Претрага

Упит dcterms_subject_txt:конструкција бушотине

219 items

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... Ruda Baza podataka o bušotinama organizovana je na sledeći način:  U tabeli SURVAYS su smeštene koordinate usta bušotine X,Y,Z, za svaku bušotinu pojedinačno, čime je definisana u prostoru, a može se i grafički predstaviti; takođe su unete dubina i devijacija bušotine ukoliko je merena.  U ...
    ... podataka bušotina (Drillhole Worspace), vrši se unos geodetsko geoloških podataka iz istražnih bušotina, iz sistematizovane excel datoteke sa ekstenzijom (.csv), tj. u formi „coma delimited“ vrste tabele. Datoteke sadrže za svaku bušotinu podatke o:  geodetskim elementima svake bušotine (x,y,z, ...
    ... Lb, azimut,..),  litologiji po intervalima svake bušotine,  hemijskim probama za elemente po definisanim intervalima bušotina. Za svaku bušotinu dat je opis izdvojenih tipova stena, odnosno geološki stub bušotine, a zatim su uneti podaci o karakteristikama svakog izdvojenog tipa stene, neophodni ...

  • Automated blasthole drilling in surface mining

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak (2021)
    Све већи развој аутоматизације у рударској индустрији утицао је на увођење нових решења у области аутоматизације бушења минских бушотина на површинским коповима. Највећи светски произвођачи опреме за бушење развијају решења аутоматизације која омогућавају рударским компанијама да постигну најбоље резултате у погледу квалитета, продуктивности и оперативних трошкова. Решења из области аутоматизације бушења се крећу од операција даљинског управљања до потпуно аутоматизованог бушења, праћења података у реалном времену и разних специјализованих алата за управљање подацима који повећавају безбедност и продуктивност ...
    Аутоматизација, бушилица,тачност, бушење,рударство,систем даљинског управљања,безбедност, продуктивност

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... inženjer vizualizuje konstrukciju otkopa u modelu rudnog tela. Mentalni model se zatim prevodi u grafički i numerički model konstrukcije otkopa u geološkom prostoru. Na osnovu ovih modela, dokazuje se tehnička izvodljivost predloženog načina otkopavanja i dimenzionisanje konstrukcije otkopa. Metoda ...
    ... kategorijama B i C1, na osnovu svih relevantnih parametara. Gustina mreže istražnih bušotina premašuje standarde predviđene propisima za ove kategorije rezervi. U procesu zgušnjavanja mreže, korišćene su kose bušotine, pri čemu je u bogatijim, gornjim delovima ležišta gustina mreže bila 20x20 m, dok ...
    ... Proces izrade početnog zaseka počinje bušenjem vertikalne bušotine većeg prečnika, koristeći bušilicu V30 ili slične mašine, čime se stvara inicijalna slobodna površina. Nakon toga, sledi bušenje i miniranje sistema vertikalnih bušotina, što je ilustrovano na slici 12 (a i b). Ovaj pristup omogućava ...

  • Zaštita od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić (2024)
    Miniranje

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Лојзиште и Мечковац. На локалитету Брестовац урађено је 5 плитких истражних бушотина укупне дужине од 96,5 m, док је на локалитету Лојзиште урађено 2 плитке бушотине и 5 раскопа (100 m3). На локалитету Мечковац урађене су 3 бушотине, чија је укупна дужина износила 85 m. У поређењу са материјалом из Златокопа ...
    ... различитих бушотина са лежишта зеолитског туфа Нгакуру-Таупо вулканска зона на Новом Зеланду. Табела 3.16. Садржај тешких метала у узорцима из различитих бушотина са лежишта зеолитског туфа Нгакуру-Нови Зеланд (према IZA – Catalog of deposits) Тешки метали (ppm) Бушотине из којих су узети ...
    ... истраживања која су започета 1974. године, на локалитету Златокоп код Врања избушено је 16 вертикалних бушотина укупне дужине од 549 m, по мрежи, од 100 m, односно 120 m до максимално 200 m. Осим бушотина рађени су и истражни раскопи. На основу ових истраживања издвојен је слој жућкасто-белог зеолитског ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... trase tunela TI na Deonici 1 ukupno su izvedene 4 istražne bušotine sa ukupnom dužinom bušenja od 269.5m i detaljnim inženjerskogeološkim kartiranjem Jezgra ukupne dužine 269.5m. Oznake i tehničke karakteristike izvedenih istražnih bušotina u zoni tunela TI prikazane su tabelarno (tabela br. 2.3) ...
    ... 3) : Tabela br. 2.3- Tehničke karakteristike izvedenih istražnih bušotina za tune! T! Istražna bušotina Kordinate Kota Dubina Y X (mnm) (m) Bul-1 4851415.7 7422258.6 343.5 15.4 Bul-2 4851345.7 7421724.5 475.3 135.0 Bu2-3 4851433.7 7421345.0 446.4 105.0 Bul-4 4851544.9 7421086.6 365.7 14.1 ...
    ... jezgra istražnih bušotina, terena i otkrivenih izdanaka procenjen je stepen ispucalosti stenske mase od RQD 20-30%, odnosno po GSI klasifikaciji 20-30. Prema GN 200 klasifikaciji pripada IIHI-IV kategoriji iskopa. Laboratorijskim ispitivanjem jednog intaktnog uzorka iz istražne bušotine Bol-la, urađenoj ...

  • Димензионисање система завојних пумпи

    Марија Дивац (2024)
    Овај завршни рад се бави димензионисањем система завојних пумпи (Progressive Cavity Pumps - PCP) које се широко користе у нафтној и гасној индустрији, нарочито за подизање тешких и вискозних флуида. Завојне пумпе су се показале као ефикасно решење у бушотинама са сложеним условима,захваљујући својој способности да транспортују флуиде са високим садржајем чврстих честица и гаса.Рад обухвата анализу кључних параметара као што су вискозност, густина, дубина бушотине и притисак, који су пресудни за избор одговарајуће пумпе.Применом софтверског алата извршена је ...
    завојне пумпе, димензионисање, експлоатација нафте, вискозни флуиди, софтверска симулација, PCP пумпе

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... Ciganuša — Škorac — Paljevine nalazi se 400 istražnih bušotina, koje su prikazane na slici 4.2 Legenda Bušotine u granici (broj bušotina 400) • Bušotine izvan granice (broj bušotina 158) Administrativna granica Slika 4.2 Položaj istražnih bušotina iz baze podataka u odnosu na administrativnu granicu ...
    ... informacija o samom blok modelu i raspoložim resursima, biće dato u poglav/ju 3.6. – Geometrijski elementi konstrukcije kopa, koji se koriste u toku analize granice kopa i kasnije za detaljnu konstrukciju kopa su: Generalni uglovi završne kosine kopa, definisani na bazi geotehničkih analiza i proračuna ...
    ... uglovi kosina kopa između puteva, po geotehničkih zonama, koji su potrebni za detaljnu konstrukciju završne konture kopa Širina puteva i maksimalni nagib puteva su takođe elementi potrebni za konstrukciju završne konture kopa - Tehno — ekonomski podaci, o primenjenom ili predviđenom procesu ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... sloja. Za potrebe definisanja rezervi uglja na prostoru zapadnog kostolačkog basena izvedeno je preko 200 namenskih bušotina, od čega je 54 sa ugrađenom pijezometarskom konstrukcijom, koje uključuju 3 baterije od 3 pijezometra, 12 baterija od dva pijezometra, dok su ostalo pojedinačni pijezometri ...
    ... zakonom utvrđenih uslova. Ovaj postupak se mora ponoviti nekoliko puta u toku bušenja istražne bušotine i bunara, o čemu se dobijeni podaci moraju upisati u dnevnik bušenja. Spojeni delovi konstrukcije tornja ne smeju sc nenamenski opterećivati (pričvršćenjem lanca ili užadi za njih pri manipulaciji ...
    ... koja nastaju pri radu u cilju eliminisanja mogućnosti pojave najmanjeg ckscentričnog: pomeranja njegovc konstrukcije i na taj način eventualno stvorenih negativnih elemenata na bušotini. Oko postrojenja za bušenje treba izvršiti odgovarajuću drenažu terena, jer povećana vlažnost smanjuje nosivost ...

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... ske jedinice su u nivou formacije i člana, a izdvojene su na osnovu litološkog sastava, depozicione sredine, korišćenjem podataka sa terena i iz bušotina, i geofizičkih metoda (reflektivna seizmika i geofizički karotaž). Ovakva korelacija ima veliki značaj za poznavanje kompletnog Sistema Panonskog ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... primeraka), (tabela 4). U Posavini sedimenti badena nisu otkriveni na površini. Idući ka zapadu javljaju se tek u Kolubarskom basenu, u bušotini kod Banjana, bušotini u Pambukovici, a na površini kod Koceljeve. 5.4.1.3. Badenske tvorevine Beogradsko-gročanskog Podunavlja Baden na ovom području ...
    ... istražne bušotine (Jovanović i Kovačević, 2001). Jedna je izvedena u lajtovačkim krečnjacima dubine do 30 m, a druga u sivim glinama dubine 40 m. Sl. 18. A. Geološki profil lajtovačkih krečnjaka u Tršiću, Dragićevića brdo; B. Detalj sa slike A. (foto Milun Jovanović) Prva bušotina je locirana ...
    ... Nekoliko bušotina daju značajne podatke o rasprostranjenju badenskog kata u zapadnom delu Srbije, ispod površine terena. U Paljuvima kod Uba bi trebalo baden očekivati ispod 353 m (ispod volina). Lajtovački krečnjaci su konstatovani na dubini 291-294 m (Stevanović, 1977a). Najdublja bušotina je u Radljevu ...

