Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Istočno anatolijski rased

117 items

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... 1996 i Karamata 2006). Legenda (po abecednom redu): CBES – Karpato-balkanidi istočne Srbije; DIU – Drinsko-ivanjička jedinica; DOB – Dinaridsko-ofiolitski pojas; EBDU – Istočna bosansko-durmitorska jedinica; EVZ – istočna Vardarska zona; JB – Jadarska jedinica; KB – Kopaonička jedinica; SMM – Sr ...
    ... početna tektonska događanja, kasna tektonska događanja) Tektonski kontakt (trouglovi ukazuju višu jedinicu) Nesigurno utvrđena stratigrafska granica Rased M2 2 M1-2 K2 3 3+4 K2 3 K2 1,2 K2 2+3 K2 1 K1,2 K1 5 K1 6 Se J2+3 T3 T2 2 T2 1 Porfiriti, porfirski tufovi i breče f 1,2K 0 2 N ...
    ... početna tektonska događanja, kasna tektonska događanja) Tektonski kontakt (trouglovi ukazuju višu jedinicu) Nesigurno utvrđena stratigrafska granica Rased M2 2 M1-2 Se J2+3 T3 T2 2 T2 1 Porfiriti, porfirski tufovi i breče f Brežđe 44 °1 0' 30 " 44°10'30" 44 °0 6' 21 " 44°06'21" 19°59'08" ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... оштриом прелазом према слоју зеолитских туфова. Подину зеолитском слоју чине зелене и смеђе лапоровите глине. На самом рудном пољу нису уочени раседи. 31 Слика 2.5. Прегледна геолошка карта шире околине Игроша код Бруса, лист Крушевац (према, Димитријевић, 1992) 32 Слика ...
    ... се површинско распадање зеолита и формирање минерала из групе смектита. Код осталих лежишта од постседиментационих појава могу се поменути само раседи мањег интензитета, који су проузроковали денивелацију слоја зеолита. 112 5. ПРОГНОЗНИ ...
    ... интензивним неотектонским покретима, који су условили значајна уздизања и спуштања (до 2 km) великих блокова ограничених обновљеним старим и новим раседима. Пошто је ова зона млада, настала у завршним фазама алпијског геотектонског циклуса, она генетски не може да се укључи ни у једну од старијих ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... područje nalazi se na desnoj strani Ibra na oko 10 km istočno od Raške (sl. 3.8). Pripada rudnom polju Raške (Plana — Lipovica, Radulović i Grabeljšek, 1978). U geomorfološkom smislu pripada planinskom području posebno u severnom i istočnom delu (najviše kote su Šanac 1097 m i Kozja Glava 958 m) ...
    ... predstavljeni granodioritom. Osim granitoida, prisutne su i prateće vulkanske stene dacito-andezitskog sastava, naročito u južnom delu ovog rcjona. Rasedi i rasedne zone, koji su mestimično bili putevi izlivanja ili utiskivanja kalko-alkalne magme i kretanja hidrotermalnih rastvora sa ili bez rudne ...
    ... prostornog razmeštaja, rudne Žžice često prate kvarclatitske i dacitske dajkove ili se javljaju u njima (u obodnom delu ležišta mogu se javiti duž raseda koji seče dacite). Dok ostala rudna tela leže gotovo horizontalno, tj. konkordantno u krečnjacima ili duž njihovog kontakta sa okolnim stenama. Primarni ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... aeidae), za razliku od briozoa koje se nalaze u vidu prevlaka preko mnogih ljuštura mekušaca i ježeva. 5.3. BADENSKE TVOREVINE ISTOČNE SRBIJE U istočnom delu Srbije, u oblasti zapadno od Karpatobalkanida, badenski sedimentima imaju vrlo veliko geografsko rasprostranjenje u Mlavskom, ...
    ... što je i prikazano paleogeografskim palinspastičkim kartama. To je vreme kada je Panonski basen bio okružen istočnim Alpima na zapadu, zapadnim Karpatima na severu (delimično), istočnim Karpatima na istoku i Dinaridima na jugu i jugozapadu. Ovako formirani basen je ispunila morska voda još u starijem ...
    ... Mađarskoj je bio u vezi sa Dravskim basenom u Hrvatskoj (Haas i dr., 2001). Veze u istočnom pravcu, međutim, su i dalje kontraverzne. Dok Rögl (1998a) i Steininger i Vesseli (2000) pretpostavljaju otvorenu vezu sa istočnim Paratetisom, Studencka i dr. (1998), Popov i dr. (2004) ukazuju na kopnenu barijeru ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... fosilnih asocijacija, istih kao i u predelu Gozau - gosovski slojevi Istočnih Alpa. Iz navedenog se može zaključiti da na našim lokalitetima vrsta Vaccinites atheniensis (= V. chaperi) ima isti stratigrafski položaj kao i u Istočnim Alpama, gornji santon – donji kampanian (Milovanović, 1956). Takođe ...
    ... 1982). U neposrednoj blizini vidljiv je tektonski rov dubine 30-40m. Praktično, predstavlja deo tektonske strukture Višegrad-Peć, jedan krak. Skok raseda je otkriven više od 300m (Slika 86C). Slika 86. Geolokalitet - klisura reke Veljušnice, Varvarin: A - a) stene jurskog melanža, b) trijaski ...
    ... strukture, teksture, sa transgresivnim granicama, sa pojavom obrnute slojevitosti) tektonska (geolokalitet sa izraženim odlikama tektonskih procesa - rasedi, nabori, antiforme, sinforme), broj bodova se kreće od 6 do 14. Dakle, ako geoobjekat pripada samo jednoj kategoriji biće ocenjen sa 6 bodova. ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... радом Велике Мораве. Оваква грађа условљена је постојањем великоморавског рова који је дефинисан са два раседа правца пружања север-југ, смедеревским раседом на западу и пожаревачким раседом на истоку. Опште геолошке карактеристике на подручју изворишта Трновче и Кључ, приказане су на основу ...
    ... Бачка и Банат 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Срем, Мачва Сава/Тамнава 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Централна Србија 2,58 - 0,84 0,43 - 3,85 Источна Србија 0,62 - 0,06 1,71 - 2,39 Југозапдана Србија 0,24 - 0,14 1,61 - 1,99 Западна Србија 1,05 - 0,06 0,40 0,02 1,53 Укупно 12,91 3,91 2,03 ...
    ... централном делу Републике Србије, и ограничена је општином Младеновац са западне стране, Тополом са југозападне, Рачом са јужне, Великом Планом са источне и Смедеревом са северне стране. Према попису из 2011. године у општини живи 52.501 становника, а у самом граду 24.153 становника. Овом броју треба ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... dugoj preko 2 km, maksimalne širine oko 700 m (prosečna širine 400 m), koja zaleže ka jugozapadu. Položaj ove zone kontrolisan je longitudinalnim rasedima pravca pružanja SZ-JI. Vertikalni interval mineralizacije je veći od 800 m. Ležište u horizontalnom preseku ima ovalan oblik, izdužen u pravcu ...
    ... “Veliki Krivelj” povezan je sa tektonskim procesima laramijske faze. Prerudna, rudna i postrudna tektonika uslovile su pojavu raznih sistema pukotina i raseda. Tako nastali diskontinuiteti uticali su da hidrotermalni procesi nastave dalje promene fizičko- mehaničkih karakteristika stene. Neke alteracije ...
    ... kog gledišta predstavlja nepovoljnu radnu sredinu. Pri formiranju kosina etaža, kaolinisani andeziti su jako nepostojani i duž površi pukotina raseda i dolazi do odronjavanja i klizanja stenske mase. 3.1.3 Fizičko-mehaničke karakteristike stena Podaci o fizičko - mehaničkim karakteristikama ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... dugoj preko 2 km, maksimalne širine oko 700 m (prosečna širine 400 m), koja zaleže ka jugozapadu. Položaj ove zone kontrolisan je longitudinalnim rasedima pravca pružanja SZ-JI. Vertikalni interval mineralizacije je veći od 800 m. Ležište u horizontalnom preseku ima ovalan oblik, izdužen u pravcu ...
    ... “Veliki Krivelj” povezan je sa tektonskim procesima laramijske faze. Prerudna, rudna i postrudna tektonika uslovile su pojavu raznih sistema pukotina i raseda. Tako nastali diskontinuiteti uticali su da hidrotermalni procesi nastave dalje promene fizičko- mehaničkih karakteristika stene. Neke alteracije ...
    ... kog gledišta predstavlja nepovoljnu radnu sredinu. Pri formiranju kosina etaža, kaolinisani andeziti su jako nepostojani i duž površi pukotina raseda i dolazi do odronjavanja i klizanja stenske mase. 3.1.3 Fizičko-mehaničke karakteristike stena Podaci o fizičko - mehaničkim karakteristikama ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... lne radne i preliminarne studije lokacije mogu dati nedovoljno informacija za procenu faktora poput blokovske prirode stena, tačne lokacije zona raseda ili vremena mirovanja tla ili stenske mase. Ovo može predstavljati posebnu poteškoću kod tunela velikog prečnika. Cilj sprovedenih istraživanja ...
    ... tunelske cevi, koje imaju povijenu trasu generalnog pravca pružanja LZ. Predmet ovog rada je desna tunelska cev tunela TI koja ulazi upravno na istočnu padinu brda "Tošićev rid" ispod koga prolazi, i izlazi na severo-zapadnoj padinskoj strani. Ulaz projektovanog tunela je lociran blizu naseljenog ...
    ... Rudarsko-geološki fakultet, univerzitet u Beogradu 3 PRIKAZREZULTATA ISTRAŽIVANJA 3.L Geomorfološke karakteristike terena Tunel T1I ulazi u istočnu padinu brda "Tošićev rid". Položaj ulaznog portala je povoljan u odnosu na orijentaciju padine i ulazi skoro upravno na padinu. Nagib terena u ovom ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... g masiva. Zapadnu i jugozapadnu granicu predstavljaju krečnjaci donje krede. Zapadnu granicu Istočnog polja čini uska zona andezita. Juţna granica je markirana crnotimočkim rasedom, a severna i istočna isklinjenjem ugljonosne serije. Tercijarni sedimenti su na osnovu brojnih geoloških, geofizičkih ...
    ... bogovinski basen podeljen je na dva polja: Istočno i Zapadno. Do devedesetih godina dvadesetog veka ugalj je podzemno eksploatisan u zapadnom polju, dok se danas podzemna eksploatacija obavlja isključivo u Istočnom polju. Zapadno polje je sa severne, juţne i istočne strane ograničeno sedimentima gornje ...
    ... Bogovina i zahvata površinu od oko 70 km2 (slika 1). Duţina basena u pravcu I-Z iznosi 30 km, a širina mu je oko 3-4 km. Basen se prostire od istočnih obronaka Kučajskih planina i planine Rtanj, 5 odnosno Bogovine na jugozapadu, Zlotske i Šarbanovačke reke, tj., Sumrakovca i Šarbanovca ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... југу. Генерално посматрано, моноклинална угљоносна јединица са два маркантна гравитациона раседа подељена је у блокове при чему дисконтинуитет угљених слојева (вертикална компонента кретања дуж раседа) износи и преко 170 m. Такви блокови у локалним условима првог реда имају ознаку ревира, као ...
    ... и јаловинског фронта са сабирним транспортерима за угаљ из површинског копа Тамнава Источно Поље, а преко ових са дробиличним постројењем и са спољним одлагалиштем (унутрашње одлагалиште копа Тамнава Источно Поље) за време отварања копа. Откопане масе откривке из усека одложене су у зони северне ...
    ... басена: горњи и доњи Лужички лигнитски регион, од којих доњи представља важнији. Ова област се налази у југоисточном делу Бранденбурга, северно-источном делу Саксоније, Немачка. Историја геолошкoг регионa Лужичког лигнита почела је пре око 40 милиона година, у доба терцијара, када je у Европе био ...

  • Ontološki model upravljanja rizikom u rudarstvu

    Olivera Kitanović (2021)
    Rudarska proizvodnja obuhvata kompleksne tehnološke sisteme, što nameće potrebu za uspostavljanjem i unapređivanjem sistema upravljanja rizikom. Heterogenost i obim podataka neophodnih za upravljanje rizikom zahtevaju sistem koji ih na fleksibilan način integriše i omogućava njihovo optimalno korišćenje. Osnovni cilj ove disertacije je razvoj ontologije za domen rudarstva i na njoj zasnovanog modela za upravljanje rizikom. Njegova realizacija podrazumeva i implementaciju algoritama ekstrakcije informacija za popunjavanje ontologije, kao i odgovarajuće softversko rešenje. Razvoj modela obuhvata i značajno proširenje rudarskog korpusa, kao ...
    rudarstvo, rizik, upravljanje rizikom, procena rizika, ontologija, semantička mreža, ekstrakcija informacija, upravljanje znanjem, računarska lingvistika
    ... prekid komunikacije, prekid signalizacije, konflikti zaposlenih i menadžmenta, nesprovođenje odluka, problem nabavke rezervnih delova, potom geološki: rasedi, zone sa manjim kvalitetom mineralne sirovine,… (Kirin et al. 2020). Ljudski faktor postaje sve aktuelnija tema u studijama o riziku i sigurnosti ...
    ... Površinskog kopa „Polje C“ 81 Slika 4-20 Podgraf za obeležavanje rudarskih kopova i izvorišta Poseban je slučaj izvorišta Tamnava zapadno i istočno polje. Zbog velike kompleksnosti u prepoznavanju ovog entiteta, za njega je pripremljen poseban graf (Slika 4-21). Ovaj graf je proširena verzija ...
    ... entitet iz rada (Tomašević 2018) i dopunjava prepoznavanje kopova različitim oblicima entiteta ovog polja, poput: - Tamnava-Zapadno polje - ,,Tamnava Istočno polje” - TZP Slika 4-21 Specijalan slučaj - Tamnava i njena polja 4.3.3. Entiteti otkaza opreme i kvarova Deo korpusa koji sadrži informacije ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... “rebound”), поред промена у квалитету воде може довести и до следећих физичких ефеката (Younger et al. 2002):  слегање терена,  реактивација раседа,  промена нивоа подземних вода и  стварање гасних џепова. Утицај истицања и мешања рудничких вода са површинским и подземним водама разматран ...
    ... (слика 2-7). Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 40 Слика 2-7. Шематски профил кроз напуштени рудник бакра „Липа“ у источној Србији (Драгишић 1995) У неким ситуацијама долази до планског плављења површинских копова преусмеравањем површинских токова. Један од примера ...
    ... односи се на одлагалишта рудне или флотацијске јаловине. Као резултат PECOMINES пројекта, на основу података прикупљених за простор централне и источне Европе, развијена је методологија за рангирање рударских радова на основу утицаја рудничких вода. Поред наведених, на нивоу појединачних држава ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... mestimično sa proslojcima šljunkova i glinovitih peskova. U istočnom delu polja razvijena su dva (glavni i povlatni) ugljena sloja, intezivno raslojena proslojcima gline debljine nekoliko decimetara do, mestimično, preko 20 m. U krajnjem istočnom delu ugljeni sloj dostiže najveću dubinu (kota -200 m) ...
    ... Od lokaliteta K-4 dolazi do brzog pada koncentracija inhalatornih čestica na sve strane podjednako. Naročito je interesantan istočni pravac, koji je, pod dejstvom istočnog vetra u mesecima kada je aktivan, naneo velike koncentracije inhalatornih čestica ka lokalitetima K-2 i K-3. Naročito je i ...
    ... ugljevitih i sivozelenih peskova. Ugljeni slojevi su horizontalni ili blago nagnuti, uglavnom neporemećeni, sa samo dva pretpostavljena značajna raseda. Otvoreni kop Tamnava prikazan je na slici 4. Sl. 4 . Pogled na površinski kop i eksploataciju uglja. Uklanjanje prekrivajućih naslaga ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... mestimično sa proslojcima šljunkova i glinovitih peskova. U istočnom delu polja razvijena su dva (glavni i povlatni) ugljena sloja, intezivno raslojena proslojcima gline debljine nekoliko decimetara do, mestimično, preko 20 m. U krajnjem istočnom delu ugljeni sloj dostiže najveću dubinu (kota -200 m) ...
    ... Od lokaliteta K-4 dolazi do brzog pada koncentracija inhalatornih čestica na sve strane podjednako. Naročito je interesantan istočni pravac, koji je, pod dejstvom istočnog vetra u mesecima kada je aktivan, naneo velike koncentracije inhalatornih čestica ka lokalitetima K-2 i K-3. Naročito je i ...
    ... ugljevitih i sivozelenih peskova. Ugljeni slojevi su horizontalni ili blago nagnuti, uglavnom neporemećeni, sa samo dva pretpostavljena značajna raseda. Otvoreni kop Tamnava prikazan je na slici 4. Sl. 4 . Pogled na površinski kop i eksploataciju uglja. Uklanjanje prekrivajućih naslaga ...