Претрага
1049 items
-
Geonasleđe Golije i Peštera
Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...... 327–331. Milovanović, D., Srećković - Batoćanin, D., Popović, D., Savić, M. (2012): Petrology of plagiogranite from Sjenica. Dinaridic Ophiolite Belt (southwestern Serbia). Geologica Carpathica. 63/2. pp. 97—106. Milić, M., Pejić, S. (1998): Spomeničko nasleđe Srbije, nepokretna kulturna dobra ...
... kotline na jugu (Slika 14). Oko nje se uzdižu planine Javor (1512 m), Golija (1833 m), Ninaja (1362 m), Homar (1461 m), suhar (1362 m), Hum (1502 m), Žilindar (1616 m), Giljeva (1444 m), Ozren (1430 m), Jadovnik (1732 m) i Zlatar (1627 m). Pravac pružanja je JI-SZ i ima oblik pravougaonika čije se ...
... oblik latiničnog slova S u dužini od 33 kilometra. Istaknuti vrhovi ove oblasti su: Vranji krš 1399 m, Crni vrh 1796 m, Odvraćenica 1674 m, Bojevo brdo 1748 m, Vlasovo 1725 m, Crvena glava 1721 m (Slika 4). Najviši vrh Golije je Jankov kamen, 1833 mnv. Golija je 2001. god. Uredbom Vlade Republike ...Ljiljana V. Grujičić-Tešić. "Geonasleđe Golije i Peštera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-09-01)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... M C ,M ,C l,F K-4 M D M M Q F, D F F, D Q F M ,F M ,D H M ,H M ,D Q ,M Q ,F ,H Q ,M ,F Q ,F ,M Q ,F ,M K-3 M G M Q ,G F, D F, M F A ,F Q F G F, M D ,G M ,D Q ,M A Q ,F Q ,F ,M Q ,F ,M F, M ,Q F, G ,M F, M ,D ,A K-2 C o M G M M Q ,G F F, M F, G H ,F ,C ...
... ,C M G M G ,Q D F, M G ,F F, M Q F G M D ,G M G ,M F, M ,Q F, Q Q ,F ,M F, M F, M ,Q M G M Q ,G F F, M F A ,F ,M Q F F F ,A G M Q ,M Q ,F G ,Q ,F ,A Q ,F ,M Q ,F ,G ,M K-2 M G C o C o M Q ,G F, D F F, D Q F, A ,M G F, A ,M G ,D G ,D ,A G ,M ,C o Q ,M ,C o ...
... Q ,M Q ,F ,M C l,F ,Q ,M M ,Q ,F G ,Q ,F M G M M Q ,G D ,F G F, M Q F G D F D ,G M Q D ,F Q ,M ,F Q ,F ,M D ,M M ,Q ,F M G C l M ,C l Q ,G C l,M C ,C l M F, M Q F, M C G G H ,G H ,C l,M Q ,M ,C C l,F ,M Q , H ,C l, F, C C l, G ,M G ,C l,M ,Q C l,G ,C G ,C ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... M C ,M ,C l,F K-4 M D M M Q F, D F F, D Q F M ,F M ,D H M ,H M ,D Q ,M Q ,F ,H Q ,M ,F Q ,F ,M Q ,F ,M K-3 M G M Q ,G F, D F, M F A ,F Q F G F, M D ,G M ,D Q ,M A Q ,F Q ,F ,M Q ,F ,M F, M ,Q F, G ,M F, M ,D ,A K-2 C o M G M M Q ,G F F, M F, G H ,F ,C ...
... ,C M G M G ,Q D F, M G ,F F, M Q F G M D ,G M G ,M F, M ,Q F, Q Q ,F ,M F, M F, M ,Q M G M Q ,G F F, M F A ,F ,M Q F F F ,A G M Q ,M Q ,F G ,Q ,F ,A Q ,F ,M Q ,F ,G ,M K-2 M G C o C o M Q ,G F, D F F, D Q F, A ,M G F, A ,M G ,D G ,D ,A G ,M ,C o Q ,M ,C o ...
