Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ćelijski ciklus

162 items

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... везани за опробавања у јесењем циклусу (октобар, новембар, Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 59 децембар), зимском циклусу (јануар, фебруар, март), пролећном циклусу (април, мај, јун) и летњем циклусу (јул, август, септембар). ...
    ... сфалерита применом затвореног циклуса. Овај начин није дао задовољавајуће резултате. Пропуст технолошког поступка одражавао се у добијању неселективних концентрата Pb (низак садржај олова и висок садржај цинка). У току 1975. године примењиван је отворени циклус селективног флотирања галенита ...
    ... поље Благодат су између два Светска рата замрле. После Другог светског рата истраживања Pb-Zn појава на овим просторима вршено је у неколико циклуса. У периоду 1947.-1957. године истраживања у рудном пољу Благодат обављана су краћим ходницима и поткопима. Истовремено вршено је и откопавања ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... ....... 9 2.2.1. Hidrogeohemijski ciklus kalijuma ................................................................ 13 2.2.2. Hidrogeohemijski ciklus urana...................................................................... 14 2.2.3. Hidrogeohemijski ciklus torijuma .......................... ...
    ... povišenim koncentracijama u glinovitim sedimentima u odnosu na evaporite i krečnjake (Lima et al. 2005). 13 2.2.1. Hidrogeohemijski ciklus kalijuma Kalijum pripada Ia grupi periodnog sistema elemenata i svrstava se u grupu alkalnih metala. Sedmi je element po zastupljenosti u Zemljinoj ...
    ... voda Srbije, navodi se da je povišen sadržaj kalijuma konstatovan u 60 % pojava sa koncentracijama od 12 do 66 mg/L. 2.2.2. Hidrogeohemijski ciklus urana Uran pripada grupi aktinida, u periodnom sistemu elemenata nalazi se kao poslednji prirodni element, pod rednim brojem 92. Zbog velikog ...

