Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ranjivost i održivost

3200 items

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • A hundred years of Milutin Milanković's climate change theory - geological implications

    Dejan Radivojević (2020)
    Миланковићева теорија циклуса објављена пре сто година је најважнија теорија у наукама које проучавају климу и имала је велики утицај на дисциплине које се баве Земљом. Ипак, његов рад је чекао више од педесет година да би добио потврду. Може се рећи да Миланковићев рад највећи утицај на геологију има у изради астрономске временске скале, подршци хипотези континенталног дрифта и палеоклиматологији. Добри резултати примене астрономске временске скале на неогене седименте иницирали су примену ове методе у мезозојским и у последње ...
    циклостратиграфија, астономска временска скала, геолошка временска скала, климатске промене, континентални дрифт
    ... Миланковићева теорија служи и као ос - нова за прављење прогнозних климатских модела. Ови модели омогућавају боље разу мевање разлога настанка климатских промена као и значаја и количине утицаја чо века на њих. Миланковић представља савршен узор за младе научнике и пример како одлучност и љубав према науци доводе ...
    ... утицај и на друге природне науке укљу - чујући геологију. Миланковић је рођен 1879. године у Даљу, тадашњој Аустроугарској монархији, а високо образовање и докторат стекао је у Бечу. Пет го - дина након доктората добија позив Универ зи - тета у Београду и 1910. године се коначно сели у Србију и добија ...
    ... проучавају климу и имала је велики утицај на дисциплине које се баве Земљом. Ипак, његов рад је чекао више од педесет година да би добио потврду. Може се рећи да Миланковићев рад највећи утицај на геологију има у изради астрономске временске скале, подршци хипотези континенталног дрифта и палеоклиматологији ...

  • Примена беспилотних летилица при месечном снимању радова на површинском копу ,,Дрмно”

    Теодора Унгурјановић (2024)
    Циљ истраживања је да се оцени ефикасност и прецизност беспилотних летелица у прикупљању података, напретку радова и употребљивост у оптимизацији операција на копу. Коришћени су напредни сензори и софтвери за обраду података како би се омогућила детаљна анализа терена и обим ископаног материјала. Овај рад истражује различите методе снимања терена, укључујући ласерско скенирање и фотограметријско снимање терена. Такође, детаљно се анализира употреба беспилотне летелице модела Aibot X6 V2 за месечно снимање радова на површинском копу ,,Дрмно“. Прикупљени подаци су обрађени помоћу ...
    беспилотне летелице, фотограметрија, ласерско скенирање, ПК ,,Дрмно“, обрада снимака
    ... KOje Cy IIOCTaBJbeHe Ha pa3JiHuHTHM TauKaMa OKO O00jekaTa HJIH nonpyuja. OBa MerToma oMoryhaBa npemM3HO CHHMMaMe MaMMHX OOJeKaTa MHJIH CHeIlI/I(i)I/I'·IHI/IX JIčJIOBa TEČpcHa. TIpemHocrM (ororpaMeTpHJCKOr CHHMaMH-a yKJbyuyjy Op3oO IpHKyIJbaHRbe BCJIHKC KOJIHUMHC NOJaTaKa, BHCOKy pe3OJyIMjy H ...
    ... mponmec yHpaBJbaba H HaHHpaMba Ha TepeHy. CunKa 3.11. J[ararann Mojniez IIK „JIpMHo“. CnkKa 3.12. 7[ararajHH MoJIeJI ca 1eTaJbHHM TauKaMa. I[I/II'I/ITE:UIHI/I TCOJICTCKH IIJIaH CHHMJbCHHX H 06paqu KoJIHuHHa jaJ'IOBI/IHe H yrJba (IIO cHCTeMHMa H OarepHMa) yHeT je y coTBepy Survey. OBaj nntaH oMoryhaBa ...
    ... OHpeMe 3a py}apcTBo. 3.2 Kparak mnperiten craba Ha IIK "TpeHyTHO cTaMbe pa/loBa Ha IIOBpIHHHCKOM Kory /I[pMHo 0OyXBaTa HeKOJIHKO KJbyuHHX acreKaTa KoOjH noKpehy Harpe/lak y eKcrutoaTarjH marHura. I ponipeme HcKonHHa OMoOryhaBa KOHTHHyHpaHy HpOH3BOJUby yrJba y3 HpHMCHy Hape/IHHX TeXHOIIOrHJa 3a Iipen3HO ...

  • Priprema ruda olova i cinka

    Lazić Predrag (2014)

  • Software for teaching math and preparing tests

    Stankov Dragan (2012)

  • Mogućnosti primene uređaja za automatsko merenje proizvodnje fluida na naftnim poljima Nis-Naftagasa

    Jelena P. Raković (2015)
    sistem sabiranja, pripreme i otpreme nafte i gasa, naftno polje, NIS

  • Klimatske promene i održiva eksploatacija podzemnih voda - Kompromis je moguć?

