Претрага

Упит dcterms_subject_txt: класификације кречњака

167 items

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... 14 60 0.476 281 2.902 14 4 KG- 38/1a krečnjak 7503841 4856252 306 40 0.119 -8.9 2.765 15 4 KG- 38/1b krečnjak 7503841 4856252 335 56 0.047 -9.1 2.884 16 4 KG- 38/2a krečnjak 7503841 4856252 332 3 0.019 -9.7 2.916 17 4 KG- 38/2b krečnjak 7503841 4856252 341 52 0.027 -7.2 2.776 ...
    ... pilou plave 7606614 4585861 132 87 0.6590 20720.00 2.796 39 4 MAK- 5/1 krečnjak 7605512 4585151 348 62 0.0001 -9.44 2.907 40 4 MAK- 5/2 krečnjak 7605512 4585151 320 44 0.0001 -7.93 2.708 41 4 MAK- 5/3 krečnjak 7605512 4585151 241 66 0.0000 -9.49 2.848 42 2 MAK- 6/1 peridotit 7633212 ...
    ... GR-17 gabro 7617630 4551016 112 76 0.0028 1016.00 3.276 66 4 GR- 18/1 krečnjak T 7638160 4549207 310 4 0.0000 3.18 2.959 67 4 GR- 18/2a krečnjak T 7638160 4549207 104 -25 0.0000 0.34 3.111 68 4 GR- 18/2b krečnjak T 7638160 4549207 44 53 0.0007 3.13 3.012 69 1 GR- 19/1 gnajs 7637809 ...

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... Drenovca. Mermerasti krečnjaci i kalkšisti su prisutni na istočnim i južnim padinama Velikog Jastrepca u području Anateme, Bodevika, Golače, između Baračke i Bresničke reke i severno od sela Gornja Jošanica (zbog malih dimenzija ova tela nisu prikazana na karti). Mermerasti krečnjaci se u vidu sočiva ...
    ... filitima ili prema kvarc-muskovitskim-karbonatnim škriljcima. Fotografija 5-42: Sočivo mermerastih krečnjaka 10m debljine kod Bodevika. Fotografija 5-43: Beli finolaminirani mermerasti krečnjaci u sericitskim škriljcima u okolini Bodevika. D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida ...
    ... sedimentima izgrađenim od krečnjaka, konglomerata, peščara i glinaca koji preovlađuju nad dijabazima, što je konstatovano u okolini Oble Glave gde grade glavninu formacije (Rakić et al., 1976). Isti autori na profilu zapadno od Jelenjaka zapažaju smenjivanje dijabaza sa krečnjacima, karbonatnim peščarima ...

  • Mesozoic carbonate rocks in Serbia used as dimension stone

    Vesna Matović, Tijana Vojnović Ćalić (2016)
    The building industry in Serbia uses, to a great extent, imported natural stone for architectural purposes. The significance of local deposits, particularly limestones, is not adequately perceived despite the country’s abundance of these valuable resources. Therefore, this study focuses on Serbia’s Mesozoic carbonate rocks, specifically on the deposits of four selected quarries: Klisura, Skrzut, Struganik, and Tisnica. The quality and prospects of the application of these limestones has not yet been the subject of a detailed, comprehensive investigation. Therefore, ...
    Ukrasni kamen, Mezozoik, Krečnjak, Srbija, Petrografija, Fizičko-mehanička svojstva
    ... Krstić B (eds) Terranes of Serbia. Univerzitet u Beogradu, Beograd, Rudarsko-geološki fakultet, pp 2540 Kijanović V (2007) Elaborat o rezervama krečnjaka kao TGK i AGK u ležistu Struganik kod Mionice. FSD Geološkog instituta Srbije, Beograd (in Serbian) Lazarević _ D (1994) Elaborat o preračunavanju ...
    ... Stratigrafija i tektonika Golubackih planina. Geološki anali Balkanskog poluostrva 28:24—-142 (in Serbian) Sudar M (1982) Konodonti buloških krečnjaka unutrašnjih Dinarida Jugoslavije i njihov biostratigrafski značaj. Geološki anali Balkanskog poluostrva 46:263—282 (in Serbian) Sudar M (1985) ...
    ... s/The_chal lenge_for_European_Ornamental_Stones.pdf. Accessed 1 March 2014 Živković C, Paunović A (2000) Elaborat o rezervama i kvalitetu krečnjaka ležista Tisnica kod Žagubice. FSD Geozavod-neme- tali, Beograd (in Serbian) ...

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Geoloski profil planine Avale (severna Šumadija) - uvid u litostratigrafiju i tektonske strukture

    Marinko Toljić, Bojan Glavaš-Trbić, Maja Maleš, Nikola Ranđelović (2022)
    Mezozojske formacije Šumadije dele tektonsko-stratigrafsku evoluciju južnijih delova suture jedinica Adrijskog i Evropskog afiniteta, uključujući gornjojursku obdukciju, krednu subdukciju i paleogenu kontinentalnu koliziju. Finalni rezultat dugovremene evolucije u geodinamički složenom ambijentu su komplikovani tektonski i litostratigrafski odnosi različitih mezozojskih formacija suture. Geološki profil kroz planinu Avalu omogućava uvid u skoro potpunu sukcesiju mezozojskih formacija i prostorne pozicije i kinematiku značajnih tektonskih struktura najsevernijih segmenata suture u Šumadiji. U tektonskom kontekstu, mezozojske formacije okoline Beograda najčešće su interpretirane kao deo Istočne ...
    sutura, parafliš, bazalna navlaka, transkurentni rased

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... ispucali i karstifikovani trijaski krečnjaci, čija je debljina iznad istočnog dela rudne strukture oko 90 m, a 50 m u delu iznad zapadnog dela revira. Krovinski krečnjaci zaležu prema SZ pod uglom manjim od 10. Eroziono – diskordantni kontakt andezita i krečnjaka otkriven je u kopu revira Istočna ...
    ... Moćnost tektonizirane zone Je od 0,2 do 1,0 m. U okviru krečnjaka, na kopu revira Istočna struktura, uočeni su rasedi u krečnjacima. Duž utvrđene granice nisu konstatovana blokovska tektonska pomeranja, tako da je granica kontakta krečnjaka i andezita ostala tektonski nedeformisana. Navedeni podatak ...
    ... podatak ukazuje da značajnih tektonskih deformacija kontakta krečnjaka i andezita, u revirima Stara jama i Zapadna struktura, ne postoji. Istraženo rudno telo “Istočna struktura” je definisana kao žiličasto-impregnaciona u dužini od 250 m ı otvoreno je ka dubini, izgrađeno je od nekad subekonomskih ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... predstavljene flišom, pločastim brečoidnim krečnjacima, laporovitim krečnjacima i alevrolitima. U blizini Brajkovca konstatovane su tvorevine senonskog fliša, predstavljene serijom glinovitih peščara, glinaca i laporaca, kao i pločastim krečnjacima. Najzastupljeniji mineral je hromit, za njim ...
    ... škriljaca (sadrže proboje tercijarnih vulkanita) i senonskog fliša (koji sadrži banke peskovitih krečnjaka), dok se pojava u Brajkovcu vezuje za kontakt kristalastih škriljaca i donjokrednih krečnjaka. Složenom geološkom građom odlikuje se područje u kome je lokalizovana pojava mineralne vode ...
    ... serije centralnog Kopaonika (škriljci, kristalasti krečnjaci, dolomiti, mermeri i kalkšisti), u koje je utisnuti tercijarni granitoid Kopaonika, zajedno sa probojima tercijarnih vulkanita, a zastupljena je i dijabaz-rožnačka formacija (peščari, krečnjaci, rožnaci i glinci). Visoke vrednosti faktorskih ...

  • Paleomagnetic study of Jurassic-Early Cretaceus sediments in the Danibicum of Eastern Serbia

    Vesna Cvetkov, Emo Marton, Vesna Lesić, Dragana Tomić (2015)
    ... pomeranju regionalnog karaktera tokom ili posle vremenskog peroda obuhvaćenog starošću uzoraka. Uzorkovano je 8 lokaliteta jurskih i donjekrednih krečnjaka. Jezgra su orijentisani "in situ" geološkim kompasom i sunčevim kompasom gde je bilo potrebno. Uzorci su podvrgnuti standardnim paleomagnetskim ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... vidu da je data klasifikacija subjektivnog karaktera (tabela 1): Tabela I Najčešći tipovi mekih stenskih masa, Kanji (2014) Osnovni Tip Podgrupa Sedimentne stene Klastične: škriljci, alcvrit, peščari, konglomerati, breče i lapor; Evaporati: so, karnalit; Rastvorljive: krečnjak, dolomit i gips; ...
    ... njegov rezultat (Sandeen, 20223)........aaaaannaa a kieaaiiiatetteataatttitttı 12 Slika 4. Prikazano poređenje krečnjaka koji je izložen oksidaciji sa desne strane, i necizmenjenog krečnjaka sa leve strane, US (https://en.wikipedia.org/wiki/Weathering) ............. 13 Slika 5. Hidratacija - zelena ...
    ... ugljena kiselina koja rastvara stensku masu, a pre svega stene izgradjene od Ca, Mg. Slika 5. Prikazano poređenje krečnjaka koji je izložen oksidaciji sa desne strane, i neizmenjenog krečnjaka sa leve strane, US (https://en.wikipedia.org/wiki/Weathering) Hidratacija podrazumeva dejstvo vode, koja često ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... “južnog krila”. Prostorno, rudna tela su nastala uglavnom u krečnjacima (duž prslina i pukotina u samim 25 krečnjacima, duž kontakta krečnjaka sa škriljcima, vulkanskim brečama i/ili kvarclatititma i prostorno van domašaja kontakta krečnjaka i navedenih stena). Mineralizacija se lokalno javlja i u ...
    ... samom rudnom ležištu rasprostranjen je gornjokredni fliš (konglomeratični peščari, laporci, alevroliti i krečnjaci) u kome su i smeštena rudna tela. Najveća rudna tela lokalizovana su u krečnjacima i karbonatnoj komponenti peščara. U gornjokredne sedimente utisnuti su kvarclatiti i dacitoandeziti u vidu ...
    ... horizontalno, tj. konkordantno u krečnjacima ili duž njihovog kontakta sa okolnim stenama. Primarni oreoli rasejavanja vodećih i pratećih komponenti mineralnih parageneza razvijeni su duž razlomnih stuktura koje kontrolišu položaj rudnog tela, kao i duž krečnjaka i povlatnih ekranizujućih laporovitih ...

  • Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka

    Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović (2024)
    Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...
    matematičke transformacije podataka, kontakti, neogeni baseni

