Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Kompleksi Pd(II)

554 items

  • An update on the mineral-like Sr-containing transition metal arsenates

    Tamara Đorđević, Ljiljana Karanović (2021)
    We report on the crystal structures of three novel synthetic SrM-arsenates (M = Ni and Fe3+), isostructural or structurally related to the minerals from tsumcorite, carminite and brackebuschite groups. They were synthesised under mild hydrothermal conditions and further characterised using single-crystal X-ray diffraction (SXRD), scanning electron microscopy with energy dispersive spectroscopy (SEMEDS) and Raman spectroscopy. SXRD and SEM-EDS yielded formulae: (I) SrNi2(AsO4)2·2H2O, (II) Sr1.4Fe3+ 1.6(AsO4)2(OH)1.6 and (III) SrFe3+(AsO4)(AsO3OH). All three structures are built up of slightly distorted MO6 octahedra ...
    арсенати метала, кристална структура, дифракција рендгенских зрака на монокристалима, хидротермална синтеза, Раманова спектроскопија, релевантна једињења у животној средини, арсенeochemistry and Petrology

  • Kinetics, mechanism, and equilibrium studies of the reactions between a ruthenium(II) complex and some nitrogen- and sulfur-donor nucleophiles

    Aleksandar M. Mijatović, Ratomir M. Jelić, Jovana Bogojeski, Živadin D. Bugarčić, Biljana Petrović (2013)
    Kinetika i mehanizam reakcija supstitucije između [Ru(trpi)(bpi)Cl]+ sa nukleofilima gvanozin-5′-monofosfatom, L-histidinom, tioureom i dimetilsulfoksidom proučavani su spektrofotometrijski u 0,1 M NaClO4 na 310 K. Red reaktivnosti za odabrane ligande je: tiourea > gvanozin-5′-monofosfat > L-histidin > DMSO. Ovaj red je povezan sa elektronskim, strukturnim i hemijskim karakteristikama kompleksa i nukleofila. Reakcija supstitucije sa tioureom je proučavana na tri različite temperature (288, 298 i 310 K). Negativna entropija aktivacije DS = potvrđuje asocijativni način aktivacije. Formiranje kompleksa [Ru(trpi)(bpi)H2O]2+ sa ligandima ...
    Kinetika, Ravnoteža, Ru(II), L-Histidin, Guanozin-5' -monofosfat, Dimetilsulfoksid, Tiourea
    ... hydrolysis, mainly of the chlorido ligands. After hydroly- sis, the reduction of Ru(III) to Ru(II) complex occurs because cells contain different amounts of reducing agents [23–25]. Finally, the Ru(II) complex formed reacts with the DNA molecule, binding preferentially to guanine residues via N7 ...
    ... and the well-known coordination to metal ions via N7 atoms, this nucleotide could be bound to Ru(II) via phosphate oxygen atoms as well. This kind of coordination has been already published for some Ru(II) complexes [9, 26]. After formation of an adduct where the metal ion is coordinated to oxygen ...
    ... Измењено: 2023-10-14 04:32:48 Kinetics, mechanism, and equilibrium studies of the reactions between a ruthenium(II) complex and some nitrogen- and sulfur-donor nucleophiles Aleksandar M. Mijatović, Ratomir M. Jelić, Jovana Bogojeski, Živadin D. Bugarčić, Biljana Petrović ...

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Soil oscillation law parameter determination with the application of Lagrange’s theorem at “Kovilovača“ open pit

    Suzana Lutovac, Nebojša Vidanović, Čedomir Beljić, Zoran Gligorić (2015)
    ... 0.0317 0.0246 0.0518 5 II MM–3 860.0 3,264.0 57.9760 0.1400 0.1010 0.1830 0.2516 6 II MM–5 830.0 3,264.0 55.9536 0.0206 0.0133 0.0407 0.0475 7 II MM–6 965.0 3,264.0 65.0545 0.0045 0.0337 0.0555 0.0651 8 II MM–6a 970.0 3,264.0 65.3916 0.0202 0.0568 0.0711 0.0932 9 II MM–7 960.0 3,264.0 64.7174 ...
    ... 0,0317 0,0246 0,0518 5 II MM–3 860,0 3.264,0 57,9760 0,1400 0,1010 0,1830 0,2516 6 II MM–5 830,0 3.264,0 55,9536 0,0206 0,0133 0,0407 0,0475 7 II MM–6 965,0 3.264,0 65,0545 0,0045 0,0337 0,0555 0,0651 8 II MM–6a 970,0 3.264,0 65,3916 0,0202 0,0568 0,0711 0,0932 9 II MM–7 960,0 3.264,0 64,7174 ...
    ... Qi[kg] Luk[m] Lpč[m] I 34 3623.0 108.0 842.0 2.2 II 7 3264.0 92.0 918.0 2.2 The record of soil oscillation velocity for blasting number II - measuring point 3 is shown in Fig.1 Figure 1 Image of soil oscillation velocity for blasting II-MM3 No. 3, 2015 Mining & Metallurgy Engineering ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... on.com/files/559181/original/file-20231113-23- 84pk4b.jpg?ixlib=rb- 4.1.O&rect-23%2C4560%2C5136%2C2568&q=45&auto=format&w=1356&#hn=668&fit-cro PD) Rep magnetosfere Odbijene čestice — Sunčevog vjetra Ulazak čestica Polarni e o Sunčevog vjetra Sloj plazme OtVOrI < | _ | Van Allenovi ...
    ... geomagnetne bure je bilo veliko i složeno Jato sunčevih pega (Region 3664) koje Je 17 puta veće od prečnika Zemlje. Od 7. do 8. maja 2024. godine ovaj kompleks jata sunčevih pega je oslobodio višestruko izbacivanje koronalne mase (CME) u pravcu Zemlje. NASA-ina opservatorija za solarnu dinamiku snimila ...
    ... indeksa počeo da opada, što se vidi na slici 5.2.1. Procenjeni planetarni K indeks (Tročasovni podaci) Početak: Petak, 10. maj 2024. godine 9 II I 9 0 99 ©° \\, 59 9 Đ 9 9 p O b O QQ GQ Q'° „ 99 @\aa)&& \xq,aw(» LAAAR \?w\\a*·m)mo ,@@\ [ o ~ o ~ Kp in de ks o [J [[ N OO ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... 40 = 2,04 min Vreme promene II reza u bloku: trbi = RI E = 0,117 min vtr 6,0 Vreme bagerovanja II podetaže: Te = (tsn + trpn) · nyez = (2,04 + 0,117) · 23 = 49,6 min Zapremina II podetaže: Ver = hi · By · z = 3,2 · 59,6 · 16,1 = 3070 mŠčm Koeficijent II podetaže: Veu 3070 k = JJ –––—:100 ...
    ... 588 Tehnički kapacitet rotornog bagera: 6600 I =— k · k = —— · 0,588 · 0,95 = 2836 mžčm/h k 1,3 55 > II podetaža – jalovina: Granični ugao regulacije: q:n i 1,24 · 89 ii r Vbojmax32-0,7.1,3 30 coS r = hrisuy k Osnovna brzina okretanja nosača radnog točka: __ qn _ 1,24:89 — 379 ...
    ... usvaja se /»] tetr = & === 1,2min etI Vd 5 , usvaja se duže vreme: 3,52 minuta. Vreme promene podetaže II : hi 3,2 Z-sntigW- _ 161-0,7+———0 teti = ___ = __6%0 — — 3,07 min, tr h II , : tetir >= — = —== (0,64 min Vq 5 usvaja se duže vreme: 3,07 minuta. Vreme promene podetaže III : ...

  • Synthesis and characterization of high-pressure and high-temperature sphene (CaTiSiO5)

    Jelena Pantić, Vladimir Urbanovich, Vesna Poharc-Logar, Bojan Jokić, Marija Stojmenović, Aleksandar Kremenović, Branko Matović (2014)
    Sphene (CaTiSiO5), a calcium titanosilicate ceramic has been prepared from a powder mixture of CaCO3, TiO2 and SiO2 using vibro-milling for homogenization and activation of precursors. During the highpressure and high-temperature synthesis (HPS) process at 4 GPa and 1,200 °C, sphene undergoes into phase transition, from room-temperature phase P21/a to high-temperature phase A2/a. Evidence of that structural phase transition is given in this paper using infrared, Raman spectroscopy and X-ray powder diffraction. Rietveld refinement was employed to get the ...
    Sphene, Phase transition, Raman spectroscopy, X-ray diffraction, SEM, IR

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnost juvelirskih mineralnih resursa Leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Miladinović (2012)
    Juvelirski mineralni resursi, Lecki vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, potencijalnost.

  • Geologija hidrotermalnog Cu-Au sistema Čukaru Peki

    Miloš Velojić (2022)
    Timočki magmatski kompleks, bakar, zlato, porfirska ležišta, masivni sulfidi

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... O-P030 ii O-040 ii O-P050 O O ii OI ii O ~ O ii O+ ii O O_ ii O+ O-150 O-FT6U i O+170 O+TBO O+190 — _O+195 GEQTCEHN'ČK' ELABORAT ZA POTREBE IZGRADNJE PEŠAČKOG MOSTA KOD STAROG GRADA U UŽICU Naziv priloga: Razmera: |Datum: 'Odgovorni projektant: Potpis: Br_Priloga: GEOTEHNIČKI PRESEK TERENA PO OSI MOSTA ...
    ... ON l ii 408 UNIVERZITET U BEOGRADU, RUDARSKO-GEOLOSKI FAKULTET I TL | 7-/} kJ | 406 Beograd, Đušina 7 Š 3 8 Š Š Š Š 3 i š a Š 3 š š Š B 3 š | š š iš 3 Š a Š a i Š Š 3 Š Š Tehnička dokumentacije 5 EI EI š ž H| ž 8 EI s FI El 5 ii Š š 3 š 5 ž H g g g E E 9 Š Š E š ž R X 04000 O-0TO O-FOZ20 ii O-P030 ...
    ... | e s s i sRŽZI IOŠO Š ~Z |. —~ Š ps ii s w < <= SG&Q sG — — ' Š š ŠER|ISE s _|SSR P ŠR e SSR| S3S | ~| GSS o~l O —e— TI ŠI ii š ~> ~.s < i 38 | sa|Sa|sS ı| ŠS_| SS| Šı 2| Ž ž š |sš Š |35 |55% 2| Q) S3S|SGš Š Š < SS| u SA& ŽM SŠ| Y | RM |Ž Š |_s SSJ| ž S s % II # | | s i * Š s .. | Nž |,S !! % < ...

  • Избор подетажне методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра

    Александра Ристић (2024)
    У овом раду су представљени кључни елементи примене методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра, укључујући: геолошке карактеристике лежишта, техничко-експлоатационе факторе, димензионисање просторија, припремне радове, бушачко-минерске активности, утовар и транспорт, вентилацију и засипавање откопаног простора паста засипом.Кроз анализу трошкова израчуната је цена израде припремних просторија по дужном метру, у зависности од квалитета радног окружења у коме се изводе радови. Поред тога, анализирани су трошкови експлоатације руде, представљени у виду јединичне цене у USD/t (долара по тони ...
    метода, подетажно откопавање, засипавање паста засипом
    ... -240/-260 m UH UH UH UH UH UH i ii i i i TH TH TH TH TH TH ii ii i i i EH-160 EH-180 EH-220 EH-240 RO1!-160/-200 |___ROI-160/-200 RO3-220/-260 | RO3-220/-260 RO2-160/-200 RO2-160/-200 EH-200 RO4-220/-260 RO4-220/-260 EH-260 EH-200 EH-200 EH-260 EH-260 i ii i i i RO-200/-320 RO-200/-320 R ...
    ... ycBojeHo je na Ce OTKOHaBaEeE pyjle y · eKCHMOATaLMOHOM mnojacy II (-140/-260) pBpmum „IlomeTaKHOM MeTOJOM OTKOHŽaBaMba Ca 3aCHHaBaPCM | OTKONHaHOFr IIpocToOpa CTBp)UPaBajyhHM HacTa 3aCHIIOM“. 11 Cnuka 5 EcnnoamauuoHu saxeam II omkonnoo nojaca IIoMeHyTH eKcrinmoaTarioHH IIOjJaCc IIOJ(eJbeH ...
    ... 0 RO-200/-320 RO-200/-320 RO-200/-320 i ii i i i JipoounauHo JipoounauHo /lpoounnuHo JipoounaunHo JipoounauHo JipoounauHo TIOCTpojebbe TIOCTpojebbe nocTpojeRbe nocrpojetbe TIOCTpojebbe TIOCTpojebbe k-315 m k-315 m k-315 m k-315 m k-315 m k-315 m i ii i i i 35 Tpakacru TpakacrH TpakacrH TpakacrH ...

  • Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода

    Дарко Станић (2024)
    Због напредовања рударских радова, Површински коп Дрмно се приближава кориту реке Дунав на северној страни. Постоје две могуће границе површинског копа, а због сигурне експлоатације потребно је одабрати квалитетно предодводњавање.То је могуће израдом водонепропусног екрана.Одрађени су прорачуни прилива подземних вода у коп за обе локације површинског копа, применом водонепропусног екрана. Локација 1 има контуру површинског копа по постојећој Студији изводљивости, а Локација 2 има контуру копа на основу резултата нових геолошких истраживања. Свака локација има по две варијанте предодводњавања ...
    одводњавање, водонепропусни екран, површински коп Дрмно
    ... roj)uHH, KOHCTaTOBaHO je HDHCyCTBO yTrJba 3HaTHe eOJbHHe (H JO 14 m) KojH ce He MO)KC CBpcTaTH HH y II Hu y II yrjbeHH CIIOJ. OBAaJj yTJbeHH CJIOJ je H3JIBOJeH KaO IIpOc0jaK yrJba H3Me)jy II a II yr:beHor citoja. MHynanu noBpiunuHcKor Korna JipMHo Hs0oan Qopwmupana y anyeujony peKka Manas6e u ...
    ... JleOJbHHa TJIHHC H yTJbeBHTC TJIMHC y OKBHPy II cmoja Kpehe ce o 0,7 no 1,3 m npa ueMy cy H JieOJbHHE yrJba y HCTOM JIeJIy JIeKHIITA MaJIC. 11 TIIpnu yr:beHu coj Je neyHHcaH y KpajbbeM CeBCPpO3ama/lHOM JIeIy JIeooKHIHITA H napaezaH je ca II a II yr;beHHM cnojeBHMa. HajpBire KoTe noBJaTe cy y ...
    ... Mitany, HcryIrTajy Cc HCIIyMIIaHe BOJIĆ H3 Oapaxxa Harpabenmx JUy? Jyro3ana)He crpaHe noBpmmiHckKor Kora /IpMHo (Gapaxxe LB-II, LB-II, LC-4 a LB-IV). Ha GyHapa Gapaxxe LB-II Bojna ce rpaBHTarljCKHM ILČBOBOJIOM OLJ-2 npeunuka 700 mm ojniBoJmu o caOHpHe mraxTe Ha IIpeJ1HBHOjJ ITyMTIHOJ CTaHHTH. Ms ...

  • Rangiranja bagera za njihovu revitalizaciju primenom višekriterijumske analize

    Ivan Obradović, Dragan Ignjatović, Ranka Stanković, Ljiljana Ivković (2006)
    Obzirom da je na našim površinskim kopovima trenutno u eksploataciji veći broj rotornih bagera sa sličnim tehničkim karakteristikama i približno istom starošću postavlja se pitanje kako rangirati bagere, i kojim redom da se izvrši njihova revitalizacija. Za ocenu stanja i rangiranje ovako velikog broja bagera najpogodnije se pokazalo korišćenje višekriterijumskih metoda sa višeatributnom ocenom, odnosno bodovanje referentnih indikatora stanja bagera na osnovu ekspertske ocene. U ovom radu prikazan je metodološki pristup koji je korišćen prilikom izrade Studije «Produžetak radnog ...
    rotorni bageri, revitalizacija, rangiranje, višekriterijumska analiza
    ... je . (2) ∑ = = ijn k ijkw 1 1 ) Ako se element II nivoa u hijerarhijskoj strukturi ne razlaže na elemente nižeg hijerarhijskog nivoa, onda mu ocenu neposredno dodeljuje ekspert. Vrednosti svih težinskih faktora elemenata na II i III nivou i , koje takođe zadaju eksperti, su fiksne. ...
    ... pojedinih komponenti bagera od strane eksperata. Naime, elementi bagera su hijerarhijski strukturirani na tri nivoa u: sklopove (I nivo), podsklopove (II nivo) i komponente (III nivo). Svaki element označen je jedinstvenom osmocifrenom šifrom, pri čemu prve dve cifre predstavljaju oznaku bagera, a od ...
    ... od položaja elementa u hijerahijskoj strukturi, odnosno od nivoa na kome se nalazi kao i od toga kojim elementima višeg nivoa pripada (za elemente II i III nivoa). Tako je, na primer, sklop sistem za kopanje bagera sa oznakom 00, kao element I nivoa označen šifrom 00010000, njegov podsklop 6,25% ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... LEŽIŠTA BORSKA REKA ..l aai ii eatiaaiaNa ii ata i iii iii dkaaiakatakNNaı 16 k :(0,0J-08, 0) :00 ONAAA AAAAA AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAARAARARRAARARARARARARAARARRRRARRRRRRIRARARRARRARARIRRRRRARRRIRRRRAAAE, 20 3.1. METODE ISPITIVANJA al a iii iii i ii iii iii ii iii da i ii ii ii iii ii akki kk 20 3.1.1. TERENSKA ...
    ... ARARAARRAARARRRRARRRRARRARARRRORORRRRRRRARARAAMA 35 4.4. | Uzorak BR-JM-4. 4.. | Uzorak BR-JM-5.aaaaaaaaadaddaai iiil iii i iii ii iii ii i ii i dii iii iii iii ii katnkaiı 41 4.6. ay2 1 0:1:01J. , E OLOMAAA AAAAAA AAAAAAAAAAAARARAAAAAARARARARAWRRARRARARARRRRRORORORRRRRRRRRRRRRARRRARRRRRARWMAR ...
    ... zone Karpato- balkanske metalogenetske provincije, odnosno u centralnom delu Timočkog magmatskog kompleksa (TMK). Nastalo je u prostornoj i genetskoj vezi sa gornjokrednim magmatskim kompleksima. Najveće ležište bakra u ovom rudnom polju je Borska reka. U široj okolini rudnog polja, u domenu rudnog ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... bušotina, jeste pojava podine laporovito-glinovitog kompleksa. Bušotine su označavane slovnom oznakom MD i rednim brojem (1-4). Inženjerskogeološko kartiranje jezgra istražnih bušotina — je vršeno s ciljem definisanja litogenetskih granica kompleksa, a posebna pažnja jJe usmerena na klasifikaciju ...
    ... (nepovoljnih karakteristika za fundiranje objekata). Ovaj kompleks se odlikuje cikličnim, nepravilnim, smenjivanjem barskih i kopnenih faza sedimentacije ı na ovom delu terena zaleže do kote 66.70 mnv. Ispod ovog komleksa nalazi se kompleks aluvijalnih sedimenata. Čine ga prašinasti peskovi, peskovi ...
    ... koji su slabije ili Jače vezani karbonatnim vezivom kada 40 prelaze u peščarske letne*. U ovom kompleksu se pojavljaju još ı proslojci peskovitih prašina (al-j prp). Debljina ovog kompleksa iznosi od 17.70 - 20.45 m. Glinovita prašina (al-j gp) (CL) - heterogenog litološkog sastava, često ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... bušotina, jeste pojava podine laporovito-glinovitog kompleksa. Bušotine su označavane slovnom oznakom MD i rednim brojem (1-4). Inženjerskogeološko kartiranje jezgra istražnih bušotina — je vršeno s ciljem definisanja litogenetskih granica kompleksa, a posebna pažnja jJe usmerena na klasifikaciju ...
    ... (nepovoljnih karakteristika za fundiranje objekata). Ovaj kompleks se odlikuje cikličnim, nepravilnim, smenjivanjem barskih i kopnenih faza sedimentacije ı na ovom delu terena zaleže do kote 66.70 mnv. Ispod ovog komleksa nalazi se kompleks aluvijalnih sedimenata. Čine ga prašinasti peskovi, peskovi ...
    ... koji su slabije ili Jače vezani karbonatnim vezivom kada 40 prelaze u peščarske letne*. U ovom kompleksu se pojavljaju još ı proslojci peskovitih prašina (al-j prp). Debljina ovog kompleksa iznosi od 17.70 - 20.45 m. Glinovita prašina (al-j gp) (CL) - heterogenog litološkog sastava, često ...

  • English for Geology Students. 1

    Lidija Beko (2023)
    Engleski jezik
    ... DOb000dobgo y O0000gOoG 34 Exercises XNM . . . MM sg ly- z a y . MM N a D OM o , 36 Geological Wonders ... a 37 Profession – Mineralogist ............ii ... 38 Geology Mystery Files ... 39 Geology through Myths..............c. 42 • Unit 2 • FOSSILS THROUGH TIMES Partl FOSSILS THROUGH TIMES... ...
    ... ........... .. 51 Part2 PALAEONTOLOGICAL ERAS............at a 52 Mocabulary.....k. Mcv kR dh u t daMas de e 55 Reading Comprehension...........ii ... 57 Part3 MUESOZOIC AND CENOZOIC RRA ....... ı 58 Vocabulary...........i . ı 61 Reading Comprehension...........i c 63 (Grammar)Spoft.f.... ...
    ... ....iiii i. 83 RELATIVE DATING ......... . a ttt 84 \/oeeloyulyo d d0do 0do Poo do oa000.0bDO OOO 0b 0000 88 Reading Comprehension........ ..ii a 90 (Gydtagyariao jMO o64o . 0BLG og aGogooodadgoodo ddMoo d.00 91 Exercises. .gp .. iip m aar. MAA .OVA . . B" . - yOp i. - 92 Geological Wonders ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... |E I 56 intact uniaxial comp. strength (sigci) = 70 MPa 55\65_3 | s GSI=65 mi=21 Disturbance facto(D)=0 mi|21 ~ “ intact modulus (Ei) = 30000 MPa pD|o = e 52. Hoek-Brown Criterion -| 50. mb=6017 s=0.0205 a=0.502 G Ei|30000 —JMPa % Mohr-Coulomb Fit cMW[ _— a cohesion = 2.768MPa · fricton angle ...
    ... 320 m. Konkordantno u geološkom stubu, slede neokomski slojeviti ı bankoviti krečnjaci debljine do 150 m, a preko njih leži urgonski karbonatni kompleks slične debljine. Transgresivnu povlatu grade formacije albske i donjokredne starosti. Tanak paket bazalnih konglomerata prekrivaju tamnozeleni ...
    ... Nastanak mineralizacije bakra i zlata u rudonosnom sistemu se dovodi u vezu sa složenim procesima strukturno-geološkog uobličavanja magmatskog kompleksa i evolucijom bpratećih hidrotermalnih rastvora. Mineralizacija bakra i zlata genetski pripada seriji endogenih ležišta, odnosno grupi postmagmatskih ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... se iz prikazane šeme odvodnjavanja kopa može zaključiti da se u postavljenom konceptu bunarima generalno dreniraju samo hidrogeološki kompleksi iznad povlate II ugljenog sloja. Istekle podzemne vode prikupljaju etažni kanali i vodosabirnici, kao ı drenažni kanali. Drenažni kanali se postavljaju ...
    ... voda Modelski sloj 5 – gline i banak II ugljenog sloja (ugalj IIa) Modelski sloj 6 – pesak i alevriti u okviru II ugljenog sloja (između Ila i IIb) Modelski sloj 7 — II ugljeni sloj, drugi banak (ugalj IIb) Modelski sloj 8 – peskovi i alevriti u podini II ugljenog sloja. 45 52 00 0 2 5 4 4 ...
    ... alevritima – sedimenti gornjeg ponta (kompleks između prvog i drugog i drugog i trećeg ugljenog sloja u neogenu), – gline sa alevritima i ugalj u okviru gornjeg ponta su slabe propusnosti (nalaze se u povlati prvog ugljenog. sloja i interkalirani u okviru kompleksa između prvog i drugog ugljenog sloja ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... dubokovodni karbonati II/1 Gornjokredni pelaški karbonati II/1a Pelaški i hemipelaški krečnjaci tipa “Jovanovići” Pojave: Jovanovići, Lalevići II/2 Gornjokredni padinski karbonati II/1b Alodapski krečnjaci tipa “Rsojevići” Pojave: Slap Karbonatni kompleks sedimenata gornje krede ...
    ... -50 -40 -30 -20 -10 0 e n d o (20-1000) o C-43,31% DTA TG 50/1 PD-1/09 T [ o C] T G [ % ] -100 -80 -60 -40 -20 0 20 890 o C D T A [ V ] Slika 4.10: Termički dijagrami (DTA/TG) uzorka krečnjaka PD-1/10 (Pješivački do) 0 200 400 600 800 1000 -50 -40 ...
    ... stvaranja, sa dva definisana formaciona tipa krečnjaka: II/1. Rudna formacija gornjokredni pelaški karbonati II.1.1. Pelaški i hemipelaški krečnjaci tipa “Jovanovići“ II/2. Gornjokredni padinski karbonati ili karbonati padinski zastora II.2.1. Alodapski krečnjaci tipa “Rsojevići“ D. Božović: ...