Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Održiva energija

117 items

  • Merenje u naftnom rudarstvu

    Snežana Aleksandrović, Branko Leković (2020)
    metrologija, ležišta nafte

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Geoheritage and Mining Heritage in the Promotion of Theme Parks: An Example of the National Park Đerdap (Carpathian-Balkan Thrust-And-Fold Belt, Eastern Serbia)

    Ivana Mojsić Velikić, Dragoman Rabrenović, Danica Srećković-Batoćanin, Darko Spahić (2022)
    The National Park Đerdap (eastern Serbia, vicinity of the Danube River) occupies a segment of the Carpathian-Balkan fold-and-thrust belt and has a significant geoheritage potential, accounting for the impressive natural (geological) and cultural legacy. In addition to the extraordinary orogenic-type landscape or nappe-stacked mountainous configura tion, the region contains evidence of ancient mining activities, uncovered within its immediate neighbourhood. The ancient mining activities date back a few thousand years ago and represent a solid ground for the idea of ...
    Karpatobalkanski pojas nabora i navlaka, Geopark Djerdap, Tematski park "Muzej rudarstva", Konzervacija, Održivi razvoj, Geotopi, Srbija

  • Challenges of Energy Transition in the Individual Heating Sector

    Boban Pavlović, Dejan Ivezić, Marija Živković (2022)
    U radu su prikazani rezultati istraživanja i ankete koja je sprovedena 2020. godine u domaćinstvima sa individualnim sistemima grejanja u Srbiji. Cilj ankete je bio da se sagleda stanje individualnih sistema grejanja, ali i stavovi vlasnika sistema vezano za energetsku tranziciju. Rezultati ukazuju na zastarelost sistema grejanja, nisku efikasnost, nedovoljna ulaganja u primenu mera energetske efikasnosti i nedostatak finansijskih sredstava za ulaganje u održivo grejanje. Osnovni prioriteti kod izbora načina grejanja jesu troškovi kupovine sistema i troškovi energenta, dok ...
    Energetska tranzicija, Individualni sistemi grejanja, Stavovi domaćinstava, Anketa, Srbija

  • The challenges for Z-generation geologists

    Dejan Radivojević (2022)
    Nastupajuća generacija geologa suočava se sa nekim problemima koji su poznati i njihovim prethodnicima, ali takođe i sa do sada novim i nepoznatim izazovima. Činjenica da mnogi geologiju povezuju sa „prljavim“ industrijama u kojima će biti sve manje prilika za zaposlenje u vreme kada se teži čistoj vodi, zemljištu i vazduhu kao i to da je smatraju zastarelom u sadašnje vreme brzog tehnološkog razvoja dovela je do velikog pada interesovanja za studije geologije svuda u svetu. Neophodno je još ...
    zumeri, obrazovanje, napredne tehnologije, energetska tranzicija, COVID 19

  • Koncept prediktivnog održavanja 4.0 (PdM) u energetici – konekcija sa budućom primenom Industrije 5.0

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Miloš Tanasijević, Filip Miletić (2022)
    Četvrtu industrijsku revoluciju - Industrija 4.0 karakteriše upotreba cyber-fizičkih sistema. Da bi se postigla optimalna strategija održavanja (ali i proizvodnje), neophodno je razviti sisteme koji podržavaju napredne inteligentne sisteme održavanja ili tehnologije pametnog održavanja. Iz toga su proizašli postulati Prediktivnog održavanja 4.0 koji definišu veoma blisku budućnost u oblasti održavanja tehničkih sistema. Prediktivno održavanje 4.0 uključuje iskorišćenje snage veštačke inteligencije za stvaranje stalnog uvida u otkrivanje uzroka i anomalija u radu opreme, koje se ne otkrivaju kognitivnim moćima. Drugim ...
    energetika, prediktivno održavanje 4.0, industrija 4.0, industrija 5.0

  • Navigacija budućnosti: poslovni rizici i prilike u rudarskoj industriji

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Vuk Lazić (2024)
    Sektor rudarstva i metalurgije se globalno suočava sa brzo evoluirajućim okruženjem u 2024. godini, koje karakteriše jedinstvena međusobna zavisnost rizika i prilika. Sektor je u središtu globalne energetske tranzicije, uz rastuću potražnju za kritičnim mineralnim sirovinama poput litijuma, nikla i bakra, koji su od suštinskog značaja za tehnologije obnovljive energije i električna vozila. Međutim, ova sve veća odgovornost donosi brojne izazove, uključujući pojačanu pažnju na ekološke, društvene i upravljačke (ESG) faktore, fizičke i tranzicione rizike uzrokovane klimatskim promenama, i ...

  • Development of a new system of solid ionic conductors based on multi-doped ceria for application in IT-SOFCs

    Marija Stojmenović, Neda Nišić, Milan Zunić, Francesco Basoli, Jelena Gulicovki, Ivica Ristović, Milan Kragović (2022)
    Nanodimenzionisana multi-dopirana cerija sa sastavom Ce0.8Nd0.0025Sm0.0025Gd0.005Di0.095I0.095O2-d (CNSDI) kao perspektivni čvrsti jonski provodnik je dobijen modifikovanim glicin-nitratnim postupkom (MGNP) i samopropagirajućom reakcijom na sobnoj temperaturi (SPRT). Presovani peleti oba praha su sinterovani na 1550 °C za 2 h u vazdušnoj atmosferi. Dobijeni sinterovani uzorci su okarakterisani KSRPD, Raman spektroskopijom, FESEM, EDS i EIS metode. Uprkos visokoj temperaturi sinterovanja, KSRPD i FESEM analize uzorci su potvrdili odgovarajuće dimenzije zrna sa strukturom fluorita. Ukupna koncentracija uvedenih dodataka (k = 0,2) u strukturi ...
    CeO2, sinterovanje, električna provodljivost, impedansna spektroskopija, gorive ćelije

