Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Nenad M. Marić

1080 items

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Servisno okno: od K+435 m do K-105 m Izvozno okno: od K+363 m do K-137 m Ventilaciono okno VO4: od K+367 m do K-76 m Dva pomoćna ventilaciona okna: VOI od K+396 m do K+207 m i "Novo okno" od K+365 m do K+62 m Ulazni otvori su: Servisno okno sa površinom poprečnog profila od 32 m?, kroz koje se uvodi ...
    ... horizonta (K-240 m) do XVII horizonta (K-150 m) i od XVII horizonta (K-150 m) do XV horizonta (K-75 m). Da bi se očuvala funkcionalnost XV i XVII horizonta, ostavljene su zaštitne ploče: za XV horizont od K-75 m do K-90 m, sa moćnošću od 15 m, i za XVII horizont od K-150 m do K-165 m, takođe sa moćnošću ...
    ... 852 = 170,4 m/sm Lsim = 170,4 m/sm Lan = 0,092 x 5.556 = 511,3 m/dn Lan = 511,3 m/dn Lwmes = 0,092 x 166.667 = 15.338,8 m/mes Lmes = 15338,8 m/mes Lyioa = 0,092 x 2.000.000 = 184.065,9 m/god L.oa = 184.065,9 m/god Potreban broj bušaćih garnitura: N _ L.wn BG — » n . m garnitura ...

  • A Knowledge-Based Approach to Mine Ventilation Planning in Yugoslav Mining Practice

    Nikola Lilić, Ivan Obradović, Ranka Stanković (2002)
    Ventilation system analysis is a complex process based on the calculation and analysis of numerous parameters. These problems can be successfully solved by the SimVent numerical package, but a full understanding and use of the obtained results require the involvement of an experienced specialist in the ventilation field. The solution was found in the creation of a hybrid system INVENTS, whose knowledge base represents a formalization of the expert knowledge in the mine ventilation field. In this paper, we ...
    ... -2 33,4 m 3 /s 2 7 ,7 m 3 /s 5,7 m 3 /s 1 1 ,7 m 3 /s 1 6 ,1 m 3 /s 1 6 ,1 m 3 /s 1 1 ,6 m 3 /s 3 3 ,4 m 3 /s 9,0m 3 /s 42,4 m3 /s 33,4 m 3 /s 3 4 5 6 7 8 1 0 4 ,4 m 3 /s 8 ,9 m 3 /s 6 ,8 m 3 /s 4 ,4 m 3 /s 2 ,8 m 3 /s 2 7 ,7 m 3 /s 1 6 ,1 m 3 /s ...
    ... s /m 2 8 3 3 .4 0 m / s 3 1 6 .1 0 m / s 3 0 .0 3 4 7 N s /m 2 80 .8 9 5 5 N s /m 2 8 2 .8 7 9 1 N s /m 2 8 1 1 .6 0 m / s 3 4 .4 m / s 3 2 .1 0 m / s 3 9 .3 9 2 2 N s /m 2 8 0 .0 0 0 1 N s /m 2 8 0 .0 7 5 6 N s /m 2 8 1 3 .3 0 m / s ...
    ... 3 2 .8 0 m / s 3 8 .2 1 0 4 N s /m 2 8 5 .7 0 m / s 3 6 .0 5 2 3 N s /m 2 8 0 .0 0 9 3 N s /m 2 82 7 .7 0 m / s 3 0 .0 6 9 3 N s /m 2 8 3 3 .4 0 m / s 3 0 .4 1 8 2 N s /m 2 8 4 2 .4 0 m / s 3 0 .0 8 3 5 N s /m 2 8 9 .0 0 m / s 3 1 3 ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... aktivnog pritiska Ea„ 78.09004 kN/m 0 kN/m 78.09004 kN/m O0m 2.4 m 2.4 71.7592 kN/m 30.80052 kN/m 76 Nikola 4nđelić Stabilnost od preturanja zida Moment preturanja M,= 172.2221 kNm/m Moment koji se suprostavlja preturanju Mr= 311.1435 kNm/m Faktor sigurnosti od preturanja ...
    ... Površina Težina Udaljenost · Centargravitacije Momenti površine gabiona širina visina preseka „gabiona od osnove x Yy t Yy (n) {m} (m} (m?) (kN) (m} (m} (m} (m} (m} 7 . 1 1 18.5 2.4 29 6.5 2.9000 6.5000 6 1 1 1 18.5 2 25 55 2.5000 5.5000 5 1 i. i 18.5 1.6 2, 45 2.1000 4.5000 4 i i L 18.5 1ž ...
    ... Površina Težina Udaljenost Centargravitacije Momenti površine gabiona — širina visina preseka gabiona od-osnove ti Yy x y (n} (m) (m} (m?) (kN) (m) (m) (m) (m} (m} 12 0.6 0.6 0.36 | Ri š 6.9 1.08 2.484 hhi 0.6 0.6 0.36 -| 2.4 i 6.3 0.972 2.268 10 0.6 0.6 0.36 | 2,4 F| a 0.972 2.052 9 0.6 ...

