Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Opasnost od požara

714 items

  • Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa

    Jovo Jakišić (2024)
    Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...
    temelj, šip, seizmometrijska metoda
    ... nalaže da odnos visine i širine temelja bude jednak ili veći od četiri. Jedan od najčešćih oblika dubokog temeljenja su šipovi. Ono što šip izdvaja od ostalih oblika dubokih temelja je prečnik koji je i do nekoliko desetina puta manji od dužine. U savremenom građevinarstvu neophodno je obaviti proveru ...
    ... vreme bi konstantno trebalo da bude veće od 0.5 s, a rezonantna frekvencija bi trebalo da iznosi približno 30 000 Hz. Kod D/C akcelerometara je neophodno da frekvencija bude veća od 5000 Hz. Tokom merenja akcelerometar mora biti kalibrisan do tačnosti od 5%. Ukoliko inženjer koji vrši akviziciju ...
    ... glave šipa. Dodatna merenja, po mogućnosti, bi trebalo izvršiti za šipove čiji je prečnik veći od 500 mm. Udarac tJ. iniciranje impulsa sile na površini šipa treba izvesti na udaljenosti od oko 300 mm od senzora. Signal iz senzora se putem kabla prenosi na odgovarajući sistem za prikazivanje i s ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... varira u dubinama na različitim lokacijama: severno od Riđice se nalazi na dubini od 95 m, dok je kod Tavankuta na 144 m. Kod Subotice, granica je na dubini od 180 m, dok se na krajnjem jugoistoku kod Horgoša nalazi na dubini od 240 m. Jugoistočno od Horgoša, kod vodozahvata grada Kanjiže, granicu čine ...
    ... horizonti ovog kompleksa su kaptirani na izvorištima naselja Horgoš (bunar BB-11 u intervalu od 238 do 262 m) i Kanjiža (bunari BB-11 od 177 do 217 m; BB-12 od 208 do 218 m; BB-13 od 196 do 209 m; BB-14 od 188 do 211 m). Povlatu ovog hidrogeološkog kompleksa čine čiste gline sive boje, dok njegovu ...
    ... sedimenata kreće se od 20 do 30 m. Rečna terasa - varoška terasa 7-12 m (a2-w})} Akumulativna terasa reke Tise, sa relativnom visinom od 7-12 m, formirana je na nadmorskoj visini od 82-90 m. Stvarana je paleotokom reke Tise u pravcu zapad-istok. Na terenu se prostire zapadno i istočno od njenog sadašnjeg ...

  • Određivanje zbijenosti starog komunalnog otpada

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Irena Basarić Ikodinović, Tina Đurić (2021)
    Bez obzira na savremene tretmane komunalnog otpada u svetu, u Srbiji je i dalje najčešći vid odlaganja na komunalne deponije, pa zbijanje otpada predstavlja jednu od ključnih faza formiranja deponije. Na ovaj način znatno se smanjuje zapremina otpada, ubrzava proces degradacije i produžava radni vek deponije. Zbog toga su geotehničke karakteristike komunalnog otpada prilikom zbijanja, veoma bitne kako u fazi projektovanja tako i u fazi izgradnje deponije i optimizacije prostora. Tu se pre svega misli na maksimalnu suvu zapreminsku ...
    komunalni otpad, deponija, Proktorov opit, optimalna vlažnost, maksimalna suva zapreminska težina

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... (prema podacima RHM7Z). (preuzeto od Milanović& Petrović, 2022) 2.2.2. Temperatura vazduha Ovaj klimatski parametar direktno je zavisan od blizine Stare planine, odnosno od geomorfoloških karakteristika Pirotske kotline. Temperatura vazduha je merena u periodu od 1961- 2000. Godine. Analiza podataka ...
    ... nalazi na nadmorskoj visini od 568 m, površine Je 5 km2 i dužine 11 km. Nalazi se na 13 km severo- istočno od Pirota.Nizvodno od Pirota, u Nišavu se uliva njena druga najveća pritoka, reka Temštica, čiji tok se takođe formira u Bugarskoj, a najveći deo voda dobija od Dojkinačke, Jelovičke i Toplodolske ...
    ... 2015). Izdanski tok, je pravolinijsko rastojanje od 8,3 km, od ponora do vrela u selu Gradištu na obodu Pirotske kotline, prešao fiktivnom brzinom od 0,017 m/s. 43 Bojenjem ponora "Golema Dupka" 1986. godine utvrđeno je da pri kapacitetu ponora od 60 l/s i velikim izdašnostima svih osmatranih ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Servisno okno: od K+435 m do K-105 m Izvozno okno: od K+363 m do K-137 m Ventilaciono okno VO4: od K+367 m do K-76 m Dva pomoćna ventilaciona okna: VOI od K+396 m do K+207 m i "Novo okno" od K+365 m do K+62 m Ulazni otvori su: Servisno okno sa površinom poprečnog profila od 32 m?, kroz koje ...
    ... paralelno od XIX horizonta (K-240 m) do XVII horizonta (K-150 m) i od XVII horizonta (K-150 m) do XV horizonta (K-75 m). Da bi se očuvala funkcionalnost XV i XVII horizonta, ostavljene su zaštitne ploče: za XV horizont od K-75 m do K-90 m, sa moćnošću od 15 m, i za XVII horizont od K-150 m do ...
    ... otkopnih komora. Prvi eksploatacioni zahvat XVII/XV je predviđen od nivoa K-150 do K-90 m sa podelom na: Gornji otkopni blok od -90 do -110 (GOB-90/-110) Srednji otkopni blok od -110 do -130 (SOB-110/-130) Donji otkopni blok od -130 do -150 (DOB-130/-150) Eksploatacioni Dužina Vi Ši Horizontalna ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... vrednostima od 5.11 do 8.61%. U intervalu od 150 do 250 metara sadržaj karbonatne komponente se povećava do maksimalno 24.19%, t.j. do granice koja bi odgovarala laporcima po Pettijohn (1972). Od 250 do 330 metara ispitivane bušotine sadržaj karbonatne komponente opada i kreće se od 7.08 do 11.13%. Od 330 ...
    ... grupi kalcijskih granata od grosulara do andradita. Optička anizotropnost manifestuje se i u vidu hemijske zonarnosti sa porastom sadržaja gvožđa i opadanjem aluminijuma od centra ka obodu zrna. Sadržaj gvožđa se kreće od 4.01 do 31.85%, dok je sadržaj aluminijuma u rasponu od 0.47 do 21.57%. Anizotropna ...
    ... bušotina. Njihova debljina otkrivena u bušotinama varira od 1 do 30 metara. Cvetković i dr. (2016) godine opisuje dve vulkanske faze na Rudniku od kojih je starija faza datirana na više od 30 miliona godina. Vulkanska aktivnost sa manje od 23 miliona godina okarakterisana je kao mlađa vulkanska faza ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... jednoaksijalne čvrstoće na pritisak intaktnog uzorka koja je niža od 12,5MPa, 15MPa ı 17MPa, respektivno. Definicija data od strane ISRM-a (1981) opisuje meke ispucale stene kao stene sa jednoaksijalnom čvrstoćom na pritisak od 0,25 do 25MPa. Važno je naglasiti da meke stene imaju srednju čvrstoću ...
    ... wasakoja e kastoji od kockastih ČI a -— je 'VEOMA BLOKOVSKI IZDELJENA - uzglobljena delmmično oštećena stenika vmaasa koja se sastoj: od uglastih Sagmenata orvičenih a Četin ıh više- famihja pukotina BLOKOVSKI IZDELJENA/OŠTEĆENA - ubrana šil izrasedana stenska max koja se sastoji od uglastih blokova ...
    ... kako od vrste stenske mase tako i od diskontinuiteta i njihovih karakteristika. Međutim, kada je reč o mekim stenskim masama uticaj diskuntinuiteta na mehanička svojstva nije toliko značajan. Za procenu mehaničkih karakteristika potrebno je uzeti u obzir dimenzije ispitivane mase. Jedan od načina ...

  • Analiza toplotne moći i Vobeovog indeksa prirodnog gasa različitog porekla

    Lana Mitrović (2024)
    U radu su prikazane najznačajnije osobine prirodnog gasa, uključujući hemijski sastav, jednačine sagorevanja i termodinamičke karakteristike koje predstavljaju osnovu za dalje razumevanje rada. Prikazane su količine prirodnog gasa na evropskom trţištu prema zemlji porekla, kao i njihove zasebne hemijske i termodinamičke karakteristike.Kvalitet prirodnog gasa u Republici Srbiji je posebno poglavlje u radu u okviru kog je detaljnjije opisano snabdevanje Republike Srbije prirodnom gasom, kao i zahtevani kvalitet.Na kraju, obuhvatajući sve prethodno navedeno, prikazan je postupak rešavanja Studije slučaja koja ...
    prirodni gas, toplotna moć, Vobeov broj, zahtevani kvalitet prirodnog gasa, namešavanje

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... podzemnim vlakovima se veoma retko stabilizuju u podini, s obzirom da bi u tom slučaju smetale pri izvođenju rudarskih radova i bile izložene opasnosti od uništenja. 15 SLIKA 2-10 – STABILIZACIJA TAČAKA N4 ČELIČNOJ PODGRADI; 2.5 Merenja u poligonskoj mreži Kada je bilo govora o poligonskom ...
    ... stranica 100 m druga (susedna) ne bi trebalo da bude kraća od 50 m ili duža od 200 m; 3) Kada se strane mere pantljikom, vlak ne treba da bude duži od 2.5 km na terenu povoljnom za merenja, od 2 km na terenu srednje povoljnom za merenje i od 1-1.5 km na terenu nepovoljnom za merenje. Postavljanjem ...
    ... orijentacije vlaka +30" ı srednje dužine strana od 50 m. Iz tablice 2-5 se vidi, da se zavisno od dužine vlaka srednja položajna greška poslednje tačke, nalazi u granicama od 0,31 do 3,01 m. Vrednost ove greške je već kod dužine vlaka od 2 km, veća od dozvoljene greške konture, na planu razmere 1:1000 ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... процена ефикасности, технологије чистог ваздуха, информационе технологије, нови и обновљиви извори енергије, капацитет окружења и ублажавање опасности од нуклеарних електрана по околину [2] Одрживи развој енергетике захтева да се посебна пажња посвети развоју образовног система у циљу ширења знања ...
    ... сагласности. Код рангирања суштина је добити поредак алтернатива од најбоље према најлошијој. Поступак примене методе је итеративан и састоји се од 9 корака. Почетна матрица одлучивања (О) се састоји од атрибута xij који зависе од j-тог критеријума и i-те алтернативе. Ради преласка на конкретне ...
    ... пробој од око 200 GWh годишње, што је знатно мање од његових потенцијала. Повећање конзума геотермалне енергије би било знатно спорије него у последње 2 године, тј. око 5 GWh годишње, што би у 2030.г. довело до потрошње од око 120 GWh. Процењена потрошња природног гаса у овом сектору од 500 ...

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... primarnu mrežu cevovoda, koriste se merači koji mere isključivo visoke pritiske u opsegu od 16-100 bar, za sekundarnu mrežu cevovoda koriste se merači za opseg od 4- 16 bar i za tercijarnu mrežu, merači za opseg od 0,1- 4 bar. U drugom poglavlju rada objašnjeni su osnovni pojmovi vezani za pririsak ...
    ... pravcima, za razliku od molekula čvrstih supstanci, koji ne mogu da menjaju uzajamni položaj. Hidrostatički pritisak zavisi od: -gustine tečnosti, -visine stuba tečnosti (dubine posmatrane tačke) i -Jačine gravitacionog polja Slika 1. Zavisnost hidrostatičkog pritiska od visine stuba tečnosti ...
    ... merna neizvesnost očitavanja te razlike, hh konstantna, zavisi od konstrukcije uredjaja a ne od same vrednosti h. Pri upotrebi manometara sa tečnostima treba voditi računa o tome da sc gravitacija na mestu merenja može razlikovati od standardne gravitacije na koju Je manometer baždaren i u tom ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... posredno, preticanjem iz povlatnih vodonosnih naslaga, odnosno prve izdani. Opasnost od zagađenja veća je u aluvijalnom području Dunava, gde su prva izdan i izdan osnovnog vodonosnog kompleksa u direktnom kontaktu. Rizik od zagađenja prisutan je na izvorištima zbog intenzivnog crpenja režimom koji ...
    ... "Vodozahvat I " i utvrđene su količine od 200.8 l/s ("Hidrozavod-DTD", Novi Sad). Na izvorištu se sprovode mere zaštite, a ovo nekada slabo naseljeno predgrađe danas se sve više urbanizuje. Izgradnja stambenih i privrednih objekata predstavlja potencijalnu opasnost sa aspekta zaštite ovog izvorišta ...
    ... moć samoprečišćavanja. Postojanje ovako velikih izvora zagađenja i raznovrsnost zagađujućih materija svakako predstavlja opasnost i za podzemne vode tako da je rizik od zagađenja vrlo veliki. Da bi se u ovakvim uslovima podzemne vode efikasno zaštitile, neophodna je strategija preduzimanja ...

  • Dimenzionisanje deponija za ugalj

    Dinko Knežević, Božo Kolonja, Ranka Stanković, Aleksandra Tomašević, Dragana Nišić (2014)
    ... više od 99% deponovanog uglja utrošeno, te da je sa deponije, kao akumulisane rezerve potrošeno manje od 1% deponovanog uglja. Valja primetiti da mesečni nedostataka uglja (više se prazni nego što se deponuje) iznosi od 20.381 do 237.223 tona uglja. Posmatrano na celokupni kapacitet od 720.000 ...
    ... deponije) ugalj boljeg kvaliteta od potrebnog sa ugljem lošijeg kvaliteta od potrebnog. Maseni odnos, odnosno kapacitet izuzimanja, treba biti unapred zadan. DEPONIJE ZA HOMOGENIZACIJU UGLJA Deponije za homogenizaciju su tehnološki najkomplikovanije jer na njima od uglja promenljivog kvaliteta ...
    ... homogenizaciju (na bazi donje toplotne vrednosti) varira od 25-49, što za kapacitete odlaganja od 4-5.000 t/h obezbeđuje formiranje gomile za 24 - 36 sati [7, 9]. Za dve gomile to iznosi 2-3 dana i time se dobija deponija koja je 4-5 puta manja od deponije za akumulisanje i stvaranje rezerve uglja. Razume ...

