Претрага

Упит dcterms_subject_txt:niski kolektori

75 items

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... jedinstvena pojava=1 Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 130 2. Reprezentativnost izuzetno niska=0 nizak=0.25 umeren=0.5 visok=0.75 izuzetno visok=1 3. Znanje o geološkim i geomorfološkim pojavama, oblicima i procesima nepublikovan=0 ...
    ... 6=1 2. Površina/veličina malo=0 srednje malo=0.25 srednje=0.5 srednje veliko=0,75 veliko=1 3. Okolni pejzaž i priroda izuzetno nizak=0 nizak=0.25 osrednji=0.5 visok=0,75 izuzetno visok=1 Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA ...
    ... Termomineralni izvori su formirani na kontaktu vodonepropusnih tvorevina jurskog melanža i trijaskih krečnjaka, koji predstavljaju hidrogeološki kolektor. Temperatura ovih voda se kreće u rasponu od 18,8-26,3 °C, (Dragišić i dr., 2007). Ukupna izdašnost termomineralnih izvora u Čedovu se procenjuje ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... se zakrene na 180°, da bi se oslobodio usisni otvor pumpe. Na nju se zašrafi cev koja je povezana sa usisnim kolektorom sa mrežicom koja drži filter papir. Na kraju se na usisni kolektor postavlja poklopac. 2 Mineral Analysis Using Difraction ...
    ... korelaciji sa organskom materijom. Sa ostalim oksidima je u niskoj ili uopšte nije u korelaciji. Oksid CaO je u umerenoj korelaciji sa oksidom MgO. Sa ostalim oksidima je u niskoj korelaciji. Specifično za oksid CaO je da je u pozitivnoj niskoj korelaciji sa organskom materijom, što nije slučaj kod ...
    ... ostalim elementima korelacija je niska ili je nema. Kod umerenih korelacija koje su prisutne kod barijuma i cinka, naknadnom proverom je utvrđeno da je korelacija vrlo niska. Kod ostalih elemenata koji su prisutni, nije primećena korelacija ili je vrlo niska. To govori o dominantnom uticaju ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... se zakrene na 180°, da bi se oslobodio usisni otvor pumpe. Na nju se zašrafi cev koja je povezana sa usisnim kolektorom sa mrežicom koja drži filter papir. Na kraju se na usisni kolektor postavlja poklopac. 2 Mineral Analysis Using Difraction ...
    ... korelaciji sa organskom materijom. Sa ostalim oksidima je u niskoj ili uopšte nije u korelaciji. Oksid CaO je u umerenoj korelaciji sa oksidom MgO. Sa ostalim oksidima je u niskoj korelaciji. Specifično za oksid CaO je da je u pozitivnoj niskoj korelaciji sa organskom materijom, što nije slučaj kod ...
    ... ostalim elementima korelacija je niska ili je nema. Kod umerenih korelacija koje su prisutne kod barijuma i cinka, naknadnom proverom je utvrđeno da je korelacija vrlo niska. Kod ostalih elemenata koji su prisutni, nije primećena korelacija ili je vrlo niska. To govori o dominantnom uticaju ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... геолошке основе. Зоне дренирања угљокиселих вода су прилагођене најнижим формама у рељефу, где су маскиране – екраниране квартарним наносом (al, d) мале моћности (0,5 – 7 m). Квартарне творевине представљају секундарне колекторе ових вода. У односу на раседне структуре геолошке основе, у пропусним ...
    ... 0 – 6,5 m) ниско метаморфне шкриљце са прослојцима пешчара (6,5 – 340 m) и пешчаре са прослојцима шкриљаца (340 – 447 m). Бушотине киселе воде су са самоизливом од 0,1 до 0,2 l/s. Хидростатички притисак износи око 8,5 m изнад површине терена. Основна карактеристика серије ниско метаморфних шкриљаца ...
    ... III Разломне зоне угљокиселих вода у зони сучељавања крупних блокова ниских планинских области (слике 81 и 82). Слика 81. Шематски профил хидрогеолошких структура угљокиселих вода у зони сучељавања крупних блокова ниских планинских области. Легенда: 1. квартарни седименти, 2. терцијарни в ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... dva nivoa rečnih terasa., blago nagnuta u smeru oticanja rečnih tokova. Niža rečna terasa širine i do 10 km najrazvijenija je s leve strane Dunava, južnije od istraživanog područja, između Bačke Palanke i Novog Sada. Niža rečna terasa utvrđena je i s leve strane Tise, od mađarske granice do Ečke ...
