodatoj vrednosti sa 1,8% (2020; https://publikacije.stat.gov.rs/). Sagorevanjem ugljeva niskog ranga u termoelektranama generišu se velike količine elektrofilterskog pepela i pepela, koje često predstavljaju jedan od izvora zagađenja životne sredine usled sadržaja toksičnih elemenata. Dalja upotreba produkata sagorevanja zavisi od njihovog sastava i sadržaja toksičnih mikroelemenata. Svakodnevno sagorevanje lignita u termoelektranama uslovljava konstantan monitoring potencijalno toksičnih ...
    ugalj, produkti sagorevanja, XRF, ICP-MS

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza

  • Poreklo asocijacije Ni, Ag i Sn minerala u polimetaličnom ležištu Rudnik

    Stefan Petrović, Aleksandar Pačevski, Viktor Bertrandson Erlandson, Rade Jelenković (2022)
    Rudnomikroskopska, SEM-EDS i LA-ICP-MS ispitivanja rudne mineralizacije iz Pb-Zn-Cu-(Ag) ležišta Rudnik, ukazala su na lokalno prisustvo specifične asocijacije minerala nikla, srebra i kalaja, deponovane u tektonskoj breči, arsenopiritsko-pirotinskim, piritsko-pirotinsko-arsenopiritskim i kvarcno-sulfidnim žicama u harcburgitima. U tektonskoj breči deponovan je polimineralni sulfidni agregat kojeg čine pirotin (50), galenit, sfalerit i halkopirit. Arsenopiritsko-pirotinske žice odlikuje dezintegrisani agregat arsenopirita cementovan sa pirotinom. U piritsko-pirotinsko-arsenopiritskim žicama masivni pirit (50%) prorasta sa arsenopiritom i cementovan je polimineralnim agregatom pirotina, galenita i sfalerita. Minerali nikla, srebra ...
    Rudnik, ferokesterit, argentopentlandit, harcburgit, rudne žice

  • The Many Faces of SrpKor

    Duško Vitas, Ranka Stanković, Cvetana Krstev (2024.)
    Акроним СрпКор означава фамилију електронских корпуса савременог српског језика чија је изградња почела крајем седамдесетих година прошлога века, а која је постала шире видљива заинтересованој истраживачкој заједници објављивањем његове прве верзије на вебу 2002. године. У овом дугом периоду, посебно пре појаве корисних текстуелних ресурса на вебу, развој корпуса се састојао у прикупљању и обради грађе као и у развоју метода обраде корпуса. Наиме, електронски корпус није само колекција текстова у дигиталном облику (како се то, на пример, наводи ...
    СрпКор, корпуси, српски, лематизација, Лексимирка

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi