Претрага

Упит dcterms_subject_txt:podzemna voda

588 items

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... dodatnih 40 m 7/5 vode, odnosno mogu se duplirati resursi podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Kolicéina vode dobijena primenom vestacke infiltracije zajedno sa procenjenim obnovijivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m 415 kvalitetnih podzemnih voda. Podzemne vode i zakonska regulativa ...
    ... posvecena je srpskoj zakonskoj regulativi vezanoj za podzemne vode i implementaciji Evropske okvirne direktive za vode na status podzemnih voda u Srbiji. Kljuéne reéi: vodosnabdevanje, rezerve podzemnih voda, monitoring podzemnih voda, zakonska regulativa ABSTRACT: Serbia is relatively rich in groundwater ...
    ... status podzemnih voda u Srbiji, zakonsku regulativu, potencijalne rezerve i uspostavljanje savremenog monitoringa podzemnih voda na teritoriji Republike. Znaéaj podzemnih voda u sistemu javnog vodosnabdevanja je kljuéan ako se ima u vidu da podzemne vode uéestvuju sa oko 75% od ukupnih koli¢ina voda koje ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... industrije i banjskih centara u severnoj Ba koj zahvata se oko 2,86 m3/s podzemnih voda, od ega je 1,7 m3/s za potrebe javnog vodosnabdevanja. Na ma arskoj strani zahvata se oko 2,1 m3/s podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izra enih od peskova ...
    ... vodovoda, industrije i banjskih centara u severnoj Ba¢koj zahvata se oko 2,86 m°/s podzemnih voda, od éega je 1,7 m°/s za potrebe javnog vodosnabdevanja. Na madarskoj strani zahvata se oko 2,1 m/s podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izradenih od peskova. Za ...
    ... da obezbedi maksimalnu informaciju, koje karakterišu podzemne vode na podru ju istraživanja. Svi bunari koji su izabrani, reprezentativni su u pogledu predstavljanja celokupnog podru ja. Istovremeno na bunarima mereni su i nivoi podzemnih voda, da bi se obezbedilo pouzdano i esto merenje u bunare ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve podzemnih voda i istražene mogućnosti obezbeđenja dopunskih količina podzemnih voda na postojećem izvorištu. Utvrđeno je da najveće probleme u vodosnabdevanju predstavlja velika potrošnja vode u gradu, usled ...
    ... je i glavno izvorište podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja ...
    ... delom vrši iskorišćavanjem podzemnih voda sa izvorišta „Vić bare“, formiranog u aluvijonu Save, u prigradskom naselju Zabrežje (42.000 stano- vnika ili 70%), a preostale, manje količine vode obe- zbeđuju se preradom površinskih voda (Sava) u postro- jenju za preradu vode u Bariču (slika 1). Slika ...

  • Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje

    Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)
    Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...
    mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka Banja

  • Geohemija Fe, Co i Cr u Dunavu u sistemu voda-sediment, voda-suspendovani materijal i voda-biokomponenta

    Radoslav Radosavljević (1975)
    Geohemija, Fe,Co,Cr,Voda, Biokomponenta,Dunav

  • Geochemical study of U, Th and REE mineralizations in Jurassic sediments and hydrochemical characterization of groundwaters in Eastern Serbia – Case study: Plavna area

    Jovan Kovačević, Maja Todorović, Marina Ćuk, Petar Papić (2016)
    jurski sedimenti, uran, torijum, elementi retkih zemalja, podzemna voda, istočna Srbija

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... Хидрогеохемија рудничких вода На локацијама напуштених рударских радова рудничке воде се најчешће формирају у оквиру следећих процеса:  дренирањем подземних вода и површинских вода у подземне рударске радове,  на рачун атмосферских падавина и површинских вода које се сливају у напуштене ...
    ... настављена преласком на подземне методе експлоатације. Површински и подземни радови, када су у хидрауличкој вези заједно утичу на природне правце кретања и на режим и биланс подземних вода. Напуштени површински копови на површинске и подземне воде директно утичу истицањем воде из језера у потоке и ...
    ... појмови као што су „статус воде“ у односу на хемијске и биолошке показатеље и „водно тело“ површинских или подземних вода. На простору Србије издвајање водних тела површинских и подземних вода извршено је на основу Правилника о утврђивању водних тела површинских и подземних вода („Сл. Гласник РС“, бр ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
    ... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
    ... prečišćavanja otpadnih voda u okviru postrojenja obuhvata primarni (fizički) tretman, sekundarni (biološki) tretman i tretman mulja. S obzirom na količinu i temperaturu prečišćene vode, ona predstavlja značajan, niskotemperaturni energetski izvor. Na Slici 4 su prikazane temperature vode na mestu ispusta ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... e rečne vode sadrže između 0,001 i 0,005 mg/l (Hitchon 1999). Medijana koncentracije za evropske površinske vode iznosi 0,0021 mg/l (Salminen, et al. 2005). Za razliku od slatkih voda, morske vode su znatno bogatije litijumom (0,17 mg/l) (Hem 1992), dok malomineralizovane podzemne vode sadrže ...
    ... oblika izuzetno je mala, ako se radi o podzemnim vodama čija je mineralizacija ispod vrednosti saliniteta morske vode. Dominantan oblik migracije kalijuma u većini podzemnih voda jeste K+ jon (Hitchon 1999). 2.4.4.3. Taloženje kalijuma iz podzemnih voda (hidrogeohemijske barijere) Glavne ...
    ... vrednosti se retko dostižu u podzemnim vodama. Generalno, sadržaj stroncijuma u većini podzemnih voda reda je veličina 0,01‒1,0 mg/l. Podzemne vode iz gornjosilurskih krečnjaka i dolomita bogatih celestinom, u okrugu Šampanj, u Ohaju, sadrže i do 30 mg/l Sr2+. Formacione vode granitoidnih i bazičnih ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... izbijanja vode, različitih zagađivača (kanalizacionih i drugih otpadnih voda) (Stanković, 1998), itd. Autohtonim mikroorganizmima podzemne vode predstavljaju prirodno boravište, dok alohtoni mikroorganizmi u podzemne vode dospevaju iz drugih sredina, najčešće iz zemljišta i površinskih voda procesima ...
    ... sistema Ne 102-105 Sedimenti iz voda pećinskih sistema Ne 104-108 Vode granitskih i bazalatnih sistema Ne 102-105 Podzemne vode Ne 103-106 Da 103-107 Podzemne vode – zasićeni porozni sedimenti Ne 105-108 Da do 1010 Zona aeracije Ne 104-108 Arheje Ne, moguće i da Do 20% od ...
    ... ne vode mogu biti izvor unošenja patogenih mikroorganizama u podzemne vode (Krauss et al., 2011). Na Slici 1.16 prikazani su mogući izvori fekalne kontaminacije podzemnih voda. Slika 1.16 Shematski prikaz glavnih izvora fekalnih patogena i potencijalni načini njihovog dospevanja u podzemne ekosisteme ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... kalcijum karbonata. Na primer, tvrdoća vode od 100 ppm znači da voda sadrži 0.1 g (100 mg) kalcijum karbonata u 1 litru vode sa gustinom od 1 g/cm5. Mekom vodom se smatra voda sa koncentracijom kalcijum karbonata ispod 60 mg/1. Doprinos ukupnoj tvrdoći vode dolazi i od drugih katjona, uključujući ...
    ... _ | ·)l& ····· —— \\ V r Slika 2.1. Kućni omekšivač vode (https://aquafiltersrbija.rs/filferi-zca-vodu/za-domacinstvo/omeksivac-vode/) Proces omekšavanja vode i regeneracija zeolita se odvija na sledeći način: Tvrda voda prolazi kroz sloj natrijskih zeolita pri čemu joni natrijuma ...
    ... nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ispitivanih voda (44"%06'16.5"N 20%28'59.9"E), nadmorska visina 456 ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... ije rešenje zaštite površinskog kopa od voda. Projektovani sistem zaštite od površinskih i podzemnih voda na površinskom kopu Zapadni Kostolac sastoji se iz objekata odvodnjavanja koji će moći da prihvate sve površinske vode, kao i istekle podzemne vode, a sve u cilju stvaranja uslova za bezbednu ...
    ... odabran, da je sastavljen od objekata koji po svojim kapacitetima mogu da obezbede sakupljanje i odvođenje površinskih voda i uspešnu zaštitu od podzemnih voda. Površinske i podzemne vode, pored direktnog ugrožavanja rudarske tehnologije potapanjem, utiču i indirektno na karakteristike stena u ležištu ...
    ... desnoj Požarevačkoj strani. Generalno izdan Jje sa slobodnim nivoom. Generalni pravac kretanja podzemnih voda pliće izdani je jJug-sever. Na slici 3.10. su prikazane izolinije nivoa podzemne vode na desnoj obali, stanje jul 2003. Deformacije su primetne u zonama postojećih većih izvorišta, gde ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... i JP «Đerdap» (uticaj uspora Dunava) i JP Vode Vojvodine [6]; podaci praćenja kvaliteta izvorišta podzemnih voda, u nadležnosti regionalnih zavoda za javno zdravlje i republičkog Instituta za javno zdravlje; dostupni podaci o monitoringu podzemnih voda na postojećim izvorištima PV. 5) Grafičko ...
    ... razvoj same osmatračke mreže kvaliteta PV. Ključne reči: podzemne vode, monitoring, projekcija mreže, Republika Srbija UVOD U radu su prikazani najvažniji rezultati, proistekli iz „Projekta proširenja mreže stanica podzemnih voda“ [1], koji je izrađen za potrebe Republičkog hidrometeo- rološkog ...
    ... Beogradu [6] Fondovska dokumentacija JP Vode Vojvodine [7] Pravilnik o utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda („Sl. Glasnik RS“ br. 96/2010) [8] CORINE Land Cover Map, EEA, (2006) [9] Uredba o utvrđivanju Godišnjeg programa monitoringa statusa voda za 2013. godinu („Sl. Glasnik RS“ ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... anje koriste pod- zemne vode iz, praktično, jedinstvene vodonosne sre- dine, zbog čega je eksploatacijom u proteklom periodu već narušen prirodnim režim obnavljanja podzemnih voda, tako da su osamdesetih godina prošlog veka zabeležena značajna opadanja nivoa podzemnih voda na izvorištima u Vojvodini ...
    ... kojim se pre- dviđa izgradnja regionalnog izvorišta podzemnih voda u aluvijonu Dunava, kod Apatina, na području na kojem su proteklih godina već izvedena detaljna hidrogeološka istraživanja i hidrodinamička is- pitivanja. Ključne reči: podzemne vode, nuklearna elektrana “Pakš”, radioaktivnost 1. UVOD ...
    ... radioaktivnih efluenata u atmosferu, površinske, a zatim i podzemne vode. Ovde treba dodati i toplotno opterećenje Dunava uzrokovano ispuštanjem zagrejane vode koja se koristi za hlađenje reaktora i proizvodnju električne energije (rashladna voda). Pored toga, zbog tehnoloških procesa u okviru ovakvog ...

  • Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia

    Zoran Stevanović, Veljko Marinović, Branislav Petrović (2020)
    У циљу оцене стања животне средине и разумевања потенцијалних узрока још раније евидентираног лошег хемијског статуса водног тела подземних вода „Крш–север“, извршенa je хидрогеолошка проспекција шире околине лежишта бакра Мајданпек, која је укључилаистраживање површинског копа, флотационог језера и главних карстних врела и пећина. Имајући у виду да се експлоатационо поље рудника бакра Мајданпек директно граничи са карстном издани и водним телом подземних вода „Крш–север“, параметри квалитета подземне воде су анализирани (in situ и лабораторијски) на два главна карстна врела ...
    Опасне супстанце, карстна издан, бакар, флотацијско језеро, Мајданпек, Србија

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... изворске воде (Merkel, Planer- Friedrich, 2005) Чест мотив за израду геохемијских модела је немогућност хидрогеолога да открију путеве отицања подземних вода, примјеном искључиво хидрауличких показатеља (Zhu, Anderson, 2002). Насупрот томе, у сливу Требишњице путеви отицања подземних вода углавном ...
    ... узорака вода узетих на мјестима одабраним за моделовање, употријебљени су сљедећи параметри: температура воде, pH, Ca2+, Mg2+, Na+, HCO3 -, SO4 2- и Cl-. Температура воде и pH вриједност су неопходни за разумјевање и моделовање хидрогеохемијских процеса и еволуције подземних вода, а у исту ...
    ... процеса између почетне воде Мушнице у Срђевићима, и крајње воде извора Требишњице, показује доминантну улогу акумулације Билећа у модификацији физичко-хемијских карактеристика подземних вода које дотичу из морфолошки виших дијелова терена. Разблажујући утицај акумулиране воде не даје реалну слику ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju ...
    ... karakteristika podzemnih voda: 1. Prva zona - zona brze cirkulacije podzemnih voda i najmanje je povoljna sa aspekta hidrohemijskih karakteristika voda, kao i uslova za zaštitu; 2. Druga zona — zona usporene vodozamene sa horizontalnom ili sifonalnom cirkulacijom, a karakterišu je podzemne vode najboljih ...
    ... neispravnosti vode se otklanja elementarnim hlorisanjem pre upuštanja vode u cevovode (Milanović & Petrović, 2022). Prilikom ispitivanja kvaliteta podzemne vode sa vrela Krupac u Pirotu, ispitivana je i radioaktivnost podzemnih voda. Urađene su četiri analize radioaktivnosti vode laboratoriji ...

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem

  • Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje

    Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević (2016)
    Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...
    kvalitet voda, hidrohemijski parametri, navodnjavanje, zagađenje, reka Ralja