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... praćenje rada ESP sistema. Neke od osnovnih funkcija koje obavlja su podešavanje frekvencije, napona ı struje, kao i zaštita od isključenja: • na osnovu zaštite od prekomernog opterećenja; • na osnovu zaštite od nedovoljnog opterećenja; • ESP sistema pomoću zaštite od prekida dotoka; • ESP sistema ...
    ... koliki je OD (spoljašnji prečnik) pumpe. Kao primer ako je pumpa serije 338 OD Jje 3.38 inch ili ako je serije 400 onda Je OD 4.00 inch. Sama ugradnja pumpe zavisi od toga koliki Je spoljašnji prečnik eksploatacione kolone (kezinga) u odnosu na spoljašnji prečnik pumpe. Tip pumpe zavisi od samog ...
    ... cevi frekvenciji od 50 Hz frekvenciji od 60 Hz mm kW kW 114,3 95 139,7 179 177,8 448 219,1 760 Stator Jje nepokretni deo motora i, ujedno, središte električnog polja. Sastoji se od jezgra statora, namotaja i kućišta određenog prečnika. Jezgro statora napravljeno 26 je od tankih presovanih ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Gredić) Strana 33 / 34 6.4. Preporučene mjere osiguranja nestabilne kosine Na predmetnoj kosini postoji opasnost na planarno klizanje, direktno preturanje kao i ispadanje klina. Na potezu od od profila 1573 do profila 1588 predvidjeti obezbjeđenje kosina ankerima, Jakim čeličnim mrežama a u dijelu ...
    ... seizmičnosti teren Je u području 9-og stepena MCS skale. Ovdje sprovedenim analizama utvđeno jJe da postoji opasnost na planarno klizanje, direktno preturanje kao i ispadanje klina. Na potezu od profila 1573 do profila 1588 predvidjeti obezbjeđenje kosina ankerima, Jakim čeličnim mrežama a u dijelu ...
    ... promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom maksimumu od ovih izvora se formiraju prave bujične rijeke koje kratko teku i ulivaju se u more. 5.5. Savremeni geodinamički procesi i pojave Od savremenih ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Gredić) Strana 33 / 34 6.4. Preporučene mjere osiguranja nestabilne kosine Na predmetnoj kosini postoji opasnost na planarno klizanje, direktno preturanje kao i ispadanje klina. Na potezu od od profila 1573 do profila 1588 predvidjeti obezbjeđenje kosina ankerima, Jakim čeličnim mrežama a u dijelu ...
    ... seizmičnosti teren Je u području 9-og stepena MCS skale. Ovdje sprovedenim analizama utvđeno jJe da postoji opasnost na planarno klizanje, direktno preturanje kao i ispadanje klina. Na potezu od profila 1573 do profila 1588 predvidjeti obezbjeđenje kosina ankerima, Jakim čeličnim mrežama a u dijelu ...
    ... promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom maksimumu od ovih izvora se formiraju prave bujične rijeke koje kratko teku i ulivaju se u more. 5.5. Savremeni geodinamički procesi i pojave Od savremenih ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... 250 strip detektora u 1ID standardnom modu i CuKoi » radijacije uz jačinu struje od 30 mA, pri naponu od 40 kV. Uzorci su analizirani u opsegu 20 od 5 do 75*, sa korakom promene od 0.01?* 20 i brzinom skeniranja od 2%min. Korišćen je Si držač uzorka u formi monokristala transparentan za korišćene ...
    ... Trepču od = 355 ?"C, razlikuje se od prethodno navedenc vrednosti od ~ 390 "C dobijene u ovom istraživanju), ali i u okviru jednog istraživanja između različitih uzoraka (npr, za Rujak dva analizirana uzorka su pokazala vrednosti od #32.7 at.% As i * 34 at.% As, odnosno temperature deponovanja od = 440 ...
    ... varira u opsegu od 0.3 – 2.3 at.% Co, dok je nikl uočen samo u jednoj analiziranoj tački i iznosi 0.5 at.%. Arsenopiriti iz rudnog ležišta Sastavci (sl. 4.26 a-c) uglavnom pokazuju zonarnost zavisnu od As:S odnosa i od nečistoća koje sadrže. Svi analizirani uzorci sadrže Sb u opsegu od 0.22 — 0.5 at ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... у интервалу од 4 до 40 о 2, са временском константом 0,25s и кораком од 0,02 о. Код темички третираних узорака дифрактограми су снимани у интервалу угла 2 од 4о до 35о , временском константом од 0,5s, а за одређивање параметара јединичне ћелије такође у интервалу угла 2 од 4о до 35о ...
    ... бушотина укупне дужине од 549 m, по мрежи, од 100 m, односно 120 m до максимално 200 m. Осим бушотина рађени су и истражни раскопи. На основу ових истраживања издвојен је слој жућкасто-белог зеолитског туфа правца пружања СЗ-ЈИ, са падом према југозападу, дужине од 600 и ширине од 400 m са средњом дебљином ...
    ... зеолитског слоја налази се снежно бели зеолит чија дебљина варира у границама од 0,50 до 1,00 m. Дебљина белог зеолита зависи од интензитета тектонских деформација тј. од густине пукотина. Зеолит је пелитске структуре изграђен од финозрног вулканског пепела стакла које јасно доминира и ретких кристала ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... Save, u meandru, na kojem se na površni od oko 6 km2 sistemom od 30 bušenih i dva bunara sa hori- zontalnim drenovima (jedan tipa Ranney i drugi Pro- essag), sa dubine do 28 m vrši zahvatanje podzemnih voda. Izdan je formirana u pliokvartarnim naslagama od peskova i šljunkova, a dominantan vid ...
    ... prirodni i veštački faktori. Jedan od razloga jeste visina vodostaja Save u posmatranom periodu, obzi- rom da su mogućnosti zahvatanja podzemne vode za- visni od prihranjivanja izdani površinskim vodama. Sa druge strane kapaciteti vodozahvata na izvorištu za- visni su i od efekata regeneracije bunara ...
    ... zabeležen je vodostaj od 869 cm, čak 60 cm veći od do tada istorijskog maksimuma iz 1974. na ovoj stanici. Ovom proticaju odgovara protok B. HAJDIN i dr. STANJE I PERSPEKTIVNOST VODOSNABDEVANJA OPŠTINE... 678 TEHNIKA – RUDARSTVO, GEOLOGIJA I METALURGIJA 68 (2017) 5 od 6.600 m3/s. Poplave koje ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... mesecima, prosečna snaga toplotnog izvora se kreće od 2.836 kW u januaru do 4.038 kW u martu, odnosno nalazi se u opsegu od ±20% od srednje vrednosti (3.518 kW). Odnos između maksimalne i minimalne raspoložive snage tokom meseca je u opsegu od 2,5 do 3. Ovo je određeno za prosečnu vrednost potoka ...
    ... sezona (od oktobra do aprila) 2018/2019 i 2019/2020. Temperatura vode direktno zavisi od spoljašnje temperature i u slučaju najnižih zabeleženih spoljašnjih temperatura u razmatranom periodu ne pada ispod 9°C. Slika 4. Temperatura vode na izlazu iz PPOV Šabac (oC) Za razliku od temperature ...
    ... razmatrani period iznosi 3,1, ali u pojedinim danima je ovaj odnos je bio i veći od 5, a u ekstremnim slučajevima i veći od 10. Slika 5. Protok vode na izlazu iz PPOV Šabac (m3/h) Srednja vrednost protoka u periodu od početka rada postrojenja iznosi 606,2 m3/h, sa prosečno najvećim protokom tokom ...