Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Čoka (Severni Banat)

229 items

  • Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)

    Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)
    Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...
    Тимочки расед, Џеврински расед, Балта расед, спелеолошки објекат

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... (Pl) Развијени су на северном делу пожаревачке греде, одакле благо тону у правцу SSZ. Заступљени су пескови, песковите и угљевите глине. Квартар (Q) Квартарне наслаге знатног пространства и дебљине налазе се у алувијалној равни Велике Мораве и на Пожаревачкој греди северно од Прагова. Издвојена ...
    ... ковинска депресија. Северно од прве речне терасе уздиже се подручје друге речне терасе издвојене као (t2). Ову терасу (Ласкарев 1951) назвао је „Варошком терасом“. Њена висина просечно износи 7- 15 m изнад Дунава (80-95 mnm). Лесни плато на подручју јужног Баната простире се северно од Варошке терасе ...
    ... „погребеном земљом“. Ова тераса лежи на релативној надморској висини од 25-35 m северно од подручја Ковин-Дубовац (Прилог 4). „Варошка тераса“ (a-w+h) Седименти млађе вирмско-холоценске терасе имају велико распрострањење северно од алувијалне равни Дунава. Изграђена је од средњезрних и ситнозрних пескова ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... konstrukcije i severne prilazne konstrukcije. Južna prilazna konstrukcija je kontinualni most raspona 2x48,4 m. Centralna konstrukcija je raspona 95+172+95 m. Inundaciona konstrukcija je sastavljena od tri, dilatacijom odvojena, mosta sistema „kontinualnog nosača, raspona 5x48.4 m. Severna prilazna ...
    ... centralne konstrukcije, inundacione konstrukcije i severne prilazne konstrukcije. U dokumentaciji pod rednim brojem 1 su izvedeni istražni radovi na delu južne prilazne konstrukcije (MD-1), inundacione konstrukcije (MD-4, MD-2) ı na delu severne prilazne konctrukcije (MD-3). Obzirom na raspone ...
    ... terena, izveo Je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, na saobraćajnici Severna tangenta. Metodološki pristup koji je korišćen pri izradi ovog rada, Jeste kabinetsko istraživanje i analiza dostavljene dokumentacije. Ključne ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... konstrukcije i severne prilazne konstrukcije. Južna prilazna konstrukcija je kontinualni most raspona 2x48,4 m. Centralna konstrukcija je raspona 95+172+95 m. Inundaciona konstrukcija je sastavljena od tri, dilatacijom odvojena, mosta sistema „kontinualnog nosača, raspona 5x48.4 m. Severna prilazna ...
    ... centralne konstrukcije, inundacione konstrukcije i severne prilazne konstrukcije. U dokumentaciji pod rednim brojem 1 su izvedeni istražni radovi na delu južne prilazne konstrukcije (MD-1), inundacione konstrukcije (MD-4, MD-2) ı na delu severne prilazne konctrukcije (MD-3). Obzirom na raspone ...
    ... terena, izveo Je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, na saobraćajnici Severna tangenta. Metodološki pristup koji je korišćen pri izradi ovog rada, Jeste kabinetsko istraživanje i analiza dostavljene dokumentacije. Ključne ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... a, kaseta III obuhvata i sledeće lokacije: • Prostor između kasete I i severne kosine kopa ograničen profilima PP10 do PP17; • Prostoru nastavku kasete II od profila PP9 do PP14 i podkasete II/1 ograničen sa severne strane rasedom, a sa jugozapadne strane završnom kosinom kopa; • Prostor ...
    ... šljake unutar povšinskog kopa. Dinamika odlaganja se vrši u tri faze (slika 3.1.): • Faza l obuhvata južnii jugozapadni deo; • TFaza2 obuhvata severni severoistočni deo; • Faza3 obuhvata radove — deponovanje u jugoistočnom delu. U ovom Projektu za rekultivaciju se razmatra deponije u konačnim ...
    ... servisnog puta i prvog sloja. U ovom slučaju je Prosečna dužina transporta takođe 1500 m. 25 Treći sloj će se formirati od humusa čija lokacija je severno, severo istočno od deponije. Transport humusa će se vršiti kamionski po postojećoj mreži puteva. Prosečna dužina transporta iznosi 1500m. Radom ...

  • Upper Miocene depositional environments of the Kikinda-Mokrin High (Serbia)

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    Exploration for oil and gas in mature areas, such as the Pannonian Basin, can benefit from reexamination of old data using more advanced modern workflows that focus on the temporal and spatial aspects of sediment deposition. Specifically, we apply a new environment of deposition model that interprets the Upper Miocene- Pliocene sediments as being deposited in a rapidly filling basin characterized by quick shelf edge progradation from the northwest toward the southeast. Reconstruction of this shelf edge trajectory reveals ...
    naftna geologija, depozicione sredine, formacije, Panonski basen

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... dominantan uzdužni pravac. Zona Ravanice predstavlja nagnutu strukturu, uglavnom od juga ka severu, što Je uslovilo razvoj alogenog karstnog sistema u severnom i autogenog karstnog sistema u južnom delu pojasa. Prisustvo složenih tektonskih struktura i rasprostranjenost karbonatnih i nekarbonatnih formacija ...
    ... rejona Karpato-balkanida i Srpsko- kristalastog jezgra. Pojas Ravaničkih krečnjaka generalnog pravca SZ-JI nalazi se u podnožju Kučajskih planina. Severna granica prostire se od manastira Ravanica, preko Velikog Grabara i Senjskog Rudnika pa sve do Ravne reke u severozapadnom delu. Zapadna granica ...
    ... istraživanja, u predelima pokrivenim šumskom vegetacijom, gde su ı formirana brojna šumska gazdinstva („Južni Kučaj“). Rudarstvo je razvijeno u severnim delovima područja istraživanja, u okviru senjsko- resavskog basena gde su rasprostranjena ležišta uglja kao što su „Ravna reka“, „Senjski Rudnik“ ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... naselja Totovo Selo Izvorište naselja Totovo Selo formirano je sedamdesetih godina XX veka u severnom delu naselja. Izvedena su ukupno tri bunara, od toga dva na lokaciji uz naselje i jedan severnije. Bunari oznake NB-1 je napušten devedesetuh godina XX veka, a bunari B-2 i B-3 i dalje vrše ...
    ... Voda se zahvata utopnim pumpama i distribuira potrošačima: stanovništvu i privredi uz prethodno hlorisanje. Opština Kanjiža, koja se nalazi u severnom delu Republike Srbije, formirala je sistem vodosnabdevanja kroz više bušotina lociranih u različitim naseljima, sa izvorištima koja crpe podzemne ...
    ... tike izvorišta za vodosnabdevanje Kanjiže 2. OPŠTE KARAKTERISTIKE PODRUČJA ISTRAŽIVANJA 2.1. Geografski položaj Opština Kanjiža se nalazi u severnom delu Republike Srbije, u autonomnoj pokrajini Vojvodini. Smeštena je na samoj granici sa Mađarskom, na desnoj obali reke Tise. Geografski položaj ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... условљене повлачењем субдукујуће плоче испод Динарида и Хеленида. Ови аутори наводе да је непостојање субдукујуће Јадранске плоче испод северних Динарида (северно од Сарајева) директан резултат процеса откидања (енгл. slab tearing process) дела субдукујуће јадранске плоче испод Динарида и њеног ...
    ... дела испод Динарида, па је читава конвергенција између ове и европске плоче била концентрисана у најсевернијем делу Јадранске плоче. Такво кретање Јадранске плоче, за које се, макар у поменутом северном делу, сматра да је било независно од дела који се субдуковао, је дуж поменутог трансферног раседа ...
    ... екстензију у Панонском басену. Још увек није јасно да ли је екстензија у Интерним Динаридима резултат интерференције ова два процеса, или се у северном и јужном делу истраживаног подручја ове две различито оријентисане екстензије могу посматрати као резултат различитих тектонских процеса. Доњо- ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... условљене повлачењем субдукујуће плоче испод Динарида и Хеленида. Ови аутори наводе да је непостојање субдукујуће Јадранске плоче испод северних Динарида (северно од Сарајева) директан резултат процеса откидања (енгл. slab tearing process) дела субдукујуће јадранске плоче испод Динарида и њеног ...
    ... дела испод Динарида, па је читава конвергенција између ове и европске плоче била концентрисана у најсевернијем делу Јадранске плоче. Такво кретање Јадранске плоче, за које се, макар у поменутом северном делу, сматра да је било независно од дела који се субдуковао, је дуж поменутог трансферног раседа ...
    ... екстензију у Панонском басену. Још увек није јасно да ли је екстензија у Интерним Динаридима резултат интерференције ова два процеса, или се у северном и јужном делу истраживаног подручја ове две различито оријентисане екстензије могу посматрати као резултат различитих тектонских процеса. Доњо- ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... identifikovan kao 77ifurus cf. karelinii. Današnji predstavnici familije Salamandridae imaju široke ali disjunktne arele svoga rasprostranjenja na severnoj hemisferi. Međutim antropogene promene staništa sve više utiču na smanjenje njihove brojnosti. Kao i drugi vodozemci, izuzetno su vezani za vodena ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... cirkulacijom podzemnih voda. Prvi i veći sistem pripada severnom obodu Beljaničkog masiva i podeljen je na dve podgrupe severnih sistema (istraživanjima je utvrđeno da se po svojim karakteristikama znatno razlikuju). Dva pomenuta sistema Severne grupe su Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija ...
    ... predstavlja zapadni deo geološki jedinstvenog Karpato- balkanskog luka geosinklinalne strukture severnog dela Alpskog orogena. Planinski venac Karpato-balkanida dugačak je 1500 km, izdiže se na području severne Slovačke i južne Poljske, a preko Ukrajine, Rumunije i Srbije, svoje rasprostranjenje završava ...
    ... – Rasprostranjene su na više mesta u jugoistočnom i južnom delu Beljanice i severnim delovima Kučaja. Najviše ih ima na Velikoj Tresti (gde se javljaju u više skoro paralelnih zona pružanja SSI—JJZ), na Omanišu i severno od Male Rašice. Među njima su najzastupljeniji uralitsko-sosiritski gabrovi ...