... Q ,M Q ,F ,M C l,F ,Q ,M M ,Q ,F G ,Q ,F M G M M Q ,G D ,F G F, M Q F G D F D ,G M Q D ,F Q ,M ,F Q ,F ,M D ,M M ,Q ,F M G C l M ,C l Q ,G C l,M C ,C l M F, M Q F, M C G G H ,G H ,C l,M Q ,M ,C C l,F ,M Q , H ,C l, F, C C l, G ,M G ,C l,M ,Q C l,G ,C G ,C ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges
... Slađana Č. A4lagić, Maja M. Nujkić, Snežana B. Tošić, Snežana M. Milić and Mile D. Dimitrijević Determination of *Ra, ?Th, “'K, ?%U, *%U and !Cs in Agricultural Land in the Villages in the Surroundings of the City of Vranje, Serbia Jelena Marković and Svetlana Stevović About the Editor ...
... with average PMuo concentrations exceeding 50 ag m* in Belgrade ranged between 75 and 155 per year, which was higher than the AQS margin of 35 exceedances per year. The major emission sources that Complimentary Contributor Copy 222 Svetlana Stanišić, Andreja Stojić and Marijana Prodanović ...
... ub2015.pdf. Ivezic, D., N. Djajic, and M. Zivkovic. “The potential of and barriers to renewable energy sources in Serbia.” Energy Sources, Part B: Economics, Planning, and Policy 8, no. 2 (2013): 162-170. Complimentary Contributor Copy 226 Svetlana Stanišić, Andreja Stojić and Marijana Prodanović ...Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić. "Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges" in Serbia: Current Issues and Challenges in the Areas of Natural Resources, Agriculture and Environment,, Nova Science Publishers, Inc. (2019)
-
Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike
Milanka N. Negovanović (2015-06-30)Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina... in a ( m m /s ) 0.1 0.2 0.5 1 2 3 45 7 10 2030 50 100 200 500 1000 0.01 0.02 0.03 0.05 0.07 0.1 0.2 0.3 0.5 0.7 1 2 3 5 7 10 20 30 50 70 100 10 m m 5 m m 1 m m 0. 5 m m 0. 1 m m 0. 01 m m 0. 00 5 m m 0. 00 1 m m 0. 00 05 m m 0. 00 01 m m 5E -5 ...
... in a ( m m /s ) 0.1 0.20.3 0.5 1 2 3 4 5 7 10 20 30 50 100 200 500 1000 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.07 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.7 1 2 3 4 5 7 10 1 m m 0 .5 m m 0 .1 m m 0 .0 5 m m 0 .0 1 m m 0 .0 0 1 m m 0 .0 0 0 5 m m 0 .0 0 0 1 m m 1 E -5 m m 0 .5 g ...
... e u d o b rz in a ( m m /s ) 1 2 3 4 5 678 10 20 30 50 70 100 200 300 500 1000 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.7 1 2 3 4 5 7 10 20 30 40 50 70 100 1 m m 0. 5 m m 0. 1 m m 0. 01 m m 0. 00 5 m m 0. 00 1 m m 0. 00 05 m m 0. 00 01 m m 5 g 1 g 0.5 g 0.1 g 0 ...Milanka N. Negovanović. "Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-30)
-
Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike
Milanka N. Negovanović (2015-06-30)Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina... in a ( m m /s ) 0.1 0.2 0.5 1 2 3 45 7 10 2030 50 100 200 500 1000 0.01 0.02 0.03 0.05 0.07 0.1 0.2 0.3 0.5 0.7 1 2 3 5 7 10 20 30 50 70 100 10 m m 5 m m 1 m m 0. 5 m m 0. 1 m m 0. 01 m m 0. 00 5 m m 0. 00 1 m m 0. 00 05 m m 0. 00 01 m m 5E -5 ...
... in a ( m m /s ) 0.1 0.20.3 0.5 1 2 3 4 5 7 10 20 30 50 100 200 500 1000 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.07 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.7 1 2 3 4 5 7 10 1 m m 0 .5 m m 0 .1 m m 0 .0 5 m m 0 .0 1 m m 0 .0 0 1 m m 0 .0 0 0 5 m m 0 .0 0 0 1 m m 1 E -5 m m 0 .5 g ...
... e u d o b rz in a ( m m /s ) 1 2 3 4 5 678 10 20 30 50 70 100 200 300 500 1000 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.7 1 2 3 4 5 7 10 20 30 40 50 70 100 1 m m 0. 5 m m 0. 1 m m 0. 01 m m 0. 00 5 m m 0. 00 1 m m 0. 00 05 m m 0. 00 01 m m 5 g 1 g 0.5 g 0.1 g 0 ...Milanka N. Negovanović. "Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-30)
-
Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke
Bojan B. Hajdin (2013-03-07)Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih... Mathematical Sciences, vol. 4. Belgrade, SANU. Čalić J., Milošević M., Gaudenji T., Štrbac D., Milivojević M., (2012). Panonska nizija kao morfostrukturna jedinica Srbije. Glasnik Srpskog geografskog društva, Beograd. Čanović M., Kemenci R., (1988). Mezozoik podine Panonskog basena u Vojvodini. ...
... dubini 495 m, zatim nešto dublje kod Bajmoka, 678 m (bušotina Ba-1/H) i Moravice 893 m. Na području Kule u dubokim bušotinama na dubini 1055 m (Kl-1) i 852 m (Kl-2) konstatovane su kisele magmatske stene. U zoni Bečeja palezojske stene nalaze se na dubini 1420 m (Bč-7) odnosno 1521 m (Bč-3), p ...
... Na prostoru Gornjeg brega konstatovani su na dubini od 691 m, a kod Sente na 1323 m. I njihova debljina u ovom rejonu varira između 50 m i 280 m. Sedimenti gornjeg ponta na području Sente zastupljeni su u intervalu od 437 m do 1043 m. Najdublji delovi ovih naslaga predstavljeni su glinovitim ...Bojan B. Hajdin. "Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-03-07)
-
Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke
... Z., Dragišić, V., Vranješ, A., Savić, N. (2016): Application of renewable energy sources along motorway infrastructures on high karst plateaus-West Serbia case study, Environmental Earth Science. Springer, 75:35, https://doi.org/10.1007/s12665-016-5635-0 Pešić, M., Ristić Vakanjac, V, Vakanjac, B ...
... to a depth of 300 m, 4 vertical cameras (diameter 50-70 mm) with high resolution for recording to depths of 300 and 500 m and a camera with a rotating lens for recording to a depth of 300 m. Kamera za snimanje istražnih bušotina prečnika od 50 mm do 70 mm, i dubine do 500 m Camera Jfor recording ...
... Blagojević, M. (Eds.) Hydrogeology and Climate Changes Impact on Aquifer Systems of Drina River Basin with special emphasis on Durmitor Mountain area, Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of Montenegro, ISBN: 978-86-85799-22-8, COBISS.CG-ID: 17177348, pp. 65-78 Radulović, M. M., Stevanović ...urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović. Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Centar za hidrogeologiju karsta, 2023
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Mean-based iterative methods for finding multiple roots in nonlinear chemistry problems
Dejan Ćebić, Nebojša M. Ralević (2021)Dejan Ćebić, Nebojša M. Ralević. "Mean-based iterative methods for finding multiple roots in nonlinear chemistry problems" in Journal of Mathematical Chemistry, Springer Science and Business Media LLC (2021). https://doi.org/10.1007/s10910-021-01253-3
-
Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности
Brankica Majkić (2013-09-27)Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине... 2011б) Бунар Дубина бушења Дужина констр. Дужина таложника Дужина филтра Дужина надфилтер. дела Пречник констру. (m) (m) (m) (m) (m) (mm) VB-1 20,5 20,0 5,9 4,1 10,0 φ 500 VB-2 19,7 19,0 5,8 4,1 9,1 φ 500 VB-3 19,7 19,0 5,8 4,1 9,1 φ 500 VB-5 19,7 19,0 5,2 4,1 9,7 φ ...
... различит степен кристализације и самим тим различит утицај на старење бунара. У електромагнетном спектру x-зраци се налазе између ултравиолетног светла и високе енергије гама зрака. Таласна дужина лежи између 0,01 и 10 nm и стога је ред растојања између молекула и кристалне решетке константан. ...