  • Named Entity Recognition for Distant Reading in ELTeC

    Francesca Frontini, Carmen Brando, Joanna Byszuk, Ioana Galleron, Diana Santos, Ranka Stanković (2020)
    Akcija COST „Udaljeno čitanje za evropsku književnu istoriju“, koja je počela 2017. godine, ima među svojim glavnim ciljevima stvaranje višejezične zbirke evropskih književnih tekstova (ELTeC) otvorenog koda. U ovom radu predstavljamo rad koji je obavljen na ručnom označavanju selekcije ELTeC kolekcije za imenovane entitete, kao i na proceni postojećih alata za prepoznavanje imenovanih entiteta u pogledu njihove sposobnosti da automatski urade takve anotacije. U poslednjem paragrafu se razmatraju zajedničke tačke između ove inicijative i CLARIN-a.
    ... to u n d e te c te d h o n o r if ic s (M r /M rs /M is s ) . S ta n fo rd N E R h a s b e t te r p r e c is io n fo r L O C th a n s p a C y a n d h a s n o p ro b le m s w ith T E I X M L ta g s . F o r b o th m o d e ls , s o m e a d d it io n a l t r a in in g a n d ...
    ... n o f a m o re ta rg e te d s e t o f a n n o ta tio n s . A f ir s t se t o f d e s id e ra ta e m a n a te s f ro m th e id e a th a t a n o v e l is a n e p ic se t in th e p r iv a te s p a c e o f a b o u rg e o is h o m e , s o m e th in g w h ic h d e m a n d s re ...
    ... f th is p a p e r a re m o s t f a m ilia r w ith . T h is f ir s t e v a lu a tio n ro u n d a l- lo w e d u s to d e v e lo p a c o m m o n e v a lu a tio n s e t u p . F o r e a c h c o lle c tio n , w e te s te d tw o to o ls : o n e c o m m o n fo r a ll ( s p a C ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... % = 0,72 m) b f – koeficijent čvrstoće stene po Protođakonovu (f = 8) Tl = Ll—c — koeficijent punjenja čepa (11,;, = % = 0,45 m) b D» – prečnik bušotine (Ds = 0,00 m,/ D =0,11 m) A – razmak ili otpor u nožici etaže (A = 3,0 m, / 3,5 m) Rraz = 298 m, za Ds =0,09 m Reaz= 305 m, zaD» =0,11m ...
    ... etaže (H) m 10 10 Linija na]m\ilnjeg otpora m 3,0 2,78 = 3,30 Rastojanje između redova . bušotina (B) m 3,2. 3,20 + 3,50 Rasto_]an_:]cržšzc((kl)busotma m 4,0 3,75 +4,20 Nabušenje 1. reda (Lyrni) m 0,9 0,90 + 1,00 Nabušenje 2. reda (Ly-) m 1,2 1,00 – 1,30 Dužine bžlčotl)na 1. reda m li 10,9 ...
    ... između redova bušotina (B) m 40 40 Rastojanje između bušotina u redu (A) m 3,2 3,2 Nabušenje (N) m 1,1 15 Dubina bušotina (L„.,) m 11 11,5 Dužina čepa (L:) m 3,0 3,0 Dužina F:ks_plozivnog m 8,0 8,5 punjenja (L.) Zapremina materijala po 3 bušotini (Vb) m 128 128 Zapremina materijala ...

  • On the distribution modulo 1 of the sum of powers of a Salem number

    Dragan Stankov (2016)
    It is well known that the sequence of powers of a Salem number θ, modulo 1, is dense in the unit interval, but is not uniformly distributed. Generalizing a result of Dupain, we determine, explicitly, the repartition function of the sequence , where P is a polynomial with integer coefficients and θ is quartic. Also, we consider some examples to illustrate the method of determination.
    Algebraic integer, the house of algebraic integer, maximal modulus, reciprocal polynomial, primitive polynomial, Schinzel-Zassenhaus conjecture, Mahler measure, method of least squares, cyclotomic polynomials

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... se u jamu uvodi 130 m?/s vazduha, a iz nje izvodi 135 m*/s vazduha. Jama je otvorena servisnim oknom od K+435 m do K-105 m, izvoznim oknom od K+363 m do K-137 m, ventilacionim oknom VO4 od K+367 m do K-76 m kao ı sa dva pomoćna ventilaciona okna VO1 od K+396 m do K+207 m u r.t. "Brezonik" i ...
    ... na XVII horizontu (-155 m), iznosi 1.622,00 m. Ukupno je izbušena 91 istražna bušotina, odnosno 60.340,50 m, i urađeno je ukupno 1.622,00 m istražnih hodnika, čime je okontureno rudno telo od nivoa -75 do nivoa -755 m, a detaljno istraženo između nivoa -75 m i -315 m. Siraydeai pl iv »sA rv ...
    ... orijentaciono iznose za: • GOB-90/-110, dužina = 610 m i širina = 320 m • SOB-110/-130, dužina » 640 m i širina » 360 m • DOB-130/-150, dužina » 670 m ı širina = 360 m Drugi eksploatacioni zahvat XIX/XVII je predviđen od nivoa K-225 do K- 165 m sa podelom na: • Gornjiotkopni blok od -165 do -185 ...

  • Идејно решење заштите површинског копа ,,Дрмно" од вода у периоду од 2030. године до краја експлоатације

    Јован Киселчић (2024)
    Системи одводњавања на површинским коповима као и други технички системи морају успешно извршавати своју функцију и са свим својим елементима издржавати сва предвиђена напрезања,а при томе бити једноставни и економични.Функција система одводњавања је да спречи доток, пре свега, подземних вода у површински коп и да у одређеном времену испумпа задате количине воде.У овом раду приказани системи одводњавања на површинском копу ,,Дрмно" у периоу од 2023.године до краја експлоатације и то систем одводњавања подземних вода и систем одводњавања површинских вода.На ...
    одводњавање, површински коп, угаљ
    ... Mpe>Ke JJHcCKpeTH3anuje 3aJlABaFPbeM T3B. y,Me7n e JMpe2/ce. 33 CeBep i. smar_o a m m e e m -m Mo. a - m -e _ — . » _ i :: Sanman | Ž Hcrok »| H .H “ + w wa| H +| BR H “ Targat |1 ws MeMa, M FlowBamer Z ”“ IHHE NoFlow i 1000 Meters ž || tttv Jyr Cnuka 3.1.1. /{uc ...
    ... Ta6ena 3.2.3. Vnasnu nojnanu 3a ripopauyH BOnOcaOHpHHKa HE-HXOBe JIHMCH3Hje y 2035. Haxunn F KoeQ. tp Qd Qst m Vp Qpps Jluuenauje Vst (km?) oTHmMaja (h) (m“*/s) (m*/s) (m*) (/s) a*b*h (m) (m*) GVS 7.09 0.28 0.5 0.05 29.83 0.22 70943 1320 145*70*%5 46182 CVS 3,06 0,36 0, 0,02 16,54 0,22 42409 940 ...
    ... TaKO a yKyrHa JeOJbHHa jamoBHMHe Ha OymorTHHHM K15:138 waHocH 17,9 m mok je meOJbHHa yrJba 12,9 m. Ha OymoruHnu J26:180 neOJbHHa JanmoBHHe Je 14,90 m, a yrxba 13,5 m. Ha Oymorunu K31:161 neOJbHHa JaJmtoBHHe je 13,50, a yrxba 14,7 m. InuHa Kao janoBHHa, y III yrJbeHOM CNOJy JaBJba CC y Jy?;KHOM H ...

  • Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода

    Дарко Станић (2024)
    Због напредовања рударских радова, Површински коп Дрмно се приближава кориту реке Дунав на северној страни. Постоје две могуће границе површинског копа, а због сигурне експлоатације потребно је одабрати квалитетно предодводњавање.То је могуће израдом водонепропусног екрана.Одрађени су прорачуни прилива подземних вода у коп за обе локације површинског копа, применом водонепропусног екрана. Локација 1 има контуру површинског копа по постојећој Студији изводљивости, а Локација 2 има контуру копа на основу резултата нових геолошких истраживања. Свака локација има по две варијанте предодводњавања ...
    одводњавање, водонепропусни екран, површински коп Дрмно
    ... oyl 3.068,4 m Mmao OM mpuHy O,L 1,2 m, Xeo eKpaHa y MNyxxuHuH OJL 1.715,4 m aao OH mmpuny o,r 1,0 m, a ocTaji neo eKpaHa y JUykHHu o,JI 1.998,6 m BMao Ou mmipuHy eKpaHa oJ 0,8 m. OO3HpoM Ha nyOHHy H mupuHy eKpaHa panune O 3 amme. JenHa MammHa Og HapaljuBana Jeo ekpaHa nyOHHe no 40 m, unja OB mpupuna ...
    ... MyxxuHu o 850,0 m Mao OH mmpuHy O,L 1,2 m, neo eKpaHa y MNyxxuHu oJI 1.650,0 m aao OuH mmpHny oJr 1,0 m, a ocTaji JeO eKpaHa y JUy?xHHH oOJI 1.458,0 m BMao Ou mmipuHy eKpaHa oJ 0,8 m. OO3HpoM Ha nyOHHy H mupuHy eKpaHa panune O 3 amme. JenHa MammHa Og HapaljuBana Jeo ekpaHa nyOHHe no 40 m, unja OB mpupuna ...
    ... 200-400 KN/m?) Mv (100) = 4.807,30 KN/m? Mv (100-200) = 6.521,77 KN/m? Mv (200-400) = 7976,14 KN/m? HHynekc nnaruHocrH Vrao yHyrpamiber rpeba Koxeauja I,= 19,50% q= 25,77 C = 29,56 KN/m? IILeynak — IUbynkKoBu ce rpocrupy y neny neumrra /[pMHo Kkoju ce rpaHduu ca anyBHJOHHMa pekKa /lyHaB M MiaaBa ...

  • Приказ коморно-стубне методе откопавања са подетажним откопавањем стубова и накнадним засипавањем откопа

