Претрага

Упит dcterms_subject_txt:tercijarni sedimenti.

163 items

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... Шематски профил хидрогеолошких структура угљокиселих вода у зонама хорстова и ровова екранираних терцијарним седиментима. Легенда: 1. терцијарни седименти, 2. терцијарни пробоји вулканита, 3. терцијарни гранитоидни интрузив, 4, палеозојски комплекс шкриљаца, 5. правац миграције угљендиоксида, 6. појава ...
    ... шких структура угљокиселих вода које су настале обликовањем купола антиклинала или хорстантиклинала Легенда: 1. терцијарни седименти, 2. терцијарни пробоји вулканита, 3. терцијарни гранитоидни интрузив, 4, палеозојски комплекс шкриљаца, 5. правац миграције угљендиоксида, 6. појава угљокиселих вода ...
    ... хидрогеолошких структура угљокиселих вода у зони сучељавања крупних блокова ниских планинских области. Легенда: 1. квартарни седименти, 2. терцијарни вулканогени седименти, 3. терцијарни пробоји вулканита, 4. протерозојски кристаласти шкриљци, 5. правац миграције угљендиоксида, 6. појава угљокиселих вода ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... шљунковити седименти сиве до сиво-зелене боје (горњи члан), • III члан представљен је песковима меандарских спрудова и • IV члан чине поводањски финозрни седименти на којима је развијено земљиште. Шљунковити седименти, I и II члана су везани за фације корита. Шљунковити седименти I-базалног ...
    ... песковити седименти, формирани током еоплеистоцена закључно са Гинцом, 2. Речно-барски седименти таложени током средњег плеистоцена – Миндела и Миндел-Риса, који представљају завршни члан речно-језерске фазе, 3. Речни седименти таложени током горњег плеистоцена, 4. Речни седименти тераса формираних ...
    ... 5. Еолски седименти представљени барским и копненим лесом (створеним горњем плеистоцену) и еолским песковима депонованим током горњег плеистоцена и холоцена, 6. Речни седименти савремених речних токова. Полициклични речно-језерски седименти (aj+d+g) Ови седименти представљају ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... donjotrijaski sedimenti navučeni preko anizijskih sedimenata. Od tektonskih prozora ističe se tektonski prozor Čajniča i Metaljke. U ovom delu su donjotrijaski sedimenti navučeni preko ladinskih tvorevina. Što se tiče DOZ njena geometrija je svakako diktirana disjunktivnim sklopom. Sedimenti ove zone ...
    ... magmi. U severoistočnom delu terena transgresivno preko peridotita, gabrova i spilita leže sedimenti gornje krede — senona, klastičnog habitusa, sa faunom mastrihtske starosti. Razvijeni su ı neogeni sedimenti u području Uvca ıi Pljevalja gde im je starost određena kao miocenska. Kvartarne tvorevine ...
    ... stene srednjeg i gornjeg trijasa, karbonatne tvorevine jure sa ofiolitskim melanžom i ofiolitima, zatim klastiti ı karbonati krede, ugljonosni sedimenti neogena i tvorevine kvartara (Dimitrijević et al., 1980). Najstarije tvorevine su devonske starosti, otkrivene u jezgru antiklinale Javorja. ...

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... et al, 2015).  Figure 1. Regional geological transect from Serbian part of Pannonian basin (ter Borgh et al, 2015).    Postriftni  tercijarni  sedimenti  predstavljeni  su  progradirajućim  deltnim  sistemom.  Na  slici  1,  označene  su  facije donjeg  (bottomsets,  S4), prednjeg  (foresets,  F1)  ...
    ... elte  (topsets,  F2).  Facije S4 i F1 razdvojene su donjim delom padine (base of slope), a F1 i F2 prekidom šelfa (shelf break). U  postriftnim tercijarnim sedimentima identifikovane su brojne sekvence. Prva (P1) ima gotovo uniformnu   176 debljinu duž profila, sa  izuzetkom krajnjeg  jugoistočn ...
    ... ksimalne riftogeneze obično se završava progradacionim  rubom  (downlap) na pretercijarne formacije  ili na sistemski pojas početne riftogeneze. Sedimenti rane  maksimalne riftogeneze obično su prisutni samo u dubljim delovima grabena. Razlozi njihovog odsustva  jesu to što graben još nije dostigao  ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... Miocen: miocenske naslage su prisutne u svim bušotinama na sekciji ,, Centar“. Među njima su zastupljeni morski sedimenti badena, morsko-brakični slojevi sarmata i kaspibrakični sedimenti panona: Baden - badenski slojevi su nabušeni samo u bušotini kod Ekonomskog fakulteta Bt- 56. Izgrađeni su u ...
    ... Ulici cara Dušana, registrovani su deluvijalni sedimenti, gline prašinaste (Q> dpg). Zapažene su ı interesantne pojave savremenih holocenskih naslaga u bušotini Bt-58 na Zelenom vencu u dvorištu Filološke gimnazije. Ovde su konstatovani barski sedimenti (Q- bt). Takođe, aluvijalni nanos reke Save ...
    ... površine terena izgrađuju sledeći litološki članovi: « Recentne tvorevine — nasuto tlo (n); «• Aluvijalni sedimenti Save ı Dunava – facija povodnja (ap*); «• Deluvijalni sedimenti — gline prašinaste (dpg); “% Laporovita glina (Mž LG); % Lapor (Mž L); Recentne tvorevine – nasuto tlo (n) ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... građi terena na području projektovanog tunela T1, zastupljeni su sledeći kompleksi: = Paleozojske sedimenti - Karbonski škriljavi kompleks " Mezozojski sedimenti - trijaski kompleks " Kvartarni sedimenti Paleozojski kompleks je predstavljen karbonskim tvorevinama veoma različitog litološkog sastava ...
    ... Gornje trijaski sedimenti izdvojeni su samo u jednoj jJedinici ı to kao: krečnjaci i dolomiti karnijskog i noričkog kata, masivni su do bankoviti ı jako karstifikovani. Kvartarni sedimenti " Na delu trase autoputa na Deonici 1 u zoni projektovanog tunela T1 kvartarni sedimenti predstavljeni su ...
    ... kvarciti ı kvarciti. Mezozojski sedimenti su predstavljeni trijaskim tvorevinama koje leže diskordantno preko paleozojskih tvorevina. Zastupljena su sva tri odeljka: donji, srednji i gornji trijas, s tim da srednji i gornji trijas zahvataju najveći deo prostora. = Sedimenti donjeg trijasa _ se najčešće ...

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... Szolnok – Majdan – Andraševec (donji deo): dubokovodni turbiditi 3. Algyő – Mokrin – Andraševec (gornji deo): sedimenti padine 4. Újfalu – Kikinda – Nova Gradiška: plitkovodni deltni sedimenti Gruba naftnogeološka klasifikacija ovih sedimenata bi bila: Formacija 1 – matične stene; Formacija 2 – rezervoar ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... jezera, pa su zato zastupljene klastične serije u vidu pješčara i konglomerata. Ovi sedimenti - pješčari, čine podinu terasnim sedimentima na užoj mikrolokaciji. Kvartarne naslage, su uglavnom aluvijalni sedimenti, mada su na površinskom dijelu prekriveni tankim deluvijalnim pokrivačem koji je deponovan ...
    ... izgrađen od neogena — Miocen, kao i sedimenata kvartara — Pleistocen (slika 4). a - O ON Slika 4 – Osnovna geološka građa šireg područja Neogeni sedimenti miocene (M,) starosti predstavljaju jezerske tvorevine nastale u plitkovodnim i slatkovodnim uslovima. U litološkom pogledu preovlađuju pješčari ...
    ... i su po bočnom smjenjivanju sedimenata, tako da se ı bliski profili veoma razlikuju po rasporedu litoloških članova. Genetski posmatrano ovi sedimenti su nastali u fazi jezerske sedimentacije mlađeg neogena, kada je dolazilo do spiranja, klizanja, odronjavnja, klastičnih sedimenata iz okolnih ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... i na SZ padinama Ruja kod Zvonačke banje, ali u ovoj zoni znatno rasprostranjenje imaju flišni sedimenti (antiklinala Talambasa). 24 KREDA Donja kreda Valendijsko-otrivski sedimenti Sedimenti ovih katova javljaju se na Staroj planini kao nastavak depozicije kriptokristalastih krečnjaka ...
    ... cf. breviformis. Debljina toarskih tvorevina iznosi oko 50 m. Srednja jura U okviru visočke i vidličke zone sedimenti dogera imaju veliko rasprostranjenje. To su neritski sedimenti koji leže preko različitog paleoreljefa. Tvorevine srednje jure u okviru visočke zone leže transgresivno preko ...
    ... debljine 0,1 do 1 m. Sedimenti odgovaraju jezerskim i močvarnim facijama, a sadrže slatkovodnu faunu koja ne govori mnogo o starosti. Duž zapadnog ı južnog oboda basena javljaju se žutomrke do crvenkaste peskovite gline sa proslojcima peska, interpretirane kao jezerski sedimenti u smeni sa bujičnim ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... ►Najniži i najstariji, bazalni sedimenti, izgrađeni su od terigeno-karbonatnog materijala, konglomerata, breča i konglomeratičnih krečnjaka. Brzina sedimentacije je varirala. Brzom sedimentacijom u početku, u priobalnim delovima taloženi su klastični sedimenti, breče i konglomerati krupnijeg ...
    ... cenomana i donjeg turona. Na terenu se između ova dva stratigrafska člana ne može povući oštra granica. Superpoziciono sedimenti ove jedinice nalaze se iznad bazalne jedinice. Sedimenti koji pripadaju jedinici šelfnih sitnozrnih karbonatno-klastičnih stena odlikuju se sličnim teksturnim karakteristikama ...
    ... Pri tome su se tokom razdoblja spuštanja nivoa mora, odnosno regresije, taložili sedimenti sa tendencijom povećavanja krupnoće zrna naviše, dok su se tokom perioda relativnog podizanja nivoa mora, taložili sedimenti sa tendencijom smanjenja zrna naviše. Sem promene dubine i intenzivnijih ili ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... NEOGEN Neogeni sedimenti imaju veliko rasprostranjenje na istražnom prostoru, i na znatnom delu su prekriveni relativno tankim (1-3m) kvartarnim pokrivačem. Posmatrano stratigrafski, zastupljeni su sedimenti donjeg miocena -– burdigala (M!?) i srednjeg - tortona (M??), kao i sedimenti pliocena (PI) ...
    ... Kredni sedimenti (K-*) imaju veće rasprostiranje na području Fruške gore, potez od lokaliteta Trešnjevac-Crveni Čot-Iriški Venac. Leže diskordantno preko ostalih stena. Flišno razviće krede je u vidu nepravilnog smenjivanja alevrolita, glinaca, peščara, ređe konglomerata. Kredni sedimenti su tektonski ...
    ... (PI). Sedimenti donjeg miocena (M1!?) imaju razviće sa obe strane Fruške gore. Severni basen je većeg rasprostranjenja, dubokovodan, kompleks sedimenata predstavljen glinama, alevrolitima i peščarima. Sa južne strane Fruške gore miocen ima manje razviće u kome dominiraju klastični sedimenti, peskoviti ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... Tercijarni sedimenti imaju veliko rasprostranjenje na području severne Bačke. Utvrđeni su geofizičkim ispitivanjima i izradom dubokih bušotina. Zastupljeni su sedimenti Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 35 pretortona, marinski, brakični i kaspibrakični sedimenti tortona ...
    ... tufovi. Debljina tercijarnih sedimenata varira u pojedinim delovima područja pri čemu se idući od zapada prema istoku i severoistoku njihova dubina povećava. Geofizičkim ispitivanjima konstatovano je da se u paleodepresijama, na području severoistočnije od Novog Kneževca neogeni sedimenti nalaze i na ...
    ... Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 43 Paludinski slojevi (Pl2+3) Završnu seriju tercijarnog (neogenog) kompleksa stena predstavljaju paludinski sedimenti. Zastupljeni su na celom području istraživanja, na različitim dubinama i različite debljine. Predstavljeni su ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... okolnih oblasti se može opisati kako sledi: Osnovne Formacije: Gornja Kreda i Tercijarni Sedimenti: Dominantne formacije u ležištu. Gornja kreda uključuje slojeve vulkanita ı vulkanoklastita, dok tercijarni sedimenti obuhvataju različite tipove sedimenata. Šira Okolina: Uključuje sedimente jure ...
    ... paleozojske metamorfite i klastične sedimente. Geološka Stuba: Paleozojski Metamorfiti i Klasični Sedimenti: Ove stene su prisutne na osnovi formacija gornje krede. Klastično-Karbonatni Sedimenti Donje Jure: Ova povlata je debljine oko 320 m, uključujući dogerske peščare i krečnjake. Malmski ...
    ... 150 m, dok urgonski karbonatni kompleks ima sličnu debljinu. Albski i Donjokredni Sedimenti: Ova povlata uključuje bazalne konglomerate, glaukonitske peščare ı gvožđevite peščare. Cenoman i albanski sedimenti su takođe prisutni. Vulkanitske Formacije: Donji Andezitski Kompleks: Ova serija ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... Laaaaaaaaaaaaaa a aaaadaaknnne 27 5.3.3.1. Antropogene naslage ... aaaaanaannanaaonkat 27 5.3.3.2. Kvartarni sedimenti ............aaaaaaaaanaadanaaaadaaanaaaevanot 28 5.3.3.3. Sedimenti neogena.......aaaaaaaaa a aanenaaoNkat 30 5.3.4. Hidrogeološka svojstva...........aaaaaaaaaaanaaa a 31 5.3 ...
