Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Vazdušna struja

90 items

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... je izvršeno primenom Bragg-Brentano geometrije uz korišćenje D/teX Ultra 250 strip detektora u 1ID standardnom modu i CuKoi » radijacije uz jačinu struje od 30 mA, pri naponu od 40 kV. Uzorci su analizirani u opsegu 20 od 5 do 75*, sa korakom promene od 0.01?* 20 i brzinom skeniranja od 2%min. Korišćen ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... ско-геолошком факултету, где је 1971. године завршила и магистар- ске студије. Докторску дисертацију под називом: "Допринос проучавања губитка ваздушне струје у рудни- цима", одбранила је 1980. године на истом факултету из уже научне об- ласти Вентилација, техничка и еколошка заштита. За асистента ...
    ... из области рударства, површинске екс- плоатације лежишта минералних си- ровина, бушења и минирања на повр- шинским коповима, сеизмике мини- рања, ваздушних удара, отровних и загушљивих гасова и разлетања ко- мада одминираног материјала при минирању, површинске експлоата- ције архитектонско-грађевинског ...
    ... њихову међусобну интеракцију. Поред тога, гео- физичари испитују физичка својства средине која утичу на кретање сеизми- чких таласа, кретање електричне струје, формирање магнетно-телурског поља, итд. Геофизика се, заједно са другим дисциплинама, бави саставом и структуром земљине коре, а има велики значај ...

  • Sinteza i strukturna karakterizacija mikroporoznih arsenata i fosfata

    Sabina Z. Kovač (2015-09-28)
    Predmet rada i istraživanja ove doktorske disertacije su sinteza i strukturnekarakteristike novih kristalnih arsenata i fosfata koji sadrže Mg, K, Ca, Mn, Fe, Co, Ni,Cu, Zn, Sr, Ba i druge katjone. U strukturama arsenata i fosfata, AsO4- i PO4-tetraedrinajčešće se vezuju sa tetraedarski ili oktaedarski koordinisanim katjonima prelaznihmetala formirajući otvorene strukture (slojeve ili 3D mreže) sa širokim opsegomrazličitih topologija. U šupljinama ili porama u obliku povezanih ili nepovezanihkanala, tunela, kaveza i međuslojnog prostora mogu se ugraditi različiti vanmrežni joni(obično ...
    hidrotermalna sinteza, mikroporozna jedinjenja, arsenati, fosfati,rendgenska strukturna analiza
    ... materijala Polikristalni materijali ispitani su na difraktometru za prah PHILIPS PW 1710 pod sledećim uslovima: radni napon, U = 40 kV, jačina struje, I = 30 mA, rendgensko zračenje sa antikatode bakra, talasna dužina: CuKα = 1,54178 Å, grafitni monohromator. Za Zn4P3 opseg ispitivanja: 4 ‒ 90 ...

  • Ontološki model upravljanja rizikom u rudarstvu

    Olivera Kitanović (2021)
    Rudarska proizvodnja obuhvata kompleksne tehnološke sisteme, što nameće potrebu za uspostavljanjem i unapređivanjem sistema upravljanja rizikom. Heterogenost i obim podataka neophodnih za upravljanje rizikom zahtevaju sistem koji ih na fleksibilan način integriše i omogućava njihovo optimalno korišćenje. Osnovni cilj ove disertacije je razvoj ontologije za domen rudarstva i na njoj zasnovanog modela za upravljanje rizikom. Njegova realizacija podrazumeva i implementaciju algoritama ekstrakcije informacija za popunjavanje ontologije, kao i odgovarajuće softversko rešenje. Razvoj modela obuhvata i značajno proširenje rudarskog korpusa, kao ...
    rudarstvo, rizik, upravljanje rizikom, procena rizika, ontologija, semantička mreža, ekstrakcija informacija, upravljanje znanjem, računarska lingvistika
    ... grupa: geomehaničke (kretanje stenskih masa), mehaničke (užad, sistem transportnih traka, damperi), hemijske (miniranje i eksplozija), električne (struja), geohemijske (prašina, gas i drugi zapaljivi materijali) i ekološke (poplave, zagađenje voda). Zatim je izvršena dodatna klasifikacija prema faktoru ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... vodene pare. Voda može da pređe u atmosferu i direktno iz čvrstog stanja (led, sneg), što predstavlja proces sublimacije. Premeštanjem (strujanjem) vazdušnih masa, vodena para se prenosi nad površinom zemlje, pri određenim uslovima se kondenzuje i obara na zemljinu površinu u vidu kiše, snega ili drugih ...
    ... vodene pare u atmosferi. Pored vlažnosti, uslov za formiranje padavina je i postojanje atmosferskih poremećaja (nepogoda) sa konvergencijom u vazdušnoj masi i izdizanjem velikih masa toplog i vlažnog vazduha do većih visina, gde se rashlađuju do ispod tačke rose. Za stvaranje padavina treba da postoji ...
    ... prostoru (slivu), zbog vremenske i prostorne promenljivosti čitavog niza faktora koji učestvuju u formiranju ove veličine: vlažnosti vazduha, kretanja vazdušnih masa (vetrova), temperatura vazduha, reljefa terena, litološkog sastava, odnosno, debljine i vodopropusnosti tla, zastupljenosti i vrsta vegetacije ...

  • Praktikum za vežbe iz Informatike 1

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković (2014)
    informatika

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... podzemnih voda u bunarskom šahtu. Održavanje zadate kote se ostvaruje automatizovanom regulacijom parametara rada ugrađene bunarske pumpe (jačine struje i broja obrtaja motora), što se postiže upotrebom frekventnog regulatora. U zavisnosti od intenziteta doticaja podzemnih voda u drenove, prigušenjem ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Fruške gore u pravcu istok – zapad (od Teleka do Starog Slankamena) je oko 78 km, a u pravcu sever–jug (od Iriga do Sremske Kamenice) je 15 km, vazdušnim linijama. Površina iznosi oko 500 km2. Zapadni i centralni deo istraživanog područja, okolina Koceljeve, Loznice, Kolubarski basen, šira okolina ...
    ... ukazuje da nije bilo dužeg transporta materijala koji se odvijao uniformnom suspenzijom. Njegova rasprosrtanjenost je više određena pravcem i brzinom struja nego dubinom vode. 8. 2. 1. Bionomska oštećenja U odnosu na vreme nastanka, mogu se izdvojiti dve grupe bioerozionih struktura. Prve su ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... vazduha. U olastima gde se velike mase vazduha dižu na veću visinu vazdušni pritisak opada, što ima za posledicu horizontalno pomeranje vazdušnih masa iz oblasti sa višim pritiskom, tj. pojavu vetrova. U oblastima iz kojih se vazdušne mase pomeraju u horizontalnom pravcu dolazi do sniženja pritiska ...
    ... toksičnih elemenata kao npr. (Pb, Zn, As, Cd, Co, Hg, Cr). Ovaj rad pokazuje da je koncentracija čestica, mineraloška i hemijska karakterizacija vazdušnih čestica iz rudnika i termoelektrane presudna za frakcije koje se udišu, i za identifikaciju potencijalno opasnih (hazardnih) komponenata u ae ...
    ... izaziva pokretanje vazduha jeste toplota koju prima vazduh ili njegova podloga (tlo, vodene površine). Količina toplote koju prima jedinični vazdušni stub zajedno sa njegovom podlogom zavisi od geografske širine i od fizičkih i hemijskih osobina sastojaka vazduha i podloge. Od tih osobina zavisi ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... vazduha. U olastima gde se velike mase vazduha dižu na veću visinu vazdušni pritisak opada, što ima za posledicu horizontalno pomeranje vazdušnih masa iz oblasti sa višim pritiskom, tj. pojavu vetrova. U oblastima iz kojih se vazdušne mase pomeraju u horizontalnom pravcu dolazi do sniženja pritiska ...
    ... toksičnih elemenata kao npr. (Pb, Zn, As, Cd, Co, Hg, Cr). Ovaj rad pokazuje da je koncentracija čestica, mineraloška i hemijska karakterizacija vazdušnih čestica iz rudnika i termoelektrane presudna za frakcije koje se udišu, i za identifikaciju potencijalno opasnih (hazardnih) komponenata u ae ...
    ... izaziva pokretanje vazduha jeste toplota koju prima vazduh ili njegova podloga (tlo, vodene površine). Količina toplote koju prima jedinični vazdušni stub zajedno sa njegovom podlogom zavisi od geografske širine i od fizičkih i hemijskih osobina sastojaka vazduha i podloge. Od tih osobina zavisi ...