  • Upravljanje proizvodnjom nafte – novi alat na bazi fazi logike

    Мирослав Црногорац, Душан Даниловић, Лола Томић (2020)
    ... ulazi u naredni ciklus njegovog oplođavanja, i tako dolazi do akumulacije kapitala. Na ovom mestu je potrebno napraviti razliku između novca kao instrumenta prometa i novca kao kapitala. Za razliku od novca kao pukog instrumenta u prometu, novac kao kapital je baziran na ciklusu N  R  N... ...
    ... e istraživanja. Istovremeno, trebalo bi realizovati sledeći ciklus selekcije i identifikovati nova mikro preduzeća koja bi bila vođena kroz identične faze, uz korekcije i prilagođavanja u skladu sa uvidima i iskustvima iz prvog ciklusa. 4. ZAKLJUČAK Podaci prikupljeni kroz tri faze istraživanja ...
    ... ukrupnjavanju firmi; i 3) preorijentacija firmi koja uključuje opadanje performansi žarišta; Brojni su primeri životnog ciklusa ekonomskog razvoja regije paralelno sa tehnološkim ciklusima ili dinamikom tražnje. To najbolje potvrđuje geografska koncentracija preduzeća ili žarišnih tačaka, koje mogu da dožive ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... овакви земљотреси сматрају се рефлекторима процеса који се назива сеизмички циклус, који се дешава на сегментима граница плоча током више стотина или хиљада година. Током интерсеизмичког стадијума, који чини највећи део циклуса, у регионима удаљеним од раседа дешавају се стабилни покрети блокова, док ...
    ... напонског поља извршена у све три сеизмичке зоне. Анализа палеонапона, који су у подручју Интерних Динарида били активни током алпског орогеног циклуса, састојала се из неколико корака. Први корак обухватио је теренски рад – картирање раседа и кинематских индикатора кретања по њима. Осим тога, ...
    ... финансираног од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије у склопу Основних научних истраживања током пројектног циклуса од 2011 – 2015. године. Пројекат се бави проучавањем рудоносних мезозојских и кенозојских магматских провинција Србије на кључним локалитетима ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... овакви земљотреси сматрају се рефлекторима процеса који се назива сеизмички циклус, који се дешава на сегментима граница плоча током више стотина или хиљада година. Током интерсеизмичког стадијума, који чини највећи део циклуса, у регионима удаљеним од раседа дешавају се стабилни покрети блокова, док ...
    ... напонског поља извршена у све три сеизмичке зоне. Анализа палеонапона, који су у подручју Интерних Динарида били активни током алпског орогеног циклуса, састојала се из неколико корака. Први корак обухватио је теренски рад – картирање раседа и кинематских индикатора кретања по њима. Осим тога, ...
    ... финансираног од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије у склопу Основних научних истраживања током пројектног циклуса од 2011 – 2015. године. Пројекат се бави проучавањем рудоносних мезозојских и кенозојских магматских провинција Србије на кључним локалитетима ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... su se značajne paleogeografske promene. Prostrane oblasti koje su u donjoj kredi bile kopno, početkom gornje krede preplavljene su morem. Novi ciklus sedimentacije otpočeo je sa alb- cenomanskom transgresijom. Šira okolina istraživanog područja pripada Vardarskoj zoni, blizu kontakta sa Jadarskim ...
    ... alb, alb-cenoman ili cenoman. Alb i alb-cenoman predstavljaju početak sedimentacije kada područje istraživanja zahvata transgresija. Na početku ciklusa more je plitko, litoralnog karaktera sa zonama pojačane energije vode. U ovoj depozicionoj sredini egzistovala je plitkovodna fauna i organizmi ...
    ... rastresito dno plitkog do umereno dubokog mora sa čestim oscilacijama u dubini vode. Sem promene dubine, ostali faktori sredine su bili stalni kroz ceo ciklus („visoka temperatura i normalan salinitet“, Mitrović-Petrović & Anđelković 1989). Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... 2027., što bi bilo u skladu sa planovima EU, u pogledu nove ocene stanja ispunjenosti ciljeva ODV. To bi, ujedno, bio i period kome odgovaraju dva ciklusa od po 6 godina, tokom kojih se vrši evaluacija, popravka i usklađivanje monitoringa PV, granica izdvojenih (G)TPV, ocena stanja pritisaka i dr. ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... „tokom alba dolazi do povlačenja plitkog mora iz ove oblasti i na taj način biva završen sedimentacioni ciklus. Definitivno oblikovanje reljefa masiva odvija se u postsedimentacionom ciklusu za vreme intenzivnih orogenih i epirogenih pokreta, praćenih intenzivnom vulkanskom aktivnošću, tokom gornje ...
    ... kanale). Za tačno definisanje srednjeg vremena zadržavanja voda u podzemlju u periodu malih, srednjih i velikih voda, neophodno je izvršiti ciklus mesečnih uzorkovanja podzemnih voda u periodu od najmanje jedne godine, kako bi se definisale varijacije sadržaja stabilnih izotopa 18O i 2H u ...
    ... analizu ovako dobijenih podataka, može se relativno pouzdano utvrditi srednje vreme koje voda provede u podzemlju u bilo kom periodu hidrološkog ciklusa. Svakako, ovakva istraživanja su veoma skupa, naročito kada je u pitanju veliki broj pojava i objekata koji se osmatraju, i iz tog razloga nisu ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... би бактерије повећале производњу енергије неопходне за метаболичке процесе. Сличног мишљења су и Fortin and Langley (2005), који таложење на ћелијском омотачу тумаче као стратегију за преживљавање. Када се формира дебео омотач наталоженог гвожђе-оксихидроксида, ћелије га напуштају и почињу поновни ...
    ... акумулира ферихидроксиде и доприноси даљем колмирању иако га је бактеријска ћелија напустила. Ова појава, формирања дебелих наслага минерала на ћелијским зидовима, нема значаја при изузетно малим концентрацијама раствореног кисеоника (Gallionella може да живи и у условима где је концентрација р ...
    ... простору водозахватних бунара уз Велику Мораву, изворишта Кључ, први циклус је довео до таложења гвожђа, а манган је даље транспортован и отуда релативно низак садржај Mn у стенској маси дубљих делова водоносног хоризонта. За други циклус, где су седименти углавном сиве Бранкица Мајкић ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... između ostalog potiču i od predatora. Tabela 4. Srednjoevropski model smene herpeto–vrsta tokom kvartarnih klimatskih ciklusa (prema Böhme 1996). kvartarni klimatski ciklusi karakteristične vrste I maksimalno hladan stadijum glacijala Rana temporaria II završni deo hladnog stadijuma Bufo ...
    ... 116 herpetološkim asocijacijama imaju vrste (vidi tabelu 5) koje se javljaju u toplijim stadijumima (III i IV tabela 4) kvartarnih klimatskih ciklusa. Neznatna odstupanja se javljaju mestimičnim pojavljivanjem vrsta koje dobro podnose hladniju i suvlju klimu (borealnog tipa), poput Vipera berus ...
    ... balkanske herpetofaune tokom pleistocena sa ovim modelom. Tabela 5. Broj vrsta iz kvartarnih pećina karakterističnih za određene kvartarne klimatske cikluse (prema Böhme 1996) PEĆINA/KVART.KLIM.CIKLUCI I II III IV V VI Mala Balanica 1 2 Velika Balanica 3 1 Pešturina 1 4 3 2 Hadži Prodanova ...

