Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Duboke bušotine

212 items

  • Convective heat transfer in centrifugal pumps lifted wells: the case of South-Eastern Europe waxy wells

    Bojan Martinovic, Marija Živković, Branko Grubač (2021)
    Electric submersible pumps (ESP) are applied in wells where additional energy is needed to ensure discharge of the fluid to the surface through the tubing. At the discharge side of the pump the fluid has bigger velocity, thus the pump induces a forced convection between the fluid and the tubing inner surface. Understanding of convective heat transfer in wellbores and analyses of influential parameters provides a possibility to optimise value of convective heat transfer coefficient in order to avoid ...
    prenos toplote konvekcijom, ESP pumpa, svojstva fluida, problemi u radu bušotine

  • Development and evaluation of fracture gradient curve model: a case study of south-central Kazakhstan

    Branimir Stanisavljevic, Vesna Karovic Maricic, Irena Isakov (2022)
    An accurate fracture gradient value is one of the most important issues in oil and gas well design and drilling. The value of a fracture gradient is a critical parameter for determining the drilling mud weight and selecting the proper depths for setting the casing in the planning process of drilling operations. This paper proposed the new curve model of fracture gradient for the south-central Kazakhstan (central Asia) region based on the analysis of leak-off test and format integrity ...
    gradijet frakturiranja, model nove krive, projektovanje naftne bušotine, Kazahstan

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... rada i uža oblast istraživanja određeni su na osnovu pregleda ranijih istraživanja, nakon čega se pristupilo analizi bušotine ZKBR7, koja preseca ležište Borska reka. Iz ove bušotine je uzeto 6 reprezentativnih uzoraka koji su obrađeni metodama makroskopske analize, petrološke analize optičkim mikroskopom ...
    ... početkom maja 2024. godine. Tokom terenskog rada izvršeno je kartiranje jezgara vertikalne bušotine oznake ZKBR1 nakon čega Je izvršeno uzorkovanje iz šest različitih alteracionih zona. Položaj bušotine se može videti na Geološkom profilu broj 7. (Prilog 1.) gde su prikazane i pozicije uzetih uzoraka ...
    ... uzorkovanja iz šest različitih alteracionih zona bušotine, drugi deo terenskog ispitivanja sastojio se od analize uzoraka pomoću ručnog spektometra. OreXpress spektrometar je prenosivi spektrometar za identifikaciju minerala i analizu jezgra i uzorke bušotina. Ovaj uređaj ubrzava identifikaciju minerala ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... упоредо са геолошким картирањем језгара више дубоких истражних бушотина. Укупно је прикупљено 143 узорка из језгара 6 истражних бушотина које пресецају Горњу зону лежишта (FMTC1330, TC140053, TC150061, TC150062, TC150096 и TC160117) и 3 истражне бушотине које пресецају Доњу зону лежишта Чукару Пеки ...
    ... карактеристичних дубоких истражних бушотина хидротермалног система Чукару Пеки, са посебним освртом на литологију, алтерације, различите типове рудних жица и остале видове рудне минерализације и различите типове бреча.  Израду карактеристичних геолошких стубова на основу картирања бушотина са описом ...
    ... o.o. Током овог периода, детаљно је геолошки обрађено (картирано, интерпретирано и опробано) 9 дубоких истражних бушотина које пресецају рудну минерализацију у хидротермалном систему Чукару Пеки (бушотине са ознакама: FMTC1327, FMTC1328, FMTC1330, TC140053, TC150061, TC150062, TC150096, TC160117 ...

  • Depth geological relations of the wider area of Belgrade - based on the wells and geophysical data

    Đorđe Marinović, Ljupko Rundić (2020)
    Предметна референца обухвата простор шире околине Београда укупне површине око 2.000 km2. Аутори су објединили капиталне геолошке и геофизичке податке обезбеђене површинским истраживањима и мултидисциплинарним елементима из 52 бушотинe са дубинама између 33 и 2.733 m. Конкретни палеонтолошки налази специјализованих аналитичара са детерминацијом макро и микрофауне и флоре, презентовани су како из неогених формација тако и из басенске подине. Осим конвенционалних петролошких описа стена цитиране су и микроскопске детерминације интрузивних и екструзивних магматита. Из затвореног басенског простора корелативно су ...
    неоген, дубинска разграничења, геофизички показатељи, структурно-палеогеографска интерпретација