    ... preuzeto iz OGK Trgovište sa Radomirom (1977) 26 Plioceni neogeni sedimenti (PT) razvijeni su u okolini Morave i predstavljaju sjeverni dio vranjskog neogenog sistema. To su pretežno rastresiti pjeskovito-šljunkoviti sedimenti.. Od ovih sedimenata izgrađeno je skoro cijelo nisko podbrđe istočno ...
    ... Moravu. Osim aluvijalnih nanosa, koji su najrasprostranjeniji, izdvojeni su terasni i deluvijalni sedimenti. Male plavinske lepeze su veoma česte uz pritoke strmog uzdužnog profila. Terasni sedimenti (t) uz Moravu u znatnoj meri su erodovani usjecanjem rijeke koja je napravila širok aluvion, po ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... u okviru geotektonske jedinice Budvansko-Barska zona. Litostratigrafski sastav šireg prostora trase izgrađuju tvorevine krede i ecocena, dok su sedimenti kvartara predstavljeni deluvijalnim i proluvijalnim sedimentima. Šire područje istraživanja izgrađuju različite formacije sedimenata, kredne, ...
    ... posebno ukoliko slojevi padaju u kosinu, odnosno u brdo ili je dijagonalno sijeku, što je slučaj na većem dijelu trase. Prema kategorizaciji GN-200 sedimenti pripadaju V i VI kategoriji iskopa. Inženjerskogeološkim kartiranjem utvrđen je JRC koeficijent hrapavosti pukotina pomoću Bartonovog češlja koji ...
    ... Strana 11 / 34 Planarnom erozijom je zahvaćen kompletan teren u većoj ili manjoj mjeri. Ovoj eroziji su posebno podložni tanki deluvijalni sedimenti. Produkti raspadanja se spiraju i akumuliraju u pukotinama i kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... u okviru geotektonske jedinice Budvansko-Barska zona. Litostratigrafski sastav šireg prostora trase izgrađuju tvorevine krede i ecocena, dok su sedimenti kvartara predstavljeni deluvijalnim i proluvijalnim sedimentima. Šire područje istraživanja izgrađuju različite formacije sedimenata, kredne, ...
    ... posebno ukoliko slojevi padaju u kosinu, odnosno u brdo ili je dijagonalno sijeku, što je slučaj na većem dijelu trase. Prema kategorizaciji GN-200 sedimenti pripadaju V i VI kategoriji iskopa. Inženjerskogeološkim kartiranjem utvrđen je JRC koeficijent hrapavosti pukotina pomoću Bartonovog češlja koji ...
    ... Strana 11 / 34 Planarnom erozijom je zahvaćen kompletan teren u većoj ili manjoj mjeri. Ovoj eroziji su posebno podložni tanki deluvijalni sedimenti. Produkti raspadanja se spiraju i akumuliraju u pukotinama i kavernama u terenu. Procesom karstifikacije je zahvaćena osnovna stijena. Dubina ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... reke Crnice, sedimenti više terase (t)) nalaze se na oko 20-40 m iznad toka, a relativna visina niže terase (ti) oko 5-15m. Rečne terase karakteriše smena sedimenata koja se sastoji od srednjezrnih šljunkova i peskova, peskova ı suglina, alevrolitskih suglina. Jevorski sedimenti (i) nemaju veliko ...
    ... Viša terasa ——— Rased, osmatran :|s, Sipar ; ; ; . —· — Rased, osmatran na skanogramu j, Jezerski sedimenti |___JM,!, Gline, pesak i šljunak - M, Peskovite i šljunkovite gline (sedimenti Belice) — — Rased, pretpostavljen —= Relativno spušten blok - ?2M, Gline, peskovi, laporci i krečnjaci ...
    ... prostiru se severno od Sisevca, one pripadaju velikoj eruptivnoj zoni koja se prostire iz Rumunije, preko Dunava kroz istočnu Srbiju, opisane kao tercijarni daciti i andenziti ridanjsko-krepoljinske zone. NEOGEN Donji i srednji miocen (Mi) otkriveni su na malom prostranstvu, duž kontakta beljaničkog ...