  • Увођење доменских и семантичких маркера за област рударства у српске електронске речнике

    Иван Обрадовић, Александра Томашевић, Ранка Станковић, Биљана Лазић (2017)
    ... Маркере је могуће користити кроз регуларне изразе, за неке једностав- није упите над корпусом. Други вид употребе јесте кроз постављање упита конструкцијом аутомата са сложенијим захтевима. Пример истраживања у коме су коришћени маркери у циљу екстракције глагола из кулинарског до- мена за српски ...
    ... флотацијска пулпа, згушњавања, лужење, центрифу- гирање, депоновање +Petroleum Експлоатација нафте и гаса нафта, гас, угљоводонични флу- ид, бушотина, цевовод, динамика протока, гас лифт, гасоводни сис- тем Како би се омогућила екстракцију специфичних концепата и релација међу концептима креирањем ...
    ... млевење руде, уситњавање руде +Object Рударски објекти +Mining+Object окно, ходник, ускоп, нископ, бункер, усек, поткоп, засек, јама, дробила- на, бушотина, хоризонт, сипка, јамска просторија +Prof+Hum Професије +Mining+Prof +Hum рударски инжењер, рудар, геолог, мерач, рударски техничар, геолошки ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... истражних бушотина и пијезометара. Бунар Bnz-1, који је избушен 1976. године и даље је у функцији. Бушен је као бунар великог пречника, реверсном методом, са уграђеном металном бунарском конструкцијом Ø 800 mm. У овај бунар уграђен је мостичави филтeр. Укупна дужина бунарске конструкције износи ...
    ... таложење); 5. Конструкција бунара и врста материјала бунарске конструкције (пречник бушења и пречници уграђене конструкције, врста материјала (металне Бранкица Мајкић докторска дисертација 249 конструкције, PVC и други материјали ...
    ... седименти из врло блиских бушотина, могу да имају дијаметрално супротан степен превучености, односно садржај MnO у фракцији мањој од 0,063 mm. Седименти из бушотине Pvb-1 имају ниске садржаје (мање од 0,5%), из бушотине Pvb-6 средње садржаје (2,65%) док седименти из бушотине Pvb-2 имају изразито ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... istraživanja u reviru Vučkovo i delom dopunska istraživanja u reviru Bare-Davolja Vodenica (JZ krilo). Ukupno su izbušene 61 bušotina (u reviru Vučkovo 52 bušotine i 9 bušotina u reviru Bare- Đ. Vodenica). Kombinacijom istražnog. bušenja ı rudarskih istražnih radova rudna tijela su prostorno definisana ...
    ... izdrenirali stenski masiv iznad svog nivoa. Dio podzemnih voda pukotinsko-kavernoznog tipa ne stvara veće probleme. Prilikom bušenja određenih bušotina sa površine i iz jame prilikom nailaska na tektonske zone dolazilo je do izviranja manje količine vode (<1 l/s) čiji se kapacitet vremenom smanjivao ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... bunar i 2- sprečavaju osipanje zidova bušotine i obezbeđuju mehaničku stabilnost bunara. Kod zahvatanja PV u okviru čvrstih (ispucalih ili kavernoznih) stena, s obzirom da, u načelu, nema osipanja zidova, bunarski filtri i zasip nisu obavezni deo bunarske konstrukcije, već kaptirani interval može da se ...
    ... Crpenje vode najčešće je pomoću ručne klipne pumpe. 22.1.3. Horizontalne vodozahvatne konstrukcije Ovde spadaju: 1-bunari sa horizontalnim drenovima, 2-vodozahvatne galerije, 3-horizontalne drenažne bušotine i 4-pokrivene horizontalne drenaže Bunari sa horizontalnim drenovima poznati su i kao ...
    ... bunarskom konstrukcijom, koja treba da obezbedi (bočni) priliv PV iz kaptirane izdani (vodonosnih slojeva) u bunar i njeno sprovođenje do površine terena. Kod zahvataja PV u okviru (rastresitih) slojeva peska i(li) šljunka (slika 22.1.2.2- levo), obavezni i najvažniji deo bunarske konstrukcije čine bunarski ...