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... slabija tačnost zbog ograničene rezolucije žičanih, odnosno habanja slojnih potenciometara, relativno kratak vek trajanja (oko 105-106 punih ciklusa) i smanjena preciznost zbog trenja klizača. R(p) Slika 15. Manometri sa potenciometrima 18 3.4.2. Manometri sa induktivnim pretvaračima ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... sedimenti povodnja (sitnozrni-alevriti) ı facije mrtvaja (alevriti i organsku mulj). Riječne terase (t) na osnovu erozionih, odnosno akumulacionih ciklusa, na listu Bijeljina, dinamičkom evolucijom rijeke Save i Drine, stvorene su u toku gornjeg pleistocena, dvije terase koje se među sobom hipsometrijski ...
    ... potrebe dobijanja toplotne energije, skoro u potpunosti u balneološke svrhe. Mogućnost proizvodnje električne energije preko elektrane binarnog ciklusa postoji, ali se ne iskorištava. 19 Tabela 4.2. Geotermalni parametri bušotina na području Semberije Geotermalni Toplotna Toplotni (ĆO) gradijent ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... sanduka, Kys=0,9 , - koeficijent punjenja sanduka, Vi=0,13 , - zapremina kašike, Kpr=0,8, - koeficijent punjenja kašike, te=20s, - trajanje ciklusa utovar-istovar, L=75m, - prosečna dužina transportnog puta, Vpr=0,8m/s, - prosečna brzina vožnje, tm=30s, - vreme manevrisanja, yıi=1,71t/m ...
    ... IKV + IPK rudar. Nadzor obavlja smenski nadzornik. Utovar obavlja IKV radnik. U toku jedne smene ova grupa radnika uspeva da zatvori kompletan ciklus na izradi jamske prostorija na jednom radilištu (tabela i slika br.10.1). Torkretiranje se, u zavisnosti od stanja radne sredine, obavlja paralelno ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... materijala ali i to veoma retko, ista konstatacija se odnosi i na gravitaciono-inerciono pražnjenje) Po konstruktivnom rešenju - ćelijski radni točkovi, sa jednom ćelijom (komorom) za svaku vedricu ili sa jednom ćelijom (komorom) za dve vedrice; - bezćelijski; - polućelijski. ...
    ... • povećava se dužina otkopavanja bloka za jedan ciklus napredovanja bagera što doprinosi da se sa istim vremenskim gubicima na neizbežnim pomoćnim operacijama (vreme promene podetaže i vreme promene bloka) otkopa veći obim masa za jedan ciklus napredovanja bagera, tj. da se ostvari bolje kapacitetno ...
    ... Pre svega, razmatran je uticaj dužine strele bagera na ugao nagiba bočne kosine, širinu bloka, dužinu otkopavanja bloka u jednom tehnološkom ciklusu, kao i na sigurnosno rastojanje koje se može ostvariti između bagera i etaže. Posebno je razmatran uticaj dužine strele na kapacitet rotornog bagera ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... litološke Jedinice okoline Zemuna obuhvataju aluvijalne naslage, koje su direktno povezane sa Dunavom i terase koje su formirane tokom kvartarnih ciklusa erozije i sedimentacije. Aluvijalne naslage duž obale Dunava izgrađene su od peskova, šljunka i gline koje su rezultat fluvijalnih procesa tokom ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... području basena. Predstavljeni su tvorevinama riječne i proluvijalne geneze. 4.21.1.Terasni sedimenti Na osnovu crozionih, odnosno akumulacionih ciklusa, dinamičkom evolucijom rijeke Janje, stvorena je u toku gornjeg pleistocena, riječna terasa (ti). Predstavljena je heterogenim šljunkovima facije ...
    ... je jasno prepoznatljiv trend rotacije ose ekstenzije. Pritom, rotacija je dokazana za obje ekstenzione deformacione subfaze. Sedimentacioni ciklus tokom ekstenzije je istovremen sa pojavom sistema Jezera. Faza Jezera se odvijala od 18 do 13 miliona godina (de Leeuw et al., 2012), a kulminirala ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... veka. Kao deo mikropaleobotanike, ona se fokusira na proučavanje fosilnih spora i polena (Ercegovac, 1980). 1.1. Spore Spore su deo Žživotnog ciklusa mnogih biljaka, algi, gljiva i protozoa. One predstavljaju haploidne ćelije koje se stvaraju u sporangijama. Spore se razmnožavaju bespolnim (ili ...