... ни ти кв ар ци т K -F с те не Ш кр иљ ци А м ф иб ол ит и С ер пе нт ин ит П еш ча ри Ко нг ло м ер ат Ал ев ро ли ти Ро жн ац и Кр еч њ ац и О па л Зр на с а M n не од ре дљ ив о Слабо сортиран песковити шљунак на дубини 5,5-6,5 m ф. 31,5 mm ф.16 mm ф.8 mm ф. 4 mm ф. 2 mm Слика ...Brankica Majkić. "Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-27)
-
Пример мерења издашности потопљених карстних извора на примеру бране XE Вишеград
Милан Петровић (2024)Главница предстојећег рада, састоји се од обраде и интерпретације података прикупљених током теренских хидрогеолошких истраживања у мају 2024. налокацији бране XE Вишеград.... o6paf)\Babbe M Hace;ba. TakBo jenHo npoulMpeke HacTaje M oBne, Kon Buuierpana, Ha MecTy rae IIpMHa M36uja y HarnoM S3aBojy 43 ny6okor M yckor TecHaua8 Koju cTBapajy ByrkoBe CrujeHe M y3aBHMuke nnaHMHe. 3aokpeT kojM Ty npanM IipMHa Heo6MuHo je ouap, a nnaHMHe ca o6e cTpaHe TaKo Cy CTpMe M TOnMKO Gnua3y ...
... nMMeH3u|ja oai 0,2 m no 1,2 m y npeuHMKy, y HeKO/IMKO XxopM3oHaTa. OBe cTpykType Cy naHaC MaXOM MCNpa)HeHe, y3 He3H8THO TDMCyCTBO KanuMTa M upBeHMue (terrma rOoSa). T1DOTOKOM BpeMeHa, TeKnM Cy M NpouecM cCBe MHTeHS3MBHuMjer M4cnMpaHbb8 ĐMHO3pHMX HeBe3aHMX CenMMeHaTa M3 MCIlyFbeHMX KaHa/na M nehuMHa. ...
... MBOCTM M COHne 38 Mepekbe 6p3MHe BOne, CoHne sa Mepekbe npMTMCKa y n\MjesoMeTpuMMa y ranepvjM, coHne 5a MepeH6 HMBO8 BOne y 6yu!OTMHaMa8 y ranep\jM, Ha KpyHM 6paHe M y nojenMHMM 6yuiOTMH8M8 Ha y3BORHOM nMuy 6paHe, CoHne 38 MepeMbe HMBO8 rOpHe M nOHb6 BORE, K80 M CMCTEM 38 8kB43MLuMjy M apxMBMpakbe ...Милан Петровић. Пример мерења издашности потопљених карстних извора на примеру бране XE Вишеград, 2024
-
Технологија израде истражних подземних просторија бушачко-минерским радовима
Жарко Милошев (2024)Овај рад обрађује технологију израде истражних подземних просторија у "нн" лежишту, са посебним освртом на бушачко-минерске радове.Циљ израде истражних нископа био је прикупљање детаљних геолошких, геотехничких и хидрогеолошких података о стенском масиву и минерализованим комплексима.Рад је подељен на теоријски и практични део, где је у теоријском делу дат преглед метода израде подземних просторија, класификација истих и приказ примене бушачко-минерских техника у условима различитих рударско-геолошких карактеристика.У специјалном делу рада обрађена је технологија израде два истражна нископа, транспортног и сервисног, који ...истражне подземне просторије, бушачко-минерски радови, рударско-геолошке карактеристике, транспортни нископ, сервисни нископ... 443 m y HNOH3ČCMHOM JLeMHy H 718 m Ha NOBDpHNIHHH TepcHa. Huckor HMa Haru0 14% H nyxxuHy 5.742 m. OjJi ynaaa y HHckKorn o nyOHHe oJ -120 M JUHMcH3HJe nmoripeuHor rnpeceka rpocTopuje cy 5 m X 5 m, JIOK y IIpOJIy)KETKy (- 120 m no -485 m) nuMeHa3Hje noripcuHor rnpeceka rpocropHje HaHoce 5,2 m x 4 ...
... ripopauyH TpomikoBa Je 2.350 USD/m rnppocropuHja. Ta6ena 4.3.7.13. Tpoukogdu u epee uspaoe ucmpaoicHoe Huckona 1, mpaHcnopmHu HUCKOH oO | -d |--| = =5S => = o O c OIOSEK |EB |3 s -| ŠR |B% š |Bde |R | Š a čE |E [-v] as y- O B |_ = > [}~ m x m? m USD/m USD m/mes | mes 1. TpaHcnopr | 23,54 ...