  • Life Cycle Assessment of Fly Ash Landfills from Lignite Combustion Process in Thermal Power Plants in Serbia

    Ognjen Adamović, Lisa Hallberg, Erik Emilsson, Ivica Ristović (2023)
    Velika količina energije u svetu se i dalje dobija sagorevanjem raznih vrsta ugljeva. Pored toga veliki problem predstavlja i činjenica da njegovo sagorevanje ima štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Elektrofilterski pepeo nastao njegovim sagorevanjem, koji se tretira kao otpad i u najvećim količinama se odlaže na deponije. Količine se procenjuju na milijardu tona godišnje. Samo u Srbiji oko 250 miliona tona letećeg pepela, koji je nastao sagorevanjem lignita, je deponovan. Međutim, mnoge studije su pokazale ...
    LCA, deponija, lignit, leteći pepeo

  • Blasting mats for the protection of people, structures and the environment in proximity to the blast site

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak, Stefan Milanović, Jovan Marković, Nikola Simić, Snežana Ignjatović (2023)
    Енергија експлозије која се ослобађа током процеса детонације минских пуњења у бушотинама користи се за дробљење чврсте стенске масе на комаде различитих облика и величина, у зависности од карактеристика стене и оптимизације параметара бушења и минирања. Поред позитивних ефеката минирања, постоје и одређени нежељени ефекти сваког процеса минирања који се могу јавити, а то су: потреси тла, разлетање комада одминираног материјала, ваздушни удари, загушљиви и отровни гасови и прашина. Разлетање комада је неконтролисано избацивање комада одминиране стенске масе и ...
    mecevi za miniranje, pokrivanje, razletanje komada, miniranje

  • Анализа одрона у стенским косинама: савремени приступи

    Милош Марјановић (2023)
    У Србији и региону познате су бројне појаве одрона које су изазвале велике застоје саобраћаја, материјалне штете или чак имале фаталне исходе, па их је потребно непрестано пратити и изучавати. Mодeловањe одрона скопчано је са ниским нивоом поузданости, али савремене технологије омогућавају да сe такви изгледи донекле побољшају. Једна од технологија која чини искорак утом правцу јe LiDAR-ско скенирање, које обезбеђује детаљне топографске подлоге у виду облака тачака високе резолуције и тачности. Поступак анализе одрона може се свести на: ...
    одрони, осматрање, LiDAR, облак тачака, моделовање

  • Analiza seizmičkog dejstva eksplozije pri miniranju na primeru izrade tunela Golubac kod Golupca

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac (2022)
    Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija metaličnih ležišta, ne bi se mogla zamisliti bez primene eksploziva. Rudarstvo je privredna grana, gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Primena energije eksploziva dovodi do poboljšanja tehničkoekonomskih pokazatelja pri eksploataciji mineralnih sirovina, ali i do pojave negativnih efekata koji prate radove na miniranju. Eksplozivni materijali u rudarstvu, geologiji i drugim delatnostima, svojim dejstvom narušavaju prirodnu sredinu u vidu drobljenja, razbacivanja komada stene, vazdušnih udara, pojave sezmičkih efekata, pojave ...
    miniranje, seizmičko dejstvo, brzina oscilovanja stenske mase, kriterijumi ocene seizmičkog dejstva

  • Sinteza i karakterizacija nanoprahova u CeO2-Bi2O3 sistemu

    Marija D. Prekajski (2014-04-04)
    Nanoprahovi kristalnih faza iz serije čvrstih rastvora u pseudo-binarnom sistemuCeO2-Bi2O3 sintetisani su primenom jednostavne i ekonomične samopropagirajućemetode na sobnoj temperaturi korišćenjem nitrata metala i natrijum-hidroksida kaopolaznih supstanci. Osim krajnjih članova niza, CeO2 i niskotemperaturne polimorfnemodifikacije α-Bi2O3, sintetisani su i čvrsti rastvori nominalnog sastava Ce1-xBixO2-δ,gde je x = 0,1; 0,2; 0,3; 0,4; 0,5; 0,6; 0,7; 0,8; 0,9. Rezultati proučavanja metodomrendgenske difraktometrije na polikristalnom materijalu i ramanske spektroskopskeanalize pokazali su da su sintetisani prahovi sa nižim sadržajem bizmuta (x = 0,1 ...
    nanostrukturni materijali, čvrsti rastvori, CeO2, Bi2O3, rendgenskadifraktometrija praha, Ritveldova metoda, mikrostrukrurna analiza

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina

  • Komparacija metoda XRF i ICP-MS na uzorcima uglja i produkata sagorevanja

    Branko Kostić, Dejan Prelević, Sabina Kovač, Ksenija Eraković, Dragana Životić (2022)
    Ugljevi niskog ranga – ligniti u Republici Srbiji predstavljaju glavnu energetsku sirovinu koja se koristi za proizvodnju električne energije. Rudarstvo u Srbiji doprinosi bruto dodatoj vrednosti sa 1,8% (2020; https://publikacije.stat.gov.rs/). Sagorevanjem ugljeva niskog ranga u termoelektranama generišu se velike količine elektrofilterskog pepela i pepela, koje često predstavljaju jedan od izvora zagađenja životne sredine usled sadržaja toksičnih elemenata. Dalja upotreba produkata sagorevanja zavisi od njihovog sastava i sadržaja toksičnih mikroelemenata. Svakodnevno sagorevanje lignita u termoelektranama uslovljava konstantan monitoring potencijalno toksičnih ...
    ugalj, produkti sagorevanja, XRF, ICP-MS

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi