Претрага

Упит dcterms_subject_txt:projektovanje naftne bušotine

280 items

  • Optimizacija rada bušotina u dubinskom pumpanju primenom sistem analize

    Andreja Gluščević (2008)
    Optimizacija rada, bušotine, dubinsko pumpanje, sistem analiza.

  • Model procesa cementacije zaštitnih cevi u gasnim bušotinama sa ekstremnim termobarskim uslovima

    Zvonimir Bošković (2000)
    Cementacija, zaštitne cevi, gasne bušotine, termobarski uslovi

  • Tehno-ekonomski parametri izrade dubokih bušotina malog prečnika sa perspektivom primene u Panonskom basenu

    Branko Leković (2007)
    Duboke bušotine, parametri izrade, panonski basen

  • Problemi u izradi dubokih bušotina za naftu i gas u Kostolačkoj subdepresiji i doprinos njihovoj sanaciji

    Vukoman Krgović (1989)
    Duboke bušotine, nafta, gas, Kostolačka subdepresija

  • Prilog proučavanju optimalnih tehno-ekonomskih parametara pri izradi bušotina za vodu u ispucalim i karstifikovanim krečnjačkim stenskim masama

    Božidar Kojičić (1977)
    Bušotine, voda, krečnjak

  • Uticaj najvažnijih parametara dleta kod udarnog bušenja na brzinu izrade minske bušotine za uslove rudnika Žuta prlina

    Ljubinko Savić (1989)
    Udarno bušenje, dleta, minska bušotina, Žuta prlina

  • Zakonomernost skretanja dubokih bušotina sa odrazom na kritični tačku i režim bušenja, sa posebnim osvrtom na jugoistočni deo Panonskog basen

    Zoran Konstantinović (1978)
    Bušotine, kritična tačka, Panonski basen

  • Eksperimentalno određivanje na modelima iskorišćenja i osiromašenja rude kod podetažne metode sa paralelnim rasporedom bušotina za prilike u rudnom telu Tilva Roš""

    Miodrag Miljković (1976)
    Ruda, bušotina, Tilva Roš

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... rastojanje između bušotina ekrana značajno utiče na promenu intenziteta talasa koji prolaze kroz ekran. Optimalno rastojanje između bušotina ekrana je jednako dvostrukom prečniku bušotine, dok ekran sa rastojanjem između bušotina koje je četiri puta veće od prečnika bušotine ekrana, nema nikakav ...
    ... minske bušotine )(, 2 75.0456.0 2 m Hmq plHpmqp W   Linija najmanjeg otpora kose minske bušotine )(, 2 5.0425.0 2 m Hmq plHpmqp W   Rastojanje između bušotina u redu a = m · W, (m) Rastojanje između redova minskih bušotina b = 0.85 · W - vertikalne minske bušotine b = W ...
    ... W - kose minske bušotine b = a · 0.87 - trougaoni raspored minskih bušotina Zapremina prizme obrušavanja od jedne minske bušotine )(, 3mHWaV  - za prvi red bušotina )(, 3mHbaV  - za drugi redove Količina eksplozivnog punjenja u minskoj bušotini )(, kgVqQ  Dužina minskog čepa ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... rastojanje između bušotina ekrana značajno utiče na promenu intenziteta talasa koji prolaze kroz ekran. Optimalno rastojanje između bušotina ekrana je jednako dvostrukom prečniku bušotine, dok ekran sa rastojanjem između bušotina koje je četiri puta veće od prečnika bušotine ekrana, nema nikakav ...
    ... minske bušotine )(, 2 75.0456.0 2 m Hmq plHpmqp W   Linija najmanjeg otpora kose minske bušotine )(, 2 5.0425.0 2 m Hmq plHpmqp W   Rastojanje između bušotina u redu a = m · W, (m) Rastojanje između redova minskih bušotina b = 0.85 · W - vertikalne minske bušotine b = W ...
    ... W - kose minske bušotine b = a · 0.87 - trougaoni raspored minskih bušotina Zapremina prizme obrušavanja od jedne minske bušotine )(, 3mHWaV  - za prvi red bušotina )(, 3mHbaV  - za drugi redove Količina eksplozivnog punjenja u minskoj bušotini )(, kgVqQ  Dužina minskog čepa ...

  • Избор одговарајуће механичке методе

    Анастасија Мирјанић (2024)
    Експлоатација нафте и гаса кључна је за задовољење глобалних енергетских потреба. Различите методе се користе за ефикасно вађење тих природних ресурса из земљe. Механичке методе експлоатације, које укључују различите врсте пумпи и компресора, играју значајну улогу у овом процесу. У нафтној индустрији, ефикасно вађење нафте и гаса зависи од избора одговарајуће технологије пумпања. Две од најраспрострањенијих технологија су дубинске пумпе са клипним шипкама (енгл. Sucker rod pumps- SRP) и електричне потапајуће пумпе (енгл. Electrical submersible pump- ESP). Овај завршни рад ће ...
    дубинске пумпе са клипним шипкама, замена, електрична потапајућа пумпа, производња, бушотина

  • Modern self-propelled surface drill rigs for drilling small diameter holes in mining and construction operations

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak (2021)
    Приликом одређених рударских или грађевинских радова потребно је извршити минирање применом бушотина малог пречника. Раније, бушење бушотина малих пречника се изводило углавном ручним бушилицама или лаким лафетним бушилицама нa одређеним нoсачима. Проблеми у овим случајевима били су капацитет бушења, бушење већих дужина бушотина и посебно безбедност оператера на неприступачним теренима, где је његово присуство било неопходно. Данас постоје модерне самоходне бушилице за бушење минских бушотина малог пречника, које су у потпуности даљински управљане. Радио даљинска контрола омогућава да се ...
    Бушилице,бушотине малог пречника, бушење, минирање,изградња,минирање негабарита, радио даљинска контрола

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... OZNAKA BUŠOTINE 2S-4 DUBINA BUŠOTINE oorcinata - BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o OZNAKA _ koordinata X . Raipi inati OZNAKA ZS-4 koordinata X| 4968902.03 ; 7451417.46 BUŠIO ; - 70.70 - || ı G.O.O. OZNAKA BUŠOTINE ZS-4 DUBINA BUŠOTINE ; BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE _ DUBINA ...
    ... Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihaj lo Pupin“ u Zemunu OZNAKA BUŠOTINE ZS-8 Prilog 4.5 OZNAKA BUŠOTINE ZS - 10 DUBINA BUŠOTINE 545.70 OZNAKA BUŠOTINE ZS -10 DUBINA BUŠOTINE 53.70 - i 4969293.31 Ri i OZNAKA ZS- 10 |koordinata X BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o ...
    ... Izvedene su tri istražne bušotine, koje su locirane na stubnim mestima i nose slovnu oznaku ZS i broj stubnog mesta (ZS- 15, ZS-17 ı ZS-18). Dubina istražnih bušotina se kretala od 30,50 - 40,00 m. Ove bušotine je izveo SI CIP - Zavod za geotehniku. Raspored istražnih bušotina bio je uslovljen fizičkim ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... OZNAKA BUŠOTINE 2S-4 DUBINA BUŠOTINE oorcinata - BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o OZNAKA _ koordinata X . Raipi inati OZNAKA ZS-4 koordinata X| 4968902.03 ; 7451417.46 BUŠIO ; - 70.70 - || ı G.O.O. OZNAKA BUŠOTINE ZS-4 DUBINA BUŠOTINE ; BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE _ DUBINA ...
    ... Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihaj lo Pupin“ u Zemunu OZNAKA BUŠOTINE ZS-8 Prilog 4.5 OZNAKA BUŠOTINE ZS - 10 DUBINA BUŠOTINE 545.70 OZNAKA BUŠOTINE ZS -10 DUBINA BUŠOTINE 53.70 - i 4969293.31 Ri i OZNAKA ZS- 10 |koordinata X BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o ...
    ... Izvedene su tri istražne bušotine, koje su locirane na stubnim mestima i nose slovnu oznaku ZS i broj stubnog mesta (ZS- 15, ZS-17 ı ZS-18). Dubina istražnih bušotina se kretala od 30,50 - 40,00 m. Ove bušotine je izveo SI CIP - Zavod za geotehniku. Raspored istražnih bušotina bio je uslovljen fizičkim ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... sulfidnog i sulfatnog: sumpora, uzorci iz bušotina B-20 i B-28 su dodatno analizirani. Utvrđeno Je da je sulfidni sumpor prisutan sa 58% u bušotini B-20, odnosno 56% u bušotini B-28, dok je ostatak činio sulfatni sumpor. Takođe, deo uzoraka iz bušotina B-2, B-35, B-38 i B-39 analiziran je na prisustvo ...
    ... 1,00 109,00 84,00 25,00 Šema bušenja minskih bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: 90" Prečnik bušotina (mm): 76 Površina pojasa miniranja (m*): 22335 Ganmitura za bušenje: Tipa SIMBA (SOLO) Tabela bušenja |Bušotina| Centar |Dužina | Broj | Ummo | 905 kmjanj (m) | ...
    ... ubacuje u bušotine, za šta Je potrebna ı dovoljna jedna punilica klase Anol-CC 1000, što se ı usvaja. 4.4.5.Vreme punjenja i iniciranja Vreme punjenja i začepljenja svih bušotina na radilištu iznosi: Tm=N x tp +N X tpov + tin, min. gde je: N - broj bušotina 10 tp – vreme punjenja bušotine (10 ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje visećeg pešačkog mosta u Starom gradu u Užicu

    Zoran Berisavljević, Miloš Marjanović, Uroš Đurić (2023.)
    U radu su prikazani rezultati geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje visećeg pešačkog mosta preko klisure reke Đetinje u Užicu. Predviđeno je da most, sistema prednapregnute trake, omogući prelaz pešacima sa desne dolinske strane na stranu Starog grada, koja je opasana strmom liticom (cca. 40 m visine). Za potrebe formiranja geotehničkog modela i strukturnog sklopa krečnjačke stenske mase korišćen je postupak fotogrametrijskog snimanja dronom. Predviđeno je da se zatežuća sila (od oko 30 MN), koju most prenosi na obalni stub, ...
    fotogrametrija, stabilnost kosina, pukotine, prednapregnuta sidra, test granične nosivosti, paker (Ližonov) test
    ... izvođenja bušotina u zoni starog grada rađeni su i testovi vodopropusnosti (VDP) kako bi se utvrdila ispucalost stenske mase i procenili utrošci injekcione mase. Nakon izvođenja, bušotine su proširene na prečnik 0146mm, što je omogućio da se sidra nesmetano postave u bušotinu. Zidovi bušotina su sve ...
    ... ci krečnjaka na jezgru istražnih bušotina, na kosini i izgled kaveme (iz oblaka tačaka sa teksturom). Slika 2. a) Izgled krečnjaka u zoni bušotine B1, b) Kaverna na vertikalnoj litici (prikaz iz oblaka tačaka sa teksturom) c) Tipičan izgled krečnjaka u bušotini B2 Inženjerskogeološkim kartiranjem ...
    ... masivnu neispucalu stensku masu. 3.2. Kategorizacija stenske mase i odabir merodavnih geotehničkih parametara za projektovanje Da bi se odredili geotehnički parametri za projektovanje potrebno je poznavati karakterisitke intaktnih delova stenske mase ı pukotina. Njihovom kombinacijom, a najčešće ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... elaborata). Sa povišine izbušene su ukupno 63 bušotine odnosno, 53.930 m bušenja. Za sve bušotine geodetski su određene kote i koordinate, a za veći broj merene su i devijacije. Pojedine bušotine korišćene su za razna geofizička ispitivanja. Sve bušotine geološki su obrađene, uzeti su posebno uzorci ...
    ... miniranje s lepezastim rasporedom minskih bušotina, pri čemu su bušotine postavljene pod uglom od 90?* u odnosu na horizontalu i buše se vertikalno naniže iz hodnika za bušenje. Hodnik se nalazi u sredini komore, omogućavajući simetrično raspoređivanje bušotina u odnosu na osu hodnika ili komore.(Prikazano ...
    ... Šema bušenja minskilh bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: 907 Prečnik bušotina (mm): 76 Površina pojasa miniranja (m*): 22335 Garmitura za bušenje: Tipa SIMBA (SOLO) Tabela bušenja šotina Centar |Dužina | Broj | Ugao | 902 Rasjanjd „ > |] = & |žd ĆA 185| 12142} 97 | ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... preseka prostorija (m?) lp - dužina bušotine (m) n - koeficijent iskorišćenja bušotine 35 U cilju postizanja predviđenog oblika poprečnog preseka prostorije i efikasnog izbijanja preostale stenske mase, koriste se konturne minske bušotine. Ove bušotine se obično buše prečnika 150 do 200 mm ...
    ... Prilikom primene konturnog miniranja, konturne bušotine se pune sa 40 do 50% manje eksploziva u odnosu na ostale bušotine. S obzirom na to da su zalomne bušotine dodatno opterećene, količina eksploziva u njima se povećava za 20 do 30%. Kod bušotina prečnika 45 mm koristi se patrona prečnika 38 mm ...
    ... punjenja u bušotini, (84 m), dobijena grafički Lp — dužina prazne bušotine, (25 m), koja je takođe dobijena grafički L»=84 +25 = 109 m. Lb= 109 m. Koeficijent obaranja rude pri jednom miniranju u otkopnom bloku po metru bušotine onda iznosi: Kob = Qu/L» = 1.206,1/109 = 11,06 t/m bušotine. Kop ...

  • Istraživanje parametara smicanja po diskontinuitetu za potrebe projektovanja površinskog kopa Majdanpek

    Jelena Majstorović (2002)
    Smicanje, projektovanje, površinski kop, Majdanpek

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... buduće metro stanice „Francuska”. Pri tome, istražne bušotine na trasi metroa imaju oznake Bt dok bušotine na mestima budućih stanica imaju oznake Bs, a Bps su oznake bušotina sa ugrađenim pijezometarskim konstrukcijama. Sve tri istražne bušotine su izvedene do dubine od 41 m, u ukupnoj metraži od ...
    ... (km 13+305 – 13+380) 3.1. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-40 3.2. Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bps-41 1:100 3.3. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-42 Tabelarni prikaz rezultata laboratorijskih geomehaničkih 4.1. / i ...
    ... m. U narednoj tabeli dat je pregled izvedenih bušotina na trasi metroa za deonicu stanice „Francuska“ (km 73+305 — 13+380), sa njihovim apsolutnim kotama, koordinatama ı dubinama: Redni broj Oznaka Koordinate istražnih bušotina Dubina bušotine X y z (m) 1. Bs-40 7458282.418 | 4963941.987 85 ...