... ripopauyH TpomikoBa Je 2.250 USD/m ripocropuHja. Ta6ena 4.4.7.13. Tpoukoseu u apemMe u3paoOe ucmpaorcHoe HucKkoma I, cepeucHu HUCKOH o ~ [ = = =s w= x i s o O e Jl 8E5d |38 Š s š šš |B5% š | 35e |BR. |3 Š Ž ŠE IOER [-v] as y- O B - = > [2-}}--} m x m? m USD/m USD m/mes | mes 1. TpagHcnopr | ...Жарко Милошев. Технологија израде истражних подземних просторија бушачко-минерским радовима, 2024
-
Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu
Luka Malenov (2024)Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...... mnm'l m m e el mmi *}m{m | | , ; ; el Ž % , ; ; ; ; ; S j| ; 7 7 ; ? ; 3 23 || > mnm m m _O mmj| 4&| m | m m 0 mnm m m < < mm| % m|m m mnm m m < ~ mm| %| m|m m O_ | Tlecak- npauiMHaCT, nOKaJIHO uIJbyHKOBMT Ca OdBpCHIMM KapOOHaTHMM E — —| TipauiHa – rniHoBMTO neckoBHTa, CMBO X%yTe Goje, ca x\npOkCMnOM ...
... & < M |< |r u| o [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|Z |_| [=] [=] 6 PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS Piksaiža Dmu [-] [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|- |_| < o< < o < < o < ; ; ; j| _ , ? , , ; ; | j , ; ; ; ; ; j _ ; , , mnm m m x x mm| 2| m|m m mnm m m x < mm| 2| m | m mnm m m < < mm| #| m|m m . 42 ...
... PRKAZ |Ž5 LITOLOŠKI OPIS ols5|ž|9 · *|a|a|m m < < mm| #| m |MPa| m »| mnm| m m < < mm| 2| m|m | m 5.36 W i a Z ~ ~~ J I Siljak A · —~ 2 W _ ~~ k i | CL ~~~~– cn; [ nwHa- npauiHacTo neckoBuTa, X%yTo- cMehe 6oje, nako ... Luka Malenov. Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu, 2024
-
Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu
Luka Malenov (2024)Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...... mnm'l m m e el mmi *}m{m | | , ; ; el Ž % , ; ; ; ; ; S j| ; 7 7 ; ? ; 3 23 || > mnm m m _O mmj| 4&| m | m m 0 mnm m m < < mm| % m|m m mnm m m < ~ mm| %| m|m m O_ | Tlecak- npauiMHaCT, nOKaJIHO uIJbyHKOBMT Ca OdBpCHIMM KapOOHaTHMM E — —| TipauiHa – rniHoBMTO neckoBHTa, CMBO X%yTe Goje, ca x\npOkCMnOM ...
... & < M |< |r u| o [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|Z |_| [=] [=] 6 PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS Piksaiža Dmu [-] [=] H PRIKAZ šm LITOLOŠKI OPIS eo|>|- |_| < o< < o < < o < ; ; ; j| _ , ? , , ; ; | j , ; ; ; ; ; j _ ; , , mnm m m x x mm| 2| m|m m mnm m m x < mm| 2| m | m mnm m m < < mm| #| m|m m . 42 ...
... PRKAZ |Ž5 LITOLOŠKI OPIS ols5|ž|9 · *|a|a|m m < < mm| #| m |MPa| m »| mnm| m m < < mm| 2| m|m | m 5.36 W i a Z ~ ~~ J I Siljak A · —~ 2 W _ ~~ k i | CL ~~~~– cn; [ nwHa- npauiHacTo neckoBuTa, X%yTo- cMehe 6oje, nako ... Luka Malenov. Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu, 2024
-
Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra
Aleksandar Milojević (2024)Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...... prostorije m m m m m m m m M li li KSMEx 3,20 1,60 3,30 1,79 1,07 0,72 1,00 0,78 2,08 34 56 PVH 3,20 1,60 3,45 1,80 1,07 1,13 1,00 0,78 2,07 33,93 | 56,07 KIZEx 2,20 1,10 2,70 1,83 1,12 0,71 0,66 0,52 1,38 34 56 20 Na osnovu ovih elemenata poznato Je da je: F, =R227r><—/3 „m? 360” F,=Rnx ...
... prostorije nosivosti nosivosti obruš. opterećenje | entra izvlačenja masivu centra F L h ho P hs Š Opp | i OX KS B Rs sin B p m? m m 0,7 do 1 0,5 do 0,8 m N/m? m m N/m? N/m? 3do 5 m i 10,29 3,00 0,500 0,850 0,600 0,980 23529 1,000 0.33 30600000 0,132 1748661 5 0.006 2,076 0,591 36.25 Tabela 4.8. Horizontalna ...
... nosivosti nosivosti obruš. opterećenje |m? m m 0,7do 1 0,5 do 0,8 m N/m? m m N/m?> N/m? 3 do 5 m o 10,63 3,00 0,500 0,850 0,600 0,980 23529 1,000 | 0,3 | 3060000 0,132 2543507 5 0,006 | 2,076 | O0,59 | 36,3 Tabela 4 ... Aleksandar Milojević. Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra, 2024
-
Отварање и припрема лежишта за примену коморно-стубних метода откопавања
Никола Станишић (2024)Циљ мастер рада је да кроз теоријски преглед и практични пример, прикаже процес отварања и припреме лежишта за примену коморно-стубне методе окопавања. Предмет рада је мало лежиште олово-цинкане руде, а од варијација коморно-стубних метода откопавања, изабрана је коморно-стубна метода етажног откопавања са откопавањем одoздо на доле. Рад се бави темама одабира и описа начина отварања и припреме лежишта, методама откопавања, технологијом израде просторија и откопавања лежишта, организацијом рада и проценом трошкова и економичности експлоатације.... 63 kg/m 5 IIorpeOHa KojiHuHHa BOJIe 3a JeJIHO MHHHpalkbe 12,70 m 6. HopwaruB norTpotitbe ceJIK. neroHaropa ıo | m 23,57 ner../m 7. HopwarHuB noTpo1titbe eKcIImo3uHBa o l m' 17,07 kg/m . Hopwarun norpotie Oymri. npa0opa mo 1 m' 0,041 KOM/m 9. HopwaruB norTpoittbe Bojte o | m' 9,10 m*/m Ta6eana ...
... 0,71 kg/m 5 IlorpeOHa KojiHuHHa BOJIe 34 jeJJHO MHHHpatbeć 101 mž 6. Hopwarun norpotnie eJik. neroHaropa no | m' 7,85 ner../m 7. Hopwarun noTpotiitbe čKcCIIo3uBa ro | m' 2,78 kg/m . Hopwarun norpotime Oymi. npa06opa nmo 1 m' 0,036 KOM/m 9. HopwaruB noTpotibe BOJIe mo 1 m' 7.86 m?*/m Ta6exna ...
... 56 kg/m 5. [lorpeOHa konnuHHa BOJIE 34 jeJ]HO MHHHpaHbe 16,94 m? 6. HopwMarTuB tnoTpoitibe cJIK. JIeTOHaTOpa mo | m' 39,28 ner../m 7. HopwMarun norTpoitibe eKcnjio3HBa no | m' 28,07 kg/m 7. HopwMarun norpoiime Gymn npnH06opa no | m 0,064 KOM/m 8. HopwaruB norTpottbe Bojte no | m' 12,10 m?/m ...Никола Станишић . Отварање и припрема лежишта за примену коморно-стубних метода откопавања, 2024
-
Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu
Tomislav Lazić (2024)Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...... stene m m m m m M m m m o ii m? I 5,10 | 2,55 | 5,05 | 3,33 | 1,79 | 1,54 | 1,72 | 1,36 | 3,1 | 34 | 56 | 23,90 II 5,14 | 2,57 | 5,07 | 3,33 | 1,79 | 1,54 | 1,74 | 1,38 | 3,3 | 34 | 56 | 24,17 Tabela 3.2.5. Položaj težišne ose X.-Xo Klasa F Yl· Yz\ Yg· Yq· Y] Yg Y3 Y4 stenc [m"] [m] [m] [m] [m] ...
