Претрага

Упит dcterms_subject_txt:istočni obod vardarske zone.

544 items

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... nT do oko100 nT. Sa istočne strane zone B, uočava se zona sa pozitivnim vrednostima anomalija, koja ima pravac pruţaja sever severozapad - jug jugoistok. Anomalijske vrednosti ove zone kreću se u rasponu od oko 100 nT do oko 1000 nT. Ova zona, moţe da se podeli na zone C1, C2 i C3, meĎusobno ...
    ... prikazanim anomalijskim zonama Istočno od ove anomalijske zone nalazi se zona sa negativnim vrednostima anomalija, koja ima pravac pruţanja sever severozapad - jug jugoistok. Anomalijske vrednosti u ovoj zoni se kreću od oko -1∙10-5 do oko -8∙10-5 ms -2 . U okviru ove zone izdvajaju se anomalije ...
    ... uočavaju se dve zone sa pozitivnim vrednostima anomalija, koje imaju isti pravac pruţanja (sever severozapad – jug jugoistok). IzmeĎu ove dve zone sa visokim vrednostima anomalija uočava se zona sa niţim vrednostima anomalija. Zona sa niskim vrednostima anomalija zapaţa se i u istočnom delu karte. ...

  • Termomineralne vode severnog oboda Kopaoničkog masiva

    Olivera Krunić (1995)
    Termomineralne vode, Kopaonički masiv

  • Hidrogeologija Negotinske nizije i oboda sa aspekta melioracije

    Dragan Igrutinović (1968)
    Hidrogeologija, melioracija, Negotin

  • Paleogeografija južnog oboda Panonskog basena u Badenu i Sarmatu

    Sejfudin Vrabac (1989)
    Paleogeografija, Panonski basen

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014)
    Badenske školjke, Panonski basen

  • Geneza i svojstva klizišta u neogenim sedimentima južnog oboda Panonskog basena

    Ivo Janjić (1996)
    Geneza, klizišta, neogen, Panonski basen

  • Uslovi zagađivanja i zaštite podzemnih voda Nikšićkog polja sa obodom

    Vaso L. Mrvaljević (2015)
    Nikšićko polje, podzemne vode, zagađivanje, zaštita podzemnih voda

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... disiminacija. Na pomenutu zonu se nastavlja tzv. distalni oreol argilitske alteracije, na rastojanju od približno 100 m od oboda ležišta. Slabije razvijeni argilitski oreol se uočava i iznad ležišta, dok se glavna zona argilitske alteracie nalazi po obodu i ispod Gornje rudne zone. Srednji sadržaju bakra ...
    ... it je alteracioni front oko mineralizovanih tela; karakteriše se visokim sadržajima Au bez Cu, naročito po obodu zona sa visokim koncentracijama bakra i zlata (1 - 10 g/t Au). U ovoj zoni su uočene i diskontinuirane, ali visoke anomalne vrednosti sadržaja Pb i Zn (vezane su za disiminacije ili ...
    ... objekata. Zona uticaja rudarskih radova Zona Zona Stabilna malih u i malih Stabilna zona pomeranja Zona zarušavanja pukotina | pomeranja |__zona : ——— Tenzione pukotine Ž / c Ugao zone uticaja lokalnih geoloških uslova Zarušeni stenski materijal Zona uticaja zavisna od Ugao zone zarušavanja ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Javor planine | Ravno-Sušice sa severoistočnim obodom(ist. Bosna) sa osvrtom na iskorišćavanje izdanskih voda

    Mihajlo Kurela (1984)
    Hidrogeologija, izdanske vode, Javor

  • Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda

    Dušan Stojadinović (1992)
    Hidrgeologija, aluvijalne naslage, izdanske vode, Velika Morava

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... objekta dimenzi- ja aproksimativno 16 x 7 metara. Sam objekat je gotovo potpuno devastiran, osim u temeljnim zonama, pri čemu su meštani „popravljali“ zidine dodajući kamene blokove po obodu (Вукчевић, 2018; 2019). Geofizičke metode Primena geofizičkih istraživa- nja u arheologiji počela je 1946 ...
    ... metoda primenjene su u okviru pretpostavljenog temelja cr- kve, kao i u neposrednoj blizini, istočno od sadašnjeg položaja crkve. Rezultati istraživanja ukazali su na moguće posto- janje dva grobna mesta istočno od crkve, kao i da je crkva površine oko 100 m2. Na osnovu geofizičkih istraživa- nja, ...
    ... Рударско-геолошки факултет, Универзитет у Београду Богдановић, И. 2010. Резултати археолошко-геофизичких истраживања на локалитету „Код Кораба“ (источна некропола Виминацијума). Археологија и природне науке, 5: Васиљевић, Љ. 2014. Експлоатација и значај термалних извора у римском периоду на територији ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... резултат је интензивног издизања, нарочито у току алпске орогенезе. Дуж обода као и у зонама већих тектонских линија перидотитске масе су серпентинисане. Горњепермски битуминозни кречњаци и шкриљци јављају се дуж јужног обода басена. 2.3.2. Мезозоик Мезозоик (MZ) је представљен стенама тријаске ...
    ... припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида, у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости (Слика 2.2 и 2.3). 2.3.1. Палеозоик Најстарије стене и палеорељеф басена у северном, западном и јужном ободу Ђурђевичког басена изграђују амфиболити и ...
    ... ПОЛОЖАЈ ЛЕЖИШТА УГЉА ЂУРЂЕВИК: ГЕОФИЗИЧКО-ГЕОЛОШКИ МОДЕЛ Сажетак Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... koji je ponekad kvarcdioritskog sastava; ta tekstura češće je u istočnom nego u zapadnom obodu. Preovlađujući bojeni sastojak je biotit, retko arnfibol; pojave amfibolskog varijeteta nisu vezane isključivo za obod, ali su pri obodu češće nego unutar masiva. Stijena se sastoji od kvarca, plagioklasa ...
    ... Ležište olova ı cinka je jedna geo-ekonomska celina unutar paleozojskog metamorfnog kompleksa škriljaca Srpsko-makedonske mase, koja se nalazi na istočnom obodu surduličkog granodiorita. Surdulički granodioritski pluton leži na zapadnim padinama planinskog vijenca koji čini vododelnicu sliva Južne Morave ...
    ... nadmorskoj visini od 1.922 m. Planina je udaljena 40 kilometara istočno od Vranja, 120 kilometara od Niša, isto toliko od Skoplja, a 400 kilometara od Beograda. Ova planina pripada rodopskom planinskom masivu. Rodopske planine pružaju se istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine su nastariji ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... наглашеној  унутрашњој деформисаности главних тектонских јединица којe изграђују основу басена, наспрам  схватања  да  се  кретања  дешавају  дуж  обода  ригидних  блокова.  Јухор  се  налази  у  централној  Србији  и  представља  усамљену  планину  коју  граде  протерозојски  до  палеозојски  метаморфити  ...
    ... метаморфити  амфиболске  фације.  На  падинама  и  у  непосредном  окружењу  Јухора  се  налазе  миоценски  до  квартарни  седименти  јужног  обода  Панонског  басена.  Јухор,  заједно  са  осталим  издигнутим  пределима  у Моравском  рову,  као што  су Црни  Врх, Мојсињске  и Послонске  планине,  чине  се‐ ...
    ... фисаних  стена Супрагетикума у повлати  (Erak et al., 2016). Ова врста и старост деформација су у  новије  време  описане  у  суседним  областима,  по  ободу  Динарида,  које  се  налазе  у  сличним  тектонским  условима.  Ови  догађаји  су  везани  за  екстензију  које  је  захватила  fore‐arc  подлогу  ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... asocijacije Pb, Zn, Fe, Sb, Cu, Ag, As (Kula-Kaludra). 3. Hidrotermalna orudnjenja dislokacionih zona bez jasne veze sa magmatskim centrima. Vezana su za prelazni pojas između Dinarida i Vardarske zone. Predstavljaju kontinuirani nastavak endogenih rudnih polja subvulkansko-vulkanskih centara u pravcu ...
    ... rejon Golije predstavlja zapadni deo Kopaoničke rudne oblasti, Kao deo Drinsko- ivanjičkog pojasa smešten je duž kontakta unutrašnjih Dinarida i Vardarske zone. U ovoj oblasti poznate su uglavnom ecndogence mineralizacije, stvarane u širokom rasponu jedinstvenih postmagmatskih procesa. Njihovo stvaranje ...
    ... zelenih škriljaca). U gornjoj kredi dolazi do deponovanja flišnih sedimenata. Krajem mezozoika i početkom kenozoika obrazuje se ofiolitski melanž Vardarske zone, praćen mobilizacijom i aktivacijom magmatskih ognjišta. Istovremeno dolazi do regionalnih transkurentnih i reversnih kretanja blokova duž pravca ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... изворишта Трновче ушли су четврту фазу колмирања којом је захваћена и шира зона око бунара (прифилтарска зона и зона ка блиском пијезометру). Анализе талога из бунара са изворишта Трновче показују да: • у условима постојања зоне мешања оксичних и аноксичних вода, као доминантан талог на бунарским ...
    ... карактеристика у непосредној зони бунара и локалних хидрауличких губитака, коришћен је појам блиски пијезометар. По дефиницији (ИЈЧ 2010a) блиски пијезометар је пијезометар који се налази у зони дренова (код бунара са хоризонталним дреновима), односно у непосредној зони бунара (највише удаљен до ...
    ... колмира бунарске филтре и прифилтарску зону. Walter (1997) даје претпоставку да раст гвожђе-оксидишућих бактерија у бунарима и зони око бунара може бити у вези са патогеним слуз-продукујућим бактеријама из рода Pseudomonas. Ове бактерије насељавају прифилтарску зону бунара и саму конструкцију а затим ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... Pešterska visoravan je područje sa malim brojem ležišta metaličnih mineralnih sirovina. Pojave mangana i retko bakra registrovane su duž istočnog oboda Pešterskog polja (Čitluk, Rasno, Ramoševo, Meljane). Mangan se javlje u vidu prevlaka u rožnacima i peščarima. Pirit sa halkopiritom se javlja ...
    ... geomorfološkog aspekta, ceo prostor Peštera se nalazi u odmaklom stadijumu kraške erozije. Ističu se dve kraške zone: zapadna, od Žilindara na jugu do Sjeničke kotline na severu i istočna koja obuhvata veći deo Peštera, pravac severozapad-jugoistok (Dragović, 2004). Procesi karstifikacije razvijeni ...
    ... Ninaje na severu Jaruta na jugu (Prilog 2). Ona predstavlje krajnji, južni deo sjeničko-pešterske visoravni. To je najveći kraški oblik istočne kraške zone. Kraški reljef se odlikuje velikim i brojnim suvim dolinama i ponorima dok su i drugi oblici kraškog reljefa takođe zastupljeni. Ljiljana ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... формирано дуж реверсног расједа динарског правца пружања уз свој сјевероисточни обод. Спада у категорију једног од најчешће плављених поља. Изворску зону му чине повремена врела на сјевероисточном ободу поља, и то Обод, Баба Јама и Прибабићи (Милановић, 2006). Планински простор Планинским ...
    ... Зубачки и Сливнички, због њиховог регионалног значаја. Наводи да се ради о широкој расједној зони дужине више од 20 km, која се протеже западним ободом Орјена, од Молунта, преко Дубравке, Граба, ободом Зубаца, пресијеца Требишњицу узводно од Врела „Око“ и наставља према љубомирском пољу. Сливнички ...
    ... непосредној околини Гатачког поља, седименти горње јуре (Ј3) имају највеће распрострањење. Откривени су на Степену, на источним и југоисточним падинама Бјелашнице, на јужном ободу Гатачког поља, у околини Гацка и на Капић планини. На овом простору горња јура је развијена у фацији зоогеноспрудних ...