Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rudnik Soko.

93 items

  • Hidrogeologija ležišta bakra i zlata Čukaru Peki – od istraživanja do eksploatacije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Jelena Davidović (2022)
    Podzemne vode, Mineralne sirovine, Rudnička hidrogeologija, Odvodnjavanje rudnika, Timočki magmatski kompleks

  • Steel Arch Support Deformations Forecast Model Based on Grey–Stochastic Simulation and Autoregressive Process

    Luka Crnogorac, Suzana Lutovac, Rade Tokalić, Miloš Gligorić, Zoran Gligorić (2023)
    Relatively large deformations of the steel arch support in underground coal mines in the Republic of Serbia present one of the main problems for achieving the planned production of coal. Monitoring of the critical sections of the steel arch support in the underground roadways is necessary to gather quality data for the development of a forecasting model. With a new generation of 3D laser scanners that can be used in potentially explosive environments (ATEX), deformation monitoring is facilitated, while ...
    čelična podgrada, prognoza deformacija, vremenske serije, grey-stohastička simulacija, autoregresija, podzemni rudnik uglja

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... moram se zahvaliti laboratorijskom osoblju na Johannes Gutenberg Univerzitetu u Majncu, Filipu Rajkoviću iz SEM laboratorije, Miloradu Antiću, Sokol Kristijanu, Vojislavu Mrđi, Konstantinu Jovanoviću i mom prijatelju sa Šumarskog faulteta Miljanu Sekuloviću. Najveću zahvalnost ipak dugujem r ...
    ... Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije Jugoistočne strane protiče ...
    ... pripada oblasti srednjeg Podrinja i protiče blizu naselja Crnča na desnoj obali Drine. Neposredno u njenom slivu nalazi se akumulaciono jezero rudnika „Veliki majdan.” Uzorkovanje je obavljeno na početku njenog toka čija ukupna dužina iznosi 5.52 km. Da bismo došli do lokaliteta kretali smo se ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Драгишић; С. Петковић 149. Милутиновић Александар 15.6.2007. Развој просторног информационог система рудника са подземном експлоатацијом угља на примеру рудника "Соко" Соко Бања Рударство С. Димитријевић С. Димитијевић; И. Обрадовић; М. Кукрика; В. Симеуновић 150. Танасијевић ...
    ... 2001. завршио и магистарске студије. Докторску дисертацију под називом: "Развој просторног информационог система рудника са подземном експлоатацијом угља на примеру рудника "Соко" Соко Бања, одбранио је 2007. године на истом факултету из уже научне области Рударска мерења. За асистента приправника ...
    ... рударских машина у рудницима угља са подземном експлоатацијом Механизација и аутоматизација у рударству и енергетика В. Чокорило З. Петковић, Н. Видановић 54. Денић Д. Миодраг 26.02.1999. Моделирање параметара проветравања откопа у руднику мрког угља "Соко" Вент. и тех. заштита ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... anaerobnu oksidaciju ugljen-monoksida stvarajući molekulski vodonik i ugljen-dioksid, te kao stanište života rod Thermincola bira vrele termalne izvore (Sokolova et al., 2005). Nalaz roda Thermincola u mineralnim vodama Slankamen Banje ukazuje na mogućnost opstanka roda i u drugačijim temperaturnim uslovima ...
    ... M. (2000). Biological Denitrification of Groundwater. Water, Air, & Soil Pollution, 123, 183–193. Doi: https://doi.org/10.1023/A:1005242600186 Sokolova, T. G., Kostrikina, N. A., Chernyh, N. A., Kolganova, T. V., Tourova, T. P., & Bonch- Osmolovskaya, E. A. (2005). Thermincola carboxydiphila gen ...
    ... centralnih i istočnih delova zemlje. Tako, za područje centralne Srbije karakteristični su ugašeni vulkani koji odgovaraju kenozojskoj starosti (Rudnik, Kotlenik, Borač, Lece, Trepča, Belo Brdo, Rogozna), dok su za područje zapadne Srbije karakteristični subakvatični ugašeni vulkani koji najčešće ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... i Fe. Neki od ovih rudnika su obnavljani između dva svetska rata. Organizovana i sistematska istraživanja uglja dubinskim bušenjem u Štavlju započela su 1953. god. i traju do danas. Podaci o rezervama geoloških istraživanja nalaze se u izveštajima i elaboratima Rudnika uglja “Štavalj”. Golija ...
    ... utvrđeno za prirodne retkosti u Republici Srbiji (među kojima je su pored beloglavog supa, veliki ronac, jastreb odičar, suri orao, orao zmijar, sivi soko, bela roda), a 50 vrsta je svrstano u grupu međunarodno ugroženih ptica (www.pticesrbije.rs) Pešter je jedno od retkih gnezdišta belih roda Ciconia ...
    ... površinski i podzemni oblici reljefa, hidrogeološki oblici, tipovi zemljišta, nalazišta minerala, nalazišta ruda, nalazišta stena, kamenolomi, rudnici (Scott et al., 2007). Iz pojma geodiverzitet, kao njegov reprezent, rodio se termin geonasleđe. Definisanjem pojma geonasleđe bavili su se kako ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... zdravlje ljudi (Giere et al., 2003). Odavno je primećeno da su radnici koji rade u rudnicima uglja, podložniji respiratornim oboljenjima u poređenju sa zaposlenim u drugim oblastima. Mogućnost da prašina iz rudnika uglja da izazove oboljenja pluća uz sadržaje uglja, kvarca, pušenje i na individualnu ...
    ... blizini termoelektrane. Takođe, ova tačka je izabrana i zbog blizine deponije uglja kao potencijalnog zagađivača. Lokalitet K-2 nalazi se između Sokolova i Velikih Crljana u blizini pepelišta TE Kolubare-A. Takođe, prati se i uticaj zagađenja atmosfere ispuštanjem dima iz termoelektrane. U ovoj ...
    ... Ova metoda se pored rendgenske difrakcione analize pokazala kao korisna za mineralošku identifikaciju čestica iz vazduha (Hower at al., 1999; Sokol at al., 2002; Joens at al., 2002; Gieré at al., 2003; Kutchko at al., 2006 and Meseguer at al., 2009). Napomene: 1) ovom analizom nije moguće ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... zdravlje ljudi (Giere et al., 2003). Odavno je primećeno da su radnici koji rade u rudnicima uglja, podložniji respiratornim oboljenjima u poređenju sa zaposlenim u drugim oblastima. Mogućnost da prašina iz rudnika uglja da izazove oboljenja pluća uz sadržaje uglja, kvarca, pušenje i na individualnu ...
    ... blizini termoelektrane. Takođe, ova tačka je izabrana i zbog blizine deponije uglja kao potencijalnog zagađivača. Lokalitet K-2 nalazi se između Sokolova i Velikih Crljana u blizini pepelišta TE Kolubare-A. Takođe, prati se i uticaj zagađenja atmosfere ispuštanjem dima iz termoelektrane. U ovoj ...
    ... Ova metoda se pored rendgenske difrakcione analize pokazala kao korisna za mineralošku identifikaciju čestica iz vazduha (Hower at al., 1999; Sokol at al., 2002; Joens at al., 2002; Gieré at al., 2003; Kutchko at al., 2006 and Meseguer at al., 2009). Napomene: 1) ovom analizom nije moguće ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... балнеотерапеутска, пакована („Карађорђе“), спортско-рекреативна Буковичка бања 14-34 Пакована („Књаз Милош“), балнеолошка Орашје 13 пакована („Соко“) Бела Вода пакована 142 Велуће 11-23 пакована („Мивела“) Врњачка бања (Снежник, топли извор, Слатина, Језеро, Бели извор, Руђинци) ...

  • Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges

    Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić (2019)
    ... brown coals - lignite Kolubara (7), Kostolac (6), Kovin (2), Kosovo (4) 2. Dull brown coals - lignite _ | Krepoljin (12), Lubnica (13), Sjenica (14), Soko Banja (17) 3. Bright brown coals – Bogovina-East field (20), Senje-Resavica (21) sub-bituminous 4. Bituminous coals Ibar (38), Vrška Čuka (48) ...
    ... ranges from 10% to 15% (Ercegovac et al. 2006). The most important basins and deposits are Despotovac, Krepoljin, Lubnica, Sjenica, Zapadna Morava, Soko Banja basin (Figure 3). Lignite from the Krepoljin basin is enriched in As, Co, Cr, Hg, Mn, Ni and Pb than Clarke values for brown coals (Ketris ...
    ... Radivojević, and Mila A. Pavlović. “Comparison and assessment of electricity generation capacity for different types of PV solar plants of IMW In Soko Banja, Serbia.? 7hermal Science 15, no. 3 (2011): 605- 618. Pavlović, Tomislav M., Ivana S. Radonjić, Dragana D. Milosavljević, and Lana S. Pantić ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... 457-466. Rakić, D. (2011). Deponija komunalnog otpada – geotehnička građevina, 6ti Simpozijum Reciklažne tehnologije i održivi razvoj – SRTOR, Soko Banja, 530-537. Rakić, D., Čaki, L., Ćorić, S., Cvetković, V. (2012a), Analiza uticajnih faktora na čvrstoću smicanja komunalnog otpada”, Međunarodna ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... 457-466. Rakić, D. (2011). Deponija komunalnog otpada – geotehnička građevina, 6ti Simpozijum Reciklažne tehnologije i održivi razvoj – SRTOR, Soko Banja, 530-537. Rakić, D., Čaki, L., Ćorić, S., Cvetković, V. (2012a), Analiza uticajnih faktora na čvrstoću smicanja komunalnog otpada”, Međunarodna ...