Претрага
87 items
-
Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera
Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave... solarnog minimuma. Najniža oblast jonosfere, tzv. oblast D (50 - 90 km), formira se u najvećoj meri dejstvom solarne Lyman-α linije (121.5 nm) na okside azota. Tokom noći, usled procesa rekombinacije, koncentracija jonosferske plazme opada najbrže na visini od 90 km (od 1011 do 108 m−3) ...Aleksandra B. Kolarski. "Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-08-25)
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... раседа на кречњачком узвишењу. Расед је уочљив на дужини око 1 km, а извори су са темперауром воде 48 оС, 23-27 оС и 11 оС. Око извора је обарањем калцијум-карбоната настала велика наслага бигровитог кречњака, а касније бигра и оникса. Геолошку основу изграђују палеозојски шкриљци и серпентинити и ...
... од 1,03 до 4,95 g/l су угљокиселе воде осталих 54 појава. У природним водама које не садрже угљендиоксид, због слабе растворљивости карбоната калцијума, постоји ниска концентрација хидрокарбонатних и карбонатних јона – мања од 1000 mg/l (слика 65). Садржај овог јона испод 1000 mg/l код угљокиселих ...
... и лискуна ултрамафита и шкриљаца. Запажа се да натријум доминира у широком дијапазону темпертура и минерализације и да су доминантни садржаји калцијума и магнезијума везани за, условно речено, ниже температуре, до 30 оС и минерализацију до 4 g/l (слика 67). 5.3 Споредне компоненте Споредне ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije
Jana S. Stojković (2013-09-25)Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije... fluora isparavaju sa morske površine i vraćaju se u atmosferu u vidu aerosola. Deo fluora se taloži u vidu kalcijum-fluorida, i to koprecipitacijom sa barijum-sulfatom, kalcijum-karbonatom i kalcijum-fosfatom, i tako ulazi u sastav brojnih morskih sedimenata. Organogeni fosfati su bogati fluorom. Na ...
... medijana koncentracija kalcijuma, a s tim u skladu su i visoke koncentracije fluora. Prisustvo sulfatnih jona (dejstvo sulfatne barijere), kao i male koncentracije kalcijuma, imaju za posledicu izuzetno niske koncentracije stroncijuma (stoncijum je česti pratilac kalcijuma). Među analiziranim m ...
... alkalni fluoridi i na taj način se fluor transportuje do mora. Određene količine fluora bivaju istaložene u vidu kalcijum- fluorida, pre nego što dospeju u morsku sredinu. Rastvorljivost kalcijum-fluorida raste u prisustvu ugljen-dioksida, pa tako morska voda nije zasićena ovim mineralom. U morskoj sredini ...Jana S. Stojković. "Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-25)
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... leţišta uglja, prikazan je u poglavlju 3.4. Podzemne vode su po svom sastavu preteţno hidrokarbonatne, sloţenog katjonskog sastava, gde preovlaĎuju kalcijum i natrijum. Sa dubinom se povećava mineralizacija podzemnih voda, pa one u pojedinim delovima ugljenog basena prelaze u mineralne ugljokisele ...
... 225,0 Organ.materije mg/l 24.65 18,96 13,9 18,96 Hloridi Cl - mg/l 5,0 30,0 29,0 43,0 Sulfati SO4 2- mg/l 65,54 89,64 44,84 70,44 Kalcijum Ca 2+ mg/l 30,0 30,0 24,0 26,0 Magnezijum Mg 2+ mg/l 12,15 21,87 21,87 38,89 Hidrokarbonati HCO3 - mg/l 122,0 91,5 158,6 244,0 Kvalitet ...
... tvrdina O dH 12,88 13,18 21 5,04 Kalcijumova tvrdina O dH 8,12 2,8 2,8 12,6 p – alkalitat mVal/l 0 0 0 0 m – alkalitet mVal/l 4,6 4,7 7,5 6,7 Kalcijum (Ca) mg/l 58 20 20 90 Magnezijum (Mg) mg/l 21,96 15,79 79,99 15,2 Mangan (Mn) mg/l 0,01 0 GvoţĎ|e (Fe) mg/l 0,32 0,01 Nitrati (NO2) ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude
Ivana M. Jovanović (2016-01-13)U oblasti procesa prerade rude, flotacijska koncentracija predstavlja jednu od najznačajnijih i najčešće primenjivanih metoda separacije korisnih od nekorisnih minerala. Samim tim, veoma je važno osigurati uspešan rad flotacijskog postrojenja kroz dostizanje zadovoljavajućih tehno-ekonomskih pokazatelja. Cilj upravljanja procesom flotacijske koncentracije je upravo optimizacija kvaliteta i iskorišćenja korisne komponente u koncentratu uz maksimizaciju profita. Shodno tome, istraživanja na polju modelovanja i upravljanja ovim procesom zauzimaju značajno mesto u praksi kontolnog inženjenringa.Teorijska istraživanja u okviru doktorske disertacije obuhvatila su analizu položaja ...flotacijska koncentracija, modelovanje, upravljanje, inteligentni sistem, soft kompjuting, fazi logika, veštačke neuronske mreže... RUDARSKO-GEOLOŠKI FAKULTET 150 Za regulaciju pH vrednosti pulpe koristi se kreč, koji se u proces dodaje u vidu krečnog mleka (6% vodeni rastvor kalcijum oksida). Kada je u pitanju proces mlevenja, smanjenje ili povećanje doze krečnog mleka, u zavisnosti od željene pH vrednosti pulpe, vrši se sa komandnog ...Ivana M. Jovanović. "Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-01-13)
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење... којој могу бити присутне токсичне материје. Мале количине угља у одложеној јаловини склоне су самооксидацији при чему се у ваздух емитује СО, СО2, оксиди сумпора итд. Постоји и стална опасност од попуштања брана и канала, као и од обрушавања неодржаваних завршних косина јаловишта. Атмосферске падавине ...Bojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... на Стратиграфија Љ. Рундић М. Судар, Д. Јовановић 200. Веселиновић М. Љиљана 10.05.2010. Рендгенска анализа наноструктурних прахова калцијум- фосфата добијених новим поступцима анализе Кристалографија Љ. Карановић А. Кременовић, Д. Ускоковић 201. Цвијић С. Предраг 08.06.2010. ...
... no 5, pp. 1135–1143, doi: 10.2514/1.47456 ADŽIĆ M., ŽIVKOVIĆ M., FOTEV V., MILIVOJEVIĆ A., ADŽIĆ V., 2010: Uticajni parametri emisije azotnih oksida vihornog gorionika mikroturbine sa pilot gorionikom. Hemijska industrija, Vol. 64 (4), 357–363. ŽIVKOVIĆ M.A., ADŽIĆ M.M., FOTEV V.G., MILIVOJEVIĆ ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016