Претрага
545 items
-
Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)
Из перспективе снабдевања пијаћом водом, квалитет воде карстних издани је међу највишим, и често захтева само њихову дезинфекцију пре употребе. Међутим, карстне подземне воде изложене су одређеним притисцима. Током сушних периода углавном има мало воде, а током кишних периода има изненадних променa и квалитета и количине воде. Реакција слива на падавине је често брза и варијације у параметрима квалитета и квантитета (истицање, ниво вода, замућеност, укупан број микроорганизама, суспендовани нанос, итд.) су нестабилни. Ово захтева праћење истицања и ...Marina Pešić, Vesna Ristić Vakanjac, Boris Vakanjac, Kostadin Jovanov. "Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)" in Comptes rendus de l'Academie bulgare des Sciences, Bulgarian academy of science (2016)
-
Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta
Veljko J. Marinović (2022)Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursaVeljko J. Marinović. Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta, Beograd : [V. Marinović], 2022
-
Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu
Aleksandar Balubdžić (2024)Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...... sa površinskim vodama, Velika Morava prihranjuje izdan u okviru aluvijalnih naslaga u periodu velikih voda voda, dok u periodu malih voda izdan prihranjuje reku. Drugi vid isticanja u prirodnim uslovima se odvija preko procesa evapotranspiracije, isparavanjem i trošenjem vode za obezbeđenje zemljišne ...
... tehničkom i pijaćom vodom su porasle. Međutim, otpadne vode industrijskog, kanalizacionog, atmosferskog i drugog porekla predstavljaju zagađivače koji pogoršavaju kvalitet reka, dok korišćenje pesticida, insekticida i veštačkih đubriva u poljoprivredi pogoršava kvalitet podzemnih voda, usled čega potrebe ...
... podzemnim vodama dobija veliku pažnju. Usled dobre hidrauličke veze površinskih voda Velike Morave ı podzemnih voda formiranih u aluvijonu iste, zbijena izdan formirana u šljunkovima i peskovima aluvijalnih sedimenata sadrži velike količine podzemnih voda. U okviru ležišta podzemnih voda u delu ...Aleksandar Balubdžić. Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu, 2024
-
Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)
Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac. "Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)" in Zbornik radova III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, Neum, 21-23.9.2023., Ilidža : Udruženje/udruga geologa u Bosni i Hercegovini (2023)
-
Hidrogeološka sitematizacija termo-mineralnih voda
Radoman Đurović (1961)Radoman Đurović. Hidrogeološka sitematizacija termo-mineralnih voda, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1961
-
Primena metoda za ocenu ranjivosti podzemnih voda u zaštiti vodnih resursa severnog dela Ozrena i Device
Stojadinović Saša, Živanović Vladimir, Dragišić Veselin. "Primena metoda za ocenu ranjivosti podzemnih voda u zaštiti vodnih resursa severnog dela Ozrena i Device" in Voda i sanitarna tehnika XLVIII no. 5-6 (2018), Beograd:Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (2018): 15-22
-
Migracija fluora u mineralnim vodama Srbije
Petar Papić (1993)Petar Papić. Migracija fluora u mineralnim vodama Srbije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1993
-
Inkrustacione agresivne osobine mineralnih voda Srbije
Petar papić (1998)Petar papić. Inkrustacione agresivne osobine mineralnih voda Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1998
-
Zakonomernosti raspodele mikroelemenata u mineralnim vodama SR Srbije
Damnjan Protić (1988)Damnjan Protić. Zakonomernosti raspodele mikroelemenata u mineralnim vodama SR Srbije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1988
-
Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije
Jana Stojković (2013)Jana Stojković. Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2013
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition" in XVII Srpski simpozijum o hidrologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Srbija, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739406
-
Iskorišćavanje i zaštita mineralnih voda Vrnjačke banje
Goran Petković (2002)Goran Petković. Iskorišćavanje i zaštita mineralnih voda Vrnjačke banje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2002
-
Proučavanje termodinamičkih svojstava termalnih voda kao nosilaca toplote na daljinu
Nenad Đajić (1976)Nenad Đajić. Proučavanje termodinamičkih svojstava termalnih voda kao nosilaca toplote na daljinu, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1976
-
Mogućnosti korišćenja i zaštite podzemnih voda u gornjem slivu Ibra
Goradna Milentijević (1996)Goradna Milentijević. Mogućnosti korišćenja i zaštite podzemnih voda u gornjem slivu Ibra, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1996
-
Mogućnosti dugoročnog vodosnabdevanja podzemnim vodama gradova centralnog pomoravlja
Igor Jemcov (2000)Igor Jemcov. Mogućnosti dugoročnog vodosnabdevanja podzemnim vodama gradova centralnog pomoravlja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
-
Korišćenje i zaštita ugljokiselih voda Vrnjačke banje
Suzana Terzić (2009)Suzana Terzić. Korišćenje i zaštita ugljokiselih voda Vrnjačke banje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2009
-
Metodologija hidrogeoloških istraživanja u prostornom planiranju i upravljanju podzemnim vodama
(2003)Metodologija hidrogeoloških istraživanja u prostornom planiranju i upravljanju podzemnim vodama, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003
-
Višenamensko korišćenje voda karstnih izdani u području Valjevsko-Mioničkog karsta
Mihajlo Simić (1990)Mihajlo Simić. Višenamensko korišćenje voda karstnih izdani u području Valjevsko-Mioničkog karsta, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1990
-
Geohemijski modeli ležišta termalnih voda u paleovulkanskim kalderima na teritoriji Srbije
Damnjan Protić (1993)Damnjan Protić. Geohemijski modeli ležišta termalnih voda u paleovulkanskim kalderima na teritoriji Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1993
-
Hidrogeološke karakteristike istočnog dijela Republike Srpske i mogućnost korišćenja podzemnih voda
Vaso Novaković (2000)Vaso Novaković. Hidrogeološke karakteristike istočnog dijela Republike Srpske i mogućnost korišćenja podzemnih voda, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2000