    Милош Вуковић (2024)
    Коморно-стубна метода откопавања са подетажним откопавањем стубова се користи за рудне жиле и сочива, стрмог пада.У овом раду су приказани основни елементи примењене методе откопавања као што су: димензионисање просторија припреме, бушачко-минерски радови,утовар и транспорт,вентилација и запуњавање откопаног простора паста засипом. Анализом трошкова прорачуната је цена израде припремних просторија, по дужном метру, на основу квалитета радне средине у којима се израђују. Такође, анализирани су трошкови при експлоатацији руде и приказани су јединичном вредношћу USD/t (долара по тони руде).На крају ...
    метода, коморно-стубна, подетажно откопавање, запуњавање паста засипом
    ... ekcrnoaramHoHor mojaca (-260/-380) cy xonHurnu Oymema (XB5) nuMeH3uja 4 m x 4 m, cBeTJIe HOBPpIHHHe HornpeuHor rpeceKa Cc=14,87 m? H yroBapHu xonuHHuu (YX) muMeH3Hja 5 m x 5 m, cBeTJIe nOBpIIHHe HOHnpeuHor npeceka Cc=23,23 m”. IIoMeHyTHM NpHHpeMHHM mnmpocTopHjaMa oMoryhaBa ce TIipOTOuHO IipoBeTpaBatba ...
    ... meneae (240 m?) W – muHuija baMatber oTrnmopa (2 m) q – cneu()uuna norpomnma ekcrimo3una (0,79 kg/m*) Qe = 0,79 · 240 · 1,8 21 Qe = 341,28 kg Tipeunuk Oymrema Ako ce QopMyna: nm·dP:p:K — — m 4·'q:y:K rne je: W – munuja HajMaber ornmopa, 2 m d» — upeuHuk Oymema, m p - 3apeMuHcka ...
    ... saa npepajy py,yne. IIpenpBubeHa cy nBa nojmeMHa npoOunuuHa IocTpojebba, Ha HHBOHMa -275 m u -435 m. 3a norpeOe oOJBOJUbaBaMa IUIaHHpaHC Cy JIBC TJIABHC IHIyMHHC CTaHHIIeČ, Ha HHBOHMa -295 m u -455 m. ILyMrmHa craHutta Ha BHIIICM HHBOy KOpHcTujra OH ce y IpBHM romHHaMa paja py,HHKa, a OHa Ha ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... = |um m | m|C i mm| m | N| % % m j MacwuBHuM GaHkoBMTM Kpeukbak, 6e3 3HaMajHVX rlyKOTMHa. Ha 92.9 m, 95.4 m, 97.0 m: kanuacke \cnyHe ne6rbMHe 2-5 cm, no/ yrnoM 15-45%. Ha nojenMHadMHMM MecTMMa GpeuoMaHor M3rmena WcnpeceuaH /\/ npcnMHaMa y KOjAx Cy wcranoeHe aeneHe ipeBnake /\/ ({M\Hepan) ...
    ... a gv oM ev ai m e a m a q g v we že n a z m m e n n e p o r i e L L I L U \w po kr ar e ve cr me o m e n p e po vr šn e = — iw un :m oć ne za :b le ni h ta gm en ar a hp od ra na ve cm a iz me nj ne pov rii ne sa me ko m dl a um er en ...
    ... 42.5 m BeOMa M3HOMJbeH M TMMOHMTMCaH Kpedkbak, BeoMa uMcnyuana M anTepMcaHa 3OHa Ca nMMOHMTVM3aUMjaMa /y)K npcnMHa M nyKOTMHa, M nOKanHO M y MacM. CreHa cpe/nibe unpcrohe, noMM ce npM ynapy uekuha, je3rpo y BMny MOHOnMTa no 20 cm BenMuMHe. 11.50 | TKS* 86 42.50 T On 42.5 no 55.6 m kpeukbbak ...

  • Збирка задатака из Механике 1 и Отпорности материјала

    Aна Петровић, Инес Гроздановић (2023)
    статика, отпорност материјала
    ... nmOBDpUHIMHa nonpeuHor rnpeceka 4A, a konni yBMjjabba uiTanoBa KpyxHor M ripcTeHacTOr nonpeuHor npeceka cy TO noOnapHM MOMeHT MHepuWMje M M nonapHM OTIIODHM MOMeHT W: NI M,l 7 IA N M, M, UZŽ TZWOZI Pmax V kon akcuvjanHor M konm yBMjaba moMepaM= je Cpa3MePpHO My)XMHM ulTana |. Kon akcMjanHor ...
    ... [ipoOneM je paBaHCKM. Y OBOM 3anaTKy, 3a pa3nMky On npeTXOMHOT, nocToje nBa o0jekra nocMaTpaMsa — kyrna M uiTan. IJlakne, M Kyrna M ulTan ce nocMaTpajy onBojeHo, ocno0Dahajy ce peakuuvjja Be3a M yHOCe ce akTMBHe CUne. 20 36upka a3anaTaka v3 MexaHuke 1 ı OrnopHocTu MaTepujana AA +N„·l„_3Pl+(–2P)l_Pl ...
    ... TpaHcBep3amHMX cMHMma M muMjarpaM MOMeHaTa caBujaM»a). Haro je na je q = Z% Ma=1m. M=2q·a"=4kNm Cnuka 4.1 Tlocmaeka 3a0amka, ape0a ormepeheHa Ha cagdujakbe Tpena Ha cnwuM onTepeheHa je KOHLHeHTpMCaHMM MOMeHTOM M = 2qa? = 4 kNm, KOHLeHTpMCaHOM CMJIOM F = qa = 2 kN M KOHTMHYy1a71HIMM kN ...

  • Stratigraphy and Microfauna (Radiolarians and Foraminifera) of the Upper Cretaceous (Upper Santonian–Lower Campanian) Carbonate Deposits in the Area of Struganik Village, Western Serbia)

    Liubov Bragina, Nikita Bragin, Luidmila Kopaevich, Nevenka Đerić, Nataša Gerzina Spajić (2020)
    Santonian, Campanian, radiolarians, planktonic foraminifera, biostratigraphy, limestones, Struganik, Serbia

  • Препреке декарбонизацији система даљинског грејања у Србији - ставови представника топлана

    Марија Живковић, Дејан Ивезић, Бобан Павловић, Дејан Стојановић (2024)
    Производња топлоте у системима даљинског грејања у Републици Србији тренутно се заснива искључиво на процесима сагоревања, с доминантним уделом природног гаса из увоза. Иако су технологије за коришћење обновљивих и алтернативних извора енергије добро познате, њихова примена у системима даљинског грејања у Републици Србији још увек је занемарљива (око 2%). Како би се убрзао и олакшао процес транзиције ка обновљивим изворима енергије и разумело тренутно стање и перспектива, спроведена је анкета међу представницима топлана Србији. Циљ је био ...
    системи даљинског грејања, препреке, обновљиви извори енергије, Србија

  • Избор методе подземног откопавања на примеру лежишта бакра

    Mилош Глигорић (2024)
    Тема овог завршног рада је избор методе откопавања у подземном руднику бакра. Рад је подељен на четири поглавља. У првом поглављу дат је приказ општих података и геолошких карактеристика ширег подручја и лежишта. Детаљан опис отварања и припреме лежишта за откопавање представљен је у другом поглављу. У трећем поглављу дат је опис све три варијанте изабране методе за запуњавањем откопаног простора, са освртом на количину захваћене руде, трошковима експлоатације као и динамиком откопавања. Четврто поглавље представља нумерички пример где ...
    избор методе подземног откопавања, анализа ефективности, лежиште бакра, подземна експлоатација
    ... eraxu K-1IO0 m oGaBJba ce MH3pamna HpeocTajIHX 27 TipHnpeMHux IHpocTopuja, MOK ce Ha eraxkXaMa K-140 m u K -65 m sanouHme ca H3PpaJlOM HcTHX. Ca MCTBPpTOM FOJIHHOM OKOHHUAaBa Cc H IIpHIpeMa OTKOIIHHX cTa;Ka K-140 m i K-65 m, nok ce rnapajteJtHo H3BOJIe ripHnpeMHH pajloBa Ha eraxKH K-95 m. 3anpmreerak ...
    ... eTaxKH K-80 m H 3anoueTH Ca OTKOI:IaBaMbeM Ha eTaxxH K-110 m. IIapanenHMM MH3BOlDeMmbeM pajoBa Ha BHIHC OTKOHNHMHX cTaxKa OcTBapHhe ce KOHTHHyHTeT y IIpOH3BOJUbH Tc he ce y Tpehoj H ucTBpTOJ TOJUHHH BpIIHTH OTKOIHaBaMbe Ha eTa;KaMa K-110 m, K-140 m, K-65 m H jeJIHHM JIČJIOM Ha K-95 m. CMabbe0be ...
    ... Hospumua 3anpeMuHa Kora nHa saxBaheHa 3anpeMHHa KonmauaHa Eraxa Bpxa nmojaca OTKOIIHHM XOpH3OHTaJIHOT eTa)KC pyane mojaca : mojaca 5 (m) (m) noj a(ŠOM (m') (m*) (t) (m?) -40 -45 6.444,47 32.223,87 93.087,04 -40/-55 -45 -50 6.444,47 32.223,87 96.671,62 93.087,04 -50 -55 6.444,47 32.223,87 93.087 ...

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... usvojimo da je xi,m položaj i-tog bloka nakon kretanja čitavog sistema (tzv.,, lavine’’), a li dužina opruge u nezategnutom stanju, onda je potencijalna energija sistema odmah nakon m-te lavine data sledećim izrazom: , , n, ( ) ( l ) 0 1 m 1 n m N 2 2 1 n n 1 m n 2 1 1 E k x ...
    ... Prijepolje 1:100000. Zbornik radova XIV simpozijuma iz inženjerske geologije i geotehnike, Beograd, str. 585-594, 2012 (ISBN 978-86- 89337-01-3) 4. Marić, N., Kostić, S.: Uslovljenost razvoja procesa kliženja po obodu neogenih basena dejstvom izdanskih voda. Zbornik radova XIV simpozijuma iz inženjerske ...
    ... minimalne dimenzije razvijanja m=2, 3, i 4, redom. Kao konačna mera determinizma, predložena je srednja vrednost Vk u odnosu slučajan hod (kao stohastički proces), nazvana determinističkim faktorom κ, koji se izračunava na sledeći način:      A k m k m kk R RV A 1 2 22 )(1 ...

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... usvojimo da je xi,m položaj i-tog bloka nakon kretanja čitavog sistema (tzv.,, lavine’’), a li dužina opruge u nezategnutom stanju, onda je potencijalna energija sistema odmah nakon m-te lavine data sledećim izrazom: , , n, ( ) ( l ) 0 1 m 1 n m N 2 2 1 n n 1 m n 2 1 1 E k x ...
    ... Prijepolje 1:100000. Zbornik radova XIV simpozijuma iz inženjerske geologije i geotehnike, Beograd, str. 585-594, 2012 (ISBN 978-86- 89337-01-3) 4. Marić, N., Kostić, S.: Uslovljenost razvoja procesa kliženja po obodu neogenih basena dejstvom izdanskih voda. Zbornik radova XIV simpozijuma iz inženjerske ...
    ... minimalne dimenzije razvijanja m=2, 3, i 4, redom. Kao konačna mera determinizma, predložena je srednja vrednost Vk u odnosu slučajan hod (kao stohastički proces), nazvana determinističkim faktorom κ, koji se izračunava na sledeći način:      A k m k m kk R RV A 1 2 22 )(1 ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... 3) vrednovan je po jednačini (3): M=0.26*M 1 + 0.21*M 2 + 0.20*M 3 + 0.14*M 4 + 0.08*M 5 + 0.06*M 6 + 0.03*M 7 + 0.02*M 8 (3) gde su: M 1 – litološki sastav; M 2 – nagib terena; M 3 – udaljenost od lo- kalnih vodotoka; M 4 – visina terena; M 5 – udaljenost od geoloških granica ...
    ... parametara AHP M 1 M 2 M 3 M 4 M 5 M 6 M 7 M 8 M 1 1,00 1,00 2,00 2,00 4,00 6,00 8,00 9,00 M 2 1,00 1,00 1,00 2,00 3,00 4,00 7,00 8,00 M 3 0,50 1,00 1,00 2,00 3,00 5,00 6,00 7,00 M 4 0,50 0,50 0,50 1,00 2,00 4,00 5,00 7,00 M 5 0,25 0,33 0,33 0,50 1,00 2,00 4,00 6,00 M 6 0,17 0,25 0 ...
    ... 0,25 0,50 1,00 3,00 5,00 M 7 0,13 0,14 0,17 0,20 0,25 0,33 1,00 3,00 M 8 0,11 0,13 0,14 0,14 0,17 0,20 0,33 1,00 ∑ 3,65 4,35 5,34 8,09 13,92 22,53 34,33 46,00 Tabela 3. AHP matrica težinskih odnosa uticajnih parametara AHP M 1 M 2 M 3 M 4 M 5 M 6 M 7 M 8 % M 1 0,27 0,23 0,37 0,25 0,29 ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... 10 12 14 16 18 3000 6000 G (t)T D (m)P0 0 l =40 mc l =63 mc l =90 m c 12 Autor Thomas Meyer (ThyssenKrupp) u svom radu Otkopavanje i transport uglja na površinskim kopovima uglja sa posebnim osvrtom na selektivno otkopavanje [33], kao i Nenad Veljković (ThyssenKrupp) u svom radu ...
    ... 202122232425 L m ax (m ) visina etaže H (m) SchRs 630 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 L m a x ( m ) visina etaže H (m) SRs 2000 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 141 ...
    ... 02122232425 B ( m ) visina etaže H (m) SchRs 630 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00 90.00 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 B ( m ) visina etaže H (m) SRs 2000 L=50 m L=45 m L=40 m L=35 m L=30 m 136 Slika ...

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: Случај изворишта за водоснабдевање Друговца у Смедереву

    Милан Павличић (2024)
    У раду су приказани резултати истражних радова који су спроведени у периоду од 13.04.2018. до 31.05.2019, у циљу дефинисање режима и категоризације резерви подземних вода на изворишту за водоснабдевање Друговца у Смедереву. Бунарима ИЕБДР-1/93 и ИЕБД-1/2002 су каптирани песковити седименати неогене старости. У току режимских осматрања вршени су тестови црпења, осматрања нивоа подземних вода, режимa падавина као и квалитетa подземних вода. Утврђене су укупне резерве подземних вода у количини од 5,3 l/s. Хемијске анализе воде показују да је хидрохемијски ...
    режимска осматрања, тестови црпења, неогени седименти, хидрохемијски режим, извориште
    ... THra H3JlaHH Ca JIyOHHOM 3ajerahba OJI 113,82 m no 226,06 m, – | IIpOCTOpHH HOJIO;Kaj 3axBahcHHX BOJIOHOCHHX cCJIOjeBa ripeKo OyHapa MEb/IP- 1/03 je Ha nyOHHaMa oJ 113,82 mno 119,77 m, 138,97 m no 148,22 m, 200,20 m no 209,23 m H 219,13 m no 226,06 m. – | IIpOCTOpHH HOJIO;Kaj 3axBahcHHX BOJIOHOCHHX ...
    ... BOJIOHOCHHX cCJIOjeBa ripeKo OyHapa MEb/IP- 76 1/93 je Ha yOBHHama oJ 114,00 m no 120,00 m, 139,00 m no 140,00 m, 202,00 m jio 209,00 m a 219,00 m no 226,00 m. - | yCHOBH (DoOpMHPpahba H THIIOBH H3/laHH y OKBHPy JIC)KHIIITA, - XHJIDOTČOJIOIIIK_H, OJIHOCHO XHJIpOJMHaMHUuKH HapaMeTpH aaxBaheHMX ...
    ... HHTepBanuMa oJi 113,82 – 119,77 m, 138,97 – 148,22 m, 200,20 – 209,23 m u 219,13 – 226,06 m nyOHHe. – OyHapoM HEB/I-1/2002 cy KanrupaHu ce)UHMcHTH HcOrecHec CTapOcTH, y HHTepBanuMa oJ 114,00 – 120,00 m, 139.00 – 148,00 m, 202,00 — 209,00 m u 219,00 – 226,00 m nyOune. > Ha MaBopHmrry M3 /IpyroBa ...