Претрага
250 items
-
Upravljanje životnim vekom rudarske mehanizacije na površinskim kopovima
Snežana Savković (2007)Snežana Savković. Upravljanje životnim vekom rudarske mehanizacije na površinskim kopovima, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2007
-
Formiranje prostorne lokalne referentne mreže na području eksploatacionog polja i termoelektrane Drmno" "
Ljubinka Marković (2015)Ljubinka Marković. Formiranje prostorne lokalne referentne mreže na području eksploatacionog polja i termoelektrane Drmno" ", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2015
-
Izučavanje uticaja rudarsko-geoloških faktora na izbor metoda kontrolisanog izluživanja na ležištima soli u Jugoslaviji
Refik Ahmedinović (1990)Refik Ahmedinović. Izučavanje uticaja rudarsko-geoloških faktora na izbor metoda kontrolisanog izluživanja na ležištima soli u Jugoslaviji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1990
-
Određivanje parametara pomeranja potkopanog terena u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom , sa posebnim osvrtom na rudarske zakone i tehničke normative u Jugoslaviji
Dragan Đorđević (1989)Dragan Đorđević. Određivanje parametara pomeranja potkopanog terena u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom , sa posebnim osvrtom na rudarske zakone i tehničke normative u Jugoslaviji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1989
-
Lokacijsko-alokacijski model optimalnog planiranja rudarkih proizvodnih objekata na makro nivou u industriji nemetaličnih mineralnih sirovina
Aleksandar Simić (1998)Aleksandar Simić. Lokacijsko-alokacijski model optimalnog planiranja rudarkih proizvodnih objekata na makro nivou u industriji nemetaličnih mineralnih sirovina, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1998
-
Primena savremene tehnologije u rudarskim merenjima pri podzemnom otkopavanju ležišta
Čedomir Cvijović (2010)Čedomir Cvijović. Primena savremene tehnologije u rudarskim merenjima pri podzemnom otkopavanju ležišta, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2010
-
Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali
Jovan Obradović (2024)Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...... GFPODETSKA RAČUNANJA, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2010. 2. Patarić M.: RUDARSKA MERENJA I deo, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 1990. 3. Ganić A., Milutinović A., Tokalić R., Ognjanović S.: METODE MERENJA POPREČNIH PROFILA PODZEMNIH RUDNIČKIH PROSTORIJA, Rudarsko- geološki fakultet ...
... redovni profesor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2. Ime i prezime i nastavno zvanje, član: Profesor, dr. Aleksandar Milutinović, redovni profesor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 3. Imei prezime i nastavno zvanje, član: Profesor, dr. Igor Miljanović, redovni profesor Rudarsko-geološki fakultet ...
... Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali | Jovan Obradović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008885 Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета ...Jovan Obradović. Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali, 2024
-
Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj
Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)... (parametar M 1 ) je urađena na osnovu osnovne geološke karte i na osnovu analize sveukupnih karakteristika izdvojenih jedinica (litoloških kompleksa) u pogledu podložnosti na kliženje [10], [16], [20]. Na istražnom području preovlađuju niskokristalasti škriljci sa debelom zonom površinskog raspadanja ...
... sedimenti, peskovito-karbona- tne stene, pirokla- stiti Krečnjaci, dolomiti, krečnjaci sa rožnacima Graniti i granodioriti Fliš i flišni kompleks (laporci, glinci, peščari, alevro- liti) Niskokristalaste metamorfne stene (argilošisti, sericitski škriljci, metapeščari) Nagib terena ...
... između šumovitog i žbuna- stog rastinja Urbana pod- ručja Listopadne šume Poljoprivredna zemljišta, pašnjaci, ora- nice koje se navodnjavaju, kompleksi različitih biljnih kultura Erodibilnost tla (M7) 1 2 3 4 5 Veoma niska Niska Srednja Visoka Veoma visoka Orijentacija padina (M8) 1 2 3 4 5 ...Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić . "Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj" in Izgradnja, Beograd : Udruženje inženjera građevinarstva, geotehnike, arhitekture i urbanista Izgradnja (2017): 239-246
-
Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje
Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka BanjaVladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković. "Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji
Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić. "Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...... Izdašnosti izvorišta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m3/s) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Ba ka i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Ma va, Sava / ...
... eksploatacijom. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat višedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koli ini ve oj od one koja ...
... voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m°/s) Osnovni Hidrogeoloska ee vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Lo Aluvijalni . . Ukupno jedinica . kompleks naslage sredina sredina nanosi er (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Macva, 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Sava / Tamnava Centrala ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović. "Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji" in Vodoprivreda, Beograd : Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2012)
-
Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia
... dr. KLASIFIKACIJA DEPONIJA RUDARSKOG OTPADA PREMA… TEHNIKA – RUDARSTVO, GEOLOGIJA I METALURGIJA 72 (2021) 5 575 Klasifikacija deponija rudarskog otpada prema zakonskoj regulativi u Srbiji DRAGANA D. NIŠIĆ, Univerzitet u Beogradu, Pregledni rad Rudarsko-geološki fakultet, Beograd ...
... UROŠ R. PANTELIĆ, Univerzitet u Beogradu, 504.5/.6:622(497.11) Rudarsko-geološki fakultet, Beograd DOI: 10.5937/tehnika2105575N NIKOLETA M. ALEKSIĆ, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd NEDA D. NIŠIĆ, Univerzitet u Beogradu, ...
... zahteva vrlo detaljnu analizu svih kriterijuma koji vode ka krajnjoj kategoriji. Ključne reči: rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija 1. UVOD Deponije rudarskog otpada, usled svoje inicijalne rizičnosti, podležu strogim pravilima projektovanja i upravljanja ...Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić. "Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia" in Tehnika, Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES) (2021). https://doi.org/10.5937/tehnika2105575N
-
Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu
Aleksandar Balubdžić (2024)Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...... su u okviru stena ili njihovih kompleksa koji se odlikuju nepovoljnim hidrogeološkim svojstvima i uslovima za formiranje izdanskih voda u njima. U ovakve delove spadaju delovi terena izgrađeni od glinovito-laporovitih kompleksa stena u neogenim basenima, kompleksi flišnih naslaga i kristalastih ...
... tipom poroznosti, arteski tip izdani je razvijen u okviru kompleksa peskovitih, šljunkovitih, peskovito-šljunkovitih i peskovito-glinovitih stena u tercijarnim basenima. Tačno rasprostranjenje izdani nije poznato. Debljina kompleksa je promenljiva i kreće se u dosta širokim granicama od nekoliko ...
... prof. dr Dušan Polomčić, redovni profesor, mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2. prof. dr Vesna Ristić Vakanjac, redovni profesor, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 3. prof. dr Dragoljub Bajić, redovni profesor, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME ...Aleksandar Balubdžić. Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu, 2024
-
Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)
Ivan Rutović (2024)U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.... Ove naslage se mogu podeliti na dva segmenta: stariji (sajski kompleks), sastavljen od gruboklastičnih sedimenata poput kvarcnih konglomerata, peščara, alevrolita i glinaca sa fosilnim ostacima flore, i mlađi (kampilski kompleks), koji Je izgrađen od pločastih liskunovitih peščara, peskovitih ...
... 1. Mentor dr Jelena Milivojević, vanr. prof. Rudarsko — geološki fakultet, Beograd . Član komisije: dr Zorica Lazarević, vanr. prof. Rudarsko — geološki fakultet, Beograd . Član komisije: dr Katarina Bogićević, red. prof. Rudarsko — geološki fakultet, Beograd Datum obrade: Rezime ...
... Rezime U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog ...Ivan Rutović. Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina), 2024
-
Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika
Anastasija Radovanović (2024)Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...... Slika 5.6. – Aluvijalni depoziti iz bušotine B-8 29 5.3.3.3. Sedimenti neogena — Kompleks pijeskova i šljunkova (PLP”, PLPŠ) su sedimenti polifacijalnog karaktera kasne jezerske faze. Opšta odlika kompleksa je visok sadržaj grubozrnih klastita u izrazito limonitisanom prašinasto-pjeskovitom ...
... Sedimenti pogodni za fundiranje. Prema klasifikaciji GN 200, pripadaju II-IIHI kategoriji iskopa. Slika 5.7. –— Kompleks pijeskova i šljunkova iz bušotine B-1 30 — Kompleks laporovitih sedimenata (PL"P) - proslojavanje laporovite gline, pjeskovitih lapora ı laporovitog pješčara. Karbonat se ...
... mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2. Dušan Berisavljević, prof. dr, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 3. Miloš Marjanović, prof. dr, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME: Za potrebe izrade diplomskog rada na master akademskim studijama Rudarsko- ...Anastasija Radovanović. Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika, 2024
-
Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)... sources in Serbia according to the type of aquifer (m/s) Osnovni Hidrogeoloska Aluviialni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukuono jedinica jan kompleks naslage sredina sredina P nanos! (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Maéva, Sava / 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Tamnava Centrala ...
... sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani €esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat visedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koliéini veéoj od one koja ...
... for water management J. Cerni 2001) Osnovni . xb taint Aluvijalni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Hidrogeoloska jedinica ; F . Ukupno nanosi kompleks naslage sredina sredina (Vojvodina) Backa i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Macva, Sava / 21,11 0,55 0,99 0,10 0 22,75 Tamnava Centrala Srbija ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić. "Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji" in Zbornik radova XIV srpskog simpozijuma o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 17-20. maj 2012. godine , Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2012)
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји... око 600 км2. Поред тога, западно и југозападно од копаоничке провинције јављају се два релативно мања магматска комплекса: вулканско-плутонски комплекс Голије и вулкански комплекс Рогозне. У даљем тексту дат је приказ свих релевантних информација о старостима и петрогенетским афинитетима ових ...
... Копаоничке провинције и комплекса Рогозне. Друга суб- епизода произвела је кварцлатитске до кварцмонцонитске стене које изграђују интрузив јужног Копаоника (и масу Кремића?), млађе вулканске чланове Копаоничке провинције и комплекса Рогозне, као и читави вулканско-плутонски комплекс Голије. Cvetković ...
... се сматра да су кристалисали из средње до високо издиференцираних високо-калијских калко- алкалних магми (Cvetković et al. 2004). Комплекс Голије Овај комплекс састоји се од мањих интрузивних тела, неправилног облика или дајкова, који су утиснути у метаморфну подлогу Дринско-ивањичког палеозоика ...Ana S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји... око 600 км2. Поред тога, западно и југозападно од копаоничке провинције јављају се два релативно мања магматска комплекса: вулканско-плутонски комплекс Голије и вулкански комплекс Рогозне. У даљем тексту дат је приказ свих релевантних информација о старостима и петрогенетским афинитетима ових ...
... Копаоничке провинције и комплекса Рогозне. Друга суб- епизода произвела је кварцлатитске до кварцмонцонитске стене које изграђују интрузив јужног Копаоника (и масу Кремића?), млађе вулканске чланове Копаоничке провинције и комплекса Рогозне, као и читави вулканско-плутонски комплекс Голије. Cvetković ...
... се сматра да су кристалисали из средње до високо издиференцираних високо-калијских калко- алкалних магми (Cvetković et al. 2004). Комплекс Голије Овај комплекс састоји се од мањих интрузивних тела, неправилног облика или дајкова, који су утиснути у метаморфну подлогу Дринско-ивањичког палеозоика ...Ana S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj
Magdalena Milanović (2024)Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine... vetra, izvan rudarskog kompleksa. Aktivne etaže na površinskim kopovima i putevi kamionskog transporta u određenim prirodnim uslovima (deficit vlage, visoka temperatura, povećana brzina vetra) postaju značajni emitori prašine. Dodatnom emitovanju doprinose, u manjoj meri, rudarske mašine ı tehnološka ...
... u slučaju vetrova dominantnog pravca severozapad — Jugoistok. Ovo ukazuje na uticaj površinskog kopa „Veliki Krivelj“ i drugih objekata rudarskog kompleksa na kvalitet vazduha okoline, pre svega na naselja Krivelj i Oštrelj koja se nalaze na dominantnom pravcu duvanja vetrova, tako da Je neophodno ...
... Na osnovu rezultata modeliranja, mogu se istaći glavni aspekti koji imaju uticaj na kvalitet vazduha i okolinu tokom procesa proširivanja rudarskog kompleksa. Korišćenje matematičkih i računarskih modela pomoglo je u tačnoj predikciji disperzije i koncentracije prašine u različitim vremenskim uslovima ...Magdalena Milanović. Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj, 2024
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење... УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 111 Табела 4.3. - Рударски системи за површинску експлоатацију са аспекта рекултивације Технолошки комплекси Процена аспекта рекултивације Селективно Добијање - Експлоатација Транспорт Одлагање ...
... пољопривредне, шумске, акваторне, ливадске и друге екосистеме. Рекултивација има мултидисциплинарни и интердисциплинарни карактер па представља комплекс рударско-технолошких, инжењерско-геолошких (геотехничких и хидрогеолошких), биоинжењерских (агрономских и шумарских мелиоративних поступака), као и ...
... планетарног опстанка човека су глобалне природе, па ни наша земља није поштеђена. У свему томе, површинска експлоатација, а нарочито рударско-енергетски комплекси засновани на добијању електричне енергије из угља имају значајног удела. Загађивање ваздуха, воде и тла, заузимање пољопривредног и шумског ...Bojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)