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... delovima, i to su (Milensko Savić, Mile Bugarin, 2019) (Edwards A.C., 2001): • „Gustina istražnih radova (istražnih bušotina i dr.), • Procenatiskorišćenja jezgra iz bušotina, • Litološka interpretacija na osnovu istražnih radova, • „Kontrola kvaliteta pripreme podataka i laboratorijskih analiza ...
    ... etapama i stadijumima, od prethodne prospekcije do detaljnog istraživanja. Izvođenje istražnih bušotina sa jezgrovanjem je bilo organizovano u tri istražne kampanje, pri čemu je rastojanje između istražnih bušotina iznosilo za: • regionalna istraživanja (400*400 m); • pred detaljna istraživanja (100*100 ...
    ... prostiranjem, oblikom i debljinom i bez značajne varijacije kvalitativnih svojstava, a koji su okontureni na osnovu istražnih bušotina u 87 kvadratnoj mreži sa udaljenošću bušotina do 50 m. Ekstrapolacija A kategorije nije dozvoljena. Najveći de geoloških rezervi limonitne (62%) i karbonatne rude (48%) ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... su kod dubokih izdani. Relativno mali broj dubokih bušotina na našoj teritoriji u kojima se praktično ne vrše režimska merenja nisu mogli da se porede sa brojem i kvalitetom podataka iz izdani dubljih naslaga koje se znatno više iskorišćavaju pomoću nekoliko stotina dubokih bušotina na mađarskom ...
    ... osnovu dubokih bušotina konstatovane su na različitim dubinama. Prema podacima bušenja na širem području Sombora nalaze se pliće ispod površine terana u zoni Male Crvenke, na dubini 495 m, zatim nešto dublje kod Bajmoka, 678 m (bušotina Ba-1/H) i Moravice 893 m. Na području Kule u dubokim bušotinama ...
    ... nalaze se sedimenti gornjeg ponta. Najpliće se nalaze u bušotini NK-2, na dubini od 587 m, a najdublje su utvrđeni u bušotini NKs-1, na dubini od 1046 m. Debljina gornjopontskog paketa sedimenata iznosi od 262 (u bušotini NK-4) do 418 m (u bušotini Fi-1). Litološki sastav je raznovrstan. Karakteriše ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... Испод ове јединице, на 429. метру су констатовани перидотити у оквиру којих је и завршена истражна бушотина на дубини од 560 метара. Перидотити су интензивно метаморфисани-талкизирани у целој бушотини. Интензитет талкизације расте са дубином, па се делимично свежи перидотити могу пронаћи једино на ...
    ... серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45,1" СГШ, 20°25'12,6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559,8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33,2" СГШ, 20°30'28,5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно ...
    ... , talc УВОД Током 2018. године, истражним бушењем у експлоатационом пољу рудника "Рудник" констатоване су ултрабазичнe стене. Картирањем бушотине 330А/18 (Сл. 1), из које су узети узорци за испитивања, издвојене су три литолошке јединице: грубокластичне слабо метаморфисане седиментне стене ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Одређивање оптималних параметара рада бушотина у повременом гаслифту

    Радослава Јованчевић (2024)
    Гаслифт представља механичку методу производње при коме се производна бушотина снабдева гасом под високим притиском, а његова притисна енергија се користи како би се подржао еруптивни рад бушотине или након еруптивног рада, у циљу истискивања заосталог флуида. Два основна типа гаслифта су повремени и континуални гаслифт. У овом раду је детаљније описана метода повременог гаслифт система. Одређивање оптималне количине гаса који се утискује и расподела ограничене количине гаса на групу бушотина представља битан део пројектовања сваког гаслифт система. Главни ...
    гаслифт, повремени гаслифт, пројектовање, производња, оптимизација
    ... 2024-09-18 11:13:32 Одређивање оптималних параметара рада бушотина у повременом гаслифту Радослава Јованчевић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Одређивање оптималних параметара рада бушотина у повременом гаслифту | Радослава Јованчевић | | 2024 | ...
    ... ryie Je npHKa3aH IeO IOCTymaK OJI OpeljaBamba IPR kpune Jo pacnojneme raca no OynoTHHaMa. Raspodela ograničene količine gasa za utiskivanje po bušotinama i |__odedvan l Određivanje IPR Krive. -| Š ; -1 H F H l š : —— uls 2 Određivanje VLP Krivih F > ) 5 S ı! s : | Ša | ; Određivanje ...
    ... gradijenata za svaku Ooeunaa krivu karakteristike rada gaslifta , Određivanje kumulativne krive za raspodelu gasa » | Raspodela gasa po bušotinama Cnuka 3.1 - Pacno0ena konuuuHe oaca (Elhaddad,2015) 10 3.3 IIpojekroBame moBpeMeHor racum(bra KoJjr npojeKToBaPba TOBpeMeHor racm(DTa, KOpHcTe ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... их података из девет дубоких бушотина: КМ‐117, 17, 1, 2,  3,  4,  5,  6  и  7  (слика  1а  и  1б).  Принципи  секвенционе  стратиграфије  примењени  су  у  анализи  геофизичких и геолошких података, а корелација лежишта угљоводоника приказана је кроз инте‐ грацију девет бушотина и једног сеизмичког профила ...
    ... од Сегединског раседа (КМ‐117, 17, 1 и 2), док су источно  од њега присутне некомерцијалне количине гаса у бушотинама КМ‐3, 4 и 5 (слика 1а и 1б). Подаци  добијени у процесу испитивања бушотина и током разраде лежишта указују да је Сегедински ра‐ сед био делимична баријера у процесу миграције угљоводоника ...
    ... профила. Сеизмички профил је оријентисан правцем  запад‐исток,  прелази  преко  структуре  „Кикинда‐Мокрин“  и  повезује  поменуте бушотине.  Рекон‐ струкција  депозиционих  средина  и  корелација  литостратиграфских  јединица  (слика  1а  и  1б)  изведена  је на основу анализе облика и карактеристи ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... Tilva doo potiču iz istražnih bušotina, a ova jezgra bušotina su najpre ispitivana u okviru ranijih izveštaja koji su rađeni za potrebe pomenutih kompanija u periodu od 2012. do 2018. godine; 3) uzorci sa područja Zlota predstavljaju takođe ranije ispitivana jezgra bušotina; 4) uzorkovanje pojedinih ...
    ... lokaliteta, ispitivani su uzorci iz istražnih bušotina za potrebe kompanije TILVA d.o.o. (Izveštaji: Cvetković et al., 2015, 2018). U okviru prvog izveštaja (Cvetković et al., 2015) obuhvaćeno je mikroskopsko ispitivanje 29 uzoraka iz 5 bušotina (bušotine 1401-1406), od kojih je za potrebe daljih ...
    ... preko 10 bušotina, kao i dodatnih 15 uzoraka koji su samo petrografski pregledani. Od svih ovih uzoraka za potrebe daljih istraživanja u okviru doktorata izdvojeno je 11 uzoraka iz bušotina FMTC1210, TC170166B i TC170169. Sumarni prikaz petroloških i rudnomikroskopskih ispitivanja ovih bušotina dat je ...