    ... Ečke, gde se javlja u vidu manjih i većih isprekidanih terasnih zaravni. Znatno manjih dimenzija su niža rečna terasa formirana u dolini Krivaje u delu toka između Bačke Topole i Srbobrana kao i niža rečna terasa u dolini Čika, nedaleko od ušća u Tisu. Viša rečna terasa razvijena je s leve strane ...
    ... priobalju ovih reka (u zoni oko 500 m) u periodima niskih vodostaja izdan je sa slobodnim nivoom, a pri visokim je arteska (Josipović & Soro, 2012). Oscilacije nivoa podložne su sezonskim i godišnjim kolebanjima. Najviši nivoi su u proleće (mart-maj), a niži krajem jeseni (oktobar- novembar). Poseban ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... еквивалент тортона (М2), уочава се изданак туфа дебљине 0,3-0,4 m. Боја тих туфова је у нижем делу бела, а у вишем светлосива са жућкастим нијансама. Према подацима рентгенских анализа, туфови како из нижег тако и из вишег дела прослојка, се састоје од скоро чистог клиноптилолита чији садржај достиже ...
    ... Стангачиловића (1951), Стевановића и Стангачиловића (1954) и Стевановића (1975). Слојеви туфова набушени су приликом истражног бушења за одводни колектор између села Сланци и Великог Села (Цмиљановић и Баталовић, 1977). У једном од слојева туфова у бушотини Б-8 је констатовано и присуство зеолитских ...
    ... шупљине минерала (Секулић, 2014). Тврди туфови су мање порозни и садрже обично мање зеолитског минерала у себи. Као по правилу клиноптилолити са ниским садржајем силицијума обогаћени су калцијумом (Ca), али често садрже Ba и Sr, док клиноптилолити са високим садржајем Si садржи Na и K. Садржај ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... kalijuma, za red veličine niže od vrednosti u klasteru I), dok se klasteri II i III odlikuju niskim vrednostima. Fluor odstupa od ovog šablona, u tom smislu što se povišene koncentracije javljaju i u klasteru III, tačnije, samo se klaster II izdvaja od ostalih klastera i to po niskim vrednostima. Kod ...
    ... fliša. Neuobičajeno nizak sadržaj silicijuma (svega 5,89 mg/l), u kombinaciji sa relativno niskom temperaturom vode (18 °C), može da bude indikator pliće cirkulacije podzemnih voda (Pokrajac i Arsenijević 1978). Za mineralnu vodu u Rudovcima karakteristična je i niska koncentracija stroncijuma ...
    ... rаzvоја viših bilјаkа. Iz tоg rаzlоgа sе đubrivа оbоgаćеnа bоrаtimа dоdајu zеmlјištu sа niskim prirоdnim sаdržајеm bоrа. Меđutim, bоr mоžе imаti i štеtnо dејstvо, s оbzirоm nа tо dа pојеdinе bilјkе imајu vеоmа nisku tоlеrаnciјu prеmа оvоm еlеmеntu. Zаtо је vаžnо dа kоncеntrаciја bоrа u vоdi zа nаv ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... Mihajlov, L. E. (1985): Gidrogeologija, Gidrometeoizdat, Leningrad. 54. Mijatović, B (1967): Hidrodinamički mehanizam kraških izdani u niskim primorskim kolektorima, Zavod za geološka i geofizika istraživanja-Geozavod, Vesnik, knj. VII, serija B, 1-114, Beograd. 55. Mijatović B (1990): Kras-hidrogeologija ...
    ... u PV znatno niže, bez obzira na dobru rastvorljivost njegovih soli (KCl, K2SO4 i dr). Razlog za to je 125 O s n o v i h i d r o g e o l o g i j e njegovo učešće u formiranju sekundarnih (glinovitih i dr.) minerala, a i biljke ga apsorbuju iz vode. Migrativnost u PV mu je niska, upravo zbog ...
    ... biosfera. Hidrosfera je spoljašnji omotač zemljine kore, čije su granice okvirne. Kao gornja granica, najčešće se uzima najviši deo troposfere (najnižeg sloja atmosfere), koji odgovara visini tropopauze (8-17 km), iznad koje molekuli vode uglavnom podležu fotodisocijaciji. Donja granica hidrosfere ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... могућност миграције загађења у подземним водама нижа од могућности транспорта загађујућих супстанци површинским токовима, сливови у оквиру којих се налазе напуштени рударски радови сврстани у средњу и нижу класу према индексу Ripod, оцењени су ниским изгледима за појаву негативних последица. ...
    ... дође до Негативних последица Озбиљност последица Рударски радови категорисани у средњу и нижу класу према Ripod и веома ниску и ниску класу према Ripov индексу Један или више рударских радова сврстаних у средњу класу према Ripov или високу класу ...
    ... од методе разликује се и број категорија ризика, па се он некад изражава преко три категорије (висок средњи и низак), а некад се уз ове издвајају и екстремне вредности (веома низак и веома висок). Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 86 Слика 4-5. Формирање матрице ризика ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Претходни подаци тестова црпења из 2008. године (GeoAqua 2008) указали су на ниске статичке и динамичке нивое у бунарима који су и узети у испитивање током ових истраживања. Самим тим закључује се да проблем са ниским нивоима постоји дуже времена. На сликама 4.1.18 до 4.1.21 дати су резултати ...
    ... левој обали Дунава, по стационажи тока од 1087+400 km до 1108+400 km (слика 4.3.1). Ка северу, западу и истоку границу чини нижа речна тераса Дунава и пешчани покрови ниских дина, односно дренажни канал у њиховом подножју. Јужну границу овог подручја чини ток Дунава, односно одбрамбени насип са котама ...
    ... је цевна дренажа како би се додатно дренирао хипсометријски најнижи део ковинске депресије и омогућила несметана ратарска производња. Да би се обезбедио овај постављени услов радни нивои у каналима на подручју овог сливног подручја нижи су од осталих и до 80 cm (ИЈЧ 2010ц). Почетком осамдесетих ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... polarni, tj. imaju niske vrednosti dipolnih momenata, stoga je zaključeno da elektrostatičke interakcije nisu presudne za stabilizaciju enzim-supstrat kompleksa. Pokazano je da su vrednosti parametara povezanih sa polarizabilnošću molekula najveće za β,β-DMA izomere, a najniže za izomere sa sups ...
    ... estri masnih kiselina (EEMK) se karakterišu većim toplotnim sadržajem i cetanskim brojem, većom oksidativnom stabilnošću, nižim jodnim brojem, boljim lubrikantnim svojstvima i nižim temperaturama zamagljenja i tečenja nego metil estri masnih kiselina (MEMK) [10,11], manjom emisijom izduvnih gasova [10] ...
    ... se zaključiti da postoje zavisnosti sorpcionih koeficijenata od tipa matriksa i da su one prisutne pri nižim koncentracijama. Za trifluralin, komponentu sa najvećom log KOW vrednosti i najnižom rastvorljivosti, odnos Kd površinska voda/Kd podzemna voda < 1 je zapažen u većini slučajeva (Kd u podzemnoj ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... дисертација: ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 107 Низак Низак утицај Ретко и маргинално неиспуњавање законских обавеза, мањи губитак поверења и повећано извештавање Ретко скретање пажње јавности ...
    ... квалитет атрибута, тада би врло висок ниво могао да носи 9 поена, а висок змеђу 5, 1 и 8, 9 рецимо 7 поена. На сличан начин ниском нивоу би се могло доделити 3 поена, а врло ниском нивоу 1 поен. Други, такође често коришћен начин трансформације, је нормализација атрибута, која може бити двојака: ...
    ... min/max Д О ВВ В СВ С СН Н К1 Висина инвестиционих улагања по јединици површине min √ веома висока висока средње висока средња средње ниска ниска ВД Д СД К К2 Инвестициони период – време инвестирања max √ веома дуг дугачак средње дуг кратак ДР СР КР К3 Време повраћаја уложених ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... дунавског кључа Микропалеон- тологија М. Судар Љ. Рундић, Д. Јованоивћ 193. Коларски Б. Александра 10.04.2009. Дијагностика ниске јоносфере радио таласима врло ниских фреквенција (VLF) Геомагнетизам А. Ђорђевић Д. Грубор, Д. Шулић, Д. Вучковић 194. Милошевић М. Алексеј 22.06.2009. ...
    ... планина Лисине и Дурмитора Геологија М.Анђелковић; А. Грубић; Ј. Јанковић 8. Митровић Владимир 12.06.1991. Утицај специфичних површина колектор стена на дефинсање производње геотермалне енергије Рударство Љ. Парађанин; Н. Ћајић; Б. Алексић; Д. Кузмановић 2. НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ ...
    ... Петковић; А. Грубић; И. Мудринић; Р. Поповић 29. Солеша Мишо 23.01.1993. Модел отварања лежишта нафте у функцији карактеристика колектор стена Рударство Б. Алексић; Н. Ђајић; В. Недељковић; Б. Кузањевић; Б. Прстојевић 30. Бањац Ненад 03.02.1993. Геологија горње ...