... =x>xm o E i 55 - 55 i 55 i 55 i 55 i 55 i H e |5S Z | < || “ |RN|S |R < DR “ > nal al al al ndl al Bem igm kom/ kom/ m kom/ kom/ kom/ kom/ kom/ m m m m m h m m m m m m m 0,000 | 200 0,667 | 75 | 0,050 | 75 |0,050 | 1000 | 0,067 | 750 |0,100 | 500 |0,067 |750 |3 0 0,000 | 200 0,594 | 75 ...
... ose X,-X, F F, F> F.a Fa YN yı y Klasa stene [m?] [m [m] [m] [m] [m] [m] [m] I 23,90 0,897 7,306 3,499 7,859 2,361 2,361 2,689 iii 24,17 0,924 7,390 3,535 7,921 2,369 2,369 2,701 Naprezanja po konturi prostorije Radijalna naprezanja (or) po konturi prostorije su: oy=0 Tangencijalna naprezanja ...Tomislav Lazić. Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu, 2024
-
Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno
Dušan Stanisavljević (2024)U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.... h|m| 1,6 3,5 6,4 6,0 6,0 23,5 s [m} 0,7 0,5 0,5 0,6 0,6 / hre, ml | ae, ["] R |m}| l,, [m} ca, ["] Ra, [m] la, [m}| /, ”| Pe, ["] B, [m] zo, [m| 27,9 19,1 44,58 44,58 9,8 46,36 29,80 56,0 35,7 59,6 15,7 Podetaža || II III IV V rez 23 33 33 27 27 ZIhi, [m} 0 3,5 9,9 15,9 21,9 46 [m] 0 2 ...
... (U-I-1, 1219 m; U-I-2, 1184 m; UZ-1, 432 m; UZ-2, 565 m; UZ-2.1, 918 m; UZ-3, 1048 m) II BTD sistem : •bager SRs 470.17/1.5 (B13) •bager ERs 710.17,5/13-16 (U) eetažni transporteri širine 1400 mm (U-I-4, 1048 m) • etažni transporteri širine 2000 mm (UZ-4, 1252 m; UZ-5, 2473 m) U poglavlju ...
... jalovina / h {m} 7,0 5,2 5,0 19 0,9 LI 1,5 22,6 s Im] 0,5 0,6 0,6 0,5 0,7 0,5 0,7 / hre, |m] ag ["] R [m] l,, [m} ca, ["] Ra, [m}| la, [m}| /, ”| Pe, ["] B, [m] zo, m 21,6 10,6 46,25 46,25 9,8 46,36 29,80 43,5 25,9 59,6 15,7 Podetaža || iii TII IV V VI VI Te 32 27 27 32 23 32 23 Zhi, |m} 0 5, 10 ...Dušan Stanisavljević. Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno, 2024
-
Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta
Strahinja Petković (2024)Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...... Servisno okno: od K+435 m do K-105 m Izvozno okno: od K+363 m do K-137 m Ventilaciono okno VO4: od K+367 m do K-76 m Dva pomoćna ventilaciona okna: VOI od K+396 m do K+207 m i "Novo okno" od K+365 m do K+62 m Ulazni otvori su: Servisno okno sa površinom poprečnog profila od 32 m?, kroz koje se uvodi ...
... horizonta (K-240 m) do XVII horizonta (K-150 m) i od XVII horizonta (K-150 m) do XV horizonta (K-75 m). Da bi se očuvala funkcionalnost XV i XVII horizonta, ostavljene su zaštitne ploče: za XV horizont od K-75 m do K-90 m, sa moćnošću od 15 m, i za XVII horizont od K-150 m do K-165 m, takođe sa moćnošću ...
... 852 = 170,4 m/sm Lsim = 170,4 m/sm Lan = 0,092 x 5.556 = 511,3 m/dn Lan = 511,3 m/dn Lwmes = 0,092 x 166.667 = 15.338,8 m/mes Lmes = 15338,8 m/mes Lyioa = 0,092 x 2.000.000 = 184.065,9 m/god L.oa = 184.065,9 m/god Potreban broj bušaćih garnitura: N _ L.wn BG — » n . m garnitura ...Strahinja Petković. Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta, 2024