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... Ovakvi sistemi klasifikacije ne zadovoljavaju opšte potrebe geotehničke klasifikacije otpada. U Tabeli 4.2, prikazani su sistemi klasifikacije pojedinih autora, koji su im poslužili za definisanje određenih geotehničkih parametara. 4 - Geotehnička klasifikacija komunalnog otpada ...
    ... Geotehnička klasifikacija komunalnog otpada 69   čestica. Opšti principi sortiranja otpada i njegove klasifikacije, na osnovu izdvojenih komponenata, opisani su u poglavlju koje se odnosi na sastav otpada. Međutim, geotehnička klasifikacija otpada nije samo klasifikacija na osnovu izdvojenih ...
    ... vi   POGLAVLJE 4. GEOTEHNIČKA KLASIFIKACIJA KOMUNALNOG OTPADA 56 4.1 Sastav komunalnog otpada 57 4.2 Geotehnička klasifikacija komunalnog otpada 61 4.2.1 Pregled literaturnih podataka 61 4.2.2 Opšta metodologija formiranja geotehničke klasifikacije komunalnog otpada 67 4.2.3 ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... izgrađuju krečnjaci, laporoviti krečnjaci, masivni prekristalisali krečnjaci, dolomitima. U stenama je utvrđena raznovrsna asocijacija fosila uglavnom rekristalisala i razorena. U bušotinama kod Novog Kneževca tvorevine srednjeg trijasa su predstavljene dolomitičnim i laporovitim krečnjacima, dolomitima ...
    ... peskovitim krečnjacima, vapnovito-glinovitim alevrolitima i dolomitičnim krečnjacima. Biostratigrafskim proučavanjima u ovim sedimentima su pronađene retke foraminifere: Meandrospira pustila, M. cheni. U višem delu serije nalaze se vapnoviti alevroliti, peščari, peskovito-glinoviti krečnjaci, laporci ...
    ... konglomeratima, peščarima, alevrolitima, laporcima i krečnjacima (donji trijas), laporovitim krečnjacima i dolomitima, sa raznovrsnom mikrofaunom (srednji trijas), dok su gornjotrijaske tvorevine izgrađene od organogeno- detritičnih i ooidnih krečnjaka sa bentoskim fonaminiferama, detritusa algi, korala ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... oksidaciju (apsorber), Sistem za manipulaciju krečnjakom što podrazumeva prijem zrnastog krečnjaka u istovarnoj stanici za Železničke vagone, transport i skladištenje krečnjaka, dnevni silos sa postrojenjem za mlevenje i sistem za suspenziju krečnjaka do ulaska u apsorber. 47 Modeliranje disperzije ...
    ... dimnih gasova je vlažni krečnjak-gips postupak, sa krečnjakom kao sorbentom i gipsom kao krajnjim nusproduktom. /75.} Posle ODG predviđen je vlažni elektrofiltar za odvajanje submikronskih čestica dimenzija 10 i manje um i zadovoljenje svih EU propisa. /75.} Krečnjak će, u zrnastom obliku biti ...
    ... dopreman na lokaciju železnicom. U krugu elektrane Je predviđen prostor za skladište krečnjaka zatvorenog tipa, kapaciteta 4500 t, što Je dovoljno za dve nedelje rada postrojenja pri maksimalnoj potrošnji krečnjaka. /75. } 44 Modeliranje disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 termoelektrane ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... својим базалним деловима састављени од конгломерата, пешчара и песковитих кречњака, док више делове изграђују слојевити кречњаци са лапорцима, преко којих леже банковити и масивни кречњаци и зоогено – спрудни кречњаци (слика 5.2). Местимично достижу дебљину и до 500 метара. Неогени седименти ...
    ... а у вишим деловима од слојевитих до банковитих битуминозних кречњака. У доњим деловима тријаских чланова доминирају кречњаци са повећаним садржајем теригене компоненте, док су виши делови изграђени од масивних кристаластих кречњака, који на појединим деловима достижу дебљине и више од 300 метара ...
    ... станица било је лоцирано у пермским и тријаским кречњацима, и серпентинисаним перидотитима и стенама офиолитског меланжа (углавном кречњацима) јурске старости. Опсервиране су и појединачне раседне површи са траговима кретања у лапоровитим кречњацима миоценске старости, међутим, са ових локалитета ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... својим базалним деловима састављени од конгломерата, пешчара и песковитих кречњака, док више делове изграђују слојевити кречњаци са лапорцима, преко којих леже банковити и масивни кречњаци и зоогено – спрудни кречњаци (слика 5.2). Местимично достижу дебљину и до 500 метара. Неогени седименти ...
    ... а у вишим деловима од слојевитих до банковитих битуминозних кречњака. У доњим деловима тријаских чланова доминирају кречњаци са повећаним садржајем теригене компоненте, док су виши делови изграђени од масивних кристаластих кречњака, који на појединим деловима достижу дебљине и више од 300 метара ...
    ... станица било је лоцирано у пермским и тријаским кречњацима, и серпентинисаним перидотитима и стенама офиолитског меланжа (углавном кречњацима) јурске старости. Опсервиране су и појединачне раседне површи са траговима кретања у лапоровитим кречњацима миоценске старости, међутим, са ових локалитета ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... su karsti'kovani krečnjaci srednjeg i gornjeg trijasa u okviru jugozapadnog dela unutrašnjih Dinarida. U ovoj geostrukturnoj jedinici izdvojeno je ukupno 14 regionalnih ležišta (lit. 20). Osnovna karakteristika je znatna pokrivenost karstnih ležišta izgrađenih od trijaskih krečnjaka tvorevinama jure ...
    ... dokumenti su: Zakon o vodama (SI. glasnik RS 30/10), Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda (Sluzbeni list SFRJ, 1978), Zakon o geologskim istrazivanjima (Sluzbeni list SRJ, 1995), Zakon o odredivanju i klasifikaciji prirodnih mineralnih resursa i prikazu podataka (Sluzbeni list ...
    ... vodosnabdevanje. Najjače vrelo u karstu Dinarida zapadne Srbije je Perućačko vrelo. Javlja se na desnoj obali Drine na kontaktu masivnih trijaskih krečnjaka Tare (delom pokrivenih stenama dijabaz- rožnačke formacije i ultrama'tima) i verfenskih klastita. Vrelo je gravitaciono, manji deo voda je kaptiran ...