Претрага
296 items
-
Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije
Branko R. Miladinović (2016-04-27)Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina... podzemnih voda karstne izdani, a onda nakon premeštanja eksploatacije u susedno otkopno polje, dominantan faktor u formiranju priliva rudničkih voda, postaju stari rudarski radovi sa svojim zonama zarušavanja. Razdvajanje uticaja podzemnih voda od uticaja rudničkih voda iz starih radova u formiranju ukupnih ...
... „Tadenje-Progorelica“ se javljaju dva ugljonosna polja i to: tadenjsko polje (zapadna sinklinala, slika 11.) i progoreličko polje (istočna sinklinala). Ukupna debljina miocenskih sedimenata u ugljonosnom polju „Tadenje“ iznosi 125 m, a u polju „Progorelica“ oko 60 m (Janić 2005). Paleoreljef ...
... veši ugljonosnih polja koja su međusobno odvojena. Najpoznatija su: polje „Stari Jasenovac“ koje je bilo eksploatisano tokom sedamdesetih godina prošlog veka, polje „Padina Mare“ koje je zatvoreno za eksploataciju 1958. godine usled velikog priliva rudničkih voda, zatim polje „Elendra“ koje je ...Branko R. Miladinović. "Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-04-27)
-
Репозиторијум дигиталних идентификатора објеката – доиФил: изградња, стање и перспективе
Милош Утвић, Михаило Шкорић (2017)Филолошки факултет Универзитета у Београду је крајем јула 2015. године склопио уговор са агенцијом Crossref и тиме стекао право да својим публикацијама додељује дигитални идентификатор објекта (DOI), као и публикацијама других издавача које заступа. Истовремено, у склопу уговора, Филолошки факултет је развио репозиторијум доиФил који за све регистроване публикације чува њихове библиографске метаподатке, хипервезу ка комплетном тексту и сам DOI. После припремних радњи и разраде процеса на којима је заснован рад репозиторијума, у новембру 2016. године је репозиторијум доиФил ...... организованих по пољима. Називи већине поља (сем поља doiUrl) у наведеном примеру (Слика 2) су прописани у спецификацији формата13 и довољно су описни тако да и почетник упућен у теорију и праксу библиографије, који се користи енглеским језиком, може да наслути значење појединачних поља (Табела 1). Називи ...
... Називи поља нису осетљиви на различите употребе великих и малих слова, тј. doiUrl и DoiUrl представљају исто поље. Слика 2 Пример метаподатака једног чланка часописа Анали Филолошког факултета у формату BibTeX Назив поља Значење (садржај) поља Journal назив часописа Year година издања, не годиште ...
... дефинише додатна поља. Разлог за то је врло једноставан запис поља за метаподатке: име_поља = вредност_поља. У датом примеру (Слика 2) је употребљено поље doiUrl које не постоји у спецификацији како би се негде сачувала информација о адреси приступне странице публикације, а поље Url је већ искоришћено ...Милош Утвић, Михаило Шкорић. "Репозиторијум дигиталних идентификатора објеката – доиФил: изградња, стање и перспективе" in Научна конференција Библиоинфо — 55 година од покретања наставе библиотекарства на високошколском нивоу, Београд 18. мај 2017., Филолошки факултет Универзитета у Београду (2017). https://doi.org/10.18485/biblioinfo.2017.ch7
-
Uticaj tektonike na oblikovanje makroseizmičkog polja
Ljubica MAMULA (1982)Ljubica MAMULA. Uticaj tektonike na oblikovanje makroseizmičkog polja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1982
-
Geohemijski oreoli u rudnom polju Mačkatice
Milosav Simić (1993)Milosav Simić. Geohemijski oreoli u rudnom polju Mačkatice, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1993
-
Gornjokredna vulkanska aktivnost Banjskog polja kod Brestovačke banje
Miodrag banješević (1999)Miodrag banješević. Gornjokredna vulkanska aktivnost Banjskog polja kod Brestovačke banje, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1999
-
Mogućnosti efikasnije proizvodnje parafinskih nafti na poljima naftne industrije Srbije
Dušan Danilović (1997)Dušan Danilović. Mogućnosti efikasnije proizvodnje parafinskih nafti na poljima naftne industrije Srbije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1997
-
Mineralne parageneze polimetaličnih Pb-Zn ležišta rudnog polja Kosmaj-Babe
Biljana Zrnić (1997)Biljana Zrnić. Mineralne parageneze polimetaličnih Pb-Zn ležišta rudnog polja Kosmaj-Babe, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1997
-
Hidrogeološki uslovi formiranja površinskih akumulacija u karstu na primjeru Nikšićkog polja
Milan Vlahović (2005)Milan Vlahović. Hidrogeološki uslovi formiranja površinskih akumulacija u karstu na primjeru Nikšićkog polja, 2005
-
Kristalografske i kristalohemijske karakteristike nemetaličnih minerala iz skarnova rudnog polja Sasa
Tena Šijakova-Ivanova (1989)Tena Šijakova-Ivanova. Kristalografske i kristalohemijske karakteristike nemetaličnih minerala iz skarnova rudnog polja Sasa, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1989
-
Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal
Elnori Elmabouk Ali Elhaddad (2015)Elnori Elmabouk Ali Elhaddad. Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2015
-
Formiranje prostorne lokalne referentne mreže na području eksploatacionog polja i termoelektrane Drmno" "
Ljubinka Marković (2015)Ljubinka Marković. Formiranje prostorne lokalne referentne mreže na području eksploatacionog polja i termoelektrane Drmno" ", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2015
-
Prilog proučavanju raspodele čvrstih aerosola u radnoj okolini otkopnog polja pri delimično mehanizovanoj podzemnoj eksploataciji uglja
Dragan Dodić (1978)Dragan Dodić. Prilog proučavanju raspodele čvrstih aerosola u radnoj okolini otkopnog polja pri delimično mehanizovanoj podzemnoj eksploataciji uglja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1978
-
Održavanje slojne energije utiskivanjem vode sa posebnim osvrtom na ležišteGama serije" polja- Ivanić grad"
Sulejman Ajala (1987)Sulejman Ajala. Održavanje slojne energije utiskivanjem vode sa posebnim osvrtom na ležišteGama serije" polja- Ivanić grad", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1987
-
Tektonski sklop terena između reke Vardara Strumičkog polja i jugoslovensko-grčke granice, kao prilog poznavanju Vardarske zone
Božo Ivanovski (1965)Božo Ivanovski. Tektonski sklop terena između reke Vardara Strumičkog polja i jugoslovensko-grčke granice, kao prilog poznavanju Vardarske zone, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1965
-
Geološko-ekonomska ocena ležišta zlata u rudnom polju Blagojev kamen sa posebnim osvrtom na Grabovu reku
Mile Bugarin (1991)Mile Bugarin. Geološko-ekonomska ocena ležišta zlata u rudnom polju Blagojev kamen sa posebnim osvrtom na Grabovu reku, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1991
-
Zaštita podzemnih voda od zagađivanja u slivu Ibra|sa posebnim osvrtom na izvorište Žičko polje kod Kraljeva
Ivan Matić (1984)Ivan Matić. Zaštita podzemnih voda od zagađivanja u slivu Ibra|sa posebnim osvrtom na izvorište Žičko polje kod Kraljeva, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1984
-
Optimizacija parametara bušotinskog otkopavanja na primeru podinskih peskova na površinskom kopu Polje D" u Kolubari"
Bojan Dimitrijević (2000)Bojan Dimitrijević. Optimizacija parametara bušotinskog otkopavanja na primeru podinskih peskova na površinskom kopu Polje D" u Kolubari", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
-
Projekat sanacije poplavljenog površinskog kopa Tamnava - Zapadno polje
Pavlović Vladimir, Ignjatović Dragan, Jovančić Predrag. "Projekat sanacije poplavljenog površinskog kopa Tamnava - Zapadno polje" in Časopis ENERGIJA 17 no. 01-Feb, Beograd, Srbija:Savez energetičara (2015): 16-22
-
Primjena magnetometrijskih ispitivanja na arheološkom lokalitetu Nedeljkova humka
... na 0,5 [m] na prostorima gdje su prilikom mjerenja uočene povećane vrijednosti vertikal- nog gradijenta totalnog geomagnetskog polja (gradT). Prvo istražno polje u odnosu na sjever rotirano je za 54° u smijeru kre- tanja kazaljke na satu, a drugi istražni poligon za 35°. Međusobno rastojanje ...
... gradijenta geomatnetskog polja, ne zahtjeva dodatno filtriranje podataka jer se ovim postupkom ne javljaju ano- malije paralelne profilima duž kojih se vrši mjerenje. Podaci su nakon mjerenja spre- mljeni za softversku obradu. U prvom koraku obrade iz baze sa podacima polja Nedeljkova Humka odstranjeni ...
... odstranjeni su piko- vi, tj. vrijednosti gradijenta zemljinog magnetskog polja izvan opsega od ±5 * Medijana predstavlja onu vrijednost koja pri normalnoj raspodjeli podataka dijeli površinu koju funkcija zaklapa sa x-osom u dva polja jednake površine. Prednost medi- jalne vrijednosti u odnosu na srednju ...Mirko Petković, Vesna Cvetkov, Milorad Ignjatović, Dejan Naumov. "Primjena magnetometrijskih ispitivanja na arheološkom lokalitetu Nedeljkova humka" in Aktuelna interdisciplinarana istraživanja tehnologije u arheologiji jugoistočne Evrope: zbornik radova, Prvi skup Sekcije za arheometriju, arheotehnologiju, geoarheologiju i eksperimentalnu arheologiju Srpskog arheološkog društva, Beograd, 28.02.2020., Beograd : Srpsko arheološko društvo (2020)
-
Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka
Jovana Mirčeta (2024)Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...... alterisane |910—— . indnara a r:alaćid Lista rudnih polja i ležišta I Rudni rejon Majdanpek l-+ Tilva Toma rudno polje 5. Biger potok-Ujevac ležišle l-2 Majdanpek rudno polje 9. Majdanpek-Tenka ležište {· |-3 Vlaole Jasikovo rudno polje w |j4900- 19. Durlan potok ležište 20. Čoka Marin ...
... li-1 Cerovo • Mali Krivelj rudro polje 30. Cerovo ležište (Cerovo-Primarno i Cerovc-Drenovo} 31. Kraku Bugaresku-Cementacija ležište (C1, C2. C3i C4) 33. Mali Krivelj ležište j890- lI-2 Veliki th/el] rudno polje |g8 37. Veliki Krivelj ležište li-3 Bor rudno polje 38. Bor ležište - hidrotermalni ...
... je u prostornoj i genetskoj vezi sa gornjokrednim magmatskim kompleksima. Najveće ležište bakra u ovom rudnom polju je Borska reka. U široj okolini rudnog polja, u domenu rudnog polja Veliki Krivelj, nalazi se istoimeno porfirsko ležište bakra Veliki Krivelj. Borska hidrotermalno izmenjena zona ...Jovana Mirčeta. Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka, 2024