Претрага
69 items
-
Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke
Bojan B. Hajdin (2013-03-07)Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih... poreklom iz šećerana, klanca i industrija mesa, stočnih farmi. Pored ovih, nalaze se i druge različite vrste zagađujućih materija: neorganske soli, kiseline i baze, organske materije, suspendovane materije, boje, toksične materije, mikroorganizme, radioaktivne materije, tople vode i dr. Više od ...
... na ovom području. Pored njih, značajne su sumporovite vode koje se koriste za spoljnu upotrebu kao i vode sa povećanim sadržajem metasilicijeve kiseline (H2SiO3 ili HSiO3) kojima se zbog blagotvornih svojstava pridaje veliki značaj u svetu. Na prostoru severne Bačke 1845. godine izgrađeno je ...Bojan B. Hajdin. "Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-03-07)
-
Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca
Dalibor Erak (2019)Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...... kristale cirkona, koji su se mogli koristiti pri daljim analizama. Kristali cirkona i apatita su pripremljeni, brušeni, polirani i tretirani kiselinama. Apatiti na mikroskopskim pločicama su bili tretirani 35 sekundi sa 1,5 N HNO3 na 21 °C, dok su cirkoni na mikroskopskim pločicama bili tretirani ...Dalibor Erak. Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација... г јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 75 Силикатна класа минерала јавља се у зрнима чије су ивице заобљене и нагрижене дејством киселина при флотацијској концентрацији руде (сл. 38). Димензије зрна су од 70 х 30 µm до 30 х 25 µm. У репрезентативном узорку из јужног дела великог ...Božidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација... г јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 75 Силикатна класа минерала јавља се у зрнима чије су ивице заобљене и нагрижене дејством киселина при флотацијској концентрацији руде (сл. 38). Димензије зрна су од 70 х 30 µm до 30 х 25 µm. У репрезентативном узорку из јужног дела великог ...Božidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја
Александар Маџаревић (2019)енергетска безбедност, сценарио развоја, фази логика, сигурност снабдевања, доступност, расположивост, природни гас... СЦЕНАРИЈА ЕНЕРГЕТСКОГ РАЗВОЈА даље трансформише у сумпортриоксид, који реагује са влажним супстанцама у атмосфери стварајући капљичне производе сумпорне киселине који су познати као киселе кише. Ове кише у контакту са земљом постепено повећавају киселост, штио утиче на успорени раст и развој флоре. Истовремено ...Александар Маџаревић. Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја, Рударско-геолошки факултет, 2019
-
Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)
Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa... kreću se od 0,2 (slaba veza) do 0,52 (relativno čvrsta veza). Oznaka bušotine Debljina kro- vinske izdani Koeficijent filtracije Transmisi- bilnost Oznaka bušotine Debljina kro- vinske izdani Koeficijent filtracije Transmisi- bilnost N0 Dh (m) Ksr (m/s) Tsr(m 2 /s) N0 Dh (m) ...
... transmisibilnosti krovinske izdani (KI) leţište “Brod-Gneotino” Oznaka- bušotine Debljina kro- vinske izdan Koeficijent filtracije Transmisi- bilnost Oznaka- bušotine Debljina kro- vinske izdan Koeficijent filtracije Transmisi- bilnost N0 H (m) K (m/s) T (m 2 /s) N0 H (m) ...
... transmisibilnosti krovinske izdani (KI) leţišta „Ţivojno“ Oznaka bušotine Debljina kro- vinske izdani Koeficijent filtracije Transmisi- bilnost Oznaka bušotine Debljina kro- vinske izdani Koeficijent filtracije Transmisi- bilnost N0 H (m) K (m/s) T (m2/s) N0 H (m) ...Kostadin J. Jovanov. "Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-06-24)
-
Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude
Ivana M. Jovanović (2016-01-13)U oblasti procesa prerade rude, flotacijska koncentracija predstavlja jednu od najznačajnijih i najčešće primenjivanih metoda separacije korisnih od nekorisnih minerala. Samim tim, veoma je važno osigurati uspešan rad flotacijskog postrojenja kroz dostizanje zadovoljavajućih tehno-ekonomskih pokazatelja. Cilj upravljanja procesom flotacijske koncentracije je upravo optimizacija kvaliteta i iskorišćenja korisne komponente u koncentratu uz maksimizaciju profita. Shodno tome, istraživanja na polju modelovanja i upravljanja ovim procesom zauzimaju značajno mesto u praksi kontolnog inženjenringa.Teorijska istraživanja u okviru doktorske disertacije obuhvatila su analizu položaja ...flotacijska koncentracija, modelovanje, upravljanje, inteligentni sistem, soft kompjuting, fazi logika, veštačke neuronske mreže... čvrste i gasovite, čvrste i tečne, tečne i gasovite faze [mJ/m2]. Na hidrofobnost materijala se može uticati posredstvom različitih reagenasa (kiseline, baze, soli, organska jedinjenja) koji se dodaju u pulpu. Njihovo dejstvo može se objasniti pomoću Jungove jednačine, s obzirom da oni mogu izmeniti ...Ivana M. Jovanović. "Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-01-13)
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014-12-05)Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija... genetski je verovatno vezano za oksidaciju hematita. U nekim slučajevima može limonit nastati oksidacijom pirita pri čemu se oslobađa sumporna kiselina koja može hemijski razložiti aragonitske ljušture fosila. Južno od Golupca, na putu za Barič, smenjuju se peskovi i šljunkovi sa proslojcima glina ...Gordana M. Jovanović. "Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-05)
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... ГИС, даљинска детекција, геостатистика. Постдокторске студије (2014–2015) је завршио на Техничком Универзи- тету у Минхену, Факултет за грађе- винско и геолошко инжењерство и животну средину, Катедра за истражи- вање клизишта - Супервизор Prof. Dr Michael Krautblatter. Члан је Српског геолошког ...
... године. Дипл. инж. ДРАГУТИН МИЈАЈЛО- ВИЋ, рођен је 1934. године у Бањој Луци. Дипломирао је 1960. године на Универзитету у Београду – Грађе- вински факултет. У звање асистента изабран је 1962. године, у вишег стручног сарадника 1984. године, а у стручног саветника изабран је 1988. године. ...
... udžbenik za studente geodezije na Gra- đevinskom fakultetu u Podgorici. GLAVATOVIĆ B., 2005: Geodetska geofizika, Skripta za studente Geodezije Građe- vinskog fakulteta u Podgorici. Др НЕНАД ПАВЛОВИЋ, ванредни професор PAVLOVIĆ N., ĆORIĆ S., 1999: Modeliranje u geotehnici (generalni izveštaj). 12 ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016