Претрага

Упит dcterms_subject_txt:брзина уздужних таласа

131 items

  • Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika

    Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović (2000)
    Ventilacija rudnika, informacioni sistemi
    ... Na slici 3.5 prikazan je uzdužni profil raspodele brzina strujanja vazduha na otkopu br. 89/29 -16.00 -15.00 -13.00 -10.00 -9.00 -7.00 -5.00 -3.00 -1.00 0.00 0.10 0.20 0.30 0.40 0.80 1.50 2.00 2.50 2.80 Slika 3.5 Raspodela brzina strujanja vazduha u uzdužnom preseku otkopa br.89/29 ...
    ... obuhvatila vremenske promene brzine. Pokazalo se da brzine u jednoj tački osciluju oko neke stalne vrednosti, koju nazivamo prosečna brzina. Ova brzina predstavlja neku vrstu srednje vrednosti brzine u odnosu na vremensku promenljivu. Označimo projekcije prosečne brzine sa iv . Na slici 3.1 dat je ...
    ... Postepenim povećavanjem brzine pri laminarnom strujanju, Rejnolds je utvrdio da prelaženje u turbulentno kretanje nastaje uvek pri određenoj brzini, koja vrlo malo odstupa od slučaja do slučaja. On je ovu brzinu nazvao kritičnom. Ako je strujanje turbulentno, pa se brzina strujanja smanjuje, onda ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... spuštanja erozione baze, dolinske strane Uvca u delu gde meandrira su strme. Padovi rečnog korita Uvca se kreću od 2,3 do 6 %o a visinska razlika na uzdužnom rečnom profile Uvca iznosi 411 m (Lješević i dr., 2004). Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... кристаластим шкриљцима, брзина кретња подземних вода може да износи од n · 10-8 до n · 10-4 m/s и за компактне кристаласте шкриљце од n · 10-13 до n · 10-10 m/s (Драгишић, 1997). У хидродинамичкој зони веома успорених процеса водозамене, подземне воде могу да се крећу брзином од 1,5 до 6 · 10-9 m/s ...
    ... m/s. Из претходног је могуће усвојити минималну просечну брзину угљокиселих минералних вода која одговара брзини кретања вода у изломљеним кристаластим шкриљцима од 1,1 · 10-8 m/s. За старост вода од 13.900 година (Селтерс) дужина пута који прелази атмосферска вода од момента инфилтрације до момента ...
    ... вода постоји зоналност у погледу брзине и количинске измене угљендиоксида и воде. Дакле, у зони веома успорених процеса водозамене количинска измена је на страни угљендиоксида.У приповршинским условима активне циркулације уљендиоксид и вода имају усаглашену брзину. У овим структурама не може да се ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... je. Konstatovani su na lokalitetima na kojima su zastupljeni i sedimenti alb-cenomana. Laminacija je izražena samo kod krečnjaka u vidu kose i talasaste laminacije, kao i 11 konvolutna laminacija i ostaci razorenih slojeva. Od faune pronađeni su ostaci koji pripadaju donjem i gornjem turonu ...
    ... rendgenskog zračenja bili su: - Napon od 40kV; - Struja od 30 mA. Uzorci su ispitivani u opsegu od 5-75° 2θ. Podaci su prikupljani na svakih 0.01°. Brzina kretanja detektora bila je 5°/min. Dobijeni podaci obrađeni su pomoći programskog paketa Rigaku PDXL 2.8.4.0 i poređeni sa PDF-2 2016 (Powder D ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... kasno leto, uzrokuju pojave eolske erozije. Eolska erozija u vojvođanskim prilikama najčešće nastaje kada vetar dostigne brzinu preko 10 m/s. Slika 5. Raspored brzine i srednje snage vetra na visini 50 m u W/m2 (Katić, 2008). Prema dosadašnjim istraživanjima utvrđeno je da eolska erozija ...
    ... jesen za 2.2 oC, zime za 2.3 oC, a proleća za 2.5 oC. Učestalost ekstremnih hladnoća će se smanjivati, a ekstremne vrućine biti sve češće. Trajanje talasa vrućina će se povećavati, a broj mraznih i ledenih dana opadati. Što se tiče padavina, one nisu ravnomerno raspoređenu u Evropi već se predviđa ...
    ... Sombor za period 1961-2003. godine (prema RHMZ, Beograd). smer vetra N NE E SE S SW W NW C čestina (‰) 168 60 82 120 118 98 111 130 102 brzina (m/s) 3.3 2.2 2.4 2.5 2 2.2 2.7 3.2 0 C - period "tišine" 4. Hidrografske i hidrološke karakteristike Istraživano područje ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... uticaj... 242 brzine, do 1 m/s pripadaju 11,8 % od ukupnih izmerenih brzina. Dok na relativno visoke brzine vetrova od 5 – 9 m/s pripada 2,3 % od ukupno izmerenih brzina. Maksimalna izmerena brzima vetra je u septembru, najvetrovitijem mesecu, sa srednjom brzinom od 2,3 m/s. Velikih mesečnih ...
    ... daljine. Glavne karakteristike kretanja vazduha su brzina, pravac i frekfencija maksimalnog udara. Tipične brzine vetrova iznose 1 do 10 m s-1, dok su brzine vertikalnih strujanja samo 0,001 do 0,01 m s-1 (Pfend., 2009). Pri vetrovima male brzine, koncentracija zagađivača je uglavnom visoka. Ako ...
    ... odgovarajuće prosečne brzine, prouzrokovani su morfologijom reljefa Kolubarskog basena. Srednja brzina vetra na godišnjem nivou ne odstupa od brzine vetra kroz periode, odnosno mesece (slika 20). Mart/07 - Februar/08 0 1 2 3 N NE E SE S SW W NW Sl. 20 . Brzine vetrova za period ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... uticaj... 242 brzine, do 1 m/s pripadaju 11,8 % od ukupnih izmerenih brzina. Dok na relativno visoke brzine vetrova od 5 – 9 m/s pripada 2,3 % od ukupno izmerenih brzina. Maksimalna izmerena brzima vetra je u septembru, najvetrovitijem mesecu, sa srednjom brzinom od 2,3 m/s. Velikih mesečnih ...
    ... daljine. Glavne karakteristike kretanja vazduha su brzina, pravac i frekfencija maksimalnog udara. Tipične brzine vetrova iznose 1 do 10 m s-1, dok su brzine vertikalnih strujanja samo 0,001 do 0,01 m s-1 (Pfend., 2009). Pri vetrovima male brzine, koncentracija zagađivača je uglavnom visoka. Ako ...
    ... odgovarajuće prosečne brzine, prouzrokovani su morfologijom reljefa Kolubarskog basena. Srednja brzina vetra na godišnjem nivou ne odstupa od brzine vetra kroz periode, odnosno mesece (slika 20). Mart/07 - Februar/08 0 1 2 3 N NE E SE S SW W NW Sl. 20 . Brzine vetrova za period ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... novije podatke o čvrstoći smicanja otpada. Povratne analize su radili sa statičkim i dinamičkim parametrima čvrstoće smicanja, uključujući i brzine smičućih talasa i zapreminske težine po Kavazanjianu et al. (1996). U statičkim povratnim analizama, za pretpostavljeni faktor sigurnosti Fs = 1.3, dobijene ...
    ... deponije u metrima t - razmatrano vreme izraženo u mesecima m - brzina sleganja (1/mesec) c i d - parametri brzine sleganja (1/mesec) Sleganje za konkretni vremenski interval [(ti+Δt)-ti], se određuje integracijom brzine sleganja za razmatrani vremenski period: 1 1 1 1 0 0 0 10 ...
    ... zajedno sa biološkim osobinama kao što je sadržaj organskih materija, starost i brzina raspadanja otpada, u velikoj meri utiču na izbor metode i način izvođenja opita (npr. veličinu horizontalnih pomeranja, brzinu smicanja). Landva i Clark (1990) su zapazili razlike u vrednostima čvrstoće smicanja ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... novije podatke o čvrstoći smicanja otpada. Povratne analize su radili sa statičkim i dinamičkim parametrima čvrstoće smicanja, uključujući i brzine smičućih talasa i zapreminske težine po Kavazanjianu et al. (1996). U statičkim povratnim analizama, za pretpostavljeni faktor sigurnosti Fs = 1.3, dobijene ...
    ... deponije u metrima t - razmatrano vreme izraženo u mesecima m - brzina sleganja (1/mesec) c i d - parametri brzine sleganja (1/mesec) Sleganje za konkretni vremenski interval [(ti+Δt)-ti], se određuje integracijom brzine sleganja za razmatrani vremenski period: 1 1 1 1 0 0 0 10 ...
    ... zajedno sa biološkim osobinama kao što je sadržaj organskih materija, starost i brzina raspadanja otpada, u velikoj meri utiču na izbor metode i način izvođenja opita (npr. veličinu horizontalnih pomeranja, brzinu smicanja). Landva i Clark (1990) su zapazili razlike u vrednostima čvrstoće smicanja ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... условима и на основу теренских мерења (Димитријевић 2013) Реакција/процес Абиотичка брзина Биотичка брзина Брзина на терену Оксидација Fe2+ (aq) кисеоником 3 x 10-12 mol/L s 5 x 10-7 mol/L s < 10-9 – 3 x 10-6 mol/L s Оксидација FeS2 кисеоником 0,3 – 3 x 10-9 mol/m2s 8,8 x 10-8 mol/m2s ...
    ... , одређују брзину реакције. Ова тематика је разматрана у бројним студијама (Nordstrom 1982, Bailey and Hansford 1993, Elberling et al. 2000, Belzile et al. 2004,), из којих се закључује да велики број физичких, хемијских и биолошких фактора у међусобној комбинацији утиче на брзину оксидације ...
    ... милион пута (Singer and Stumm, 1970, Younger et al. 2002). У табели 2-2 је дат преглед брзина абиотичке и биотичке реакције оксидације пирита и Fe2+ у теренским и лабораторијским условима. Табела 2-2. Брзина оксидације пирита и Fe2+ у абиотичким и биотичким (pH ≈ 2,5; 25°C; At. Ferrooxidans) ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... разблажење уз максимално искоришћење опреме и економске ефекте. Изводе се две варијанте добијања угља и то рад у попречним блоковима и рад у уздужним блоковима са откопавањем од кровине према подини. Технолошки, прво се откопава угаљ у горњем делу блока до контакта са јаловинским прослојком ...
    ... подручје са вредном заступљеношћу подземних вода и подручја плављења, положај ван подручја притицања површинских вода, положај у подручју мале брзине отицања подземних вода (од 0-10 m/дневно), дно копа најмање 2 m изнад средњих нивоа подземних вода, у подлози без грубог камена или пукотина у ...