Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Hidrogeologija,mineralne vode

623 items

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... 2.6. MINERALNE UGLJOKISELE VODE Hidrogeološkim istraţivanjima u juţnom i jugoistočnom deo Pelagonijske kotline, potvrĎeno je prisustvo pojava mineralnih voda i gasa ugljen-dioksida (CO2). Ugljokisele vode i pojave gasa ugljen dioksida javljaju se u okviru svih nivoa izdanskih voda i ove pojave ...
    ... tvrde do tvrde vode (12,7 – 17,7 0 dH). Mineralizacija podzemnih voda krovinske izdani je promenljiva. Kod leţišta „Suvodol” kreće se u granicama od 1,10–1,83 g/l (mineralne vode), kod leţišta „Brod-Gneotino” od 0,34-1,43 g/l (malo mineralizovana, mineralizovane do mineralne vode), a kod leţišta ...
    ... cija podzemnih voda meĎuslojne izdani je promenljiva. Kod leţišta „Suvodol” kreće se u granicama 0,83–1,15 g/l (mineralne vode), a kod leţišta „Brod- Gneotino” 0,55-0,85 g/l (mineralizovane do mineralne vode). Prema makrokomponentnom sastavu pripadaju hidrokarbonatnoj klasi voda sloţenog katjonskog ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... Za razliku od površinskih voda, rudničkle vode koje se formiraju u rudarskim radovima, imaju znatno složeniji hemijski sastav. Radi se zapravo o vodama sa visokom mineralizacijom i to od 2074 – 2560 mg/L. U hemijskom sastavu, utvrđeno je da su rudničke vode koje se u ON-1 javljaju iz starih ...
    ... rudničkih voda iz uglja (Poglavlje 3.4.4.). Hloridne rudničke vode, posebno su karakteristične za eksploataciono polje uglja „Osojno” u lubničkom basenu. Sadržaj jona hlorida (Cl-) u ovim rudničkim vodama, konstatovan je od 664,8 mg/L. Kod ostalih ležišta uglja, ovaj jon u rudničkim vodama retko ...
    ... otpadnih rudničkih voda rudnika „Tadenje“ od 55 mg/l. Rudničke vode su tokom jula 2013. god., ispuštane u reku Radušu. Sličan primer je i sa rudnikom „Lubnica“, gde su suspendovane materije u rudničkim vodama dostizale vrednost od 56,4 mg/l, uz napomenu da se ove otpadne vode zbog jako male količine ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... Dimitrijević N. 1991. Mineralne vode. Rudarsko-geološki fakultet, Beograd. 43. Filipović B. 2003. Mineralne, termalne i termomineralne vode Srbije. Univerzutet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd. 44. Filipović B, Krunić O, Lazić M. 2005. Regionalna hidrogeologija Srbije. Univerzutet ...
    ... migraciju različitih elemenata u podzemnim vodama su pH vrednost, ORP, temperatura vode i sadržaj rastvorenih mineralnih materija u vodi (Scott 2010). U cilju ispitivanja uticaja fizičko-hemijskih parametara na distribuciju urana u podzemnim vodama primenjen je M-W test u odnosu na dihotomnu ...
    ... analiza podzemnih voda primenjujući GWB softverski paket (The Geochemist's Workbench). Cilj hidrohemijskog modeliranja predstavljalo je određivanje specijacije U, Th i K u podzemnim vodama, i određivanje stanja zasićenja (ravnoteže) podzemnih voda u odnosu na odabrane mineralne faze. GWB primenjuje ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje NE. Fizičko-hemijski proces u akvatičnoj sredini odvija se kada se zbog povišene temperature vode, koja se iz NE ispušta ...
    ... bez vode ostaje veliki broj gradova i naselja koji se iz sistema snabdeva. Centralizovanje sistema vodo- snabdevanja i ranije je isticano kao nedostatak rešenja otvaranja ovog izvorišta pored Dunava, jer je u pitanju međunarodna reka zbog čega ne možemo imati kon- trolu u pogledu kvaliteta vode na ...
    ... reke koristi između 90-132 m3/s vode, a izgradnjom dva nova reaktora, pri radu svih šest reaktora potrošnja će iznositi 232 m3/s vode. Sistem se sastoji od primarnog (hlađenje reaktora) i sekundarnog kruga u kojem se voda pretvara u vodenu paru za pogon turbina koje proizvode električnu ene- rgiju ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... nalazi se i pojava mineralnih voda Velike Vrbnice. Osim nekoliko kopanih bunara sa mineralnom vodom u Velikoj Vrbnici, u formi razbijenog izvoršita mineralne vode se pojavljuju i na obali reke Pepeljuše, na nadmorskoj visini od 200 m (Protić, 1995). Prema Leku et al. (1922), mineralne vode Velike Vrbnice ...
    ... klasifikaciji lekovitih mineralnih voda na osnovu vrednosti temperature i pH vrednosti (Dragišić & Živanović, 2014), pojava mineralnih voda u Obrenovačkoj Banji pripada toplim (subtermalnim) vodama, dok mineralne vode Velike Vrbnice, Lomnice, Slankamen Banje i Torde pripadaju hladnim vodama. Slabo kiselim ...
    ... (2011). Zdravstveni turizam Mačvanskog okruga. Industrija, 39 (3), 193-206. Milojević, N. (1964). Mineralne vode Srbije. Hidrogeologija ugljenokiselih voda. Mladenovačka, Palanačka i Lomnička kisela voda. In: Petković, K. (Ed.), Geološki anali Balkanskog poluostrva, XXXI, Beograd. Mioković, B., & Zdolec ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju ...
    ... mogućnost mešanja voda ovih vrela, sa vodama drugih karstnih vrela. Sadržaj mikrokomponenti ı makrokomponenti je u granicama MDK, vode su malomineralizovane, što potvrđuje to da je vodozamena brza ı da nema dugog kontakta sa okolnim formacijama. 9. Režim i rezerve podzemnih voda izvorišta Krupac ...
    ... dužine kontakta vode sa stenskom masom. Za tačno definisanje srednjeg vremena zadržavanja voda, neophodno je izvršiti ciklus mesečnih uzorkovanja podzemnih voda u periodu od najmanje Jedne godine, kako bi se definisale varijacije sadržaja stabilnih izotopa !TO i ?H u podzemnim vodama i pratile njihove ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... факултет у Бору, Бор. 36. Драгишић В. (1995) Један пример загађивања површинских вода под утицајем отпадних рудничких вода. Заштита вода „95“, 130-134, Тара. 37. Драгишић В. (2005) Хидрогеологија лежишта минералних сировина. Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, Београд. 38. Драгишић ...
    ... Хемијски састав рудничких вода у односу на врсту минералне сировине Као што је већ напоменуто, према садржају макрокомпоненти утврђена је значајна разноликост у односу на врсту минералне сировине, изузев рудничких вода из лежишта бакра, у оквиру којих преовлађују Ca-SO4 воде. Са друге стране, ...
    ... 35 2.3. Површинске и подземне воде у подручју напуштених рударских радова Експлоатација минералних сировина је препозната као једна од основних антропогених активности које суштински утичу на ресурсе подземних вода (UNESCO 2004). Површинске и подземне воде су у интеракцији са рударским ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izradenih od peskova. Za potrebe javnog vodosnabdevanja i industrije na srpskoj strani se zahvataju dominantno vode iz prvog, manje iz drugog vodonosnog sloja, dok se na madarskoj strani za iste namene koriste vode pretezZno ...
    ... ku Topolu, Mali Idoš, Vrbas, Kulu i Crvenku. Kapaciteti i nivoi podzemnih voda na izvorištima za industriju su preuzeti iz elaborata o rezervama podzemnim vodama. U tabeli 2 dat je prikaz trenutne potrošnje podzemnih voda, kao i neke karakteristike anketiranih vodovoda. 4. Etaloniranje modela ...
    ... Bactku Topolu, Mali Ido8, Vrbas, Kulu i Crvenku. Kapaciteti i nivoi podzemnih voda na izvoristima za industriju su preuzeti iz elaborata o rezervama podzemnim vodama. U tabeli 2 dat je prikaz trenutne potroSnje podzemnih voda, kao i neke karakteristike anketiranih vodovoda. 4. Etaloniranje modela E ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... — specifična masa uzorka (g/cm*); pm — stvarna zapreminska masa vode (g/cm?); me — masa uzorka (g); mi- masa piknometra ispunjenog disperzijom (uzorak + destilovana voda) (g); m – masa piknometra ispunjenog destilovanom vodom (g). Prividna zapreminska masa (p») Je određena primenom metode na ...
    ... određivanje upijanja vode kamena (3.5) čija je vrednost izražena u procentima. A = %* 100 (3.5) Ab – upijanje vode kamena pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa vodom zasićenog uzorka (g); mua — masa suvog uzorka (8e). 2.4.2.4. Određivanje kapilarnog upijanja vode kamena Metoda za određivanje ...
    ... srednja vrednost krečnjaka za restauraciju iznosi 8,09 %. 3.3.5.Upijanje vode na atmosferskom pritisku Upijanje vode podrazumeva sposobnost kamena da, potopljen u vodu pod određenim uslovima, primi u svoje pore određenu količinu vode i da Je u njima zadrži (Bilbija & Matović, 2009). Ova sposobnost kamena ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... Уобичајено за површинске воде проучаваног слива, на отоци Билећког језера, ријеци Сушици и акумулацији Горица, вода је засићена у односу на минералне фазе арагонита, калцита и доломита, а незасићена у односу на сулфатне минерале, халит и угљен-диоксид. Воду извора у Ластви карактерише равнотежа ...
    ... ика вода проучаваног слива. У табели 68, дати су подаци о преносу молова минералних фаза и међусобном односу дијелова раствора (solution fractions), који показује колико је килограма почетне воде додано или изгубљено дуж пута отицања, до крајње воде. Табела 68. Пренос молова минералних фаза ...
    ... хемијске еволуције вода, без ризика да ће за почетну и крајњу воду бити изабране оне које се не налазе на истом путу отицања. 5.5. Оцјена квалитета воде 5.5.1. Употреба у домаћинству Квалитет вода у сливу Требишњице оцијењен је на основу Уредбе о класификацији вода и категоризацији водотока ...

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... u prisustvu vezane vode) ili gas (iznad tačke rose u prisustvu vezane vode); • Dvofazni-kada su prisutne 2 mobilne faze: naftu(il: kondenzat ispod pritiska zasićenja u prisustvu vezane vode) i gas, gas (iznad tačke rose) ı vodu ili naftu (iznad pritiska zasićenja) i vodu; • Trofazni-kada imamo ...
    ... 1.3. prikazane su krive frakcionog protoka u funkciji zasićenja vodom pri različitim uslovima mobiliteta. FR AK CI ON I P R O T O K ZASIČENJE VODOM, % Figure 1.1.3. Krive frakcionog protoka [6] Viskozitet vode predstavlja Jjedan od najvažnijih parametara za definisanje ponašanja polimera ...
    ... skivanje polimera Postupak istiskivanja nafte primenom polimera podrazumeva dodavanje praškastih polimera u vodu pre njenog injektovanja u ležište, čime se povećava viskoznosti vode. Čak i mala promena mobiliteta vodene faze može uticati na istiskivanje nafte. Na slici 1.7.1. može se primetiti ...

  • Multi-elemental analysis of real water samples from the Požega area, Serbia

    Nebojša Pantelić, Jana Štrbački, Ivana Maloparac, Nikola Tomašević, Biljana Dojčinović, Aleksandar Kostić (2022)
    Cilj ovog rada bio je ispitivanje kvaliteta realnih uzoraka vode za piće, prikupljenih sa teritorije grada Požege i okolnih seoskih naselja. Za određivanje koncentracije makro i mikroelemenata u uzorcima vode korišćena je analitička tehnika induktivno kuplovana plazma sa optičkom emisionom spektrometrijom, ICP-OES. Dobijeni rezultati upoređivani su sa maksimalno dozvoljenim kocentracijama elemenata propisanim nacionalnim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, kao i preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA). Analizirane vode su malomineralizovane ...
    General Materials Science

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... централни систем за грејање санитарне воде нити централни системи за хлађење простора у постојећим зградама. 4.2 Систем за пречишћавање отпадних вода и избор топлотне пумпе Пречишћавањем комуналних, делом третираних индустријских отпадних вода и дела воде од инфилтрације у Шапцу настаје ефлуент ...
    ... примену топлотних пумпи у СДГ, неопходно је одредити количину топлоте која се из пречишћене воде као топлотног извора може користити у топлотним пумпама. Температуре воде на излазу из система пречишћавања отпадних вода су приказане на слици 4. 0 10 20 30 40 50 60 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 ...
    ... урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ ...

  • Izvorišta i zahvati podzemnih voda

    Dušan Polomčić (2021)
    podzemne vode, izvorišta

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... доступност здравe водe за пиће. Пораст броја становника и потребе за водом у свету стално расту, а самим тим повећава се и притисак на водне ресурсе. Управљање водама обухвата читав низ активности које утичу на њихов квалитет, режим, коришћење и заштиту од вода. Повећање експлоатације вода, ширење урбаних ...
    ... подземне воде на изворишту Трновче припадају неутралним водама са просечном вредности pH=7,2. Просечна вредност садржаја CaCO3 износи 366 mg/l, чиме се воде сврставају у групу врло тврдих вода. Просечна вредност укупне минерализације износи 492 mg/l. Нижу минерализацију имају подземне воде у бунарима ...
    ... анализама бунарске воде, са изворишта Кључ приказана је на слици 5.5. 5.2.1.1.3 Опште карактеристике подземних вода дренажног система Ковин- Дубовац Подземне воде дренажног система Ковин-Дубовац припадају неутралним водама, са просечном вредности pH=7,3. Тврдоћа воде је нижа у поређењу ...

  • Termomineralne vode severnog oboda Kopaoničkog masiva

    Olivera Krunić (1995)
    Termomineralne vode, Kopaonički masiv

  • Termalne vode tercijarnih magmatita jugoistočne Srbije

    Tanja Petrović (2010)
    Termalne vode, tercijarni magmatiti, jugoistočna Srbija.

  • Termomineralne vode Srbije , osnovni tipovi i njihove karakteristike

    Olivera Krunić (1999)
    Termomineralne vode, Srbija