  • Оптимална конструкција бушотине на експлоатационом пољу Мајдан

    Бранислав Миловановић (2024)
    Одређивање параметара конструкције бушотине представља најважнији корак ка сигурном и ефикасном опремању сваке бушотине. У овом раду биће предложен поступак за одређивање оптималних параметара експлоатационог поља Мајдан. Пример експлоатационог поља Мајдан ће бити коришћен за илустрацију предложеног поступка. Ово поље има специфичне геолошке и хидрогеолошке карактеристике које ће бити детаљно анализиране у раду. На основу ових анализа, биће предложени оптимални параметри бушотине који ће осигурати сигурно и ефикасно опремање бушотина на овом подручју.
    заштитне цеви, поље Мајдан, конструкција бушотине
    ... Измењено: 2024-10-02 08:30:22 Оптимална конструкција бушотине на експлоатационом пољу Мајдан Бранислав Миловановић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Оптимална конструкција бушотине на експлоатационом пољу Мајдан | Бранислав Миловановић | | ...

  • Распоред минских бушотина код израде хоризонталних и косих подземних просторија

    Јеремија Баралић (2024)
    Овај рад бави се анализом и прорачуном расподеле минских бушотина приликом израде хоризонталних и косих подземних просторија у оквиру рударских операција. Главни циљ рада је да пружи јасне смернице за ефикасно и безбедно извођење бушаћко-минерских радова у различитим геолошким условима, уз посебан акценат на оптимизацију расподеле бушотина и прорачун потребне количине експлозива. У раду је детаљно обрађено неколико кључних аспеката: врсте минских бушотина (заломне, помоћне и периферне), фактори који утичу на њихов распоред, као и методе за прорачун оптималне ...
    распоред минских бушотина, контурно минирање, прорачун експлозива, подземне просторије
    ... Измењено: 2024-10-16 12:23:14 Распоред минских бушотина код израде хоризонталних и косих подземних просторија Јеремија Баралић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Распоред минских бушотина код израде хоризонталних и косих подземних просторија ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... litološke profile bušotina i bunara izdvojeni su karakteristični peskoviti, ređe šljunkoviti slojevi, nosloci podzemnih voda. Rasprostranjenje kvartarnih sedimenata je konstatovano na dve lokacije unutar istražnog terena (prema Nenadić, Bogićević, 2010): • na području Zemuna u bušotini ZK-1, kvartarni ...
    ... nadubinskom intervalu od 6.5 m do 49.1 m • na području Zemuna u bušotini ZK-14, ispod lesnih i barsko- rečnih naslaga konstatovani su u dubinskom intervalu od 38 m do 68.5 m Na slici 8. prikazani su uporedni stratigrafski stubovi bušotina na potezu Bežanija - Zemun. BEŽANIJA m3j ZK-26 100— li ...
    ... konstatovani su u intervalu od 30 m do 60 m (bušotina B-1, Ugrinovačka 92, Zemun). Vodonosni slojevi se nalaze u čestoj smeni sa zaglinjenim peskovitim i glinovitim slojevima. Kao što Je već spomenuto u poglavlju 4.1, na području Zemuna (u bušotini ZK-1) makiški slojevi se nalaze u dubinskom intervalu ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast