Претрага

Упит dcterms_subject_txt:трошкови прераде руде

232 items

  • Tehnika merenja struje kratkog spoja u izučavanjima galvanskog kontakta u pripremi mineralnih sirovina

    Kostović Milena, Stanković Dragan (2013)

  • Marginalni kapaciteti površinskog otkopa lignita kao funkcija troškova primarne toplote za sagorevanje i preradu

    Momčilo Simonović (1968)
    Marginalni kapaciteti, lignit, primarna toplota, sagorevanje

  • Model procene rizika procesa zaštite na radu u pogonu suva separacija, "KOLUBARA PRERADA" Vreoci

    Slobodan Radosavljević (2009)
    Zaštita na radu, suva separacija "KOLUBARA"- Vreoci.

  • The mine ore from Prlovi-2 locality preliminary flotation tests

    Lazić Predrag, Tomanec Rudolf, Kostović Milena, Miković Branislav (2011)

  • Pleistocenska malakofauna jugozapadne Bačke

    Biljana M. Mitrović (2014-01-16)
    Proučavani profili Bačke lesne zaravni, nalaze se duž južne i zapadne granice obodnihnaselja Srbobran, Vrbas, Kula, Crvenka, Mali Iđoš i Bačka Topola. Karakterišu ih lesniodseci od 10 do 30 m visine, i čine jasan prelaz prema višoj rečnoj terasi.Navejavanje lesa odvijalo se u pleistocenu, tokom suvog stepskog i vlažnog alpijskogperioda. Za vreme suvog stepskog perioda preko Bačke, duvali su vetrovi sa severa iistoka donoseći subaersku prašinu, i taložili je u Panonskoj niziji. Zapadni vetrovi sudonosili samo vlagu i kišu, ...
    pleiastocen, les, paleozemljište, mekušci, gastropode, bivalvia, paleoekologija

  • Развој модела конструкције просторија отварања рудника са подземном експлоатацијом

    Dražana M. Tošić (2016-08-26)
    Приликом израде подземних просторија у стјенској маси долази до нарушавања природне равнотеже напонских стања стијенског масива који су владали прије израде тих просторија, при чему долази до појаве прертасподјеле напона и његове концентрације у појединим правцима и тачкама, односно долази до појаве пластичних деформација које су праћене ломљењем стијенске масе и кретањима материјала према откопаном простору...
    модел, метод коначних елемената, просторија отварања, напон, дефеормација стијенског масива, алгоритам функционалних зависности

  • Hidrogeotermalni resursi teritorije grada Beograda

    Ana Vranješ (2012-12-12)
    Republika Srbija je izrazito bogata hidrogeotermalnim resursima. Podzemne vode satemperaturama preko 20oC (pa do 96oC, Vranjska Banja) relativno su dobro iskorišćene.Nasuprot njima, podzemne vode sa temperaturama do 20oC do sada uglavnom nisu bilepredmet istraživanja sa bilo kog aspekta izuzev za potrebe vodosnabdevanja. Razvojemsistema toplotnih pumpi, mogućnosti višenamenskog korišćenja ovih voda značajno suuvećane.Teritorija Beograda odlikuje se značajnim resursima podzemnih voda, pre svega u okvirualuvijalnih peskovito-šljunkovitih naslaga i neogenih tortonsko-sarmatskih krečnjačkihnaslaga. Temperatura ovih voda ne prelazi 25oC. Njihovim zahvatanjem preko istražnoeksploatacionihbunara ...
    geotermalna energija, hidrogeotermalni resursi, hidrogeotermalni sistemi, hidrogeotermalnapotencijalnost, energetska valorizacija, hidrogeološka rejonizacija, grad Beograd

  • Горњокредне творевине северозападне Србије

    Bojan M. Glavaš-Trbić (2013-11-26)
    У раду су приказане палеогеографске карактеристике и геотектонски положајширег подручја (Јадарског блока и Вардарске зоне) које су утицале на условеталожења, односно карактеристике горњокредних творевина на простору данашњесеверозападне Србије.Описани су карактеристични локални геолошки стубови уз приказ њиховихлитолошких, биостратиграфских и седиментолошких карактеристика. При томе сукоришћена досадашња сазнања о предметном простору изложена у домаћим радовима,и извршена је компарација и корелација са подацима суседних терена, ширеперитетиског ареала.Истраживања у првој фази су вршена на међусобно удаљеним и релативномалим профилима – често само ерозионим крпама ...
    горња креда, стратиграфија, микрофосили, макрофосили, Јадарскиблок-Вардарска зона, СЗ Србија

  • Utvrđivanje utroška materijala i energije pri eksploataciji krečnjaka u funkciji planiranja na primeru površinskog kopa Gajića stena""

    Borivoj Popović (1987)
    Površinski kop, eksploatacija krečnjaka, utvrđivanje troškova

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... nanosi Borske reke. Predstavljeni su serijom peskova, šljunkova i valutaka krečnjaka. Takođe Je markantno prisustvo nusprodukata eksploatacije i prerade rude, koje su predstavljeni stenskom otkrivkom (Jalovinom), flotacijskom Jalovinom i topioničkom šljakom. U okviru hidrotermalnog sistema (ranije: ...

  • Одлагање индустријског отпада

    Динко Кнежевић, Славко Торбица, Златко Рајковић, Мирко Недић (2014)
    Депонија отпадних материјала

  • Увођење доменских и семантичких маркера за област рударства у српске електронске речнике

    Иван Обрадовић, Александра Томашевић, Ранка Станковић, Биљана Лазић (2017)
    ... пројектовање рудника, минирање, бушење, експлоатација минерал- не сировина, вентилација рудника, одлагање откопаног материјала, дробљење руде, млевење руде, уситњавање руде +Object Рударски објекти +Mining+Object окно, ходник, ускоп, нископ, бункер, усек, поткоп, засек, јама, дробила- на, бушотина, хоризонт ...

  • Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji

    Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)
    Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...
    rudarstvo, bezbednost i zdravlje na radu, poslovna inteligencija,tehnička zaštita, ontologije
    ... godina, tokom kojih je život svih onih čija je aktivnost bila vezana za eksploataciju i preradu rude, smatran veoma krhkim. Rudarski incidenti su veoma često posmatrani kao jedan od tragičnih troškova eksploatacije mineralnih sirovina, preko potrebnih za razvoj modernog života. Danas ...
    ... и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом. Ова лиценца не дозвољава комерцијалну употребу дела и прерада. 5. Ауторство – без прераде. Дозвољавате умножавање, дистрибуцију ...
    ... умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одређен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом. Ова лиценца дозвољава комерцијалну употребу дела и прерада. Слична је софтверским лиценцама, односно лиценцама ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Model of the Geomagnetic reference field of the Republic of Serbia

    Spomenko J. Mihajlović, Vesna Cvetkov (2024)

  • Одређивање оптималних параметара цевовода за двофазни проток

    Николина Ћурчић (2024)
    Eфикасно управљање протоком флуида је кључно за оптимизацију перформанси система и обезбеђивање оперативне сигурности. Двофазни ток, који подразумева истовремено присуство течне и гасне фазе унутар цевовода и измењивача топлоте, представља један од најсложенијих аспеката динамике флуида. Овај феномен намеће јединствене изазове који захтевају дубоко разумевање и прецизно планирање. Ефикасно управљање двофазним током није само кључно за одржавање ефикасности система, већ је и неопходно за спречавање потенцијалних проблема као што су повећана ерозија, неочекиване флуктуације притиска и ризици по безбедност. У ...
    евовод, оптимизација, двофазни проток, параметри цевовода, трошкови

  • Flotability of chalcopyrite from the Rudnik deposit

    Đurica Nikšić, Predrag Lazić, Milena Kostović (2021)
    Директно селективно флотирање олова, бакра и цинка у флотацији рудника „Рудник” датира од 1984. године. Технолошка шема омогућава директно издвајање селективних концентрата у три циклуса. У првом циклусу се издваја минерал олова (галенит), док су минерал бакра (халкопирит) и минерал цинка (марматит) депримирани. У другом циклусу се оток концентрације минерала олова кондиционира и припрема за издвајање минерала бакра. Након кондиционирања, у овом циклусу се издваја минерал бакра. У трећем циклусу се оток концентрације минерала бакра кондиционира и припрема за ...
    Директно селективно флотирање, халкопирит, KAX, NaCN

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... u Annals of the New York Academy of Sciences, kojom je izvršena ekonomska procena troškova zdrastvene zaštite i svih troškova zaštite životne sredine vezano za eksploataciju uglja iz ležišta, transport, preradu i sagorevanje uglja u termoelektranama, ukazano je da to košta poreske obveznike ...
    ... u svetu, a statističke analize pokazuju da se od ukupnih troškova očuvanja i zaštite životne sredine, najveći deo sredstava (oko 80%), troši na prečišćavanje rudničkih voda i otpadnih voda koje nastaju pri tehnološkim procesima prerade (www.worldcoal.org). Brojne su u svetu organizacije i interesne ...
    ... jalovine; c) preradom uglja (suva i mokra separacija). Vrste nepoželjnih uticaja i zagađenja koja se stvaraju navedenim aktivnostima, prikazana su slikom 225. Slika 225. Šema izvora zagađenja životne sredine i nepoželjnih uticaja koji se stvaraju tokom eksploatacije i prerade kamenih i mrkih ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... радни флуид је BrLi-H2O. Типична инсталисана снага износи 2 до 15 MW. COP је око 1,7, а инвестициони трошкови се процењују на 0,35 до 0,4 M€ по MW инсталисане топлотне снаге. Инвестициони трошкови који се односе само на топлотну пумпу (уколико постројење на биомасу или спалионица већ постоје) се процењују ...
    ... postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih ...
    ... Најчешће су са механичким компресором и угљен- диоксидом као радним флуидом. Типичан COP је око 2,8, али може бити и виши, до 3,5. Инвестициони трошкови износе око 0,5-0,8 M€ по MW инсталисане топлотне снаге.  Топлотне пумпе које користе топлотни извор температуре око 35°C, попут отпадне топлоте ...

  • Upravljanje proizvodnjom nafte – novi alat na bazi fazi logike

    Мирослав Црногорац, Душан Даниловић, Лола Томић (2020)
    ... preduzeće, jer materijali koji ne odgovaraju potrebama i očekivanjima preduzeća mogu značajno smanjiti produktivnost, povećati troškove zbog dodatnih ispitivanja i analiza, prerade ili rashodovanja, a mogu dovesti u opasnost finalni proizvod, reputaciju preduzeća i bezbednost klijenta i njegove imovine ...
    ... ona mora učiniti sve da privuče kupce i poboljšavaju uslove plasmana na sve probirljivijem tržištu; 4. u proizvodnji i preradi voća i grožđa (proizvodnja i mini hladnjače, prerada-slatko, kompoti, pasterizacija, proizvodnja voćnih rakija, likera, sirćeta, sokova i sirupa, voćnih čajeva, sušeno voće ...
    ... u obimu delovanja preduzeća Kemis i obuhvata daleko najveći masovni deo u preradi sekundarnih sirovina. Najveći deo tih materijala dobija se iz industrijskih dvorišta, iz ostataka prilikom proizvodnje, iz centara za preradu otpadaka i preuzimanjem od fizičkih lica. Kemis učestvuje u svim većim akcijama ...