Претрага

Упит dcterms_subject_txt:gornjokredni sedimenti

155 items

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... biogeni krečnjaci, peščari, glinci; 8 – Hidrotermalno izmenjeni serpentiniti; Uslovno-bezvodni delovi terena: 1 - Kvartarni sedimenti (glinoviti sedimenti, eoloski sedimenti, jezersko-barske facije, barske facije, eolsko-koluvijalne facije, itd.). *Standardne i topografske oznake prikazane na hi ...
    ... Karstne vode i vode pećinskih sistema Ne 102-105 Sedimenti iz voda pećinskih sistema Ne 104-108 Vode granitskih i bazalatnih sistema Ne 102-105 Podzemne vode Ne 103-106 Da 103-107 Podzemne vode – zasićeni porozni sedimenti Ne 105-108 Da do 1010 Zona aeracije Ne 104-108 ...
    ... vezuje se pojava gorkih mineralnih voda4 Torde. Sa geološkog aspekta, posebno su značajani kvartarni sedimenti, budući da se u okviru njih formiraju gorke mineralne vode, dok neogeni i mezozojski sedimenti naležu na paleozojske škriljce koji se nalaze u njihovoj podini (Nikolić et al., 2016). Rasprostranjenje ...

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... OBLASTI LEGENDA Aluvijum Tercijar Hidrotermalno izmenjene stene Laramijski plutoniti Gornjokredni vulkaniti OHfaza) Gornjokredni vulkaniti (Hfaza) Gornjokredni vulkaniti dftaza) Sedimenti Gomje kređe Mezozoik obodne zone (Jura — Kreda) o 4 [ 12 16 km JAAR V 3 Slika 2 Geografski ...
    ... , sa dominantnim formacijama gornje krede i tercijarnim sedimentima. U širem okruženju prisutni su sedimenti jure i donje krede, dok su u osnovi paleozojski metamorfiti i klastični sedimenti. Na istočnom delu istraživanog područja otkrivena je starija formacija gornjokrednih sedimenata, vulkanita ...
    ... gvožđevite peščare. U ovoj povlati nalaze se konkordantni sedimenti cenomana. U istočnoj vergentnoj reversnoj strukturi, sedimentni slojevi su izvučeni iz podine i tektonski inkorporirani u sedimente gornje krede. Faunistički dokazani sedimenti ı glaukonitski peščari koji izgledaju kao albski prisutni ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... sediment imaju izgled barskog lesa (Dimitrijević i dr. 1985). U litološkom smislu sedimenti terase Save su lesolike gline, sugline i supeskovi sa međusobnim prelazima. U sedimentološkom pogledu to su heterogeni sedimenti loše sortiranosti, obrazovani pri relativno niskoj energiji, dosta sitnog zrna ...
    ... Neogeni komplek prestavljen je neraščlanjenim pliocensko-miocenskim sedimentima (M.,PI). Predstavnici neraščlanjenog. dela neogenog kompleksa su sedimenti pliocenske, pontske i panonske starosti. U gornjim slojevima formirani su liskunoviti peskovi i šljunkoviti peskovi poznati kao „paludinski slojevi“ ...
    ... tektonskim odnosima, istražni teren se nalazi na delu Centralne Varadrske zone. Osnovno obeležje ove zone u pogledu litostratigrafije su flišni sedimenti kredne ı kredno-paleogene starosti koji su u transregeresivnom položaju u odnosu na neogeno-kvartarne sedimente. Teritorija leve obale Save odlikuje ...

  • Geoloski profil planine Avale (severna Šumadija) - uvid u litostratigrafiju i tektonske strukture

    Marinko Toljić, Bojan Glavaš-Trbić, Maja Maleš, Nikola Ranđelović (2022)
    Mezozojske formacije Šumadije dele tektonsko-stratigrafsku evoluciju južnijih delova suture jedinica Adrijskog i Evropskog afiniteta, uključujući gornjojursku obdukciju, krednu subdukciju i paleogenu kontinentalnu koliziju. Finalni rezultat dugovremene evolucije u geodinamički složenom ambijentu su komplikovani tektonski i litostratigrafski odnosi različitih mezozojskih formacija suture. Geološki profil kroz planinu Avalu omogućava uvid u skoro potpunu sukcesiju mezozojskih formacija i prostorne pozicije i kinematiku značajnih tektonskih struktura najsevernijih segmenata suture u Šumadiji. U tektonskom kontekstu, mezozojske formacije okoline Beograda najčešće su interpretirane kao deo Istočne ...
    sutura, parafliš, bazalna navlaka, transkurentni rased

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... заступљени су седименти миоцена и квартара. Миоценске наслаге су откривене на вишим деловима висова Тапино брдо и Запис. По старости и у генетском погледу међу њима су присутни (Ђоковић и др., 2002) језерски седименти тзв. „сланачке серије“ и морски седимент баденског ката. Седименти „сланачке серије“ ...
    ... Подински седименти изграђени су од сивоплавих до сивозелених глиновитих и делом лапоровитих пешчара, чија дебљина није тачно одређена. Повлатни миоценски седименти изграђени су од сивих трошних глинаца и конгломерата, дебљине од 10 до 25 m. У неким деловима лежиша ови седименти изостају, тако ...
    ... е. Млађи миоценски морски седименти налазе се на самом врху висова Тапино брдо и Запис. Представљени су базалним конгломератима, затим лапоровитим и песковитим кречњацима. На падинама са обе стране висова Тапино брдо и Запис трансгресивно леже квартарни седименти, који су представљени лесом, ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... 100 m. Srednji miocen (M>) Srednjemiocenski sedimenti predstavljaju gotovo neprekidan pojas duž zapadnog oboda paleozojsko-mezozojskog kompleksa. Litološki se ovde Javljaju dva tipa sedimenata. Prvom tipu pripadaju konglomeratično-peščarski sedimenti kao ekvivalenti podinskih i obodnih facija ...
    ... srednjezrni peskovi. Debljina sarmatskih tvorevina iznosi oko 100 m. Pliocen (PI) Pliocenski sedimenti predstavljeni su peskovito-šljunkovitim sedimentima koji se Javljaju u izolovanim basenima. Ovi sedimenti u većini slučajeva označavaju regresivnu fazu neogenih basena i morfološki su izraženi terasama ...
    ... Otkrivenost ovih tvorevina manja Jje u krajnjim severnim, južnim ı jugoistočnim delovima područja istraživanja. Donji trijas (Ti) Donjotrijaski sedimenti izgrađeni su pretežno od karbonatnih tvorevina. Trijaske naslage počinju serijom “šarenih” peščara konkordantno preko crvenih permskih peščara ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... 400 m. Donjokredni sedimenti uglavnom flišnog karaktera, imaju različito razviće u ovoj oblasti i predstavljeni su tvorevinama valendin-otriva (K11+2), barem-apta (K13+4). Najviši deo donje krede izgrađuju konglomerati, peščari i glinci alba (K15). Tercijarni sedimenti su zastupljeni duž zapadnog ...
    ... Debljina sloja uglja iznosi maksimalno 12,2 m. „Jalovi“ sedimenti koji se javljaju unutar raslojenog uglja, imaju debljinu i do 17,3 m, a izgrađuju ih laporovita i ugljevita glina, laporci, glinoviti laporci, glinoviti peščari i peščari. Sedimenti koji se nalaze u neposrednoj povlati sloja uglja ...
    ... horizonta, nalaze se sedimenti torton-donjesarmatske limničke formacije (M2,3). Izgrađuju ih trošni glinoviti liskunoviti peščari, laporci kao i liskunoviti trošni peščari i peskovi sa ukrštenom slojevitošću i sa proslojcima peskovitih laminiranih alevrita. Navedeni sedimenti su u smeni sa slojevima ...

  • Грешка инклинације код депозиционе реманетне магнетизације

    Mirko Petković, Vesna Cvetkov (2019)
    ... UČEŠĆEM II КОНГРЕС ГЕОЛОГА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ 318 Laboratorijski eksperimenti daju uvid u procese unutar DRM. Prirodni sedimenti, rastvorljivi u vodi, korišćeni su za laboratorijsku redepoziciju u kontrolisanim uslovima. Rezultati ovih eksperimenata su značajno drugačiji ...
    ... - pDRM) stečenoj nakon depozicije. Kod mnogih sedimenata, među njima bioturbiti, pDRM je jedini prihvatljiv mehanizam sticanja DRM dok ostali sedimenti imaju rezultujuću magnetizaciju koja je vjerovatno kombinacija depozicione i postdepozicione orijentacije. 4. Palemagnetski tenzor Višed ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... Чињеница да положај VGP блока одступа свега неколико степени од APWP Африке, додатно доприноси ставу да Јадарски блок поседује Афрички афинитет. Седименти средњег карбона депоновани су у области палеоекватора, на средњој палеоширини од 4 јгш, а њихов палеотранспорт према северу последица је ширења ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... ски  до  палеозојски  метаморфити  амфиболске  фације.  На  падинама  и  у  непосредном  окружењу  Јухора  се  налазе  миоценски  до  квартарни  седименти  јужног  обода  Панонског  басена.  Јухор,  заједно  са  осталим  издигнутим  пределима  у Моравском  рову,  као што  су Црни  Врх, Мојсињске  и  ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... radi organopetrografskih i organohemijskih ispitivanja organskih substanci iz karbonatnih sedimenata. Palinološkim istraživanjima obuhvaćeni su sedimenti permsko- trijaske starosti. Glavni cilj ovog rada je upoznavanje sa metodama paleopalinološke analize sedimenata, da se primenom kompleksnih ...
    ... Gostuške reke (SI. 5). Jedna od najvažnijih karakteristika ovog područija Jeste prisustvo crvenih peščara čije formiranje vezujemo za perm. Ovi sedimenti se transgresivno prostiru preko rifejsko- kambrijskih škriljaca. Litološki profil permskih naslaga pokazuje bazalne konglomerate, iznad kojih ...
    ... (kampilski kompleks), koji Je izgrađen od pločastih liskunovitih peščara, peskovitih dolomita i dolomitičnih krečnjaka (Anđelković, 1978). Sedimenti srednjeg trijasa su potpuno razvijeni na prostoru Stare planine predstavljeni karbonatnim razvićem. U okviru srednjeg trijasa izdvojeni su anizijski ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci i krečnjaci); 5. vulkanoklastiti; 6. izlivne magmatske stene – dacito-andeziti, kvarclatiti i trahitoidne stene (v) i subvulkanske stene (sv); 7. pluton Brajkovca; 8. miocenski sedimenti (krečnjaci ...
    ... aluvion; 2. deluvijum; 3. andeziti; 4. kvarclatiti; 5. sedimenti srednjeg miocena; 6. riodacitsko-riolitski piroklastiti; 7. lamprofiri; 8. daciti; 9. autoklastiti in situ; 10. pretaloženi autoklastiti; 11. sedimenti donjeg miocena; 12. kredni sedimenti; 13. relikti kaldera; 14. lavične dome; 15. vulkanski ...
    ... fenoandeziti, αq - fenodaciti, τα - latiti; 5. vulkanoklastiti; 6. miocenski sedimenti, pretežno srednji miocen (glinci, laporci, peščari, šljunkovi, konglomerati, gline sa ugljem, manje dolomitični krečnjaci); 7. pliocenski sedimenti - gruboklastična serija; 8. rasedi. Geotektonski položaj i strukturna ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); 3. serpentiniti; 4. kredni sedimenti (peščari, laporci i krečnjaci); 5. vulkanoklastiti; 6. izlivne magmatske stene – dacito-andeziti, kvarclatiti i trahitoidne stene (v) i subvulkanske stene (sv); 7. pluton Brajkovca; 8. miocenski sedimenti (krečnjaci ...
    ... aluvion; 2. deluvijum; 3. andeziti; 4. kvarclatiti; 5. sedimenti srednjeg miocena; 6. riodacitsko-riolitski piroklastiti; 7. lamprofiri; 8. daciti; 9. autoklastiti in situ; 10. pretaloženi autoklastiti; 11. sedimenti donjeg miocena; 12. kredni sedimenti; 13. relikti kaldera; 14. lavične dome; 15. vulkanski ...
    ... fenoandeziti, αq - fenodaciti, τα - latiti; 5. vulkanoklastiti; 6. miocenski sedimenti, pretežno srednji miocen (glinci, laporci, peščari, šljunkovi, konglomerati, gline sa ugljem, manje dolomitični krečnjaci); 7. pliocenski sedimenti - gruboklastična serija; 8. rasedi. Geotektonski položaj i strukturna ...

  • Geochemical study of U, Th and REE mineralizations in Jurassic sediments and hydrochemical characterization of groundwaters in Eastern Serbia – Case study: Plavna area

    Jovan Kovačević, Maja Todorović, Marina Ćuk, Petar Papić (2016)
    jurski sedimenti, uran, torijum, elementi retkih zemalja, podzemna voda, istočna Srbija

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... Горњетријаски седименти заступљени су и на западу, у широј околини Градине. Развијени су у фацији масивних, рјеђе банковитих и слојевитих доломита. Мјестимично се јављају доломитични кречњаци, као и партије чистих кречњака (Мирковић, 1974). Јура (Ј) У грађи слива Требишњице седименти јурске старости ...
    ... Билеће, седименти сенона се простиру у подножју Ситнице, између Плане и Фатничког поља и око Селишта. Представљени су чистим кречњацима, танко услојеним у нижим дијеловима, до слојева дебљине од 1 метра у вишим дијеловима (Мојићевић, Лаушевић, 1965). У сјеверним дијеловима слива, седименти ценомана ...
    ... Вучево поље изграђују претежно карбонатни седименти. Идентификовани су крупнозрни кречњачки конгломерати и брече лапоровито–глиновитог везива, лапоровити кречњаци и лапорци са муглама и прослојцима рожнаца. Све одлике правог флиша показују само седименти заступљени на сјеверним и сјевероисточним ...