    Stevanović Zoran (2013)

  • Пробабилистичка анализа слегања темеља

    Басарић Ирена (2012)

  • Pretpostavke i metodologije restruktuiranja industrije uglja

    Maksimović Svetomir, Miljanović Igor (2013)

  • Značaj eksploziva i savremeni sistemi za iniciranje

    Kričak Lazar (2011)

  • Geohazardi-evropska politika i iskustva

    Rundić Ljupko, Abolmasov Biljana (2012)

  • Geohemija većih jalovišta rudnika metala zapadne i centralne Srbije

    Đokić Božidar, Simić Vladimir, Jovanović Milun (2013)

  • Геохазарди – европска политика и искуства

    Рундић Љупко, Аболмасов Биљана (2011)

  • Uticaj geoloških uslova i fizičko-mehaničkih svojstava ugljene serije na racionalizaciju otkopavanja u jami Sretno" RMU Breza"

    Mirko Ivković (1985)
    Geološki uslovi, otkopavanje, ugalj, RMU Breza

  • Sitne čestice u kamenom agregatu za puteve: metodologija i značaj

    Matović Vesna, Rosić Aleksandra, Erić Suzana, Matović Nenad (2015)

  • Palaeoflora of Kamenica (Pranjani Basin, western Serbia)

    Zorica Lazarević, Ljubica Milovanović, Jelena Milivojević, Ivana Vasiljević (2019)
    Palaeofloras of the Paleogene in Serbia are relatively rare, especially in comparison with floras from Neogene sediments. Most Paleogene phytoas sociations from the territory of Serbia existed in a dry and warm climate. The youngest Paleogene phytoassociation originates from the Pranjani Basin (Western Serbia), locality Kamenica. The age of this palaeoflora is determined as Late Oligocene. This fossil plant assemblage is different from other Paleo gene phytoassociations.The palaeoflora from Kamenica is characterized with leaf imprints larger than in other ...
    макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица
    ... олигоцен (aNđeLKOvIć, 1989), као и поређењем са сличним палеофлорама олигоцена и доњег миоцена са територије Србије. Прањански басен је део Западноморавског грабена и налази се на северозападном делу грабена. Има изглед плитког рова ограниченог раседима пружања СЗ–ЈИ и додатно је издељен на мање блокове ...
    ... раседа СИ–ЈЗ и И–З. То је депозициони простор слабог интензитета тоњења (MarOvIć et al., 2007). Биљни фосилни остаци су прикупљени са локалитета Каменичке реке у селу Каменица. Лисни отисци су из сивих, табличастих лапораца који леже преко серпентинита. Лисни отисци су добро очувани и указују на то ...
    ... карактеришу лисни отисци ве - ћих димензија него у другим флорама палеогена. Такође, флора Камени - це се разликује и по таксономском саставу. У овој палеофитоасоцијацији преовлађују четинари и елементи широколисне вечнозелене вегетације. У другим палеогеним флорама елементи широколисно-вечнозелене вегетације ...

  • Automated blasthole drilling in surface mining

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak (2021)
    Све већи развој аутоматизације у рударској индустрији утицао је на увођење нових решења у области аутоматизације бушења минских бушотина на површинским коповима. Највећи светски произвођачи опреме за бушење развијају решења аутоматизације која омогућавају рударским компанијама да постигну најбоље резултате у погледу квалитета, продуктивности и оперативних трошкова. Решења из области аутоматизације бушења се крећу од операција даљинског управљања до потпуно аутоматизованог бушења, праћења података у реалном времену и разних специјализованих алата за управљање подацима који повећавају безбедност и продуктивност ...
    Аутоматизација, бушилица,тачност, бушење,рударство,систем даљинског управљања,безбедност, продуктивност

  • Analiza sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda sa severnim savršenim ekranom

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2019)
    Izrada nesavršenog ekrana do drugog sloja uglja na površinskom kopu Drmno, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara, predviđena je poslednje decenije u celokupnoj rudarskoj projektnoj dokumentaciji. Iz objektivnih i subjektivnih razloga njegova realizacija nije ostvarena do danas. U međuvremenu je, uz dodatna geološka istraživanja i promenu dinamike i parametara sistema površinske eksploatacije, došlo do određenih značajnih prostornih promena geoloških i rudarskih uslova u eksploatacionom polju. Ovo je omogućilo preliminarno inoviranje pristupa procesu i konceptu ...
    podzemne vode, odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, troškovi

  • Investigation of accessory elements of representative petrologic radioactivity carriers at Stara Planina, Serbia

    Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Dusan Nikezic, Zorana Naunovic, Slavko Dimovic (2019)
    Ова студија се бави обиљем најчешћих акцесорних елемената носилаца радиоактивности на Старој планини на четири дефинисане локације. Све истраживане локације имају повећану радиоактивност, већу од 200 цпс, до 1250 цпс. У свим испитиваним узорцима детектовани су следећи елементи и одређене њихове концентрације: Зр, Рб, В, Мо, Сн, Зн, Цу, Ас, Сб, Ба, Ни, Цр, В и Ти. Анализа је показала да су у зависности од узорка утврђене повишене концентрације свих детектованих елемената осим титана. Како се сви локалитети који ...
    ацесорни елемент, радиоактивност, токсичност, биохазард, животна средина

  • Analiza nosivosti vertikalno opterećenog šipa za potrebe izgradnje petlje „Merošina 1“ na autoputu E-80 deonica: Niš – Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović, Miloš Stevanović, Milan Bogdanović (2023)
    U Srbiji je počela izgradnja autoputa E-80 koji će predstavljati saobraćajno čvorište zapadnog Balkana i biće deo glavne regionalne transportne mreže jugoistočne Evrope. Njegova ukupna dužina kroz Srbiju iznosi 77 km, a prva deonica u dužini od 5.5 km je završena i puštena u saobraćaj krajem jula 2023. god. To je prva od četiri deonice Sektora 1 čija je dužina 32.65 km. U sklopu petlje „Merošina 1“ izgrađen je nadvožnjak koji je oslonjen na devet stubnih mesta na međusobnom ...
    petlja Merošina 1, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja