Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Jezerski sedimenti

159 items

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci i krečnjaci); 5. vulkanoklastiti; 6. izlivne magmatske stene – dacito-andeziti, kvarclatiti i trahitoidne stene (v) i subvulkanske stene (sv); 7. pluton Brajkovca; 8. miocenski sedimenti (krečnjaci ...
    ... aluvion; 2. deluvijum; 3. andeziti; 4. kvarclatiti; 5. sedimenti srednjeg miocena; 6. riodacitsko-riolitski piroklastiti; 7. lamprofiri; 8. daciti; 9. autoklastiti in situ; 10. pretaloženi autoklastiti; 11. sedimenti donjeg miocena; 12. kredni sedimenti; 13. relikti kaldera; 14. lavične dome; 15. vulkanski ...
    ... fenoandeziti, αq - fenodaciti, τα - latiti; 5. vulkanoklastiti; 6. miocenski sedimenti, pretežno srednji miocen (glinci, laporci, peščari, šljunkovi, konglomerati, gline sa ugljem, manje dolomitični krečnjaci); 7. pliocenski sedimenti - gruboklastična serija; 8. rasedi. Geotektonski položaj i strukturna ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci i krečnjaci); 5. vulkanoklastiti; 6. izlivne magmatske stene – dacito-andeziti, kvarclatiti i trahitoidne stene (v) i subvulkanske stene (sv); 7. pluton Brajkovca; 8. miocenski sedimenti (krečnjaci ...
    ... aluvion; 2. deluvijum; 3. andeziti; 4. kvarclatiti; 5. sedimenti srednjeg miocena; 6. riodacitsko-riolitski piroklastiti; 7. lamprofiri; 8. daciti; 9. autoklastiti in situ; 10. pretaloženi autoklastiti; 11. sedimenti donjeg miocena; 12. kredni sedimenti; 13. relikti kaldera; 14. lavične dome; 15. vulkanski ...
    ... fenoandeziti, αq - fenodaciti, τα - latiti; 5. vulkanoklastiti; 6. miocenski sedimenti, pretežno srednji miocen (glinci, laporci, peščari, šljunkovi, konglomerati, gline sa ugljem, manje dolomitični krečnjaci); 7. pliocenski sedimenti - gruboklastična serija; 8. rasedi. Geotektonski položaj i strukturna ...

  • Geochemical study of U, Th and REE mineralizations in Jurassic sediments and hydrochemical characterization of groundwaters in Eastern Serbia – Case study: Plavna area

    Jovan Kovačević, Maja Todorović, Marina Ćuk, Petar Papić (2016)
    jurski sedimenti, uran, torijum, elementi retkih zemalja, podzemna voda, istočna Srbija

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... Горњетријаски седименти заступљени су и на западу, у широј околини Градине. Развијени су у фацији масивних, рјеђе банковитих и слојевитих доломита. Мјестимично се јављају доломитични кречњаци, као и партије чистих кречњака (Мирковић, 1974). Јура (Ј) У грађи слива Требишњице седименти јурске старости ...
    ... Билеће, седименти сенона се простиру у подножју Ситнице, између Плане и Фатничког поља и око Селишта. Представљени су чистим кречњацима, танко услојеним у нижим дијеловима, до слојева дебљине од 1 метра у вишим дијеловима (Мојићевић, Лаушевић, 1965). У сјеверним дијеловима слива, седименти ценомана ...
    ... Вучево поље изграђују претежно карбонатни седименти. Идентификовани су крупнозрни кречњачки конгломерати и брече лапоровито–глиновитог везива, лапоровити кречњаци и лапорци са муглама и прослојцима рожнаца. Све одлике правог флиша показују само седименти заступљени на сјеверним и сјевероисточним ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... facije laporaca, krečnjaka i sprudnih sedimenata. U istom radu bavi se i odnosima flišnih sedimenata sa ostalim krednim tvorevinama. Ističe da sedimenti senonske starosti od područja centralne Srbije prema zapadnoj Srbiji horizontalno i vertikalno prelaze u flišne sedimente. U svom kasnijem radu (1978) ...
    ... laporovite krečnjake i laporce. Popović (2008) smatra da geološku građu užeg područja planine Rudnik izgrađuje mali broj jedinica. Smatra da sedimenti flišnog porekla, koji su klastično-karbonatnog, klastičnog ili samo karbonatnog sastava, grade kompletnu seriju stena kredne starosti. Takođe napominje ...
    ... tri metamorfne zone, koje odgovaraju različitim facijama regionalnog metamorfizna. Najnižu zonu predstavljaju nemetamorfisani, slabo kristalasti sedimenti kredne starosti, srednju čine stene izmenjene u faciji zelenih škriljaca, a najvišu zonu čine metamorfiti epidot-aktinolitske facije. Gotovo svi ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... dobro sortiranim naslagama od sitnozrnih do srednjozrnih peskova debljine do 15 m, u gornjem delu serije i Sljunkovitin peskova i Sljunkova u podini. Sedimenti se karakteriSu dobrim filtracionim svojstvima, sa srednjim vrednostima koeficijenta filtraciie u rasponu od 2.0-3.5 x 10° mis, pri Cemu donji deo ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... m. 2.3.3.4. Плиоцен (Pl) Плиоценски, алувијални конгломерати и песковито-глиновити седименти, леже трансгресивно преко миоценских седимената, дебљине 20 до 30 m. 2.3.3.5. Квартар (Q) Квартарни седименти изграђени су од алувијалних конгломерата и песковито-глиновитих седимената, дебљине 20 ...
    ... и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у ...
    ... Кенозиок Творевине кенозоика (KZ) трансгресивно леже преко палеозојских и мезозојских седимената, а изграђене су од (Глишић и др., 1990): 1. Језерских седимената горњег олигоцена-доњег миоцена, подина угљеног слоја, 2. Доњeмиоценска лапоровито - глиновита серија са угљем, 3. Доњe-средње миоценских ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... na istražnom prostoru formiran je zbijeni tip izdani u: – vodopropusnosti - sedimenti kvartara (aluvion i terasa) u povlati neogena, – peskovima slabije vodopropusnosti i peskovima sa glinama i alevritima – sedimenti gornjeg ponta (kompleks između prvog i drugog i drugog i trećeg ugljenog sloja ...
    ... plastična glina, alevriti. Maksimalna debljina ovih naslaga je oko 37 m. Preko II ugljenog sloja su formacije tercijara, peskovito-glinoviti sedimenti. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda Obično neposredno na ugalj naleže alevrit, ali javlja ...
    ... litološki profil ležišta Kostolac Zapadno polje Ležište mekog mrkog uglja – lignita i šljunka u zapadnom delu Kostolačkog uglje- nog basena, čine sedimenti ponta, koji su na grafičkoj dokumentaciji označeni kao donji pliocen (Pli;) (po staroj podeli), zatim kvartarne naslaga — pleistocena i holocena ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... prvog i drugog ciklusa, pri čemu se uzorci svrstavaju u šest grupa, tabela 3. U ovoj klasifikaciji sedimenti su podeljeni u grupe od veoma male do vrlo velike otpornosti, pri tome permski sedimenti spadaju u grupe sa vrlo velikom do velikom otpornosti. Indeks otpornosti prema raspadanju određuje ...
    ... ciklusa. Dobijen DgL laboratorijskim opitima nakon drugog ciklusa, kada se uporedi sa pomenutom klasifikacijom, dolazi se do zaključka da permski sedimenti odgovaraju grupi sa vrlo velikom do velikom otpornosti. U tabeli se mogu videti vrednosti koeficijenta DR nakon 2, 5, 9 i 12 meseci koje su određene ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... u peskovi žute ili sivobele boje. Idući ka zapadu, u delu terena između Kolubare i Tamnave, ugljonosni pontiski sedimenti su u većem delu razvića pokriveni mlađim, rečno-jezerskim terasnim sedimentima i retko izbijaju na površinu. Javlja se u široj okolini M. Borka, Radljeva, Lajkovca i Uba. ...
    ... neutralne sredine. U severnom delu Kolubarskog basena, ravničarskoj oblasti između Tamnave, Kolubare i Save, donjopliocenski sedimenti pokriveni su mlađim rečno-jezerskim terasnim ili kvartarnim naslagama. Za razliku od sinhroničnih naslaga razvijeni u južnim delovima basena, nisu ugljonosni i ...
    ... kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke Kolubare. Debljina donjotrijaske i srednjetrijaske trijasa u području Ćelija iznosi oko 150 m. Srednji Trijas (T2) Sedimenti srednjeg trijasa predstavljeni su dolomitičnim krečnjacima ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... u peskovi žute ili sivobele boje. Idući ka zapadu, u delu terena između Kolubare i Tamnave, ugljonosni pontiski sedimenti su u većem delu razvića pokriveni mlađim, rečno-jezerskim terasnim sedimentima i retko izbijaju na površinu. Javlja se u široj okolini M. Borka, Radljeva, Lajkovca i Uba. ...
    ... neutralne sredine. U severnom delu Kolubarskog basena, ravničarskoj oblasti između Tamnave, Kolubare i Save, donjopliocenski sedimenti pokriveni su mlađim rečno-jezerskim terasnim ili kvartarnim naslagama. Za razliku od sinhroničnih naslaga razvijeni u južnim delovima basena, nisu ugljonosni i ...
    ... kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke Kolubare. Debljina donjotrijaske i srednjetrijaske trijasa u području Ćelija iznosi oko 150 m. Srednji Trijas (T2) Sedimenti srednjeg trijasa predstavljeni su dolomitičnim krečnjacima ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... vеzuјu bоr iz vоdе, tаkо štо gа pоvršinski аdsоrbuјu, аli tаkоđе i ugrаđuјu u svојu strukturu, tј. аpsоrbuјu. Моrski sеdimеnti sаdržе višе bоrа nеgо rеčni i јеzеrski sеdimеnti, zbоg pоvišеnоg sаdržаја оvоg еlеmеntа u mоrskој vоdi (Aggarwal 1999). Kао pоslеdicа tоgа јаvlјајu sе pоvišеni sаdržајi ...
    ... morskih organizama. Morski silicijumski sedimenti formiraju se uz učešće biljaka i životinja (dijatomeje, radiolarije, sunđeri i dr.), a ostaci njihovih skeleta bitna su komponenta marinskih sedimenata (Rankama and Sahama 1950). Neorganski silicijumski sedimenti stvaraju se taloženjem SiO2 u blizini ...
    ... zајеdnо sа vоdоm, а sа intеnzivirаnjеm prоcеsа mеtаmоrfizmа, оslоbаđа sе i аpsоrbоvаni, tј. strukturnо vеzаni bоr. Uslеd tоgа, mеtаmоrfisаni sеdimеnti imајu nајčеšćе vеоmа niskе sаdržаје bоrа (Aggarwal 1999). Znаčајnе kоličinе bоrа prisutnе su u еvаpоrаtimа rаzličitоg pоrеklа: еvаpоrаtimа ...

  • The different approaches in seismic stratigraphy interpretation

    Dejan Radivojević (2018)
    U tekstu su prikazana dva osnovna pristupa u seizmostratigrafskoj interpretaciji. Prvi kao polaznu osnovu ima seizmičke sekcije, čija se interpretacija u kasnijoj fazi koreliše sa bušotinskim podacima. Drugi u prvoj fazi analizira podatke dobijene dubokim bušenjem koji se kasnije korelišu sa seizmičkim sekcijama. Prikazan je hronološki redosled i objašnjen postupak pri seizmostratigrafskoj interpretaciji oba pristupa. Ovakav način interpretacije omogućio je naftnim kompanijama detaljnije i preciznije sagledavanje geoloških odnosa, smanjenje rizika istraživanja i racionalnije projektovanje razradnih bušotina.
    seizmostratigrafija, istraživanje nafte i gasa, karakteristične seizmičke sekvence, seiz-mofacijalna analiza
    ... reflektivnih talasa sa gubitkom signala ispod akustične baze, česta pojava peg-leg1 multipla unutar paketa sedimenta - posebno ako su u povlati sedimenti sa velikim koeficijentom refleksije, prisustvo difra- kcija ili gull-wing2 artefakta (ukoliko je sekcija nemi- grirana), ukazuje na najveće brzine ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... idnih granitmonconita peščari korniti) Slika 2.5 — list Gornji Milanovac (OGK) sa legendom Nakon utiskivanja magmatske intruzije, ovi kredni sedimenti su podlegli metamorfnim promenama, pa se na samom kontaktu sreću korniti i skarnovi. Sveži i kompaktni dvoliskunski graniti se nalaze u zapadnom ...
    ... kamenoloma „Skržut“ nalaze se stene jurske starosti koje pripadaju dijabaz-rožnačkoj formaciji, a to su rožnaci, laporoviti ı karbonatno-dolomitični sedimenti, glinci ı masivni i bankoviti peščari. U stenske mase gornjokredne starosti spadaju bazalne jedinice cenoman-turonske starosti i krečnjačke jedinice ...
    ... i istočne strane Zlatiborskog masiva, a u okviru njih se najviše sreću klastiti ı karbonati, a nešto ređe bazične vulkanske stene i silicijski sedimenti. Ove stene su podlegle regionalnom metamorfizmu nižeg stepena, zbog čega se sreću ı metamorfisani delovi sa zelenim stenama, sericitskim škriljcima ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... Vipera ammodytes i Vipera. cf. V. berus. 26 3.2. LOKALITETI KVARTARNE STAROSTI Kvartarni sedimenti su široko rasprostranjeni u Srbiji, uglavnom kao kontinentalne naslage eolskog, rečnog, jezerskog i padinskog tipa. Najčešće sedimentne tvorevine su izgrađene od peska, šljunka, alevrolita, glina ...
    ... neogena (miocena i pliocena) formiraju najrasprostranjenije geološke formacije u Srbiji (Stevanović 1977). Obrađivani neogeni lokaliteti su jezerskog i jezersko-rečnog tipa sedimentacije. Hronostratigrafska pozicija proučavanih lokaliteta, kao i korelacija sa nekim sinhronim lokalitetima iz okruženja ...
    ... zelenih žaba, kao i vrste iz najbliže terestrične okoline. Sedimenti močvarnih sredina većinom sadrže samo vrste koje su stanovnici ovih sredina, a slično je i u slučaju fosilizacije fosorijalnih (ukopanih) vrsta. Proluvijalno–deluvijalni sedimenti nastali tokom povremenih bujičnih spiranja tla obično sadrže ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... sistemima (modifikovano prema Marinović 1982): 1) prekambrijumske i paleozojske stene podine Panonskog basena, 2) trijaski i kredni sedimenti, 3) kenozojski sedimenti Podzemne vode CaMg-HCO3 tipa se uglavnom formiraju u kvartarnim naslagama Panonskog basea, pri čemu se sa povećanjem dubine povećava ...
    ... akumulira u basenima, koji su tokom geološke evolucije u pojedinim etapama svog razvoja bili izolovani, zatim u zalivima sa prinosom slatke vode ili jezerskim 17 basenima sa obodnim terigenim (kontinentalnim) fluvio–deltičnim ili sličnim facijama (barski–močvarni tereni). Njihova zajednička k ...
    ... razviće krednih sedimenata, koji se litološki međusobno dosta razlikuje što je posledica čestih promena uslova u toku sedimentacije. Gornjokredni sedimenti, pretežno senonske starosti, predstavljeni su uslojenim konglomeratima, peščarima, peskovitim i laporovitim krečnjacima, laporcima i glincima. ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... sedimenata, na strmoj krečnjačkoj podlozi (Slika 9). Ovakva kontura Je matematički optimalna ali praktično neizvodljiva. 85 [___] MIOCENSKI SEDIMENTI EI rIJASKI KREČNJACI Slika 9. Primer generisanja optimalne, ali neizvodiljive konture - PK Potrlica 4. Zaključak Optimizacioni algoritmi za ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... koje im daju neprijatan miris i ukus. Nemaju praktičan značaj, zbog slabe vodopropusnosti i lošeg kvaliteta PV. Izdani u jezerskim sedimentima. Jezerski/limnički sedimenti mogu biti klastični, hemijski i organogeni. Zbijene izdani sa slobodnim nivoom se formiraju u (klastičnim) šljunkovito-peskovitim ...
    ... Glacijalni sedimenti nastaju radom lednika (glečera) koji mehanički drobe stenu po kojoj “klize” i transportuju zdrobljeni materijal. Čestice su nesortirane i često nezaobljene - od krupnih blokova do glinovitih frakcija. Na osnovu geneze, razlikuju se: morene, fluvio-glacijalni i limničko(jezersko)-glacijalni ...
    ... posredna. Neposredna se ostvaruje kod rečnih (ili jezerskih) korita usečenih u krečnjačke stene, bez prisustva aluvijalnih (ili jezerskih klastičnih) naslaga (13.1.5). Posredna veza se ostvaruje posredstvom vodopropusnih aluvijalnih (ili jezerskih klastičnih) naslaga (slika 13.1.6). Slika 13 ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... istraživanog područja otkriveni su gornjokredni sedimenti i vulkaniti. Debljina sedimenata varira, sa slojevima krečnjaka, glaukonitskih peščara, i gvožđevitih peščara. Konkordantno su prisutni cenomanski sedimenti iznad kojih se nalaze sedimenti, vulkaniti i vulkanoklastiti gornje krede. Ova ...