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... arbustorum. Veliki klimato-stratigrafski značaj imaju i slatkovodne pleistocenske školjke iz roda CorĐbicula, koje su prisutne u aluvijalnim naslagama severnih delova Srbije. Tokom srednjeg pleistocena korbikule su se povukle iz Panonskog basena naseljavajući oblasti Kaspijskog basena, Indije i nekih ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... najveću poslovnu organizaciju u sastavu AD Elektrane Severne Makedonije tj. predstavlja najveći proizvodno — energetski kapacitet u Severnoj Makedoniji. REK Bitola svojom proizvodnjom pokriva i preko 60% od potrebe clektrične energije u Severnoj Makedoniji kao i najveći deo potrebe uglja (lignita) ...
    ... (lignita) za kotlarnice u industriji i za domaćinstva u Severnoj Makedoniji. U blizini Bitolja tačnije između sela Suvodol, Vranjevci, Biljanik i Aglarci REK su otkrivene velike rezerve uglja te je odlučeno da se tu podignu proizvodno energetski kapaciteti koji su dobili naziv REK „Bitola“. Istražni ...
    ... snage sva tri bloka. Tada je ukupna instalisana snaga povećana na 675 MW (3x225 MW.. Rudnik “Suvodol” Po proizvodnom portfoliju AD Elektrana Severne Makedonije, iz termoelektrane pogonjenih sa ugljem dobija se 40% ukupno proizvedene clektrične energije. Proizvodnja električne energije iz rovnog ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... .............................. 169 Слика 6.8. - Површине обухваћене рударским радовима (1 - Северни ревир, 2 - Ревир Стара Јама, 3 - Јужни ревир, 4 - Ревир Јаблани, 5 - Западно одлагалиште, 6 - Северно одлагалиште) .............. 170 С А Д Р Ж А Ј Т А ...
    ... уговора, 28 се односи на заштиту средине, очување пејзажа и рекултивацију оштећеног земљишта. На тај начин су у Северној Енглеској (Chadwick, M. J., 1973.), регионима Јоркшира, Северног Дербишајра и Донкастера (Lindley, G. F., Mansfild, B. H., 1979.) уређене значајне површине [7]. На међународној ...
    ... алувијална, терасна, повлатна, међуслојна и подинска. Технологија експлоатације: Површински коп је отворен у северном делу дуж профилске линије 170, са два усека отварања, северним дужине 1,460 m паралелним са профилском линијом 170 и североисточни, дужине 1,998 m. Други усек омогућио је директну ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... sekundarne blokove. Kajmakčalanska antiklinala, konkretno, njen severni deo proteţe se na teritoriji Makedonije, dok se preostali deo proteţe na teritoriju Grčke. Juţno od doline Crne Reke, antiklinala je izraţena svojim severnim periklinalnim delom sa osom orijentisanom u pravcu S–SZ. Njen šarnir ...
    ... bilansa moţe se zaključiti da sa severne granice nema doticaj podzemnih voda u Suvodolsko leţište iz razloga što u ovom delu stene su slabo ispucale (gnajsevi i mikašisti). Podzemne vode neogenog kompleksa i kvartarnih sedimenata nemaju uticaja na prihranjivanje sa severne strane radi njihov pravac kretanja ...
    ... U okviru površinskih kopova klizanje terena je česta pojava, kao posledica narušavanja stabilnosti otkopnih etaţa i prodiranja podzemnih voda sa severne i severoistočne strane kopa i od podzemnih voda koje dotiču kroz i ispod tela brane u kop. Na primer, oktobra meseca 1995. godine u okviru sev ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... prirodno zaštićenom ı atraktivnom. Aranđelovac se nalazi na važnom saobraćajnom pravcu koji povezuje centralnu Srbiju sa Beogradom (oko 75 km severno) ı Kragujevcem (oko 50 km južno). Aranđelovac je okružen brdovitim ı planinskim terenima. Bukulja je dominantna planina koja se uzdiže zapadno ...
    ... a se kao litološki članovi izdvajaju konglomerati, gline, tufovi i tufiti, laporci, peščari i peskovite gline. Sedimenti panona su otkriveni severno od Aranđelovca. Leže konkordantno preko sarmatskih krečnjaka, a predstavljeni su peskovima, peskovitim glinama i peščarima (Menković i Košćal, ...
    ... ISTRAŽIVANJE UGLJA U ARANĐELOVAČKOM UGLJENOM BASENU. Fond dokumenata Geozavoda, Beograd . Dolić D., (1966): OPŠTI STRATIGRAFSKI PROFIL MIOCENA U SEVERNOM DELU MORAVSKE POTOLINE. Referati VI savetovanja Geologa SFRJ, Deo I, Ohrid. Dolić D., (1975/1976): MIOCEN ŠIRE OBLASTI KOSMAJA. Vesnik Zavoda za ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... ny 133, 521–540 (in Hungarian with English abstract).  Radivojević, D., 2014, Regional geological characteristic of Miocene sediments in northern Banat region,  PhD thesis, University of Belgrade ‐ Faculty of Mining and Geology, 167 pp.  Sztano, O., Kovač, M., Magyar,  I., Šujan, M., Fodor, L., Uhrin ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... Grujičić-Tešić Vodeni tokovi Golije pripadaju slivovima Moravice i Ibra. Ove reke pripadaju slivu Zapadne Morave i Crnomorskom slivu. Na severnoj strani Moravica odvodi vode Golijske reke i Nošnice u Zapadnu Moravu. Dolinski delovi reka Nošnice, Moravice i Golijske reke odlikuju se neobično ...
    ... disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 27 Viši predeli ovog područja odlikuju se subalpskom klimom. Područje Golije i okoline izloženo je severnim i severozapadnim polarnim vazdušnim masama, koji dospevaju iz srednje i severoistočne Evrope i Sibira, jer dinarski planinski venac sprečava prodor ...
    ... ime kaže, piramidalnog su oblika, oštrog vrha sa granama koje zauzimaju oštar ugao prema stablu. Ovaj varijetet smrče zabeležen je na području severne Evrope i planinskih predela srednje i južne Evrope (Ratknić et al., 2013). Slika 13. Piramidalna smrča, koordinate: 7451371, 4797845; foto ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... 85 Slika 4.14. - Severno-južni profil N1 prikazuje rasprostiranje slojeva i uslove stratifikacije Slika 4.15. - Severno-južni profil N2 prikazuje rasprostiranje slojeva i uslove stratifikacije Slika 4.16. - Severno-južni profil N3 prikazuje rasprostiranje ...
    ... ........................... 85 Slika 4.14. - Severno-južni profil N1 prikazuje rasprostiranje slojeva i uslove stratifikacije .......................................................................... 86 Slika 4.15. - Severno-južni profil N2 prikazuje rasprostiranje slojeva ...
    ... .......................... 87 Slika 4.18. - Severno-južni profil N koji prikazuje kombinaciju projektovanog kopa i rasprostiranje sloja ................................................................. 87 Slika 4.19. - Severno-južni profil M koji prikazuje kombinaciju pro ...